Autor Tema: Zen priče  (Pročitano 20920 puta)

Aparigraha

  • Iskusni član
  • ****
  • Poruke: 265
  • Karma: +173/-1
Odg: Zen priče
« Odgovor #60 poslato: Mart 23, 2011, 14:24:33 »
Bilo je slucajeva da su se pojedini nakon udarca stapom prosvetlili.
Ne, gospodine! Nisam prosvetljen. Ali sam prilično eliminisan! (Ananda Mangala Mahanayakathera)
ekaggata jit

Ex01

  • Punopravni član
  • ***
  • Poruke: 167
  • Karma: +79/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Zen priče
« Odgovor #61 poslato: April 03, 2011, 23:42:31 »

Sejmyo

  • Moderator
  • Iskusni član
  • *****
  • Poruke: 325
  • Karma: +176/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Zen priče
« Odgovor #62 poslato: April 04, 2011, 00:09:29 »
Bilo je slucajeva da su se pojedini nakon udarca stapom prosvetlili.

Udarac štapom, zvuk zvona, gledanje nekoga ko guli jabuku, miris lipe, svako tvoje čulo te može prosvjetliti.

Štap u japanu koriste baš pretjerano, bar za nas ovdje na zapadu. Ja sam u početku mislio da će te monitor lupiti ako kunjaš ali kako sam čuo od jednog člana koji je bio na dosta Japanskih sešina to je sve do monitora da li on misli da li treba da te lupa ili ne. To neznači jednom nego koliko hoće puta i nekad toliko jako da pukne štap.
Veliko je pitanje života i smrti
Život brzo teče
Vrjeme nikog ne čeka
Budi se! Budi se!
Ne gubi ni moment!

Aparigraha

  • Iskusni član
  • ****
  • Poruke: 265
  • Karma: +173/-1
Odg: Zen priče
« Odgovor #63 poslato: April 08, 2011, 13:42:42 »
U dokumentarcu In Search Of Self monitor ih ne lupa stapom mnogo jako. Prvo malo po levoj, malo po desnoj plecki, tj. po onom delu od ramena ka plecima. Da, koliko hoce puta i priblizno istom jacinom. Meni je najdirljiviji momenat kad se nakon toga meditant i monitor sklopljenih ruku zahvaljuju jedno drugome.
usoPreviewPopup
Ne, gospodine! Nisam prosvetljen. Ali sam prilično eliminisan! (Ananda Mangala Mahanayakathera)
ekaggata jit

Vladimir Simović

  • Iskusni član
  • ****
  • Poruke: 257
  • Karma: +91/-1
Odg: Zen priče
« Odgovor #64 poslato: April 13, 2011, 20:50:40 »
U koreanskoj tradiciji, stap sluzi u osnovi da "razmrda" bolno mesto na ledjima. Zbog dugih meditacija tokom Kyol Che-a, ledja na odredjenim mestima pocinju da se koce i stvaraju se fibroziti i sa njima dolazi i bol. Kada osoba koja vodi meditaciju odluci da proseta zen salom i pomogne u radu meditantima, ona ustaje, uzima "stap" u ruku i sto je bucnije moguce, vuce stap po lezistu kako bi meditantima stavila do znanja da ce ovog trenutka zapoceti svoju setnju salom sa "stapom". Meditant koji smatra da mu je udarac stapa potreban, u trenutku kada osoba sa stapom naidje do njega, on se naklanja kako bi osobi sa stapom stavila do znanja da to zeli, na sta osoba sa stapom takodje odgovara naklonom. Bitno je napomenuti da se osoba sa stapom seta unutar kruga meditanata a da meditanti tokom meditacije gledaju van sredista sale tj. u zid. Posto se naklone, meditant zauzima visok ili nizak polozaj trupa cime stavlja do znanja osobi sa stapom da li zeli da dobije vislji ili nizi udarac po ledjima. Osoba sa stapom udara dva puta (levu i desnu stranu od kicme) nakon cega se opet jedan drugom zahvaljuju naklonom i osoba sa stapom produzava setnju a meditant nastavlja meditaciju. Upotreba stapa nije obavezna vec zavisi od meditanta a osoba koja vodi meditaciju ce svakako proci salom. Drugi, razlog koriscenja stapa je da malo osvezi, probudi um.
Na kraju je samo tišina