Sutta za ovu nedelju je:
Ćula-hatthipadopama sutta – Kratki govor o poređenju sa otiskom stope slona (MN 27)Kratak sadržaj sutte Koristeći analogiju sa lovcem koji prati trag velikog slona, Buda objašnjava kako njegovi učenici stižu do potpune uverenosti u istinitost njegovog učenja. Ova sutta daje potpuni pregled puta vežbanja budističkog monaha, korak po korak.
Beleške o suttiStigli smo do vrlo važne sutte, možda jedne od najvažnijih u okviru ove nikaye, na kojoj ćemo se malo duže zadržati, jer daje kompletan primer, model postepenog puta ka oslobođenju i to skladu sa shemom čiji su delovi izloženi i drugde u Zbirci govora srednje dužine. Ova sutta takođe ima naročitu važnost u istoriji budizma na Šri Lanki. Kada je budizam prenet na Lanku u III veku pre naše ere, doneo ga je monah po imenu Mahinda, sin cara Ašoke. Mahinda je, kaže tradicija, bio probuđen i na ostrvo je došao sa grupom monaha. Lokalni kralj i ostali stanovnici su se čudili ko su ovi ljudi, jer do tada nikada nisu bili videli budističkog monaha. Da bi razjasnili enigmu, monasi su objasnili da su učenici velikog duhovnog učitelja iz Indije, a Mahinda je onda održao upravo ovaj govor kako bi izložio Budino učenje.
Sama sutta počinje jednom epizodom koja nam ilustruje svakodnevni život više, bramanske klase u drevnoj Indiji. Imućni i uvaženi braman Đanussoni, duhovni savetnik (purohita) vladara kraljevine Kosale po imenu Pasenadi, izvezao se zabave radi jednoga dana u vožnju svojom kočijom. U skladu sa njegovim statusom, i kočija je posebne izrade, a u nju su upregnute dve naročite kobile bele boje. Na putu on sreće lutalicu Vaććhajana koji dolazi iz posete Budi. Kada čuje koliko Vaććhajana hvali Budu, ispituje ga zašto ima toliko poverenje u njega. Na to lutalica daje poređenje sa otiskom stope slona i kaže da je video četiri otiska Budine stope, na osnovu kojih je zaključio koliko je on velik. Radi se zapravo o četiri kaste u tadašnjoj Indiji, plemićima, bramanima, trgovcima i asketama, među kojima se uvek nađu oni kojima smeta dobar glas učitelja Gotame i smišljaju razna lukava, trik-pitanja kojima bi ga zbunili i porazili u javnim debatama, omiljenoj zabavi dela tadašnjih Indijaca. No, kada bi do te debate stvarno i došlo, često se dešavalo da Budini oponenti od ljutih protivnika na kraju postanu njegovi sledbenici, tolika je bila snaga njegovih argumenata, moćna i velika, poput slonovske stope.
Kad je sve ovo čuo, Đanussoni odlučuje da i sam poseti Budu, iako za tako uglednog bramana odluka da poseti asketu koji ne priznaje Vede sigurno nije lako doneta. Ali radoznalost je očigledno bila jača. Zanimljivi su i detalji iz pasusa 8 sutte: silazak sa kočije, prebacivanje ogrtača preko jednog ramena i sklapanje ruke u anđali (sklopljeni dlanovi u visini grudi) i reči koje izgovara, što sve pokazuje se veće poštovanje bramana Đanussonija prema Budi.
Posle ovog dramatičnog uvoda, sledi glavni deo sutte, njena suština. Dakle, braman Đanussoni odlučuje da ode do manastira u kojem boravi Buda, a to je name već dobro poznati manastir koji je podigao Anathapindika, u gaju princa Đete, koji je i mesto događanja niza drugih Budinih govora.
Ovde nailazi pasus 9, koji je zanimljiv primer Budinog načina logičkog zaključivanja, kada govori na koji način lovac na slonove može biti siguran da je naišao na velikog slona predvodnika krda kojeg želi da ulovi. Buda ukazuje da razni posredni dokazi, izvedeni logičkim zaključivanjem, u ovom slučaju na osnovu veličine stope slona, nisu dovoljni za takav jedan zaključak i jedino ako su oni potkrepljeni iskustvenim dokazom, tj. kad na kraju pasusa lovac i zaista vidi slona čije je tragove pratio, tek tada zna, jeste siguran u to sa kime ima posla.
Buda dalje nastavlja sa primenom izloženog poređenje sa otiskom stope slona i to tako što počev sa 11 pasusom uvodi formulu koja se u Kanonu pojavljuje na mnogim mestima i u mnogim varijacijama. Formula počinje opisom pojave Bude u svetu i opisom njegovih kvaliteta ili glavnih epiteta kojima se oni opisuju:
"11. Isto tako, bramanu,
Tathagata se pojavljuje u ovome svetu,
usavršen, potpuno probuđen, savršen u znanju i ponašanju, uzvišen, znalac svetova, nenadmašni vodič onih kojima treba putokaz, učitelj božanskim i ljudskim bićima, probuđen, blažen."
