Autor Tema: Pali kanon  (Pročitano 6741 puta)

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 3989
  • Karma: +537/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Pali kanon
« Odgovor #15 poslato: Novembar 12, 2011, 17:59:17 »
Pathamanānātitthiya sutta -- Različite askete (1)

Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika. U to vreme bilo je mnogo asketa, bramana i lutalica različitih škola koji su živeli oko Sāvatthija i oni su zastupali različita gledišta, različite sklonosti, različite namere, oslanjali se na različite stavove.

Neki bramani i askete ovako su tvrdili, ovako smatrali: "Ovaj svet je večan. Samo je to istina, sve drugo je glupost". Ali neki drugi bramani i askete ovako su tvrdili, ovako smatrali: "Ovaj svet nije večan. Samo je to istina, sve drugo je glupost".

Neki bramani i askete ovako su tvrdili, ovako smatrali: "Ovaj svet je ograničen. Samo je to istina, sve drugo je glupost". Ali neki drugi bramani i askete ovako su tvrdili, ovako smatrali: "Ovaj svet je bezgraničan. Samo je to istina, sve drugo je glupost".

Neki bramani i askete ovako su tvrdili, ovako smatrali: "Ono što je duša, to je i telo. [1] Samo je to istina, sve drugo je glupost". Ali neki drugi bramani i askete ovako su tvrdili, ovako smatrali: "Duša je jedno, a telo je drugo. Samo je to istina, sve drugo je glupost".

Neki bramani i askete ovako su tvrdili, ovako smatrali: "Biće [2] postoji posle smrti. Samo je to istina, sve drugo je glupost". Ali neki drugi bramani i askete ovako su tvrdili, ovako smatrali: "Biće ne postoji posle smrti. Samo je to istina, sve drugo je glupost".

Neki bramani i askete ovako su tvrdili, ovako smatrali: "Biće i postoji i ne postoji posle smrti. Samo je to istina, sve drugo je glupost". Ali neki drugi bramani i askete ovako su tvrdili, ovako smatrali: "Biće niti postoji, niti ne postoji posle smrti. Samo je to istina, sve drugo je glupost".

I tako su se oni nadmetali, svađali i raspravljali, napadali jedni druge rečima oštrim poput mačeva, govoreći: "Dhamma je ovo, a ne to. Dhamma nije ovo, već je to."

Onda jednoga jutra velika grupa monaha, pošto su ogrnuli ogrtače i uzeli svoje zdele, odoše u Sāvatthi da prose hranu. Pošto su u Sāvatthiju isprosili hranu, posle obroka, odoše do Blaženoga. Kad su stigli, pokloniše mu se, pa sedoše sa strane. Dok su tako sedeli sa strane, obratiše se oni Blaženome: "Gospodine, mnogo je asketa, bramana i lutalica različitih škola koji žive oko Sāvatthija i zastupaju različita gledišta, različite sklonosti, različite namere, oslanjaju se na različite stavove.

Neki bramani i askete ovako tvrde, ovako smatraju: "Ovaj svet je večan. Samo je to istina, sve drugo je glupost"... I tako se oni nadmeću, svađaju i raspravljaju, napadaju jedni druge rečima oštrim poput mačeva, govoreći: "Dhamma je ovo, a ne to. Dhamma nije ovo, već je to."

"Monasi, askete različitih škola su slepi, bez očiju. Oni ne znaju šta je dobro, oni ne znaju šta nije dobro. Oni ne znaju šta je Dhamma, oni ne znaju šta nije Dhamma. I pošto ne znaju šta je dobro, ne znaju ni šta nije dobro, pošto ne znaju šta je Dhamma, ne znaju ni šta nije Dhamma. Tako se oni nadmeću, svađaju i raspravljaju, napadaju jedni druge rečima oštrim poput bodeža, govoreći: 'Dhamma je ovo, a ne to. Dhamma nije ovo, već je to'.

Jednom davno živeo je upravo u ovom Sāvatthiju kralj, te jednom ovako reče nekom čoveku: 'Okupi mi, dragi čoveče, sve ljude u Sāvatthiju koji su slepi od rođenja.'

'Dobro, vaše visočanstvo', odgovori čovek i, okupivši sve ljude u Sāvatthiju koji su slepi od rođenja, otide do kralja, te mu reče: 'Vaše visočanstvo, svi ljudi u Sāvatthiju koji su slepi od rođenja na okupu su.'

'Vrlo dobro, pokaži tim slepim ljudima jednog slona.'

