Vaši omiljeni budistički citati

[Sati]

753. Zamućen i nezamućen um

Zamislite, monasi, jezero, puno zamućene vode, prljavštine i blata. Čovek dobrog vida, koji stoji na njegovoj obali ne bi mogao da vidi školjke, šljunak i kamenčiće na dnu, niti jata riba kako u njemu plivaju ili plutaju. Zašto? Zato što je voda zamućena. Na isti način, monah zamućenog uma ne vidi šta je za njega dobro, šta je za drugoga dobro, šta je dobro za obojicu, ne može da ostvari uzvišeno stanje za čoveka, istinski plemenito znanje i uvid. Tako nešto je nemoguće. Zašto? Zato što je njegov um zamućen. A sad zamislite, monasi, da postoji jezero, čisto, providno i nezamućeno. I čovek dobrog vida, koji stoji na njegovoj ivici, mogao bi da vidi školjke, šljunak i kamenčiće na dnu, kao i jata riba kako u njemu plivaju ili plutaju. Zašto? Zato što je voda nezamućena. Na isti način, monah nezamućenog uma vidi šta je za njega dobro, šta je za drugog dobro, šta je dobro za obojicu, može da ostvari uzvišeno stanje za čoveka, istinski plemenito znanje i uvid. Tako nešto je moguće. A zašto? Zato što je njegov um nezamućen.

Buda
Panihitāććha vaggo (AN 1.45-46)

[Sati]

754. Pročišćavanje

Jednom je prilikom braman Sundarika Bharadvađa sedeo nedaleko od Bude. I onda on reče Blaženome: "Da li učitelj Gotama odlazi do Bahuka reke da se okupa?"

"Zašto bih, bramanu, ja išao baš do Bahuka reke da se okupam? Šta je to u stanju da učini Bahuka reka?"

"Učitelju Gotama, mnogi smatraju da Bahuka reka donosi oslobođenje, mnogi smatraju da donosi dobre zasluge i mnogi svoja loša dela peru u Bahuka reci."

Onda se Blaženi obrati bramanu Sundarika Bharadvađi ovim stihovima:

    "Bahuka i Adhikakka,
    Gaya i Sundarika takođe,
    Payaga i Sarassati,
    a i potok Bahumati –
    u njima se neznalica može kupati doveka
    i opet neće svoja nedela oprati.

    Šta to Sundarika može odneti?
    Šta Payaga? Šta Bahuka?
    One zlotvora pročistiti ne mogu,
    čoveka što okrutna i gnusna počini dela.

    Onome ko je čist u srcu uvek je
    dan proleća, sveti dan.
    Onaj ko je časnih dela, čistog srca
    svoju vrlinu do savršenstva dovodi.

    To je mesto, bramanu, na kojem treba da se okupaš,
    da sebe učiniš utočištem svih bića.
    I ako ne govoriš laži,
    ne povređuješ druga živa bića,
    ne uzimaš što ti ponuđeno nije,
    s poverenjem u sebi i bez gramzivosti,

    zašto bi uopšte išao u Gayu?
    Svaki izvor bi za tebe bio Gaya."

Vatthupama sutta (MN 7)

[Sati]

755. Reč i stvarnost

Ne zaboravi da su reči veoma ograničene i zašto su ti potrebni paradoksi. Na nivou stvarnog iskustva, ništa nije sasvim kao to, niti kao ono. Punina i praznina su u isto vreme i prazni i puni. Dohvatimo se nekog gledišta kao što je ne-sopstvo i potom kritikujemo naš ego. Ako nam se jave misli ispunjene  sebičnošću ili emocije, skloni smo smo da ih ocenjujemo i kritikujemo sebe kao ličnost. Ali ako smo svesni te tendencije da sve procenjujemo, tada odlazimo iza tih navika. To je kao da postajemo pozadina stvarima koje dolaze i prolaze, nastaju i nestaju u našoj svesti. I sve to posmatramo na taj način, umesto da nas opčini nešto dobro i želja da se za njega čvrsto držimo ili nešto loše i želja da ga se otarasimo.

