Vaši omiljeni budistički citati

[Fazlija]

Mslim da kod nas nije bilo borbe za ili protiv komunizma. Nitko se ustvari nije borio za komunizam. Kod nas su se vodili nacionalisticki ratovi. Kod nas u osnovi postoji nerazrjeseno nacionalno pitanje, tj. pitanje nacionalnih granica Srbije, Hrvatske i Bosne. Dok padne (iz bilo kojeg razloga) sredisnja drzavna vlast, nacionalnisti preuzmu pokrajinske vlade i pocne nacionalisticki rat.

To se vrlo lijepo vidi na primjeru pocetka Drugog svjetskog rata u Yugi (kada uopce nije bilo nikakvog komunizma). Cim je pala Kraljevina cetnici (nekoliko struja doduse) se pregrupiraju u Srbiji i Bosni (manje u Hrvatskoj jer su tu komunisti uletjeli prvi medu Srbe kao odgovor na ustaske zlocine) te pocinju NE rat protiv Nijemaca, nego etnicko ciscenje Bosne od Muslimana (djelomicno i Hrvata, ali prije svega od Muslimana u istocnoj Bosni). To je potpuno na tragu pisama koja je jos kao major kraljevske vojske Draza Mihalovic pisao iz Slovenije (gdje je bio zapovjednik) generalstabu u Beograd - odbijajuci da utvrdi granicu sa Italijom i trazeci da se vojska povuce u Bosnu i dijelove Hrvatske te da tamo utvrdi srpske, a ne jugoslavenska granice.

Cetnici odbijaju poziv KP da im se pridruze u borbi protiv Nijemaca u Srbiji i jedino sto su za svoj racun cijeli rat organizirano provodili jesu etnicka ciscenja u Bosni. Naravno, za potrebe okupatora i sudjelovanje u zajednickim akcijama protiv partizana... gdje su uostalom i dozivjeli tezak poraz na Neretvi, ali to je neka druga prica.

Ustase sa svoje strane umjesto da smire stanje u Hrvatskoj nakon preuzimanja vlasti i sve kapacitete usmjere na pomoc Njemackoj na istocnom frontu, a to je upravo ono sto su Nijemci htjeli u NDH, zato su vlast prvo i nudili Maceku, a ne Pavelicu... oni pocinju s etnickim ciscenjem Srba (doduse i Jevreja za racun Nijemaca, ali u njihovim je planovima to bilo sporedno). Dakle, vidimo da dok je pala sredisnja drzavna vlas, hrvatski i srpski nacionalisti odmah pocinju svoje nacionalisticke ratove medjusobno. Tek tada svoju priliku iskoristavaju komunisti gradeci svoju platformu nove sredisnje drzave na borbi protiv jednih i drugih nacionalista. Dakle, vidi se da kada je propala i ta sredisnja drzava (manje bitno sto je bila komunisticka) da su nacionalisti odmah poceli ponovno medjuobne nacionalisticke ratove itd. Oni su se poceli ponasati jednako kao i kada je propala Kraljevina.

Dakle, u nasim zadnjim ratovima nitko se nije borio niti za niti protiv komunizma, nego za svoje velike Srbije, Hrvatske, a Bosanci za cisto prezivljavanje izmedju jednih i drugih koji su im radili o glavi... Komunisti su uostalom i onda uspjeli ne zato sto su propagirali komunizam, nego zato sto su se borili za zajednicku drzavu u kojoj mozes mirno zivjeti bez straha od progona i smrti. A uz to komunizam jos pride... Tako nekako ja na to gledam...

[Sati]

Unutrasnji monolog

Ponekad smatramo da je onaj monolog koji se neprekidno odvija u nasoj
glavi nacin da bolje saznamo ovaj svet. U stvari, taj unutrasnji govor
uopste ne poznaje svet u kojem zivimo. Upravo on je taj koji radja sve
one iluzije koje su uzrok patnje. Unutrasnji govor nas navodi da
budemo besni na nase neprijatelje i da stvaramo opasnu vezanost za
voljene. Unutrasnji govor uzrok je svih problema u zivotu. On
konstruise strah i osecaj krivice, strepnje i depresije. On te privide
stvara tako vesto kao sto talentovani glumac manipulise publikom i
natera je da se plasi ili da place. Zato, ako tragate za istinom,
trebalo bi da cenite utihnulu svesnost i, kad meditirate, smatrate je
vrednijom od bilo kakve misli.