'Kako vi kažete, vaše visočanstvo', odgovori čovek i dovede pred slepce jednoga slona. Nekima od njih dao je da opipaju glavu slona, govoreći: 'Ovako, slepci, izgleda slon.' Nekima je dao da opipaju slonovo uvo, govoreći: 'Ovako, slepci, izgleda slon.' Nekima je pokazao surlu... trup... nogu... stražnji deo slona.. rep... čuperak na vrhu slonovog repa, govoreći: 'Ovako, slepci, izgleda slon.'

I tako, monasi, pošto je svim slepcima pokazao slona, onaj čovek ode do kralja i reče: 'Vaše visočanstvo, slepci su opipali slona. Neka vaše visočanstvo sada učini ono što smatra da treba učiniti.'

Na to kralj stade pred one slepce i upita ih: 'O slepci, jeste li dobro opipali ovog slona?'

'Jesmo, vaše visočanstvo, dobro smo ga opipali'.

'Sad mi recite, o slepci, kako izgleda slon?'

Slepci kojima je bila pokazana glava odgovoriše: 'Slon je, vaše visočanstvo, nalik buretu.'
Slepci kojima je bilo pokazano uvo odgovoriše: 'Slon je, vaše visočanstvo, nalik lepezi.'
Slepci kojima je bila pokazana surla odgovoriše: 'Slon je, vaše visočanstvo, nalik gredi.'
Slepci kojima je bio pokazan trup odgovoriše: 'Slon je, vaše visočanstvo, nalik ambaru.'
Slepci kojima je bila pokazana noga odgovoriše: 'Slon je, vaše visočanstvo, nalik stubu.'
Slepci kojima je bio pokazan stražnji deo slona odgovoriše: 'Slon je, vaše visočanstvo, nalik avanu.'
Slepci kojima je bio pokazan rep odgovoriše: 'Slon je, vaše visočanstvo, nalik tučku.'
Slepci kojima je bio pokazan čuperak na vrhu slonovog repa odgovoriše: 'Slon je, vaše visočanstvo, nalik četki.'

Onda uz reči: 'Slon je ovakav, a ne takav. Slon nije ovakav, već takav', počeše oni da se međusobno udaraju pesnicama. I to vrlo razveseli kralja.

Na isti način, monasi, askete različitih škola su slepi, bez očiju. Oni ne znaju šta je dobro, oni ne znaju šta nije dobro. Oni ne znaju šta je Dhamma, oni ne znaju šta nije Dhamma. I pošto ne znaju šta je dobro, ne znaju ni šta nije dobro, pošto ne znaju šta je Dhamma, ne znaju ni šta nije Dhamma. Tako se oni nadmeću, svađaju i raspravljaju, napadaju jedni druge rečima oštrim poput bodeža, govoreći: 'Dhamma je ovo, a ne to. Dhamma nije ovo, već je to'.

Onda Blaženi, shvatajući značaj ovoga, bi nadahnut da izgovori sledeće stihove:

Neki od tih asketa i bramana su, čini se, vezani za svoja gledišta;
čvrsto ih se držeći, svađaju se, nalik ljudima koji vide samo jednu stranu.

--------------------------------------
Beleške (Anandajoti Bhikkhu)

[1] Zanimljivo je uočiti da terminologija koja se ovde koristi nije ista kao kod citiranja Budinih reči (gde bi odgovarajući termini molgi biti nāma i rūpa). Ovo može poslužiti kao potvrda da ovde imamo posla sa vernim izveštajem o gledištima koja su zastupale druge škole.

[2] Komentar termin tathāgata ovde definiše kao attā, sopstvo (ChS ima na ovom mestu varijantu satta, biće). Otuda ovde imamo još jednu upotrebu termina tathāgata koja nije poznata u budističkim tekstovima. Ovo pokreće pitanje odnosa između budističkog značenja, u smislu "onaj koji je dostigao probuđenje" i značenja koje se ovde podrazumeva, kao i da li je taj termin bio u upotrebi i pre nego što je počeo da se koristi u budističkom značenju.

(Udana VI:4)

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 3989
  • Karma: +537/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Pali kanon
« Odgovor #16 poslato: Novembar 20, 2011, 13:28:30 »
Migađalo sutta -- Govor Migađalu

U Sāvatthiju. Tada poštovani Migađalo ode do Blaženog i stigavši, pokloni mu se, sede sa strane. Dok je tako sedeo reče on Blaženome: "Čovek živi sam. Čovek živi sam", tako je rečeno. U kom smislu treba shvatiti, gospodine, da neko živi sam, a u kojem smislu da neko živi u društvu?"