Ajahn Sumedho

[Sati]

756. Prekor

Kojih je osam vrsta ljudi nalik divljem konju i kojih su osam njihovih slabosti? Kada ga neko od njegovih prijatelja prekori, on sebe oslobađa optužbe na osnovu slabog pamćenja i to ovim rečima: "Ne sećam se da sam tako nešto učinio". Poput upregnutog divljeg konja koji, kada ga podbode kočijaš, počne da se divlje bacaka u krug, vukući i kočiju za sobom, takav je taj čovek.

Ili, kada ga neko od njegovih prijatelja prekori, on se izviče na njega: "Sa kojim pravom mi to govoriš, ti neznalice, ti budalo? Ko si ti da meni govoriš?" Poput upregnutog divljeg konja koji, kada ga podbode kočijaš, počne da se otima, te pokida am i slomi rudu, takav je taj čovek.

Ili, kada ga neko od njegovih prijatelja prekori, uzvraća: "Pa i ti si činio takve stvari. Prvo sebe ispravi!" Poput upregnutog divljeg konja koji, kada ga podbode kočijaš, skače na sve strane, te prekine kajase i ular kojim je sputan, takav je taj čovek.

I opet, kada ga neko od njegovih prijatelja prekori, on izbegava to pitanje, skreće razgovor na neku drugu temu i izgleda uvređen, besan ili se ljuti. Poput upregnutog divljeg konja koji se, kada ga podbode kočijaš, zaputi pogrešnim putem i kola odvuče sa onog pravog, takav je taj čovek.

I opet, kada ga neko prekori, on se prisutnima obraća sa mnogo gestikulacija. Poput upregnutog divljeg konja koji se, kada ga podbode kočijaš, propne i rita se prednjim kopitama, takav je taj čovek.

I opet, kada ga neko prekori, on ne obraća pažnju ni na prisutne, ni na onog ko ga kritikuje, te nastavlja da vređa baš kao i do tada. Poput upregnutog divljeg konja koji, kada ga podbode kočijaš, ni ne obraća pažnju na njega ili njegov bič, te ide kasom kojim on hoće, takav je taj čovek.

I opet, kada ga neko prekori, on kaže: "Nisam ja kriv, a ti možeš da pričaš šta god hoćeš", te iritira sve oko sebe svojim daljim ćutanjem. Poput upregnutog divljeg konja koji, kada ga podbode kočijaš, ne mrda ni napred ni nazad, već stoji kao ukopan, takav je taj čovek.

I na kraju, kada ga neko od njegovih prijatelja prekori, on kaže: "A što se svi vi toliko sekirate zbog mene? Odustaću od vežbanja i vratiti se domaćinskom životu. Nadam se da ste sad zadovoljni." Poput upregnutog divljeg konja koji, kada ga podbode kočijaš, savije noge i pruži se po tlu, takav je taj čovek.

Buda
Assakhalunka sutta (AN 8.14)

[Sati]

757. Inertnost

I kad smo lenji trebalo bi da vežbamo, a ne samo kad smo puni energije ili u dobrom raspoloženju. To je vežbanje u skladu sa Budinim učenjem. Ako je po nama, vežbali bismo samo kad se dobro osećamo. Ali kako na taj način možemo stići bilo kuda? Kada ćemo preći bujicu nečistoća ako vežbamo samo kad nam se prohte?

Ajahn Chah

[Sati]

758. Svađa

Braman Ārāmadanda upita poštovanog Mahākaććānu: "Šta je uzrok, šta je razlog, učitelju Kaććāno, da se vladari spore sa vladarima, da se bramani spore sa bramanima, da se domaćini spore sa domaćinima?"

"Bramanu, zbog strasti za čulnim zadovoljstvima, zbog prijanjanja, vezanosti, nezasitosti, opsednutosti i omamljenosti čulnm zadovoljstvima vladari se spore sa vladarima, bramani sa bramanima, domaćini sa domaćinima."

"Ali šta je razlog, učitelju Kaććāno, da se askete spore sa asketama?"

