Autor Tema: Lekcija br. 10  (Pročitano 1415 puta)

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 4092
  • Karma: +546/-1
  • Pol: Muškarac
Lekcija br. 10
« poslato: Jun 24, 2022, 10:35:20 »
Prevod lekcije broj deset možete preuzeti na ovom linku.

 :sesir

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 4092
  • Karma: +546/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Lekcija br. 10
« Odgovor #1 poslato: Jul 08, 2022, 23:36:48 »
Lekcija 10: POČETNE VEŽBE


1.
Ekasmiṃ samaye satthā gaṇaṃ pahāya
ekako’va ekaṃ vanaṃ pāvisi.

satthā = učitelj  /  gaṇo = grupa, mnoštvo, gomila  /   ekako = sam
pāvisi = aor. od pavisati = uđe

Jednom je učitelj, napustivši mnoštvo, sam ušao u jednu šumu.

----------------
Pārileyyakanāmo eko hatthirājā’pi hatthigaṇaṃ pahāya
taṃ vanaṃ pavisitvā,
bhagavantaṃ ekassa rukkhassa mūle nisinnaṃ disvā,
pādena paharanto rukkhamūlaṃ sodhetvā
soṇḍāya sākhaṃ gahetvā
sammajji.

Pārileyyako = ime slona 
soṇḍā = surla slona

A jedan slon predvodnik krda po imenu Parileyyaka je, napustivši krdo, u tu šumu ušao, pa videvši Blaženog kako sedi u podnožju nekog drveta, utabavši stopama (zemlju) oko drveta, državši surlom granu, počisti (to mesto).


-----------------
Tato paṭṭhāya divase divase soṇḍāya ghaṭaṃ gahetvā
pānīyaparibhojanīyaṃ udakaṃ āharati upaṭṭhāpeti,
uṇhodakena atthe sati uṇhodakaṃ paṭiyādeti.

tato paṭṭhāya = gram. 7 (počevši) od (videti gramatiku 7)  /  divaso = dan  gram 8 -> iz dana u dan  /  ghaṭo(aṃ) = lonac   
uṇhodakena = gram. 10 (sandhi) toplom vodom  /  atthe = u nuždi, potrebi  /  sati = lokativ jedn. od santa (videti gramatiku 2) = uṇhodakena atthe sati = kada je bilo potrebno
 patiyādeti = priprema


Od tada, iz dana u dan, uzevši posudu surlom, starao se da donese vodu za piće i za pranje, pripremao toplu vodu kad je to bilo potrebno.


Kathaṃ?
Kako?



Kaṭṭhāni ghaṃsitvā aggiṃ pāteti,
tattha dārūni pakkhipanto aggiṃ jāletvā
tattha tattha pāsāṇe pacitvā,
dārukkhaṇḍakena pavaṭṭetvā
khuddakasoṇḍiyaṃ khipati.

kaṭṭha = parče drveta, pruće  /  ghaṃseti = trlja (o nešto)   /   pāteti = pada, obara -> aggimpāteti = pali vatru  /  tattha = tu, na tom mestu  /  dāru = drvo za loženje
pakkhipati = baca, stavlja  /  tattha tattha = posvuda, i ovde i tamo
pacati = kuva, peče, zagreva  /  dārukhaṇdakaṃ = komad drveta za loženje, štap
pavaṭṭeti = okreće 

Trljavši komade drveta vatru zapali, vatru razgorevši bacajući drvo za loženje u nju, okolno kamenje zagrejavši, i okretavši ih ugarcima ubaci ih u mali bazen.

---------------
Tato hatthaṃ otāretvā udakassa tattabhāvaṃ jānitvā gantvā satthāraṃ vandati.

hatthaṃ = ruka; surla slona  /  otāreti [uzročni glagol od otarati] učiniti da nešto siđe, spustiti  /  tattabhāvo = vrelina, činjenica da je vrelo/toplo  (tatta je past. part. od tapati = sijati  -> tapas = toplina, vrelina; asketsko trpljenje /  vandati = pokloniti se, iskazati poštovanje

Onda, spustivši surlu i znavši da je voda topla, otišao je da se pokloni učitelju.


-----------------
Satthā tattha gantvā nahāyati.

nahāyati = kupati se
Otišavši tamo, učitelj se okupa.

----------------
Atha nānāvidhāni phalāni āharitvā deti.

nānāvidha = različit

Onda, donevši različite plodove, on daje.