"Migađalo, postoje predmeti koje raspoznajemo okom -- poželjni, ugodni, prijatni i dragi, koji podstiču želju i izazivaju strasti -- i monah im se raduje, oduševljava se njima i one ga obuzimaju. Ako im se monah raduje, oduševljava se njima i one ga obuzimaju, onda se u njemu javlja užitak. Pošto nastane užitak, javlja se i strast. Ispunjen strašću, monah je zapravo u ropstvu. Za monaha zarobljenog strašću se kaže da živi u društvu.

Postoje zvuci koje raspoznajemo uhom... mirisi koje raspoznajemo nosom... ukusi koje raspoznajemo jezikom... taktilni podražaji koje raspoznajemo čulom dodira... ideje koje raspoznajemo razumom -- poželjni, ugodni, prijatni i dragi, koji podstiču želju i izazivaju strasti -- i monah im se raduje, oduševljava se njima i one ga obuzimaju. Ako im se monah raduje, oduševljava se njima i one ga obuzimaju, onda se u njemu javlja užitak. Pošto nastane užitak, javlja se i strast. Ispunjen strašću, monah je zapravo u ropstvu. Za monaha zarobljenog strašću se kaže da živi u društvu.

A onaj ko živi na taj način -- čak i ako boravi u šumi ili u pustinji, na nenaseljenom području, daleko od ljudi, na mestu pogodnom za osamljenost -- za toga se ipak kaže da živi u društvu. Zašto? Zato što je želja njegovo društvo i nju on nije napustio. Zato se za takvog čoveka kaže da živi u društvu.

Takođe, postoje predmeti koje raspoznajemo okom -- poželjni, ugodni, prijatni i dragi, koji podstiču želju i izazivaju strasti -- ali monah im se ne raduje, ne oduševljava se njima i one ga ne obuzimaju. Ako im se monah ne raduje, ne oduševljava se njima i one ga ne obuzimaju, onda se u njemu ne javlja užitak. Pošto ne nastaje užitak, ne javlja se ni strast. Neispunjen strašću, monah zapravo nije u ropstvu. Za monaha nezarobljenog strašću se kaže da živi sam.

Postoje zvuci koje raspoznajemo uhom... mirisi koje raspoznajemo nosom... ukusi koje raspoznajemo jezikom... taktilni podražaji koje raspoznajemo čulom dodira... ideje koje raspoznajemo razumom -- poželjni, ugodni, prijatni i dragi, koji podstiču želju i izazivaju strasti -- ali monah im se ne raduje, ne oduševljava se njima i one ga ne obuzimaju. Ako im se monah ne raduje, ne oduševljava se njima i one ga ne obuzimaju, onda se u njemu ne javlja užitak. Pošto ne nastaje užitak, ne javlja se ni strast. Neispunjen strašću, monah zapravo nije u ropstvu. Za monaha nezarobljenog strašću se kaže da živi sam.

A onaj ko živi na taj način -- čak i ako boravi blizu sela, zajedno sa drugim monasima i monahinjama, sa nezaređenim sledbenicima, sa kraljevima i plemićima, među sledbenicima drugih škola i učenja -- za njega se ipak kaže da živi sam. Zašto? Zato što je želja njegovo društvo koje je napustio. Zato se za takvog čoveka kaže da živi sam."


(Samyutta nikaya, 35:63)

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 3989
  • Karma: +537/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Pali kanon
« Odgovor #17 poslato: Decembar 03, 2011, 00:02:41 »
Sedaka sutta -- Govor u Sedaki (SN 47:19)

Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi živeo među narodom Sumba. I to u blizini grada Sedake. Tu se Blaženi obrati monasina: "Monasi!"

"Da, gospodine", odgovoriše monasi.

A Blaženi nastavi: "Nekada davno ovde je živeo akrobata, koji je svoju tačku izvodio uz pomoć dugog bambusovog štapa. I tako jednoga dana, uspravivši svoj bambusov štap, pozva on svoju pomoćnicu Medakataliku: 'Hajde, draga Medakataliko, popni mi se na ramena i uspni uz ovaj bambusov štap.'

'Da, učitelju' reče ona i uradi kako joj bi rečeno.

A onda akrobata reče: 'Sada, draga Medakataliko, ti dobro pazi na mene, a ja ću dobro paziti na tebe! Čuvajući i pazeći jedno drugo, bićemo u stanju da pokažemo svoju veštinu, dobro zaradimo, a ti se bezbedno spustiš sa tog bambusovog štapa.'

