Budizam > Mahayana

Zen priče

<< < (2/13) > >>

fortytwo:
Zaista?

Zen učitelj Hakuin je bio poštovan od strane celog sela.

Lepa devojka čiji roditeji su vodili prodavnicu hrane je živela pored njega. Iznenada su njeni roditelji saznali da je ona trudna. Ovo je jako razljutilo njene roditelje. Nije htela da prizna ko je otac deteta, ali nakon mnogo nagovaranja je navela Hakuina kao oca. Izuzetno besni roditelji su otišli kod učitelja da mu saopšte šta su saznali.

„Zaista?“ – je bilo sve što je Hakuin rekao.

Nakon što je dete rođeno, dovedeno je kod Hakuina, koji je do tada već izgubio reputaciju u selu. Tražili su da vodi brigu o detetu.

„Zaista?“ – rekao je Hakuin i prihvatio dete.

Vodio je brigu o njemu nekoliko meseci, nakon čega devojka više nije mogla da podnese sve to. Rekla je roditeljima istinu – da je pravi otac deteta mladić koji je radio u prodavnici ribe, a kojeg je laganjem pokušala da zaštiti. Otac i majka devojke su istog momenta otišli kod Hakuina da traže oprost i da uzmu dete nazad. Kad su mu objasnili šta se desilo, Hakuin je rekao:

„Zaista?“ – i predao im dete.

Sati:
odlična priča  :ok

fortytwo:
Sokrat i pesma

Kada je Sokrat u zatvoru čekao smrtnu kaznu, čuo je drugog zatvorenika kako peva neku pesmu. Sokratu se pesma svidela, pa je pitao zatvorenika da ga nauči tu pesmu. Kada je to čuo, zatvorenik ga pita:

„Zašto bi neko želeo da nauči nešto novo dva dana pred smrt?“

Sokrat odgovori: „Iz istog razloga iz kog bi hteo da nauči nešto novo 50 godina pre smrti“.

fortytwo:
Pita

Gledala devojčica mamu kako pravi pitu i videla kako njena mama savija krajeve pite. Pita je devojčica:

- Zašto savijaš krajeve te pite?
- Videla sam to od svoje mame – odgovori mama.

Devojčica ode do babe da vidi kako ona pravi pitu. U trenutku kad je baba savila krajeve pite, pita je devojčica:

- Zašto savijaš krajeve te pite?
- Videla sam to od svoje mame – odgovori baba.

Devojčica ode do prababe da vidi kako ona pravi pitu. U trenutku kad je prababa savila krajeve pite, pita je devojčica:

- Zašto savijaš krajeve te pite?
- Pa mala mi ova tepsija – odgovori prababa.

oblica:
Glas sreće

Poslije Benkeieve smrti, jedan slijepi čovjek, koji je živio u blizini učiteljevog hrama, reče prijatelju: "Pošto sam slijep, ne mogu da vidim čovjekovo lice, pa moram da mu ocjenjujem karakter po zvuku njegovog glasa. Obično, kada čujem nekoga da drugome čestita na njegovoj sreći ili uspjehu, čujem i skriveni ton zavisti. Kada se izjavljuje saučešće zbog nesreće drugog, čujem radost i zadovoljstvo, kao da je onom što saučestvuje zaista drago što je nešto dobiti ostalo u njegovom sopstvenom svijetu.
Sudeći po onome koliko ja znam, Benkeiev glas je uvijek bio iskren. Kad god je iskazivao sreću, nisam čuo ništa osim sreće, i kad god je iskazivao tugu, tuga je bila sve što sam čuo."

Navigacija

[0] Indeks poruka

[#] Sledeća strana

[*] Prethodna strana

Idi na punu verziju