----------------
Yadā pana satthā gāmaṃ piṇḍāya pavisati,
A kada učitelj ide ka selu radi prošenja hrane

tadā satthu pattacīvaramādāya kumbhe ṭhapetvā
tada uzevši učiteljevu prosjačku zdelu i ogrtač i stavivši ih na glavu

satthārā saddhiṃ yeva gacchati;
sa učiteljem ide.

rattiṃ vāḷamiganivāraṇatthaṃ mahantaṃ daṇḍaṃ soṇḍāya gahetvā
Noću, radi odbrane od divljih zveri, uzevši surlom veliku batinu,

yāva aruṇ’uggamanā vanasaṇḍe vicarati.
ide unaokolo po džungli sve do svitanja.

(Rasavāhini, šrilankanski tekst iz XIII veka)



2.
Dhammapada aṭṭhakathā  (aṭṭha -> attha = značenje + katha = 1. razgovor; 2. govor, propoved, predavanje; 3. (duža) priča; 4. reč, reči; 5. savet; 6. objašnjenje, izlaganje; 7. diskusija, razmatranje  - Komentari Dhammapade

Atīte kira bārāṇasiyaṃ sālittakasippe nipphattiṃ patto eko pīṭhasappi ahosi.

atīto = prošlost  /  kira = rečeno je, navodno (izveštaj prema glasinama)  /  sālittakasippa = veština gađanja iz praćke /  nipphatti = konac, kraj, završetak; majstorstvo  /  patta = dostignuto, dosegnuto  /  piṭhasappin = hrom čovek, bogalj

Priča se da je nekada davno u Varanasiju živeo neki hrom čovek izuzetno vešt u gađanju iz praćke.

--------------
So nagaradvāre ekassa vaṭarukkhassa heṭṭhā nisinno,
vaṭarukkho = banjanovo drvo  /  heṭṭhā = ispod, pod
Sedeći kraj gradske kapije, ispod nekog banjanovog drveta,

------------------
sakkharāni khipitvā tassa paṇṇāni chindanto
sakkharā = kamičak  /  khipati = baca, stavlja  /   paṇṇaṃ = list  / chindanto = sekući (prez. part)
bacao je kamičke odsecajući na njemu lišće;

"hatthirūpakaṃ no dassehi, assarūpakaṃ no dassehī"ti gāmadārakehi vuccamāno,
rūpakaṃ = male figure, igračke /  no = nama   /  dasseti = pokazuje
a kad bi mu seoski dečaci govorili: "Male slonove nam pokaži, male konje nam pokaži",

icchiticchitāni rūpāni dassetvā,
icchita = particip prošli od icchati = želi  ->  icchit'icchitāni = koju god stvar da su želeli (videti gramatiku 8)   
i kad bi oni (među lišćem) videli željenu životinju,

tesaṃ santikā khādanīyādīni labhati.
khādaniya = jestivo, dopušteno da se jede  + ādi = i tako dalje, i drugo / santikaṃ = u blizini, u društvu sa  ->  santikā = (ablativ) iz blizine --> od (njih)

od njih bi dobija hranu i druge stvari.

----------------------
Ath’ekadivasaṃ rājā uyyānaṃ gacchanto taṃ padesaṃ pāpuṇi.
uyyānaṃ = park  /  padesa = mesto  /  pāpuṇati = dostiže, stiže  (aor. of pāpuṇāti)
Onda jednoga dana, kralj idući u svoj park dođe na to mesto.

Dārakā pīṭhasappiṃ pāroh’antare katvā palāyiṃsu.
palāyati = beži
Ostavivši bogalja među izdancima banjan drveta, dečaci se razbežaše.

Rañño1 ṭhitamajjhantike rukkhamūlaṃ paviṭṭhassa  //   chiddacchāyā sarīraṃ phari.
ṭhitamajjhantike = u podne  /  paviṭṭha = uđe u (past part. od pavisati)
chidda = rupa, rez + chāya = senka   /  sarīaṃ = telo, oblik  /  phari (aor. od pharati = širi, prožima, pada na nešto)
U podne, kada je kralj došao do podnožja drveta, oblici od rupa u senci padoše na njegovo telo.