Ali pomoćnica Medakatalika odgovori: 'Ne tako, učitelju! Vi, o učitelju, treba da pazite na sebe, a ja ću paziti na sebe. Na taj način, ako svako od nas pazi na sebe, bićemo u stanju da pokažemo svoju veštinu, dobro zaradimo, a ja se bezbedno spustim sa ovog bambusovog štapa.'

"To je pravi način", reče Blaženi i nastavi dalje ovako:

"Upravo je tako kako je rekla pomoćnica Medakatalika: "Ja ću paziti na sebe" -- na taj način, monasi, treba praktikovati temelje sabranosti (satipatthana). "Ja ću paziti druge" -- na taj način, monasi, treba praktikovati temelje sabranosti. Štiteći sebe štitimo i druge; štiteći druge štitimo i sebe.

A kako to, monasi, štiteći sebe štitimo i druge? Istrajnošću, razvijanjem i negovanjem [četiri temelja svesnosti]. Na taj način štiteći sebe štitimo i druge. [1]

A kako to, monasi, štiteći druge štitimo i sebe? Strpljenjem, nepovređivanjem, prijateljskom ljubavlju i saosećanjem. Na taj način štiteći druge štitimo i sebe.

Temelje svesnosti treba vežbati ispunjen mišlju: 'Paziću na sebe.' Temelje svesnosti treba vežbati ispunjen mišlju: 'Paziću na druge.' Tako, monasi, treba vežbati temelje svesnosti. Kada pazimo na sebe, pazimo i na druge. Kada pazimo na druge, pazimo i na sebe."
---------------------
[1] Monah koji odustane od besmislenih poslova, već je istrajan, razvija i neguje svoj osnovni objekat meditacije, danju i noću, takav monah postaje arahant. Onda, kad ga drugi vide i steknu poverenje u njega, i oni postanu predodređeni da stignu na nebo. Tako štitimo druge štiteći sebe.

 :andjali

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 3989
  • Karma: +537/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Pali kanon
« Odgovor #18 poslato: Decembar 17, 2011, 19:31:04 »
Bāhiya sutta -- Pouka Bāhiyi

Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika. A u to vreme je Bāhija živeo u Suppāraki, kraj morske obale. On beše obožavan, poštovan, slavljen, uzdizan -- i beše darivan ogrtačima, hranom, prenoćištem i lekovima. Tada, dok je boravio u osami, ovakav tok razmišljanja javi mu se u svesti: "Među onima koji su na ovome svetu arahanti ili su na putu ka stupnju arahanta, jesam li i jedan od njih?"

Tada jedna boginja koja je ranije bila krvni srodnik sa Bahijom -- samilosna, želeći mu dobro, prepoznajući u svojoj svesti onaj tok razmišljanja koji se javio i u njegovoj svesti -- otide do njega i stigavši ovako mu reče: "Ti, Bāhiya, niti si arahant, niti si na putu ka stupnju arahanta. Ti čak ni ne vežbaš kako bi postao arahant ili stupiš na staza ka stupnju arahanta."

"Ali ko na ovome svetu, zajedno sa njegovim božanstvima, jeste arahant ili je na putu ka stupnju arahanta?"

"Bāhiya, postoji grad na severu po imenu Sāvatthi. I Blaženi -- arahant, potpuno probuđeni -- živi sada u njemu. On je pravi arahant i on podučava Dhammu, koja vodi ka stupnju arahanta.

Tada Bāhiya, otrežnjen rečima boginje, smesta napusti Suppāraku i za jedan dan i jednu noć pređe čitav put do mesta gde je Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika. U to vreme velika grupa monaha praktikovala je meditaciju u hodu na otvorenom. On im priđe i stigavši reče: "Gde, poštovana gospodo, boravi Blaženi -- arahant, potpuno probuđeni? Želim da ga vidim."

"Otišao je u grad u prošenje hrane."

Tada Bāhiya žurno napusti Đetin gaj i ode u Sāvatthi, ugleda Blaženog u Sāvatthiju kako prosi hranu -- smiren, stišan, čula umirenih, uma umirenog, spokojan i odmeren u potpunosti, usavršen, uvežban, zauzdan, čula obuzdanih. Videvši ga, približi se Blaženom i, stavši pred njega, pade ničice, glavom dodirnu stope Blaženog i reče: "Poduči me Dhammi, o Blaženi! Poduči me Dhammi, o Dobro upućeni, što će mi zadugo biti na dobrobit i spokojstvo."