Prevelika vaznost koju pridajemo svakoj svojoj misli glavna je
prepreka utihnuloj svesnosti. Mudro uklanjanje te vaznosti pripisane
mislima i uvidjanje vece preciznosti koju ima utihnula svesnost otvara
nam vrata ka smirenju.

Ajahn Brahm, Mindfulness, Bliss and Beyond

[Sati]

Sloboda

Stvarna sloboda nije sloboda želje, već sloboda od želje.

Ajahn Brahm, Who Ordered this Truckload of Dung?

[Sati]

Sloboda ili zatvor?

Sloboda je biti zadovoljan što smo tu gde jesmo. Zatvor je žudeti da
budemo negde drugde.

Ajahn Brahm, Who Ordered this Truckload of Dung?

[Sati]

Put gašenja

"Ćunda, nemoguće je da onaj ko i sam tone u mulj izvuče nekog drugog ko tone u isti taj mulj; ali je zato moguće da onaj ko sam ne tone u mulj izvuče nekog drugog ko tone u isti taj mulj. Nemoguće je da onaj ko je i sam neukroćen, nedisciplinovan, u kome je požar strasti neugašen, nekog drugog ukroti, disciplinuje i pomogne mu da ugasi požar svojih strasti; ali je zato moguće da onaj ko je i sam ukroćen, disciplinovan, u kome je požar žudnji ugašen, nekog drugog ukroti, disciplinuje i pomogne mu da ugasi požar svojih žudnji."

Buda

[Sati]

Predzorje

1. U predzorje slušam
kako vjetar prolazi
kroz dolinu.

2. Ptice se raspjevaju.
Onda opet ušute.
Tiha noć je pri kraju.

3. Čekam kada će se
oglasiti zvono
pa da ustanem.

Čedomil Veljačić: Od Nepala do Cejlona

[Sati]

Svesni u sred fudbalske gužve

Jedna od najtežih stvari koje treba naučiti jeste da svesnost ne
zavisi od bilo kakvog mentalnog ili emocionalnog stanja. Svi mi imamo
neku sliku o meditaciji. Meditacija je nešto što u tišini, na kursu
rade neki smireni ljudi, koji se lagano kreću unaokolo. No to su samo uslovi za
trening. Oni su stvoreni kako bi pomogli koncentraciju, a mi naučili
veštinu svesnosti. Medjutim, kada smo jednom savladali tu veštinu,
možemo i treba da izadjemo iz tih ograničenja treninga. Ne moramo više
da se krećemo puževim korakom da bismo bili svesni. Ne moramo čak ni
da budemo smireni. Možemo biti svesni dok rešavamo matematički
problem. Možemo biti svesni u sred gužve na fudbalskoj utakmici.
Možemo biti svesni u sred izliva besa. Mentalne i fizičke aktivnosti
nisu prepreka za svesnost. Ako vam je um izuzetno aktivan, i tada samo
posmatrajte prirodu i stepen te aktivnosti. I ona je samo deo te
predstave bez kraja koja se odvija u nama.

Henepola Gunaratana, Mindfulness in Plain English

[Sati]

Misao je samo pokret uma

Ukoliko srce ili um - ćitta – zamislimo kao okean, onda su aktivnosti
srca ili uma nalik talasima na tom okeanu. Naše vežbanje bi trebalo da
se sastoji u tome da na te talase gledamo kao na talase koji promiču
površinom okeana.

Većinu nas povuče takva aktivnost. Ja još uvek bivam ponesen talasima,
kretanjem uma, i zaboravim se, izgubim pravac. Vežbanje znači ne
zaboraviti na pravac i negovati svesnost koja pravi razliku između
samog znanja i onoga što se saznaje. Mi možemo znati neki osećaj na
telu; mi možemo znati osećaj, kretanje energije, sadržaj uma, ideje,
utiske, pojmove, sećanja i maštanja. Sve to treba videti kao
aktivnost. Ako ih ne vidimo kao aktivnost, šta se događa? Postajemo ta
aktivnost i bivamo upleteni u nju. Postoji jedna oštroumna izreka u
japanskom budizmu: "Smej se, ali se ne izgubi u smehu; plači, ali se
ne izgubi u plakanju." Isto tako možemo reći: "Misli, ali se ne izgubi
u mišljenju; uživaj, ali se ne izgubi u uživanju."