"Bramanu, zbog strasti za gledištima, zbog prijanjanja, vezanosti, nezasitosti, opsednutosti i omamljenosti gledištima askete se spore sa asketama."

Samaćitta vaggo (AN 2.33-42)

[Sati]

759. Sabranost

Sabranost je, zaista vam kažem monasi, korisna svugde.

Buda
Aggi sutta (SN 46:53)

[Sati]

760. Samoposmatranje

Ako, tokom raspravljanja, onaj ko je za nešto optužen i onaj koji ga je optužio ne praktikuju iskreno samoposmatranje, može se očekivati da će ta rasprava voditi do dubokog, ogorčenog, oštrog razdora i niko od njih neće moći da živi u miru. A kako bi obe strane trebalo da praktikuju stiktno samoposmatranje. Optuženi bi trebalo ovako da razmišlja: "Učinio sam nešto loše i ovaj čovek me je video. Kad je to video, postao je ogorčen i to i rekao. Prekoreo me je, ja sam se naljutio i otišao žalio se drugima. Dakle, ja sam taj koji je pogrešio." A kako to  tužitelj praktikuje striktno samoposmatranje? Tužitelj bi trebalo ovako da razmišlja: "Ovaj čovek je učinio nešto loše i ja sam ga video. Da on to nije učinio, ja to ne bih ni video, ali pošto jeste, video sam. Kada sam to video, naljutio sam se i to mu rekao. On se zbog toga uvredio i otišao da sve ispriča drugima. Dakle, ja sam taj koji je pogrešio." Na taj način, ako i optužni i tužilac praktikuju samoposmatranje, može se očekivati da će biti u stanju da žive u miru.

Buda
Adhikarana vaggo (AN 2.11-21)

[Sati]

Usmeravanje pažnje

Kad pođete tim putem, doseći ćete kraj patnje;
ja sam vam ukazao taj put, pošto sam spoznao sredstvo protiv žaoke.
Ali vi treba da izvršite napor; oni koji su to postigli samo ukazuju put,
a oni koji ga slijede u zadubljenju oslobađaju se spona Smrti.

Dhammapada, 275-276


Sila navike definiše naše postupke kada nismo čvrsto ukorenjeni u sabranosti. Ti obrasci navika jesu okovi Mare, Smrti. Da bi se stupilo na put koji vodi ka slobodi od takvih razočaravajućih ograničenosti neophodno je mudro promišljanje. Mi već imamo slobodu da, ukoliko to želimo, odlučimo hoćemo li usmeriti zrak pažnje ka unutra i istraživati Istinu. Isto tako, možemo dopustiti svojoj pažnji da luta unaokolo, bez ikakvog usmerenja. Disciplinu pažnje potrebnu za uvid i omogućavanje da se on dogodi nije lako negovati. Ali to nije prinuda koju nam je neko nametnuo; reč je o izboru koji pravimo svojom voljom kada jednom uočimo posledice nepažljivosti. I kakva je to sreća imati izbor da radimo na sopstvenoj mudrosti.

S ljubavlju,
monah Munindo

[Sati]

761. Meditacija stvara celovita ljudska bića

Rečeno mi je da na pāliju, jeziku budističkog kanona, ne postoji jedna jedina reč koja bi odgovarala našoj reči "meditacija", iako se može sa sigurnošću tvrditi da se unutar kulture stare Indije meditacija razvila do izuzetnih visina. Reč koja se u budističkim tekstovima često koristi jeste bhāvanā. Bhāvanā se prevodi kao "razvoj putem mentalnog vežbanja". Što se mene tiče, ovo pogađa u centar; meditacija zaista jeste u vezi sa razvojem čoveka. Ona je prirodan nastavak istog onog procesa u kojem nam izbijaju zubi, telo raste do veličine odraslog čoveka, radimo i činimo da se stvari događaju, odgajamo porodicu, ulazimo u dugove ove ili one vrste (makar i prema samome sebi, tako što pravimo kompromise koji možda zarobe našu dušu) i na kraju shvatamo da ćemo ostariti i umreti. Pre ili kasnije, u jednom trenutku praktično ste prisiljeni da sednete i kontemplirate sopstveni život, kao i pitanja ko ste i gde leži smisao na tom putu života... vašeg života.