Kad to bi rečeno, Blaženi mu odgovori: "Nije sada vreme, Bāhiya. U grad smo došli radi prošenja hrane."

Po drugi put Bāhiya reče Blaženom: "Ali teško je zasigurno znati kakve opasnosti možda vrebaju život Blaženog ili kakve opasnosti možda vrebaju moj život. Poduči me Dhammi, o Blaženi! Poduči me Dhammi, o Dobro upućeni, što će mi zadugo biti na dobrobit i spokojstvo."

Po drugi put Blaženi mu odgovori: "Nije sada vreme, Bāhiya. U grad smo došli radi prošenja hrane."

Po treći put Bāhiya reče Blaženom: "Ali teško je zasigurno znati kakve opasnosti možda vrebaju život Blaženog ili kakve opasnosti možda vrebaju moj život. Poduči me Dhammi, o Blaženi! Poduči me Dhammi, o Dobro upućeni, što će mi zadugo biti na dobrobit i spokojstvo."

"Onda bi, Bāhiya, trebalo sebe da vežbaš na ovaj način: U onome što vidiš neka bude samo to što vidiš. U onome što čuješ neka bude samo to što čuješ. U onome što osetiš (kao miris, ukus, dodir) neka bude samo to što osetiš. U onome što saznaš neka bude samo to što saznaš. Tako treba sebe da vežbaš. Kada za tebe u onome što čuješ bude samo to što čuješ, u onome što osetiš bude samo to što osetiš, u onome što saznaš bude samo to što saznaš, tada ti Bāhiya nećeš biti 'zbog toga'. Kada, Bāhiya, ti nisi 'zbog toga', tada, Bāhiya, nećeš biti ni 'u tome'. Kada, Bāhiya, niti ni 'u tome', tada, Bāhiya, nećeš biti ni ovde ni izvan, a ni između ta dva. Samo to jeste kraj patnje.

Saslušavši ovo kratko razjašnjenje Dhamme iz usta Blaženog, um Bāhiyin upravo tu i tada postade oslobođen od nečistoća, zahvaljujući prestanku prijanjanja/životne žeđi. Pošto je uputio Bāhiyu ovim kratkim izlaganjem Dhamme, Blaženi otide.

A onda, nedugo pošto je Blaženi otišao, Bāhiyu napade krava u pratnji mladog teleta i usmrti ga. Tada Blaženi, kad je završio prošenje hrane u Sāvatthiju i vraćajući se praćen velikim brojem monaha, ugleda mrtvog Bāhiyu. Videvši ga, on reče monasima: "Uzmite Bāhiyino telo, stavite na nosila i odnesite do mesta za kremaciju; spalite ga i podignite stupu na tom mestu. Vaš saputnik u svetačkom životu je preminuo."

"Kako vi kažete, gospodine", odgovoriše monasi. Postaviše Bāhiyino telo na nosila, odnesoše ga do mesta za kremaciju, spališe ga i podigoše stupu na tom mestu, a onda odoše do Blaženog. Kad su stigli, pokloniše mu se, pa sedoše sa strane. Dok su tako sedeli, obratiše mu se ovim rečima: "Bāhiyino telo je spaljeno i stupa na tom mestu podignuta. Kakvo je njegovo odredište? Kakvo je njegovo buduće stanje?"

"Monasi, Bāhiya beše mudar. On je praktikovao Dhammu u skladu sa Dhammom i nije me saletao pukim pitanjima u vezi sa Dhammom. Bāhiya, monasi, jeste potpuno oslobođen."

Onda Blaženi, shvatajući značaj ovoga, bi nadahnut da izgovori sledeće stihove:

Tamo gde voda, zemlja, vatra i vetar oslonac nemaju:
Tu zvezde ne sijaju,
Sunce vidljivo nije,
Mesec ne izlazi,
a tame nigde nema.
I kada mudrac, braman,
mudrosti svojoj zahvaljući,
upozna to sam za sebe,
tada od obličja i bezobličja,
od blaženstva i patnje,
oslobođen biva.

-----------------------------------
Beleška
Detaljnu analizu ove važne sutte možete pogledati ovde.

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 3989
  • Karma: +537/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Pali kanon
« Odgovor #19 poslato: Januar 03, 2012, 15:58:08 »
Prvi Budin govor, čuvena Dhammaćakkappavattana sutta, recituje je ađan Suđivo, na tajlandski način. Moram priznati da mi se više sviđa šrilankanska verzija :)
Sama sutta počinje u 2:00 minuta. Do tada je uvodno recitovanje, koje nema veze sa suttom.



