Тунел
Зенкаи, син самураја, допутова у Едо где постаде пратилац једног високог
службеника. Заљуби се у службеникову жену и би откривен. У самоодбрани, усмрти
службеника, а затим побеже са женом.
Обоје касније постадоше крадљивци. Али жена беше толико похлепна, да се Зенкаиу
поче гадити. На крају, оставивши је, отпутова далеко, у покрајину Бизен, где
постаде лутајући просјак.
Да би се искупио за своју прошлост, Зенкаи одлучи да у свом животу учини неко
добро дело. Знајући за опасни пут који се пружао над једном литицом, а узрок смрти
и повреда многих људи, он одлучи да пробије тунел кроз планину.
Док је дању просио, Зенкаи је ноћу копао тунел. Када је прошло тридесет година,
тунел је био 684 метра дуг, 6 метара висок и 9 метара широк.
Две године пре но што је посао био готов, син службеника кога је усмртио, а који
беше искусан мачевалац, пронађе Зенкаиа и дође да га из освете убије.
"Даћу ти радо свој живот", рече Зенкаи. "Само ми допусти да завршим овај посао.
Оног дана када буде готов, можеш ме убити."
Тако младић сачека на тај дан. Неколико месеци прође, а Зенкаи је и даље копао.
Младић се умори не радећи ништа и поче да му помаже у копању. Помажући му
годину дана, поче се дивити Зенкаиевој чврстој вољи и карактеру.
Најзад тунел беше завршен и људи могаше да га безбедно користе.
"Сада ми одсеци главу", рече Зенкаи. "Мој посао је обављен".
"Како могу одсећи главу свом сопственом учитељу?", упита младић са сузама у очима.
