Autor Tema: 60. Mahasakuludāyi sutta (MN 77) – deo 5  (Pročitano 610 puta)

vasilije

  • Stariji član
  • **
  • Poruke: 55
  • Karma: +9/-0
60. Mahasakuludāyi sutta (MN 77) – deo 5
« poslato: Maj 26, 2022, 17:15:04 »

Beleške
Nastavljamo proučavanje MN77, Dugi govor Sakuludayinu.  uradili smo odeljke o osam oslobođenja, osam osnova prevazilaženja i deset kasina, ali radili smo ih u obrnutom poretku i nismo završili osam vimokkha. Zastali smo izmedju osnove "ništavila" i osnove "ni opažanja ni neopažanja". Prva je relativno gruba, ali iza nje je više postignuće koje je još mirnije, spokojnije.
Podsetimo se da, iako koristimo reč oslobođenje, to nije oslobođenje od saṁsāre. Zato se na pāliju i sanskritu koriste dve različite reči. Reč oslobođenje, vimokkha, koja se ovde koristi je sasvim različita od reči vimutti, koja se isto prevodi. Ovde se ne misli oslobođenje iz kruga preporađanja, saṁsāra. Reč je o privremenom oslobođenju uma od nečistoća, mentalnih stanja koja predstavljaju prepreku njegovom daljem razvoju. Imaju isti koren reči. Ovo nije tako striktna razlika: nekad se izraz ćeto-vimutti, oslobođenje uma koristi da označi duboka stanja samādhija koja u stvari nisu oslobođenja od nečistoća. U stihovima ćete naći vimokkhu u netehničkom smislu kako označava stanje konačnog oslobođenja.
8 oslobođenja su privremena oslobođenja uma od prepreka, mentalnih nečistoća.
Sada meditant razmatra stanje "ništavila". Ono je relativno grubo, vodi do jakih težnji i namera da se dostigne stanje iza toga: stanje "ni opažanja ni neopažanja". To čini pročišćavanjem i usavršavanjem postignuća osnove "ništavila". Uzima kao objekat svoje koncentracije svest osnove "ništavila". Kao da je zrak pažnje usmeren na tu svest osnove "ništavila". I kada je um u potpunosti apsorbovan, fokusiran na tu svest, pojavljuju se stanja koja nazivamo osnova "ni opažanja ni neopažanja". I ova osnova uzima kao objekat svest o osnovi "ništavila". Ovako je označeno jer je u ovom stanju funkcionisanje saññā (opažajili percepcija) jako prefinjeno i suptilno da je teško reći da li je opažanje prisutno. A opet dok je tu, ne možemo reći ni da je stanje neopažanja. U Visuddhimaggi daju se poređenja.
Evo jednog savremenog:
Potrošili ste zubnu pastu i zamolite nekoga ko ide u prodavnicu da vam kupi. Onda ta osoba ode do radnje, ali zaboravi da vam donese. Nakon što se vrati jako je uznemirena zbog toga i kaže: "Ne brini, uspećeš da istisneš još 2-3 puta". Možemo reći da kada je jako malo paste u tubi ispravno je tvrditi da je ima (ako jako stiskamo, savijamo i potiskujemo sa donjeg kraja) i da je potrošena, shodno tome kako posmatramo situaciju.
Tako je i sa opažajem i svim drugim mentalnim funkcijama: osetima, voljom, pažnjom... Sve mentalne aktivnosti sad su dovedene do stanja takve suptilnosti da ne možemo reći da su prisutne. Kao kad je malo zubne paste u tubi pa ne mozemo reći da je ima, ali ako pogledate temeljno ne mozete reći ni da je potpuno odsutna. Tako ne možemo reći da je percepcija skroz odsutna jer smo svesni tog stanja. Postoje apsolutno smireni i rafinirani oseti, potpuno mirni, ali postoje. Po budizmu osnova "ni opažanja ni neopažanja" je najviša tačka u razvoju samādhija. Cilj samatha je u smirenju i utišavanju uma. Ako se setimo priče o Bodhisattinom traganju za prosvetljenjem, kada je sledio razne učitelje, majstore meditacije svog vremena, pod vođstvom jednoga je postigao osnovu "ništavila", a zatim kod drugog učitelja osnovu "ni percepcije ni nepercepcije". Ali nije se zadovoljio time i krenuo je da traži drugu stazu prosvetljenja.