Fazlija

  • Član
  • *****
  • Poruke: 788
  • Karma: +301/-0
  • Pol: Muškarac
Odg: Pali kanon
« Odgovor #20 poslato: Januar 24, 2012, 01:03:38 »
Bāhiya sutta -- Pouka Bāhiyi

"Ali ko na ovome svetu, zajedno sa njegovim božanstvima, jeste arahant ili je na putu ka stupnju arahanta?"
Za koga se u danasnjem suvremenom theravada svijetu smatra da je postigao stupanja arahanta? Kakav je stav suvremene sanghe prema tom pitanju? Drzi li se koga takvim ostvarenim uciteljem/icom?

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 3989
  • Karma: +537/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Pali kanon
« Odgovor #21 poslato: Januar 24, 2012, 21:11:43 »
Svako za svog učitelja misli da je probuđen ili barem da je sotapana, tj. da je ušao u tok koji će ga najviše za sedam života odvesti do probuđenja. Ali ko to može da dokaže? Kao da je do sada bilo malo iznenađenja i ispostavilo se za razne učitelje da baš i nisu toliko visoko na duhovnoj lestvici. Zato takve procene treba ostaviti za dokone. A odnos između učitelja i učenika je vrlo specifična stvar i ko zna šta jednog privuče drugom. Važno je da učitelj i radi ono što govori, pa makar i ne bio probuđen  :)

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 3989
  • Karma: +537/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Pali kanon
« Odgovor #22 poslato: Februar 25, 2012, 15:59:34 »
Čuveni Budin govor o pokretanju točka učenja, prvi posle probuđenja, u paralelno pali-engleski verziji. Ako miš postavite iznad neke pali reči, dobijate i njeno značenje. Vrlo korisno za dublje upoznavanje Budinog učenja :)

http://www.buddha-vacana.org/sutta/samyutta/maha/sn56-011.html

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 3989
  • Karma: +537/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Pali kanon
« Odgovor #23 poslato: Februar 28, 2012, 16:45:46 »
Budino učenje povodm smrti voljenog učenika

Ova divna sutta govori o smrti prvog među Budiniom učenicima po dubini razumevanja učenja, poštovanog Sāriputte. Ono što je zanimljivo je na koji način Buda skreće pažnju svojih učenika sa žalopojke za dragim prijateljem ka istinskom utočištu, sabranosti pažnje na sadašnji trenutak i uočavanje zakona prolaznosti, da sve nastale stvari neminovno moraju i da nestanu, kao i onog mesta smirenja koje je izvan toga.

"Jednom prilikom dok je Blaženi boravio u Sāvatthiju..., redovnik Sāriputto je bolovao u mjestu Nala-gamaki u Māgadhi (u svom rodnom mjestu), srvan teškim bolovima. Njegovao ga je pitomac Ćundo. Od te je bolesti redovnik Sāriputto i preminuo. Pitomac Ćundo tada odnese Sāriputtin ogrtač i prosjačku zdjelu redovniku Ānandi...

(Ānando otiđe s Ćundom Budi, saopći mu događaj i doda):

-- Gospodine, obuzeo me je osjećaj tjelesne smalaksalosti, pogled mi je pomućen i sve mi je postalo nejasno kad sam čuo da je Sāriputto preminuo.

-- Ali, Ānando, zar ti je Sariputo svojom smrću oduzeo spasobnost ćudorednog života, i sabranosti, i mudrosti, i slobode, i oslobodilačkog uvida i znanja?

-- To mi, gospodine, nije oduzeo, ali mi je Sāriputto bio pouzdan savjetnik, sposoban da pouči, da upozori, da podstakne, da ohrabri, da oduševi, neumoran u razjašnjavanju istine, u pomoći drugovima u asketskom životu. Ta istinska snaga, istinsko blago, istinsko zauzimanje Sariputino zaokuplja našu misao.

-- Ali zar te nisam, Ānando, već ranije upozorio da je sve ono što nam je milo i drago u suštini nama strano, tuđe i raznorodno. Kako onda da postigneš da se nešto što je nastalo i postalo, što je ustrojivo i razorivo, ne raspadne?

To je stvarno nemoguće. Kao kad bi, Ānando, na velikom stablu, čvrstam i jedrom, usahnuo jedan od najvećih ogranaka, isto je tako, Anando, i u velikoj prosjačkoj zajednii, čvrstoj i jedroj, preminuo Sāriputto. Zato, Ānando, treba da budete učvršćeni sami u sebi, da sami sebi budete utočište, a da ne tražite utočište ni kod koga drugoga, da budete učvršćeni u Istini, da vam Istina bude utočište, da ne tražite utočište ni u čemu drugome. A kako, Ānando, isposnik postaje učvršćen sam u sebi i ni u kome drugome, učvršćen u Istini i ni u čemu drugome, kako nalazi utočište sam u sebi i nigdje drugdje?

