Skorašnje poruke

1

Pali kanon grupa / 76. Alagaddūpama sutta (MN22) - deo 2

« Poslednja poruka vasilije poslato juče u 11:48:53 »

Obnovićemo šta smo obrađivali prošlog puta.


Sutta počinje kada monah po imenu Ariṭṭha proširi gledište opisano u sutti kao "pogubno". Kaže:
 „Koliko ja razumem učenje kojem podučava Blaženi, stvari koje Blaženi naziva prepreke nisu u
stanju da ometu one koji ih praktikuju.” Drugim rečima, kao da kaže da je ono što Buda podučava
je samoprotivrečno, da prepreke nisu stvarno prepreke. Kako Ariṭṭha širi ovo gledište okolo,
drugi monasi pokušaju da ga odvrate od toga, ali ne uspeju i obrate se Budi. Važna stvar u vezi sa
ovim gledištem, je da ono čega se specifično drži nije izneto u samoj sutti. Kada monasi pokušaju
da ga odvrate, ponavljaju da je Buda objasnio kako čulna zadovoljstva donose malo zadovoljenja,
mnogo patnje i očaja i velika je opasnost u njima. Ono što komentari dodaju je da je Ariṭṭhino
gledište da nema štete i opasnosti ako zaređena osoba upusti se u seksualni čin. Kada monasi ne
uspeju da odvrate Ariṭṭhu od njegovog viđenja, dovode ga kod Bude, koji ponavlja da su
prepreke stvarno u stanju da ometaju onoga ko se u njih upusti, kako je na razne načine već više
puta objasnio. Poziva se na seriju poređenja koje je ranije koristio. Zatim Buda uvodi poređenje
po kome je sutta i naslovljena, o otrovnoj vodenoj zmiji - kako nepromišljen čovek ("zabludeli,
budalast čovek") uči Dhammu ali ne izučava njeno značenje sa mudrošću. Umesto toga, uči samo
radi raspravljanja sa drugima, upuštanje u debate i takvi ljudi pogrešno hvataju učenje, što ih
vodi do štete i patnje za dugo vremena.


Zamislite čoveka kojem treba zmija, koji traži zmiju, ide u potragu za zmijom. Ugleda veliku zmiju
i uzme je za telo ili rep. Zmija se izvije i ugrize ga za šaku, ruku ili drugi deo tela i zbog toga čovek
umre ili je u užasnim bolovima. A zašto? Zato što je na pogrešan način uzeo zmiju.


Nasuprot tome:


Zamislite čoveka kojem treba zmija, koji traži zmiju, ide u potragu za zmijom. Ugleda veliku
zmiju, pritisne je rašljastim štapom pa pošto je tako učinio, uzme je na ispravan način, za vrat.
Iako se zmija možda obavila oko njegove šake, ruke ili nekog drugog dela tela, ipak zbog toga
čovek ne umre, niti je u užasnim bolovima.


Onda može da ekstrahuju otrov i koristi ga za lek. To su monasi koji uče učenje i koriste ga na
pravi način, razumeju značenje učenja sa mudrošću.


Dotle smo stigli prošlog puta, dolazimo do sledećeg poređenja.


Opet, ovo je vrlo značajno i vrlo poznato poređenje, čak su i neke knjige o budizmu naslovljene po njemu.


(POREĐENJE SA SPLAVOM)
13. Monasi, pokazaću vam na koji način je ovo učenje slično splavu, jer služi za
prelazak, a ne za vezivanje. Monasi, slušajte i dobro zapamtite šta ću reći.” – „Da,
poštovani gospodine”, odgovoriše monasi. A Blaženi ovako nastavi: „Zamislite, monasi,
čoveka koji ide putem i naiđe na ogromnu vodu, čija je ova obala strma i opasna, dok je
druga obala sigurna i bez ikakve opasnosti. Ali nema nikakvog plovila ili mosta da tu
vodu pređe. I čovek pomisli: ‘Ovo je ogromna voda, čija je ova obala strma i opasna, dok je
druga obala sigurna i bez ikakve opasnosti. Ali nema nikakvog plovila ili mosta da tu vodu
pređem. Kako bi bilo kad bih nakupio trske, pruća, granja i lišća pa od njih napravio
splav, te nošen tim splavom, veslajući i rukama i nogama, bezbedno stignem na drugu
obalu?’ I tako čovek nakupi trske, pruća, granja i lišća, pa od njih napravi splav. Nošen tim
splavom, veslajući i rukama i nogama, on bezbedno stigne na drugu obalu. Pošto je pre-
šao vodu i stigao na drugu obalu, možda pomisli: ‘Ovaj mi je splav zaista mnogo
pomogao. Nošen njime, veslajući i rukama i nogama, bezbedno sam stigao na drugu obalu.
Kako bi bilo da ga natovarim na leđa ili rame i ponesem sa sobom?’ Šta mislite o tome,
monasi? Ako tako uradi, hoće li čovek postupiti s tim splavom onako kako bi trebalo?”
„Zaista neće.”
„A šta bi onda, monasi, trebalo da učini kako bi sa tim splavom postupio onako kako bi
trebalo? Pošto je, monasi, prešao vodu i stigao na drugu obalu, možda pomisli: ‘Ovaj mi
je splav zaista mnogo pomogao. Nošen njime, veslajući i rukama i nogama, bezbedno
sam stigao na drugu obalu. Kako bi bilo da ga izvučem na obalu ili pustim niz vodu, a
zatim krenem dalje?’ Ako tako uradi, hoće li taj čovek postupiti s tim splavom onako kako bi
trebalo? Isto tako, monasi, pokazao sam vam na koji način je ovo učenje slično splavu, jer
služi za prelazak, a ne za vezivanje.