Ajahn Munindo, Profoundly Simple

[Anicca]

  BUDA je prvi koji se usudio da kaže:"...Nemojte verovati zato sto su to
stari spisi rekli, nemojte verovati zato sto je to nacionalno uverenje,
zato sto su vas ucili da tako verujete od detinjstva; vec o svemu
ponovo dobro promislite, a kad ga izanalizirate, onda, ako otkrijete da
ce to pomoci jednom i svima, verujte u to, Živite to, i pomozite
drugima da tako zive..."

[Sati]

Udica

Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anathapindika. Tu se Blaženi obrati monasima: "Monasi". "Da, gospodine", odgovoriše monasi. Onda Blaženi ovako reče:

"Monasi, dobitak, počast i slava su okrutni, bolni, grubi, predstavljaju prepreku za dostizanje nenadmašne slobode od okova. Kao kada bi ribar bacio udicu sa mamcem u duboko jezero, pa je riba u potrazi za hranom proguta. Ta riba, pošto je progutala udicu, našla bi se u nevolji, u propasti, a ribar bi sa njome mogao da radi šta joj je volja.

'Ribar', monasi, to je naziv za Zlog Maru. 'Udica sa mamcem' je naziv za dobitak, počast i slavu. Koji god monah da se naslađuje, žudi za dobitkom, počasti i slavi kad se pojave, takav se monah naziva onim koji je progutao udicu, ko se našao u nevolji, u propasti, a Zli Mara može sa njim da radi šta mu je volja. Zato su, monasi, dobitak, počast i slava okrutni, bolni, grubi, predstavljaju prepreku za dostizanje nenadmašne slobode od okova. Zbog toga, monasi, ovako bi sebe trebalo da vežbate: 'Ostavićemo po strani bilo kakav dobitak, počast i slavu koje već uživamo; i nećemo dopustiti da bilo kakav novi dobitak, pokloni i slava, kada se pojave, zavedu naš um.' Tako bi sebe trebalo da vežbate."

Buda
Balisa sutta, SN XVII.2

[Sati]

Ispravna i pogrešna pažnja

Monasi, uklanjanje nečistoća je za onoga koji zna i vidi. Kažem vam, nije za onoga ko ne zna i ne vidi. A šta to on zna i vidi? Ispravnu pažnju i pogrešnu pažnju. Kada je monah nepažljiv, još nenastale nečistoće nastaju, a one već nastale se uvećavaju.. Kada je monah pažljiv, još nenastale nečistoće ne nastaju, a već nastale nečistoće nestaju.

Buda
Sabbasava sutta, MN 2

 

[Sati]

Uvidevši lažno u lažnom, dostižemo ono što je stvarno; zamenivši
stvarno lažnim, ostajemo zarobljeni lažnim.

Buda

[Sati]

Šta je obuzdavanje?

Ako želimo da razumemo samoobuzdavanje, onda treba da ga isprobamo na
sebi. Makoliko o njemu pričali, to nam neće mnogo pomoći. Njegove
prave efekte vidimo jedino kada uložimo napor i posmatramo šta se
događa. Ponekad se iznenadimo kako je dobar osećaj biti u stanju
reći sebi "ne". Može čak biti vrlo zarazno!

Ajahn Munindo, What is Renunciation?

[kondanja]

Poštovani Sati,
 
Jako me je obradovao ovaj tvoj citat.
Krasno je ali i korisno pročitati ovakvo jedno jednostavno izraženo obično iskustvo, a čini se i da bi ga lako, bez ikakvih teškoća mogao izraziti bilo tko od nas (ne mislim samo na ovu malu forumsku zajednicu, nego na bilo kojeg etičnog čovjeka uopće).
 
Pozdrav

[Sati]

Dragi Kondanja, drago mi je da ti se citat dopao. 

Trudim se koliko mogu da nas sve zajedno podsećam na važne delove osmostrukog puta. Jer naš glavni problem je što u ovoj gužvi od života vrlo lako zaboravljamo na ono što je suština.

A ne bi bilo loše i ostali da ovde pribeleže neki citat koji im zapadne za oko dok čitaju budističku literaturu. A možda i neku svoju misao, zašto da ne