(To se postiže četverovrsnom ustaljenošću pažnje [sati-patthanam] u odnosu prema tijelu, osjećajima, svijesti i sadržajima svijesti).

-- Ko god, Ānando, sada, a i kad ja umrem, ostane tako učvršćen sam u sebi i u Istini, ... taj će biti moj najdosljedniji sljedbenik u težnji za savršenstvom."

Ćunda sutta - O Ćundi (Sāriputtina smrt), SN 47.13
prevod: Čedomil Veljačić



Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 3989
  • Karma: +537/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Pali kanon
« Odgovor #24 poslato: April 18, 2012, 21:11:45 »
Dahara sutta - Mladost (SN 3:1)

Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio blizu Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika. Onda Pasenadi, kralj Kosale, otide do Blaženog. Kad je stigao, prvo se srdačno pozdravi sa njim, pa onda sede sa strane. Dok je tako sedeo sa strane, reče on Blaženom: "Da li učitelj Gotama ovako tvrdi: ’Ja sam stigao do nenadmašnog potpunog probuđenja’?" [1]

"Ako bi neko, veliki kralju, govoreći istinu mogao da kaže za nekoga: ’On je stigao do nenadmašnog samoprobuđenja’, onda bi to mogao da kaže za mene. Jer ja, veliki kralju, jesam stigao do nenadmašnog potpunog probuđenja."

"Ali, učitelju Gotama, čak ni oni sveštenici i askete koji su na čelu  monaških redova i zajednica, učitelji zajednica, dobro poznati i nadaleko čuveni osnivači škola, koje mnogi smatraju svetim ljudima -- dakle Pūrana Kassapa, Makkhali Gosāla, Nigantha Nathaputta, Sañđaya Belatthiputta, Pakudha Kaććāyana, Ađita Kesakambali -- čak i oni, kad sam ih pitao jesu li dostigli nenadmašno potpuno probuđenje, odbili su to da potvrde. [2] Pa zašto onda učitelj Gotama tako tvrdi, kad je još mlad i nema mnogo godina kako se okrenuo asketskom načinu života?"

"Postoje četiri stvari, veliki kralju, koje ne treba prezreti i podceniti zato što su "mlade". Koje četiri? Plemenitog ratnika, veliki kralju, ne treba  prezreti i podceniti zato što je mlad. Zmiju, veliki kralju, ne treba  prezreti i podceniti zato što je mlada. Vatru, veliki kralju, ne treba  prezreti i podceniti zato što je mlada. Monaha, veliki kralju, ne treba  prezreti i podceniti zato što je mlad. To su te četiri stvari.

Tako reče Blaženi. Izrekavši to, Srećni, Učitelj, ovako nastavi:

Ne treba prezreti
-- zato što je mlad --
hrabrog ratnika plemenitog roda,
na princa što rodi se u kraljevim odajama.
Niko njega neka ne podceni.

Jer moguće je da će
taj gospodar ljudskih bića,
taj plemeniti ratnik,
i do vladarskog trona stići
i srdit zbog prezrenosti,
kazniti nas svojom vladarskom moći.
Zato, čuvajući svoj život,
izbegavaj ga.

Ne treba prezreti
-- zato što je mlada --
zmiju kad je sretneš
u selu il’ u divljini:
Niko nju neka ne podceni.

Jer ta opasna zmija tumara unaokolo
krasnim bojama ukrašena,
i jednog dana može doći glave neznalici,
ženi ili muškarcu.
Zato, čuvajući svoj život,
izbegavaj je.

Ne treba prezreti
-- zato što je mlad --
plamen što guta sve pred sobom,
vatru što trag joj se crni:
Niko nju neka ne podceni.

Jer ako dovoljno goriva nađe
postaće veliki požar,
i jednog dana može doći glave neznalici,
ženi ili muškarcu.
Zato, čuvajući svoj život,
izbegavaj je.

Kad plamen sagori šumu
-- ta vatra što trag joj se crni --
mladi izdanci kreću nanovo
kako promiču u dani i noći.