Naredno što sledi je prekid percepcije i oseta (saññā-vedayita-nirodha) ili osmo oslobođenje. To nije još jedno postignuće više u razvijanju samādhija. Ovo je postignuće dostupno samo plemenitima (ariya). Po Visuddhimaggi - samo nepovratnicima i arahantima.  Sotāpanne ga ne mogu postići, a ni jednom povratnici. Ovo je stanje u kojem funkcije percepcije, oseti i sve ostale mentalne aktivnosti kompletno prestaju. Način na koji je ovo postignuto, shodno metodu pomenutom u Komentarima (sutte ne daju mnogo podataka o tome), treba da bude kroz kombinaciju samādhija i uvida. I to postižu samo nepovratnici i arahanti - oni koji su ovladali sa ostalih osam postignuća: četiri đhāne i četiri arūpa đhāne.
Prvo meditant ulazi u prvu đhānu, izlazi iz nje i uz pomoć vipassane-uvida kontemplira sve faktore đhāne kao nestalne, nezadovoljavajuće i bez trajne suštine. Zatim ulazi u drugu, ponovo izlazi i ponovo kontemlira sve faktore kroz pomenute tri osobine. Tako dolazi sve do osnova "ništavila", sedmog postignuća i tamo kontemplira faktore: anicca, dukkha, anattā.
Zatim donosi odluku: rešen je da ce ići na postignuće "prestanka". I ako je npr. u pitanju monah, ako je potreban saṇghi, da će automatski izaći iz postignuća u određenom periodu. To su sve funkcije koje treba obaviti unapred. Tada donosi odluku da ide ka "prestanku". Onda um ulazi u osnovu "ni percepcije ni nepercepcije", izlazi iz nje i zatim se tok svesti i sve mentalne funkcije zaustavljaju. Zato se odluka koliko će trajati to stanje donosi unapred, to može biti kratak period od nekoliko minuta pa sve do sedam dana.
Kada se period okonča, automatski se izlazi iz stanja i svest se ponovo javlja. Opisano je u MN44:
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
(STANJE PRESTANKA)
16. „Gospođo, kako se događa stanje prestanka opažaja i osećaja?“
„Prijatelju Visakha, kada monah dostiže prestanak opažaja i osećaja, njemu se ne čini: ’Ja ću dostići prestanak opažaja i osećaja’ ili ’Ja dostižem prestanak opažaja i osećaja’ ili ’Ja sam dostigao prestanak opažaja i osećaja’. Umesto toga, njegov um je prethodno razvijen na takav način da ga vodi do tog stanja.“
17. „Gospođo, kada monah dostiže prestanak opažaja i osećaja, koja stanja prvo prestaju u njemu: telesna tvorevina, verbalna tvorevina ili mentalna tvorevina?
„Prijatelju Visakha, kada monah dostiže prestanak opažaja i osećaja, prvo verbalna tvorevina prestaje, zatim telesna tvorevina i na kraju mentalna tvorevina.“
18. „Gospođo, kako se izlazi iz stanja prestanka opažaja i osećaja?“
„Prijatelju Visakha, kada monah izlazi iz stanja prestanka opažaja i osećaja, njemu se ne čini: ’Ja ću izaći iz prestanka opažaja i osećaja’ ili ’Ja izlazim iz prestanka opažaja i osećaja’ ili ’Ja sam izašao iz prestanka opažaja i osećaja’.
Umesto toga, njegov um je prethodno razvijen na takav način da ga vodi do tog stanja.“
19. „Gospođo, kada monah izlazi iz stanja prestanka opažaja i osećaja, koja stanja se prva jave u njemu: telesna tvorevina, verbalna tvorevina ili mentalna tvorevina?“
„Prijatelju Visakha, kada monah izlazi iz stanja prestanka opažaja i osećaja, prvo se javi mentalna tvorevina, zatim telesna tvorevina i na kraju verbalna tvorevina.“
20. „Gospođo, kada je monah izašao iz stanja prestanka opažaja i osećaja, koliko vrsta kontakta dopiru do njega?“
„Prijatelju Visakha, kada je monah izašao iz stanja prestanka opažaja i osećaja, tri vrste kontakta dopiru do njega: kontakt praznine, kontakt neznakovitosti i kontakt bezželjnosti.“
21. „Gospođo, kada je monah izašao iz stanja prestanka opažaja i osećaja, čemu se priklanja njegov um, ka čemu je okrenut, čemu teži?“
„Prijatelju Visakha, kada je monah izašao iz stanja prestanka opažaja i osećaja, njegov um se priklanja odvojenosti, okrenuta je odvojenosti, teži odvojenosti.“
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Sada se vraćamo na četiri zadubljenja, pasus 25. U Nikāyama nema eksplicitnog navoda kako postići đhāne, Buda samo ohrabruje učenike da se vežbaju u njihovom postignuću. To malo zbunjuje. Obično se koristi slična formula - učenik napušta pet prepreka, skoro direktno ulazi u stanje zadubljenja: “I tako, sasvim obuzdanih čula, bez mentalnih nečistoća, monah ulazi i ostaje na prvom stupnju zadubljenja”.
