Vaši omiljeni budistički citati

[Sati]

PUN MESEC -- četvrtak, 6. novembar 2014.

Istinska korist

Lako je loša dela počiniti, štetna za samoga sebe,
ali ono što nam jeste korist i zasluga, mnogo je teže.

Dhammapada, 163


Ima perioda kada je u redu negovati "puštanje niz tok". U drugim prilikama ići nasuprot tom toku jeste korisnije. Sila navike nas lako nagne na postupke telom, govorom i mišlju koji potkopavaju napore da produbimo svoju praksu. Ako ustanovimo da pravimo istu grešku uvek iznova, nešto treba promeniti. Ali kako napraviti tu promenu? Videti iza onoga kako nam se čini da stvari izgledaju -- dopreti do stvari kakve jesu -- zahteva energiju. Nasuprot vrednostima popularne kulture, u redu je krenuti nasuprot našim sviđanjima i nesviđanjima. Ako neprekidno činim samo ono što mi se sviđa, to je možda "moj" način, ali nije sigurno da je i Budin.

S ljubavlju
monah Munindo


 

[Sati]

900. Podučavanje Dhamme

Šta mislite monasi, kada je monahovo podučavanje Dhamme nečisto, a kada je njegovo podučavanje Dhamme čisto?

...Neki monah druge podučava Dhammi s ovom mišlju: "Ah, neka saslušaju o Dhammi od mene! Kada su saslušali, neka steknu poverenje u Dhammu! Kad steknu poverenje, neka to poverenje iskažu meni!" Tada je monahovo podučavanje Dhamme nečisto.

Ali neki monah druge podučava Dhammi s ovom mišlju: "Dhammu je dobro izložio Blaženi, potpuno vidljivu, direktnu, koja poziva da priđemo i uverimo se, primenljivu, mudri je mogu neposredno doživeti svako sam za sebe. Ah, neka saslušaju o Dhammi od mene! Kada su saslušali, neka je razumeju! Kada su je razumeli, neka u skladu sa njom i žive!" Tako on druge podučava Dhammi zbog izuzetnosti koja je svojstvena Dhammi; on druge podučava Dhammi iz saosećanja i želje da pomogne, iz brižnosti. Tada je monahovo podučavanje Dhamme čisto.

Buda
Ćandupama sutta (SN 16:3)

[Sati]

MLAD MESEC - petak, 21 novembar 2014.

Samoća

Ako ne nađeš druga sebi ravna ili boljeg,
sam nastavi put; sa budalom druženja nema.

Dhammapada, 61


Sve dok ne pogledamo izbliza iskustvo samoće kroz koje prolazimo, taj bolan osećaj se uvek čini poput nekakvog neprijatelja, prikazujući nam se kao neuspeh. Iz perspektive ne-sabranosti, taj osećaj nalik antitezi životu, izgleda nam kao da jedino ukazuje na to koliko smo daleko odmakli u pogrešnom smeru. Međutim, iz perspektive mudrog promišljanja, upravo to iskustvo osvetljava nam put kojim treba ići ukoliko želimo slobodu. Patnja jeste poruka; ona nije presuda izrečena nad nama. Osećaj usamljenosti je uski prolaz kroz koji treba proći da bismo se oslobodili tog zatvora opsednutosti samim sobom. On je nešto na šta treba da usmerimo svoju pažnju, a ne da od njega okrećemo glavu.

S ljubavlju
monah Munindo

[Sati]

901. Buka

Sve što je šuplje, veliku buku pravi.
Šta god da je puno, zaista tiho je.
Budala najviše polupanom ćupu sliči,
ko mudrosti ima, prepunom je jezeru nalik.

Buda
Nalaka sutta, Sn III.11

[Sati]

902. Razvijanje stava prema meditaciji

Reč „meditacija“ pokriva različita mentalna iskustva. Cilj budističke meditacije jeste da vidimo stvari kakve zaista jesu; to je stanje budne pažnje. I to je vrlo jednostavno učiniti; to nije nešto komplikovano ili teško, za šta su potrebne godine da bismo postigli. Toliko je lako da ga čak ni ne primećujete. Kada kažete: „Treba da vežbam meditaciju“, zamišljate je kao nešto što treba da postignete – treba da savladate svoje mane, kontrolišete svoje emocije i razvijete vrline, da biste postigli neku vrstu idealnog stanja uma. Sve to zvuči tako daleko i strano onome što možemo očekivati u svom životu kao ljudska bića...