Al’ ako monah, u vrlini usavršen,
spali nekog vatrom svoje vrline,
taj imati neće ni sina ni stada
niti će naslednici njegovi u blagu uživati.
Ogoljen postaće, bez izdanka,
poput panja palminog. [3]

Zato čovek koji je mudar,
starajući se za sopstveno dobro,
treba uvek da se na pravi način odnosi prema:
opasnoj zmiji i razgoreloj vatri,
čuvenom ratniku
i monahu, u vrlini usavršenom.

Kad ovo bi izrečeno, Pasenadi, kralj Kosale, obrati se Blaženom: "Izvanredno, poštovani gospodine! Izvanredno! Baš kao da je neko postavio kako treba nešto što je bilo okrenuto naglavce, otkrio nešto što je bilo skriveno, pokazao put onome ko se izgubio ili upalio svetiljku u mraku tako da oni što imaju oči mogu da vide, isto tako je Blaženi - na više načina - učinio Dhammu jasnom. Uzimam Blaženog, Dhammu i monašku zajednicu za svoje utočište. Neka me se od danas Blaženi seća kao nezaređenog sledbenika, koji ga uze za utočište, od danas pa do kraja života."

Beleške

[1] Kralj Pasenadi će vremenom postati jedan od Budinih najpredanijih sledbenika, iako se u Kanonu nigde ne spominje da je on dostigao neki od stupnjeva probuđenja. Čini se da ova sutta beleži njegov prvi susret sa Budom. Srdačno pozdravljanje, ali bez ikakvih naznaka dubljeg poštovanja, ukazuje da on ovde još uvek ne smatra Budu za svog učitelja.

[2] Ovo su učitelji šest škola (ćha satthāro) li "tvorci prelaza" (titthakārā) ka drugoj obali.

[3] Teške posledice preziranja i podcenjivanja čestitog monaha ne dolaze od monahove osvetoljubivosti, već kao prirodna posledica lošeg dela. Komentar za SN naglašava d amonah koji bi uzvratio na uvredu istom merom nije u stanju da povredi bilo koga "vatrom svoje vrline". Prekršilac biva "opečen" jedino kada monah strpljivo podnese uvredu.

Fazlija

  • Član
  • *****
  • Poruke: 788
  • Karma: +301/-0
  • Pol: Muškarac
Odg: Pali kanon
« Odgovor #25 poslato: Novembar 17, 2015, 23:35:09 »
https://suttacentral.net/sr/mn1


Koji su ovi? Neka strana theravadska stranica, na kojoj je puno prijevoda preuzeto sa oSrednjeg puta... Brane, jel' ti suradjujes s ovima? Jel' im dostavljas prijevode?

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 3989
  • Karma: +537/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Pali kanon
« Odgovor #26 poslato: Novembar 18, 2015, 07:48:26 »
Na radaru su, druže, bez brige :)

Odličan sajt, koji je osmislio Ajahn Suđato, sa idejom da pruži uporedne prevode budističkog kanona na različitim jezicima od palija, preko kineskog, sanskrita i tibetanskog, do srpskog.

Preuzeli su neke od mojih prevoda, ali pošto fabrika radi 24 sata, zaostaju u transferu :)
tako da ću morati da im šaljem ono što je u međuvremenu urađeno. Još samo da se sajt digne iz mrtvih  :tuga

Fazlija

  • Član
  • *****
  • Poruke: 788
  • Karma: +301/-0
  • Pol: Muškarac
Odg: Pali kanon
« Odgovor #27 poslato: Novembar 19, 2015, 00:48:03 »
Svaka čast Sati Prevodioče!  :ok

Fazlija

  • Član
  • *****
  • Poruke: 788
  • Karma: +301/-0
  • Pol: Muškarac
Odg: Pali kanon
« Odgovor #28 poslato: April 17, 2019, 00:05:17 »
Predivno, korisno i vrlo strucno akademsko predavanje o epistemologiji i psihologiji ranog (izvornog) budizma kakvo nalazimo u Buddhinim govorima sacuvanim u Tipitaka kanonu skole theravada:
Andrew Olendzki: Early Buddhist Maps of the Mind
Preporucujem i pretplatu na kanal Barre centra za budisticka istrazivanja koji donosi puno ovakvih predavanja. Nisu sva ovako strucna i akademska, ali su svakako korisna i zanimljiva. Usprkos svojoj strucnosti, ovo je predavanje izuzetno razumljivo i pitko. Preporucujem!

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 3989
  • Karma: +537/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Pali kanon
« Odgovor #29 poslato: April 17, 2019, 08:50:35 »
Hvala, legendo, što misliš na sve nas.
Uvek imaš korisne linkove  :ok  :sesir