Jon Kabat-Zinn: Mindfulness Meditation

[Sati]

762. Daljina

Nebo i zemlja su daleko jedno od drugog, ova strana okeana je daleko do one druge. Ipak, kažu da su dobročinstvo i nedelo još mnogo dalji jedno od drugoga.

Mahāsutasoma đātaka vannanā
Đataka 537

[Sati]

763. Svesnost

Možeš žvakati žvaku, prati sudove i slušati radio u isto vreme... i još uvek biti svestan.

Ajahn Sumedho

[Sati]

763. Možeš malo da zašištiš

Priča kaže da je neka kobra bila toliko impresionirana blagošću monaha koji je živeo u šumskoj isposnici u blizini, da je zamolila da postane njegova učenica. Monah pristade i znajući da zmije mogu biti vrlo eksplozivne, pomisli kako je najbolje da je poduči metta meditaciji. Kobra se pokazala kao dobra učenica, redovno je meditirala i kao rezultat toga postala dobrodušnija. Jednoga dana, dok je ležala na suncu, primetila je nedaleko od sebe neku ženu kako skuplja drva za ogrev. Umesto da šmugne u gustiš ili da se uspravi, raširi vrat i tako je uplaši, kao što je to do tada radila, ona odluči da ostane tu gde jeste i zrači mettu prema njoj. Žena se sve više približavala, sve dok nije nakupila dovoljno pruća, a onda poče da se obazire ne bi li našla nešto čime će uvezati snop. Kad je ugledala kobru, pomislila je da je komad puzavice, te je zgrabi za rep, obmota oko onog granja snažno je uvrćući, te je uveza u čvor. Na kraju natovari svežanj na leđa, pa ode kući. Kad je stigla, razvezala je onu "puzavicu" i zavitlala je ne đubrište. Izubijana, izlomljena i sva u bolovima, jadna kobra se nekako dovuče do isposnice i ispriča monahu šta se dogodilo. "Rekao si mi da negujem mettu, a evo šta sam zauzvrat dobila", jadala se kobra. Monah na to odogovori: "Samo zato što imaš u sebi mettu, ne znači da ne možeš ponekad i da malo zašištiš".

Šravasti Dhammika

[Sati]

765. Probuđenje

Probuđenje je poslednje razočarenje ega.

Chogyam Trungpa

[Sati]

766. Čudesni trenutak

Slušate neku pjesmu. Iznenada vas upitam: "U ovom trenutku - tko ste vi?" Kako ćete odmah i spontano odgovoriti na ovo pitanje, bez zastajkivanja da biste pronašli odgovarajuće riječi? Ako vas ovo pitanje ne uspije prekinuti u slušanju, odgovorit ćete mi pjevušeći pjesmu. A ako vas je pitanje iznenadilo, odgovorit ćete: "U ovom trenutku - tko si ti?". No, zastanete li i razmislite, pokušat ćete mi reći nešto, ali ne o ovom trenutku, nego o prošlosti. Dobit ću podatke o vašem imenu i adresi, o tome čime se bavite i o vašoj osobnoj povijesti. Samo, ja sam upitao tko jeste, a ne tko ste bili. Jer, biti svjestan stvarnosti, živuće sadašnjosti, znači otkriti da je sve iskustvo u svakom trenutku. Ne postoji ništa osim njega - nema iskustva o "vama", koji doživljavate iskustvo. Čak i u trenucima u kojima smo najočitije svjesni sebe, ovo "sebe" kojega smo svjesni, uvijek je zapravo određeni osjećaj ili osjet - bilo napetosti mišića, topline ili hladnoće, boli ili nekih smetnji, disanja ili pulsiranja krvi. To nikad nije osjet onoga nečega što osjeća osjet, kao što nema smisla ili mogućnosti ni predodžba o njušenju vlastita nosa ili ljubljenju vlastitih usana.

Alan Watts: Mudrost nesigurnosti