Detaljniji pristup nalazimo u komentarima npr. Visuddhimaggi kod razvoja prakse kroz kasine, kao što smo videli prošle nedelje, takođe kroz svesnost daha i brahmavihāre.
Ako uzme kasinu kao objekat, meditant prvo posmatra fizičku stvar kasinu-disk, sve dok ne uspe da pri zatvorenim očima jasno vidi disk-kasinu kao i pri otvorenim. Kada to uspe, onda je postigao "stečeni znak". Tokom pokušaja da se dođe do “stečenog znaka” mnoge smetnje se javljaju, predstavljene kroz pet prepreka. Meditant tada ostavlja glavni objekat meditacije i koristi specifične protivotrove za te prepreke, naročito za grube prepreke kakve su čulna želja i zlovolja (protivotrovi su meditacija na nedopadljivost tela i mettā). Tada suptilnije smetnje mogu da se pojave u formi tromosti, nemira ili sumnje. I one imaju svoje protivotrove redom: meditacija na svetlost; na dah kao smirujući objekat; refleksija i proučavanje tekstova kao lek za sumnju.
Povratkom na osnovni objekat meditacije - kasina disk, meditant nastavlja ka “stečenom znaku” (uggaha-nimitta). Zatim radi ostavljajući fizički objekat kasina-mandalu i meditira vizualizujući kasina znak, sliku kasine. I pojavljuje se “odgovarajući znak” (patibhaganimitta). Razlika izmedju ova dva je opisana lepo u Visuddhimaggi. U “stečenom znaku” svaki nedostatak objekta je prisutan. Kada se koristi kasina-disk, ona prirodno ima nekakve defekte, varijacije u boji, teksturi površine kod zemljane kasine npr. i kada se vizualizuje izgleda kao prirodni objekat viđen okom. Kod “odgovarajućeg znaka” koji se pojavljuje kao da se probija iz “stečenog”, objekat kao da je stotinu i hiljadu puta prefinjeniji: kao lupa izvučena iz kutije; kao sedef školjke dobro očišćen; kao mesečev disk koji izlazi iza oblaka; kao jato ždralova što se probija iz oluje...
Kada se “odgovarajući znak” pojavljuje to još ne ukazuje na dostizanje đhāne, već na nešto što se zove “pristupna koncentracija”, ona vodi u bliznu đhāne. Kod postizanja “odgovarajućeg znaka”, pet prepreka su raspršene i ne dolaze u um koji je sada dobro koncentrisan na svoj objekat. To još nije apsorpcija, još nije đhāna, ali kada se nastavi posmatranje “odgovarajućeg znaka” iznova i iznova tako se učvršćuje pet mentalnih faktora, pet faktora đhāna: usmerena misao, istraživanje, ushićenje, zadovoljstvo, koncentracija. Ushićenje i zadovoljstvo se ne razvijaju, oni se samo pridružuju procesu.
Samādhi se razvija nastavljanjem držanja uma na objektu, usidrenog na objektu. To su usmerena misao i istraživanje. To ne znači da se razmišlja o objektu, problem je u prevodu. Mentalni faktori se zovu vitakka i vićāra. Vitakka primenjuje um na objekat, vićāra ga usidri na objektu. Koncentracija drži um vezanim za objekat, ujedinjen s objektom, sa povećanom fokusiranošću. Kako pet faktora jačaju, vode um dublje i dublje u "odgovarajući znak" sve dok um nije njime progutan, uronjen u njega. To označava postignuće prve đhāne.
Nakon postignuća prve đhāne, Buda ne savetuje meditantu da odmah pokušava da postigne drugu, već da ovlada majstorstvom prve. Ako se proba postignuće druge bez ovladavanja prvom to je kao da učite malo srednjoškolske fizike, a onda odmah pređete na učenje fizike na univerzitetskom nivou.
