Reči koje vas inspirišu da idete Srednjim putem

[Sati]

Predivno Fazlija 

[Fazlija]

To je zapravo Aleksandra pronasla i objavila na mailing listi, a meni se toliko svidjelo da sam morao prenijeti na nekoliko foruma da ostane zabiljezeno!!! Dakle, zasluge Aleksandri!!!
 
 

[Sati]

Aleksandru za pre'sednicu!!! 

[Sati]

I da ne bi bilo da samo spamujem, evo još nešto:

Ono što čovjek voli
u to će se pretvoriti:
u boga ako voli boga,
u blato ako voli blato.

(Nepoznati sufijski mistik)

[Fazlija]

Evo, nisam znao gdje bih stavio ovaj clanak: http://www.blic.rs/Vesti/Reportaza/208913/Budisticki-monah-iz-Krusevca pa ga stavljam ovdje. Sjecam se da sam bio jos student kada sam u Kulturama istoka citao kako Vladan ode u monahe. Eto ga sada 20 godina kasnije kako opet novine pisu o njemu.

[Aparigraha]

"Graditelji kanala usmeravaju vodu,
oružari strele prave,
drvodelje drvo tešu,
mudraci sami sebe krote."
Dhammapada, stih 80



“Budizam je fokusiranost
uma.” - Adjan Tet


*citati iz knjige Adjana Muninda: "Neocekivana sloboda"

[fortytwo]

Naš najdublji strah

Naš najdublji strah nije da nismo dovoljno dobri. Naš najdublji strah je da smo moćni preko mere. Naša svetlost, ne naša tama, nas najviše plaši. Pitamo se: „Ko sam ja da budem briljantan, divan, talentovan, sjajan?“ Zapravo – ko si ti da to ne budeš? Ti si Božje dete. Tvoje držanje po strani nije na korist svetu.

Nema ničeg prosvetljenog u tome da se skupljamo do te mere da se drugi ne osećaju nesigurno pored nas. Svi smo rođeni da sijamo, kao deca. Rođeni smo da pokažemo slavu Boga koja je u nama. Ne samo neki među nama – svi mi.

I kada pustimo svoju svetlost da isijava, mi podsvesno dajemo i drugima dozvolu da rade to isto. I dok se oslobađamo svojih strahova, naše prisustvo automatski oslobađa druge.

Marianne Williamson (1952-)

[Acko]

Nije budista ali jeste premudri i uvijek fascinantni Lao Ce:

``Ko se nauci posveti, uvećava se iz dana u dan, ko se Tao-u posveti, smanjuje se iz dana u dan.``

 

[Sati]

Postoje samo dve greško koje možeš da napraviš u vezi sa Srednjim putem.
Jedna je da njime uopšte ni ne kreneš, a druga da put ne pređeš do kraja.

 

[Sati]

Onome tko nigdje ništa ne žali,
tko je oslobođen u svakom pogledu,
s koga su popadali svi okovi,
nepoznate su opreke.

Dhammapada, strofa 90


Postoji put i valja nam krenuti na putovanje. Cilj je sloboda od osećaja okovanosti navikama. Ako se suviše napregnemo, ako se vežemo za ideju cilja i prenebregnemo stvarnost ovoga trenutka, tada samo sebi stvaramo frustraciju. Ako se uopšte ne napregnemo, gubeći se uvek iznova u stimulansima čula,,tada sebi stvaramo još više frustracije. Potrebna je veština da bismo odredili pravu količinu napora. I tu veštinu možemo razviti u sebi: kad izgubimo ravnotežu, umesto da po navici sebe kritikujemo, fokusiramo se na lekciju koja nam se ukazala pred očima. Vežbanje sa pravom količinom napora obezbeđuje nam najviše šanse da uspešno završimo putovanje.

Sa ljubavlju,
Bhikkhu Munindo

 

[Sati]

Na svetu ima malo ljudi
koji dosežu drugu obalu,
dok ostala svetina tek luta
tamo-amo po obali ovoj.

Dhammapada, strofa 85


Zamisliti bilo šta istinski novo na ovom svetu jeste nemoguće. Svaki takav pokušaj je zapravo samo novo aranžiranje prošlosti. Potreban nam je istinski nov pristup ukoliko je naš cilj "ono iza" -- sloboda od patnje. Predvidljivost poznatog uliva nam osećaj sigurnosti, čak i ako nam je ono dosadno. To je to lutanje tamo-amo. To je naše življenje sa vezanošću. Ali kako bi to bilo živeti ne vezujući se; imati poverenje u svesnost ovde-i-isada, vođenu Dhammom? Potrebna je hrabrost napustiti poznato i otvoriti se ka nepoznatom. Posvećenost pravilima morala i vežbanje jesu naša zaštita i zato se usuđujemo da se otisnemo na jedno sasvim novo putovanje

S ljubavlju,
monah Munindo

 

[fortytwo]

S obzirom da ne znamo kada ćemo umreti, razmišljamo o životu kao o nepresušnom bunaru. A ipak sve se dešava samo određeni boj puta, i zapravo mali broj puta. Koliko ćeš se još puta setiti određenog popodneva svog detinjstva; popodneva koje je toliko duboko deo tvoj bića da ne možeš da pojmiš svoj život bez njega? Možda još četiri ili pet puta? Možda ni toliko. Koliko ćeš još puta gledati kako se Mesec javlja? Možda dvadeset. A opet, sve to deluje neograničeno.

Epitaf na grobu Brendona Lija, Iz romana The Sheltering Sky autora Paul Bowles, citirao Brendon Li u intervjuu neposredno pred smrt

"Because we do not know when we will die, we get to think of life as an inexhaustible well. And yet everything happens only a certain number of times, and a very small number really. How many more times will you remember a certain afternoon of your childhood, an afternoon that is so deeply a part of your being that you cannot conceive of your life without it? Perhaps four, or five times more? Perhaps not even that. How many more times will you watch the full moon rise? Perhaps twenty. And yet it all seems limitless..."

From the 1949 novel The Sheltering Sky by Paul Bowles, quoted by Lee in an interview shortly before his death.

[Sati]

Meni se nešto slično vrti po glavi u vezi sa dragim ljudima ili mestima. Kad se rastajem od njih ponekad pomislim koliko nam je još puta ostalo da se vidimo? 10. 5, 3, 2, 1, 0?

[Sati]

PUN MESEC - nedelja, 14. avgust 2011.

Vredno je zavladati mišlju
nepokornom, lakoumnom,
povodljivom za užitkom.
Ukroćena misao je izvor sreće.

Dhammapada, strofa 35
 

Ako pravilno vežbate, biće teško. Nema potrebe da se osećate loše samo zato što se borite. Tako je svakome ko je svestan. Zapamtite, naše navike su te koje sve to čine teškim, a ne stvarnost, Dhamma. Otuda uvek iznova donosimo odluku da sve aspekte svog života dovedemo u sklad sa Dhammom. Zapamtite takođe, što je snažnija naša odluka, to je praksa teža, i zato umerenost u ambicijama može biti dobra stvar.

S ljubavlju
monah Munindo

[mare]

Oslobodi se prošlosti,
oslobodi se budućnosti,
oslobodi se sadašnjosti.
Sa srcem koje se ni za šta ne hvata
stižeš na mesto koje je izvan patnje.

Dhammapada ,strofa 348