Misao je samo pokret umaUkoliko srce ili um - ćitta – zamislimo kao okean, onda su aktivnosti
srca ili uma nalik talasima na tom okeanu. Naše vežbanje bi trebalo da
se sastoji u tome da na te talase gledamo kao na talase koji promiču
površinom okeana.
Većinu nas povuče takva aktivnost. Ja još uvek bivam ponesen talasima,
kretanjem uma, i zaboravim se, izgubim pravac. Vežbanje znači ne
zaboraviti na pravac i negovati svesnost koja pravi razliku između
samog znanja i onoga što se saznaje. Mi možemo znati neki osećaj na
telu; mi možemo znati osećaj, kretanje energije, sadržaj uma, ideje,
utiske, pojmove, sećanja i maštanja. Sve to treba videti kao
aktivnost. Ako ih ne vidimo kao aktivnost, šta se događa? Postajemo ta
aktivnost i bivamo upleteni u nju. Postoji jedna oštroumna izreka u
japanskom budizmu: "Smej se, ali se ne izgubi u smehu; plači, ali se
ne izgubi u plakanju." Isto tako možemo reći: "Misli, ali se ne izgubi
u mišljenju; uživaj, ali se ne izgubi u uživanju."
Ajahn Munindo,
Profoundly Simple