Zato, sa stavom posmatranja onoga što jeste, šta god da je, pokušajte da pogledate u sebe. To može biti nešto sasvim određeno, kao što je bes, nešto vrlo jasnog oblika. Međutim, veliki deo naših emocija su nejasne, nekako bezoblične stvari koje se neprekidno menjaju. Dakle, postavite se sada u poziciju Bude, onoga ko zna – ne sudije – i samo gledajte. Uočite koja vrsta raspoloženja ili osećaja vas je obuzela.

Kada počnemo zaista da uočavamo, zaista da slušamo i obraćamo pažnju, održavajući svesnost u odnosu na upravo to raspoloženje ili mentalno stanje (što vrlo retko činimo), tada ćemo možda postati svesni napetosti u telu ili osećaja zbunjenosti, osećaja da ne znamo baš tačno šta bi trebalo da radimo, šta bi trebalo da pronađemo. I sada postanite svesni tog osećaja kao mentalnog objekta. Sve što radimo jeste da sve više sebe stavljamo u poziciju Bude, onog ko zna. Tada svoje emocionalno stanje vidimo na jedan objektivan način; ono je ovakvo. „Šta bi sad trebalo da radim?“ – I ovo se može videti kao jedan mentalni objekat.

Ajahn Sumedho: Developing an attitude towards meditation


 

[Sati]

903. Kako se staramo o svojoj praksi

Jedan od način gledanja na vežbanje u Dhammi je napredovanje ka cilju: ono mora biti kretanje ka nečemu. Drugi način, po meni, jeste stavljanje "malih dhamma" u "velike dhamme". Pod ovom mislim na dovođenje sebe u red, na vežbanje kao na jedan proces. Moramo učiti kako da sve te male stvari povežemo. I kako da im se vraćamo. Ponekad imamo teškoća u vežbanju, jave se sumnje. Naučite kako da se vratite na početak. Naučite kako da iznova počnete. Krenite od početka i uradite osnovne stvari, a onda krenite dalje, tako da je naše vežbanje neprekidno sazrevanje. Tada će napredovanje ići samo od sebe. Mi moramo da ga hranimo, da se staramo o tom procesu. To je ono što treba da naučimo: kako da budemo pažljivi u vežbanju i kako da ga razvijamo. Naša zrelost dolazi iz toga. I opet se javi namera da stvorimo neko iskustvo i onda se za njega uhvatimo — pokušavajući da jasnije iskusimo: "ovo je prava Dhamma", "ovo je pravo vežbanje" ili "ovo je pravi mir". Mislim da su takvi napori velika prepreka. Treba da naučimo da se jednostavno staramo o stvarima koje pospešuju rast Dhamme — i onda se ona razvija sama od sebe.

To je Ađan Ča isticao uvek iznova. Dolazili bismo kod njega i postavljali mu najrazličitija pitanja. "Daj nam metod, daj nam put". I on bi nam često odgovarao da nije stvar u tome da jednostavno iz uma iscedimo neko iskustvo. To je sličnije rastu drveta: ne posejemo seme i onda ga teramo da iznikne. Morate prvo pripremiti zemljište, stavite u njega seme, zalivate ga, pazite… i onda će drvo i samo da iznikne. Rašće u skladu sa svojom prirodom i davaće plodove u skladu sa svojom prirodom. Nije naš zadatak da pokušavamo da odredimo ili ga prisilimo da raste brže ili da donosi onaj plod za koji mi smatramo da je pravi. Učenje da se brinemo o svome umu je slično učenju kako da se staramo o drvetu.

Ađan Passano: Sumiranje prakse

[Sati]

PUN MESEC - subota, 6. decembar 2014.

Savladani

Ako čovek i učini nešto loše, neka to ne ponavlja,
neka u tome ne uživa. Bolno je gomilanje zlodela.

Dhammapada, 17


Kada izgubimo kontakst sa svojim utočištem, bivamo savladani: postajemo zarobljeni aktivnostima uma i gubimo širi kontekst. Naše utočište jeste dobro ustaljena sabranost, otelovljena sabranost, testirana i proverena tokom sedenja, stajanja, hodanja i ležanja. Ako nemamo taj temelj ispravne sabranosti, tada obično nama zavladaju navike; navike poput opsesivnog vraćanja na prošlost. Ako načinimo grešku, dobra praksa znači držanje sećanja na to u svesnosti dovoljno dugo da iz svega toga naučimo ono što je potrebno naučiti, a onda ga odložimo, pustimo i krenemo ponovo. Sila negativnih emocija nas savlada obično onda kad sabranost nije dovoljno snažna. Svesno, redovno potvrđivanje svoje posvećenosti utočištu jedan je od načina da sebe zaštitimo od toga da budemo savladani.