Postoje brojni kriterijumi u ovladavanju đanama. Pomenućemo pet:
-majstorstvo u ulasku: kada god želi, meditant vrlo lako uđe u zadubljenje bez bilo kakvih prepreka;
-majstorstvo u trajanju: može ostati u đhāni koliko želi, a da bi se prešlo na drugo zadubljenje trebalo bi da meditant može ostati u prvom dva-tri sata;
-majstorstvo u izranjanju: da može izaći iz nje vrlo lako sa čistim umom, bez zbunjenosti, pri izlasku um je već vrlo oštar;
-majstorstvo u sagledavanju: da je u stanju da nakon izlaska rekapitulira ceo proces od početka;
-majstorstvo u analizi: može da secira zadubljenje kroz njegove razne faktore, primećuje ih dok je još u đhāni.
Meditant će smatrati da je prvo zadubljenje najčudesnije iskustvo koje je ikada imao. Um je podignut u čitavu novu dimenziju svesti. Čisto, ekstatično, blaženo, ali i takvo stanje je još uvek sa nedostacima, sadrži vitakku i vicāru koji su vrlo grubi elementi. Ali iza ovog postoji sledeće postignuće koje je još mirnije i savršenije i gde nema usmerene misli i istraživanja, gde je moć samādhija još veća. Iznova i iznova meditant razmatra nesavršenosti prve đhāne i razvija jaku težnju ka drugoj. Ovo nije žudnja nego ćhanda, želja za dobrim. Razvijajući tu težnju posvećuje se objektu meditacije jačajući koncentraciju. Kada faktori koncentracije dostignu dovoljnu snagu (po metodu iznetom u komentarima) dešava se sledeće: meditant ulazi u “pristupnu koncentraciju” i odatle trenutno stiže u drugu đhānu bez prolaska kroz prvu. Meditanti koji govore o svojim iskustvima pominju da iz “pristupne koncentracije” prolaze vrlo brzo kroz prvo i ulaze u drugo zadubljenje. Kao kada se klizate preko glatkog poda u nekom holu: ako imate dovoljno impulsa zaustavićete se tek u narednoj prostoriji, ako nemate, ostaćete u tom holu.
Kada se ovlada drugom đhānom, na isti način na koji se ovladalo prvom, meditant će je posmatrati, iako odličnu samu po sebi, kao nesavršenu. To je zato što još poseduje faktor ushićenja (pīti). Naravno, to je nešto što svako želi u svakodnevnom životu. Ali, pīti je vezana za uzbuđenje, a ako pogledate pobliže, uznemirujuća je za um, nije ni mirna ni spokojna. Meditant će razmotriti da iza druge postoji i treća đhāna u kojoj nema ushićenja, već je od čiste radosti i prijatnosti, odvojena od svakog uzbuđenja. Kada se pojavi želja za takvim stanjem, meditant ponovo radi sa objektom meditacije dok sposobnosti ne ojačaju, naročito faktor koncentracije i um ne uđe u treću đhānu. Slično, kada ovlada trećom prolazi kroz isti proces, razmatraju se njene nesavršenosti. Zašto čisto zadovoljstvo, čista neuznemirena sreća, zašto je ona nezadovoljavajuća? Nema spokojstva, balansa!
Spokojstvo u trećoj đhāni postoji uporedo sa zadovoljstvom, ali ovo poslednje nas odvlači od spokojstva, prirodno imamo neku vezanost za prijatne osećaje. Najjača potpora upekkhe je osećaj koji nije ni prijatan ni neprijatan, tj. neutralan je. Tako meditant uočava da je pomenuta prijatnost manjkava i počne da teži četvrtoj đhāni gde je spokoj potpuno pročišćen, izbalansiran, gde je pažnja potpuno čista. Ponovo kada se uspostavi težnja, meditant radi sa objektom dok sposobnosti ne ojačaju i um ne stigne do četvrte đhāne.
Od četvrte može ići dalje - ka osnovi neograničenog prostora. Uzimajući ograničen kasina objekat, objekat đhāne, onda ga proširi, čineći ga većim i većim, dok se ne proširi neograničeno i onda mentalno ukloni kasina - objekat, sve dok jedino što preostane nije prostor koji je bio prekriven tim objektom. To je neograničeni prostor. Odatle može nastaviti ka drugim postignućima.
(nastaviće se...)