-----------------------
Konstrukcija nazvana "genitiv apsolutiv'' sastoji se od imenice (ili zamenice) iza koje stoji particip, a oboje su u genitivu. Ova veza stoji odvojena od drugih delova rečenice i znači "dok je (imenica radila particip)"... Subjekat u absolutivu nije isti kao i subjekat u glavnom delu rečenice.
   Često genitiv apsolutiv ima posebno značenje zanemarivanja: "uprkos što je  (imenica radila particip)" ili "pred njihovim nosom", u slučajevima kada particip znači "gledajući", "posmatrajući" itd. Na primer, telassa jhāyamānassa, "dok ulje gori..."; mātā-pitunnaṃ (gen. mn.)...  rudantanaṃ... pabbajito, "iako su njegovi majka i otac... plakali... napustio je dom".
   Genitiv apsolutiv je koristan za konstruisanje rečenice sa dva subjekta, ali slično konstruisani lokativ apsolutiv je mnogo češće korišćen za to, jer nije ograničen na specijalne slučajeve upotrebe. (A.K. Warder: Introduction to Pali, str. 58)


-----------------------

So "kiṃ nu kho etan"ti uddhaṃ olokento rukkhapaṇṇesu hatthirūpakādīni disvā "kass’etaṃ kamman"ti pucchitvā "pīṭhasappino"ti sutvā taṃ pakkosāpetvā āha:
uddhaṃ = gore  /  oloketi = gledati (na nešto)  /  pakkosāpeti = naredi da se pozove (pakosati = poziva) - videti X.6 gram. uzročni glagoli

"Šta li je ovo?" upita on, pa gledajući gore među listove drveta vide oblik malog slona i drugo; "čije je ovo delo?" upita i čuvši: "od bogalja" i naredivši da ga dovedu, reče mu:

----------------------
"mayhaṃ purohito atimukharo appamattake’pi vutte bahuṃ bhaṇanto maṃ upaddavati;
ati = vrlo, previše + mukharatā = brbljivost  /  appamattakaṃ = čak i malo, sitnica
vutta = rečeno (part. prošli od vatti = govori, kaže) / bhaṇanta = govoreći, pričajući (pr. p. od bhaṇati)  / upaddavati = izaziva nevolju, uznemirava (nekoga), dosađuje

"Moj glavni sveštenik je brbljivac i nervira me kad čak i o sitnicama mnogo priča.

----------------------
sakkhissasi tassa mukhe nāḷimattā ajalaṇḍikā khipitun"ti?
sakkhissati = buduće vreme od sakkoti = može, u stanju je
nāḷi = mera za količinu, šolja  --> nāḷimatta = otprilike jedan nāḷi  /  ajalaṇḍlikā = koziji izmet
khipati = baca, stavlja, ubacuje

"Hoćeš li biti u stanju u njegova usta da ubaciš šolju kozijih brabonjaka?"

-------------------------
"Sakkhissāmi, deva. = "Biću u stanju, vaše visočanstvo.

Ajalaṇḍikā āharāpetvā /  purohitena saddhiṃ tumhe antosāṇiyaṃ nisīdatha, aham+ettha kattabbaṃ jānissāmî"ti.
sakkoti = može, u stanju je  /  āharati = donosi ->  āharāpeti = učiniti da neko donese  /  anto = unutra, iza + sāṇi = zastor, zavesa -> antosāṇiyaṃ = iza zastora  /  aham + ettha = ja + ovde
Naredite da se sakupe koziji brabonjci i sedite zajedno sa sveštenikom iza zastora, a ja ću onda znati šta treba da radim."


Rājā tathā kāresi. = Kralj tako uradi.

Itaro’pi kattariy’aggena sāṇiyaṃ chiddaṃ katvā,
itara = drugo  /  kattari = makaze  /  aggaṃ = vrh, kraj  /  chiddaṃ = rupa, rez
Ovaj drugi vrhom makaza napravi rupu u zastoru,

purohitassa raññā saddhiṃ kathentassa  / mukhe vivaṭamatte ek’ekaṃ ajalaṇḍikaṃ khipi.
 /  kathenta = razgovor (pr. partic. od katheti = razgovarati)  /  vivaṭa = otvoren  ->  vivaṭamatta = čim je otvoreno
i dok je sveštenik razgovarao sa kraljem, u tek otvorena usta jedan po jedan ubacivao kozije brabonjke.

Purohito mukhaṃ paviṭṭhaṃ paviṭṭhaṃ gili.
gilati = guta -> aor. gili = proguta
To što bi ušlo u usta sveštenik bi progutao.

Pīṭhasappī khīṇāsu ajalaṇḍikāsu sāṇiṃ cālesi.
khīṇa = iscrpljeno, završeno --  khīṇajāti  /  cāleti = učini da se zatrese (cālati = trese)
Kada više nije bilo brabonjaka, bogalj zatrese mrežu.

Rājā tāya saññāya ajalaṇḍikānaṃ khīṇabhāvaṃ ñatvā āha:
saññā = znak, indikacija; opažaj
Kralj tim znakom znajući da su brabonjci potrošeni, reče:

"ācariya, ahaṃ tumhehi saddhiṃ kathento kathaṃ nittharituṃ na sakkhissāmi.
"Učitelju, (ovaj) sa vama vodeći razgovor završiti neću moći. (dosl.)