Pali: "evameva kho, brāhmaṇa, idha
tathāgato loke uppađđati
arahaṃ sammāsambuddho viđđāćaraṇasampanno sugato lokavidū anuttaro purisadammasārathi satthā devamanussānaṃ buddho bhagavā"
Ovo je veoma važna i nadaleko čuvena rečenica, koja u komprimovanoj formi sadrži niz ključnih kvaliteta ili karakteristika koje opisuju Budu. Zato nije čudo što su komentatori Tipitake nadugačko i naširoko analizirali svaki od njih. Zato ćemo se i mi malo duže zadržati ovde, analizirajući jedan po jedan.
Deset Budinih kvaliteta I
Tathāgata: Ovo je naziv kojim Buda u govorima najčešće označava samoga sebe i to ne toliko kao individuu, istorijsku osobu, Siddhathu Gotamu, koliko kao Budu, potpuno probuđeno biće koje se pojavilo u ovom kosmičkom ciklusu. Bukvalno značenje reči danas zapravo nije poznato, zagubljeno je tokom ovih 2500 godina, ali komentarska tradicija tvrdi da ono može biti dvojako: “Tako-došavši” (Onaj koji je tako došao) ili “Tako-otišavši” (Onaj koji je tak otišao), jer se sama reč kao složenica može razdvojiti na dva različita načina (oni su najčešći, mada u komentarima ima čak osam vrsta "dešifrovanja").
1. “Tako-došavši” (tathā āgata): došao je do stanja budnosti na isti način na koji i svi drugi Bude u prošlosti, tj. stekavši deset savršenstava (pārami): davanje, moral, umerenost, mudrost, energija, strpljenje, istinitost, odlučnost, prijateljska ljubav, spokojstvo.
2. “Tako-otišavši” (tathā gata): “Otišao” je ka nibbāni na isti način na koji su to učinili i svi oslobođeni u prošlosti, tj. uz pomoć praktikovanja četiri temelja sabranosti pažnje, četiri ispravna napora, sedam elemenata probuđenja... Plemenitog osmostrukog puta.
Sama reč nije specifična za budizam, jer se iz tekstova vidi da su i druge tadašnje škole u Indiji koristile reč Tathāgata da označe osobu koja je dostigla najviši cilj na duhovnom putu. Naravno, za različite škole ti ciljevi su bili različiti. No među tim školama vođena je živa debata o tome šta je sudbina Tathāgate posle smrti, da li postoji ili ne postoji...
II
Arahaṃ: Usavršeni (Vredni, Dostojni, Potpuni), Arahant
Još jedna reč koju su koristile i druge duhovne zajednice, čak i pre pojave budizma. Danas se ona još koristi u đainizmu. Termin dolazi od glagola arahati, što znači "biti vredan (nečega)", "zasluživati". Termin je izgleda nastao iz večnog pitanja: ko zaista zaslužuje da primi materijalne darove i poštovanje i zašto. Budistički odgovor je formulisan u tri stava:
1. zato što je uništio nečistoće (kilesa, āsava)
2. zato što je osvojio slobodu iz kruga rođenja i smrti
3. zato što zaslužuje (arahati) da primi materijalne darove i poštovanje ne samo ljudi, već i bogova.
Tako je Buda tvrdeći za sebe da je arahant, kao i u mnogim drugim slučajevima, uzeo već odomaćen termin i prilagodio ga, dao mu novo značenje u skladu sa svojim misaonim sistemom.
III
Sammā-sambuddho: Potpuno probuđen. I ovaj termin se u komentarskoj tradiciji različito tumači, pa su neki komentatori požurili da zaključe kako on znači da je Buda sveznajući, da zna sve stvari prošle, sadašnje i buduće. Oni još optimističkiji su otišli (pozamašan) korak dalje, tvrdeći da svaka pora na Budinom telu "zna" čitavu prošlost, sadašnjost i budućnost. Ali nije sigurno da bi Buda smatrao naročito vrednim da zna koliko je tačno listova bilo na drvetu ispred vaše kuće 16. maja 2003. ili neku drugo od ovako "važnih" informacija. Otuda bi "potpuno probuđen" bilo bolje razumeti tako da je Buda potpuno razume sve principe koji vladaju duhovnim životom i sve stvari koje su bitne, korisne za probuđenje i oslobođenje od patnje.
Imajući ovo na umu, ipak treba reći da čitajući sutte zaista ostajemo zapanjeni rasponom informacija kojima raspolaže Buda u građenju svojih čuvenih poređenja, rasponom koji za jednu prosečnu osobu ostaje zaista nedostižan. Posebno imajući u vidu da je on ta poređenja stvarao takoreći na licu mesta, u spontanom razgovoru sa svojim monasima ili posetiocima, i razrađivao ih do najsitnijeg detalja, što sve govori da je njegovo znanje bilo pozamašno i temeljno.