S ljubavlju,
Bhikkhu Munindo

[Sati]

904. Blago

Blago poverenja, blago vrline,
blago savesti i zazora od loših dela,
blago učenja i velikodušnosti,
sa mudrošću kao sedmim blagom:

Ko god da ima ta blaga,
muškarac ili žena
za njega se kaže da nije siromašan,
taj nije živeo uzalud.

Tako, oštrouman čovek,
imajući na umu Budino učenje,
treba da sebe usavršava u poverenju i vrlini,
predanosti i razumevanju Dhamme.

Buda
Vitthatadhana sutta (AN VII.6)
 

[Sati]

MLAD MESEC - subota, 20. decembar 2014.

Savršenstvo

Budina usavršenost je potpuna;
u njemu ni želje, ni žeđi nema,
lukavog lovca što u klopku mami.
Ničim ograničen, čime bi zaveden mogao biti?

Dhammapada, 180


Jasno viđenje savršenstva vodi do poverenja. Ako je viđenje u skladu sa istinom, naš život biće okrenut ka istinskoj mudrosti i saosećanju. Ako je ono što vidimo privid, koji možda sadrži delimičnu istinu, i to je nešto što u nama može stvoriti poverenje, ali po cenu blagostanja, našeg i drugih. Viđenje savršenstva kakvo je preporučivao Buda ohrabruje istraživanje našeg "ovde i sada" iskustva. Tu nije reč tek o pukom ukazivanju na neko drugo stanje u koje bi trebalo da poverujemo, već na nerazorivu stvarnost koju je on sam uvideo i potom nas pozvao da isto to učinimo. To savršenstvo nazvao je neuslovljenim. Ono se ne može posedovati ili menjati. Ono je to što se manifestuje kada svako vezivanje za stanja, divna ili zastrašujuća, prestane. Zato to i jeste jedan pozdan cilj.

S ljubavlju,
monah Munindo

 

[Sati]

905. O čemu da vam danas govorim?

Poznatog učitelja sufi tradicije po ime Nasradin hodža pozvaše jednom, poput mnogih drugih učitelja, da u lokalnoj džamiji održi seriju propovedi. Bio je pomalo zbunjen i nije baš tačno zna o čemu bi pričao. I tako, prvog petka popeo se na propovedaonicu i reče: "Braćo i sestre, koliko vas zna o čemu ću danas govoriti?" Svi u publici slegnuše ramenima i pogledaše ga pomalo zbunjeni. "Niko od nas ne zna o čemu ćete govoriti, hodžo." Na to hodža odgovori: "Onda neću da gubim vreme sa vama. Odoh ja." Kad je izašao iz džamije, pomisli: "Uh! Spasoh se, barem za narednih nedelju dana. Dobro je."

Došao je i sledeći petak. Nasradin hodža se pope do mesta za propoved i upita: "Koliko vas zna o čemu ću danas govoriti?" Okupljeni pomisliše: "Ovaj put, idemo na sigurno" i odgovoriše: "Svi znamo, svi znamo." A hodža odgovori: "Onda ni ne treba da vam o tome govorim. Današnja poduka je završena." I ode, misleći: "Uh, ponovo sam se spasao!"

No, sada je došao pravi test. Bio je petak i poslednje u nizu propovedi. Ponovo se popeo do propovedaonice i reče: "Najdraži moji, koliko vas zna o čemu ću danas govoriti?" Okupljeni su sad bili sasvim zbunjeni i pogledaše jedni druge. Tako, polovina prisutnih klimnu glavom potvrdno, druga polovine odrečno. Hodža je bio savršeno miran. I reče: "Odlično. Ova polovina koja je klipnula potvrdno neka to o čemu sam hteo da govorim ispriča ovima koji su klimnuli odrečno. Moj posao je obavljen."

Thich Nhat Hanh: One Buddha is Not Enough

[Sati]

906. Manje znanja, više mudrosti

Dok promišljaš o svom duhovnom životu, zapitaj se: Šta duboko u srcu znam o istini života? Da li mi zaista treba još više znanja nego što ga imam ili je ova jednostavna, temeljna mudrost dovoljna? Šta me sprečava da živim jednostavne istine koje znam? Šta bi trebalo da pustim, da bih to bio u stanju? Koja to zbunjenost i strah ometaju moje saosećanje? Koja mi to snaga i poverenje treba kako bih živeo mudro i dobro? Na koji to način treba da izmenim svoj život kako bi mi telo, srce i um bili manje opsedniti znanjem, prozirni za tu svetlost koja je u meni? Mogu li da zamislim da znam manje, a da sam mudriji?