----------------------
Tumhe2 atimukharatāya nāḷimattā ajalaṇḍikā gilantā pi tuṇhībhāvaṃ nâpajjathâ"ti.
atimukha+rata(ushićenje)+āya (genitiv) = zbog brbljivosti  /  āpajjati = stiže, dostiže, sreće
Vi ste zbog brbljivosti čak šolju brabonjaka progutali, a niste zaćutali.

Brāhmaṇo maṃkubhāvaṃ āpajjitvā tato paṭṭhāya mukhaṃ vivaritvā raññā saddhiṃ sallapituṃ nâsakkhi.
maṃkubhāvo = stanje konfuzije, nezadovoljstvo, moralna slabost / āpajjati = stiže, dostiže, sreće  / paṭṭhāya = (počevši) od (videti gramatiku 7)   /  vivaritvā = otvorivši (ger. od vivarati = otvoriti)  / na + asakkhi (3. l. aor. od sakkoti = biti u stanju (sansk. śakti = moć, snaga, sposobnost, energija)

U stanju konfuzije, brahman od tog trenutka nije bio u stanju da usta otvorivši razgovara sa kraljem.

-------------------
Rājā pīṭhasappiṃ pakkosāpetvā, "taṃ nissāya me sukhaṃ laddhan"ti tuṭṭho
tassa sabbaṭṭhakaṃ nāma dhanaṃ datvā nagarassa catūsu disāsu cattāro varagāme adāsi.(DhpAk.)
pakkosāpeti = poziva, okuplja  /  nissāya = zbog nečega, uzrokovano nečim  /  tuṭṭha = zadovoljan, srećan  /  sabbaṭṭhaka = poklon kada je dato osam od svega što je na raspolaganju  /  varagāmo = nasledno imanje; selo dato kao poklon
vara = poklon; izvanredan

Kralj naredi da pozovu bogalja (i pomislivši): "Zahvaljujući njemu, ja sam stekao sreću", zadovoljan, dade mu poklon po imenu sve osmice, četiri nasledna sela na četiri strane od grada.

-------------------
3.
Yathāgāraṃ ducchannaṃ - vuṭṭhī samativijjhati;
evaṃ abhāvitaṃ cittaṃ - rāgo samativijjhati.
āgara = kuća  /  ducchanna = loše prekriveno  /  vuṭṭhi = kiša
samativijjhati = prodire  /  rāgo = strast

Kao što u kuću loše pokrivenu kiša prodire;
isto tako u neuvežban um, strast prodire.

Yathāgāraṃ suchannaṃ - vuṭṭhī na samativijjhati;
evaṃ subhāvitaṃ cittaṃ - rāgo na samativijjhati.

Kao što u kuću dobro pokrivenu kiša ne prodire;
isto tako u dobro uvežban um, strast ne prodire.


----------------
Idha socati pecca socati - pāpakārī ubhayattha socati;
so socati so vihaññati - disvā kammakiliṭṭhamattano.

socati = jadikuje  /  ubhayattha = na oba mesta   /  vihaññati = pati
kiliṭṭhaṃ = prljavština, nečistoća (srednji rod, particip prošliod kilissati = prlja se

Dok živi nariče, kad umre nariče,
zločinac nariče i ovde i tamo,
nariče, očajava, kad sagleda zlodela svoja.


------------------
Idha modati pecca modati - katapuñño ubhayattha modati;
so modati so pamodati - disvā kammavisuddhimattano.
katapuñño = onaj ko je učinio dobra dela (videti gramatiku 11)

Dok živi raduje se, kad umre raduje se,
dobročinitelj se raduje i ovde i tamo,
raduje se, srećan je, kad sagleda dobročinstva svoja.


------------------
Idha tappati pecca tappati - pāpakārī ubhayattha tappati;
"pāpaṃ me katan"ti tappati - bhiyyo tappati duggatiṃ gato.

tappati = pati, muči se  /  bhiyyo = više, još više

Dok živi muči se, kad umre muči se,
zločinac se muči i ovde i tamo.
“Zlo učinih”, muči ga misao;
Još mu je gore kad u zlu se ponovo rodi.


------------------
Idha nandati pecca nandati - katapuñño ubhayattha nandati;
"puññaṃ me katan"ti nandati - bhiyyo nandati suggatiṃ gato.(Dhp)
   nandati = veseliti se, biti srećan

Dok živi uživa, kad umre uživa,
dobročinitelj uživa i ovde i tamo,
”Dobro učinih”, u takvoj misli uživa,
još više uživa kad se u dobru ponovo rodi.