IV
Viđđāćaraṇasampanno: Savršen u istinskom znanju i ponašanju
1. Poseduje tri "istinska znanja" (viđđā), o kojima je bilo već reči kada smo radili sutte o njegovom probuđenju. Tamo se nabrajaju tri znanja koja je Buda stekao u toj istorijskoj noći:
a) sećanje svojih prošlih života tokom mnogih eona nastanka i nestanka ovoga sveta;
b) znanje o načinima na koje se druga bića preporađaju u skladu sa svojim delima i
c) znanje kako do kraja ukloniti nečistoće uma. (Ovo se može razraditi u vidu nekih drugih znanja.)
2. Ponašanje (ćaraṇa): moralno obuzdavanje, obuzdavanje čula, umerenost u jelu, budnost itd., uključujući različita meditativna postignuća.
3. Ukratko: "istinsko znanje" jeste znanje o svemu što je dobro i loše za živa bića; "ponašanje" jesu saosećajni postupci kojima ta bića odvraćamo od lošeg i usmeravamo ka dobrom.
V
Sugato: Uzvišeni (Srećni, "Onaj koji je otišao na dobro mesto")
Komentari izvode dva značenja termina:
1. On je išao dobrom stazom, Plemenitim osmostrukim putem.
2. Otišao je na dobro mesto, u stanje bez umiranja, u nibbānu.
VI
Lokavidu: Znalac svetova. Reč "svet" ovde se može tumačiti na više načina:
1. On zna različite svetove u kojima postoje živa bića, vidljiva i nevidljiva, ljudska i životinjska. On poznaje sve te svetove, od najviših, nebeskih, sveta Brame, pa nadole do najnižeg, čistilišta, sve je to u okviru njegovog znanja.
2. On zna "astronomske svetove": svetove što se pružaju unedogled u prostoru i vremenu. Ovde je zanimljivo ukazati na veliku sličnost u Budinom opisu ovih svetova sa savremenim astronomskim znanjem, sličnost koja je veća od bilo kojeg drugo religijskog ili filozofskog sistema u istoriji.
3. On zna "svetove tvorevina" (sankhāraloka). Ovo je specifično za Budin sistem, koji sve stvari vidi kao "građevine, tvorevine", nešto što je sastavljeno od drugih, različitih elemenata, stanja i uzroka, koji ih uslovljavaju, ali i bivaju sami uslovljeni, jer i oni su sa svoje strane takođe tek konstrukcije ili rezultante nekih drugih elemenata, stanja i uzroka. Te komponente, sastojci nazivaju se na paliju sankhara. Tako je recimo ljudsko biće tek građevina koju čini pet tipova sankhara: materijalni oblik, osećaj, opažaj, mentalni obrasci i svest.
Buda je u stanju da vidi kako je čitav svet tek tok, fluks neprekidno menjajućih, uslovljenih fenomena i da vidi kako svi ti fenomeni čine različite klase njihovih sastojaka. U tom je smislu on "znalac svetova".
Ovih prvih šest kvaliteta govore o ličnim osobinama Budinim, dok ga ostali okreću ka svetu, ukazuju na njegovu ulogu učitelja, pomagača, duhovnog vodiča i za druge koji žele da stignu do istog onog probuđenja do kojeg je i on stigao.
VII
Anuttara purisadammasārathi: Nenadmašni vodič (krotitelj) onih kojima treba vođstvo. Slika koja se krije iz ovog termina jeste slika krotitelja divljih, ponekad krvožednih životinja, koji od njih čini korisne, plemenite žvotinje. Jer isto tako Buda često nailazi na divlje, često nasilne ili arogantne ljude i "kroti" ih, transformiše ih u mudre, probuđene, plemenite ljude. Čuvena je epizoda iz Kanona o ubici Angulimali ili jalovom filozofu Saććaki (o kojem je bilo reči u jednoj od prethodnih sutta), koje je Buda poveo do konačnog probuđenja. Ili jedna druga epizoda gde Buda svojom saosećajnom ljubavlju (metta) bukvalno kroti pobesnelog slona kojeg je njegov brat od strica Devadatta nahuškao na njega da ga ubije.
VIII
Satthā devamanussānam: Učitelj bogova i ljudskih bića. Kroz sve četiri nikaye, u mnogim govorima nailazimo na to da Buda podučava ne samo ljude, već i božanstva (deva) iz različitih svetova. Tako u Samyutta nikayi prvo poglavlje nosi naslov Deva samyutta. Obično u pozno doba noći, dok ljudi spavaju, Buda je budan i dolaze mu razna božanstva da postave pitanja koja ih muče.
IX
Buddho: Budni
Komentar daje dva tumačenja termina:
1. On je ne samo probuđen,
2. već je i neko ko budi druge.
X
Bhagavā: Blaženi. “Ovo je termin koji označava uvažavanje i najdublje poštovanje prema njemu kao najvišem od svih bića, koje poseduje specijalne osobine.” (Visuddhimagga) Ovo je termin kojim i sledbenici drugih religija škola označavaju svoj najviši autoritet. Za recimo vaišnave, Višnu ili Krišna kao njegova inkarnacija bi bio Bhagavā (otuda imamo i Bhagavad gitu, Pesmu o božanstvu).
(Nastaviće se...)