Dopusti sebi da osetiš obično, ljubavlju oplemenjeno prisustvo u svakom trenutku. Budi svestan načina na koji te tvoj duhovni život može dovesti do tog cilja.

Jack Kornfield

[Sati]

907. Čista svesnost

Možemo da uočimo razliku između svesti i svi tih prolaznih stanja i iskustava koja se javljaju i nestaju unutar nje. Kada ovo ne razumemo, uzimamo svako od tih prolaznih stanja za nešto stvarno. No, kada promenljiva stanja kao što su sreća ili nesreća vidimo onakvim kakva jesu, tada pronalazimo put do mira. Ukoliko si u stanju da se opustiš u tom znanju, čistoj svesnosti, tada nema mnogo toga što bi još trebalo učiniti.

Ađahn Mun


 

[Sati]

908. Jedan kvalitet, bez dodataka

Kad dodirneš nešto, šta osetiš? Osetiš je li to toplo, to je jedan kvalitet. Osetiš je li to meko, to je drugi kvalitet. Osetiš neku vrstu vibracije, kretanja, što je takođe jedan kvalitet. Ali nismo u stanju da dodirnemo nogu. Noga je nešto što mi sklapamo u umu. Ne možeš da kažeš koji je kvalitet tvoje noge. Čak ne možeš ni da je dodirneš. Pokušaj da razumeš ovo. U početku je to vrlo teško. "Molim? ... Ne mogu da dodirnem svoju nogu? Pa evo je!!!" Ali kako znaš da je to noga? Zato što na jednom mestu sastaviš mnogo ideja. Zatvori oči... i dodirni nešto... možeš li da kažeš šta je to? Možeš li da kažeš kojeg je oblika? Ne možeš. Možeš da kažeš koji je oblik jedino kad dobro opipaš. Ali na prvi dodir ne znaš da je to, recimo, lopta! Kako toga postaneš svestan? Tako što ga vidiš i u glavi sklopiš ideju ili ga dobro opipaš i kažeš: "Aha, znam, to je okruglog oblika... prazno unutra i prečnika 20 entimetara..." Kako to znaš? Mnogo si podataka sklopio zajedno, ali ako uzmeš samo jednu informaciju, ne možeš bilo šta da kažeš, sem jednog kvaliteta... tvrdo je... hladno je... ništa više od toga. U meditaciji mi stižemo do te jedne proste, čiste senzacije. I ništa ne dodajemo.

Sayadaw U Jotika: A Map of the Journey

[Sati]

909. Postati Dhamma

Budino učenje nam može pomoći samo da steknemo početno razumevanje Dhamme, ali sama Dhamma još uvek nije u našim srcima. Zašto? Zato što još uvek nismo vežbali, još uvek nismo podučavali sami sebe. Dhamma nastaje kroz praksu. Ako nešto znaš, znaš to kroz praksu. Ako u nešto sumnjaš, sumnjaš kroz praksu. Učenje velikih učitelja može biti istinito, ali ako ga samo slušamo, to nije dovoljno da ga razumemo. To učenje samo ukazuje na put do razumevanja. Da bismo razumeli Dhammu, moramo uzeti učenje i uneti ga u sopstveno srce. Onaj deo koji se tiče tela primenjujemo na telo, onaj deo koji se tiče govora primenjujemo kad govorimo, a deo koji se tiče uma primenjujemo na um. Sve ovo znači da kada smo saslušali učenje, moramo nastaviti da podučavamo sebe kako bismo upoznali Dhammu, kako bismo postali Dhamma.

Ajahn Chan: Samma Samadhi - Detachment Within Activity


 

[Sati]

MLAD MESEC - 19. januar 2015.

Poštovanje

"Makar i stotinu godina u šumi žrtvenu vatru održavati,
a samo jednom iskazati poštovanje usavršenome,
ipak je taj jedan put vredniji od stoleća žrtvovanja".

Dhammapada, 107

"Žrtvenu vatru održavati" ovde označava nadu da ćemo kroz razne ritualne ceremonije obezbediti sebi preporađanje na boljem mestu. Ova sintagma se s pojednakim pravom može primeniti i na opsednutost krstarenjem internetom, veštačkim stimulansima ili kupovinom. Dobar deo energije potrošimo na jalove aktivnosti koje nas zaista iscrpljuju. Pošto su resursi ograničeni, zar ne bi bilo mudrije da radimo ono što donosi istinsku korist, nama i drugima. Imamo sreću da živimo u vremenu kad je lako čuti Učenje i učitelje koji su dosegli mudrost. Poštujući ih, ujedno i oni delovi nas koj su vredni poštovanja postaju snažniji.

S ljubavlju
Ađan Munindo