14. Monasi, kada razumete da je ovo učenje slično splavu, treba da napustite čak i
to učenje, a kamoli stvari suprotne tom učenju.


Ovde je zanimljiva poenta. Imamo frazu: "ne u svrhu držanja (ne za vezivanje)" i čini se da
objašnjava zašto je poređenje stavljeno ovde, kao da je poređenje o splavu na neki način
nastavak i ispravka mogućem pogrešnom razumevanju za analogiju sa vodenom zmijom. Jer
prethodno poređenje završava se u paragrafu 11: zato što su učenje uzeli na ispravan način,
zbog ispravnog držanja za učenje, suggahitattā (od glagola gaṇhāti: hvatati). Ako neko pogrešno
razume ili ako razume samo intelektualno, ali nema ispravan pristup, onda će misliti da je
Dhamma nešto za šta se treba držati i vezivati se za nju kao za posed ili nešto sa čime se identifikujemo,
nešto što se koristi za intelektualna postignuća, ali to bi bio slučaj duggahitattā, pogrešnog
hvatanja Dhamme, čaki i ako ta osoba misli da je dobro uhvatila Dhammu. Sada Buda kaže: ako
dobro uhvatite Dhammu, to znači da je ne držite, već je koristite da pređete na drugu stranu.
Drugim rečima, ako koristite Dhammu ne da pređete, već da se vežete za nju, to je samo po sebi
pogrešno hvatanje učenja. Buda ilustruje poentu poređenjem sa splavom.


BB: Poređenje baš i ne radi na doslovnom nivou.
Pojmovi: ova opasna obala, bujice, prelazak na drugu obalu imaju reference u još jednoj drugoj
sutti koja dolazi iz SN (Saḷāyatanasaṁyutta), kada čoveka gone četiri zmije (četiri elementa), pet
ubica i grupa opasnih životinja. Dolazi do vode i pravi splav da bi prešao na drugu obalu. Buda
objašnjava da ova obala, to je obala saṃsāre, a druga obala je nibbāna. Splav je osmostruki
plemeniti put. U poređenju za koje rekoh da se baš i ne poklapa, ako uzmemo tekst suviše
bukvalno - čovek koji pređe na drugu stranu bio bi arahant, a kod njega nema zaostalog
vezivanja, ima savršeno razumevanje svrhe puta i ne vezuje se za Put, ne vezuje se za Učenje.


Uobičajeno se dešava jedna od dve stvari. Ljudi koji, još uvek na ovoj obali, nose splav na glavi
okolo, to je poređenje sa ljudima koji uhvate zmiju na pogrešan način. Uzimaju Učenje samo u svrhu debate i čisto
intelektualno, memorišu, obožavaju, smatraju ga prelepim, ali i ne pokušavaju
da stave učenje u praksu. Možda ponekad stave splav u plićak, testiraju splav da bi znali da u
nekom od budućih života možda mogu preći, a zatim se vrate na ovu obalu.


Druga mogućnost, koja se se često dešava je da ljudi samo rasformiraju splav na obali i kažu da im ne treba, mogu
postići probuđenje i bez njega. Ne prave neki napor da pređu preko jer su već probuđeni.
Zašto činiti napor sa splavom? Misle da su na drugoj obali, dok su još vrlo ukorenjeni na ovoj. Ne
koriste Dhammu uopšte.


Za one koji koriste Dhammu i pređu na drugu obalu, a vrlo ih je malo, ali to čine uz mudrost, oni
neće staviti Dhammu na glavu i nositi je okolo.


Ne moramo uzeti ovo poređenje suviše bukvalno već samo shvatiti na šta cilja, koju poentu
iznosi. A to je ono rečeno u poslednjoj rečenici: "služi za prelazak, a ne za vezivanje". Dhammu
treba koristiti da bi se prešao ovaj vodeni tok, struja neznanja, žudnje, pogrešnih gledišta.


Zatim je u paragrafu 14 data vrlo kratka izjava, ali vrlo bitna i moćna:


"Monasi, kada razumete da
je ovo učenje slično splavu, treba da napustite čak i to učenje, a kamoli stvari suprotne tom
učenju."


Bilo koji prevod je neadekvatan ovde, zato prevod ne odgovara strogo tekstu koji glasi:


Kullūpamaṁ vo, bhikkhave, dhammaṁ desitaṁ, ājānantehi dhammāpi vo pahātabbā pageva
adhammā.


Reč prevedena kao učenje (jednina) ovde je dhammā u množini, a reč koja je prevedena
sa "stvari suprotne tom učenju": adhammā, ne-dhamme. Pa kada shvatite sličnost sa
splavom tada i dhamme treba napustiti, a kamoli ne-dhamme.


Ova izjava se može razumeti na raznim nivoima. Zato kada prevodimo "učenja" na jednom nivou,
propuštamo drugi nivo. Na ovom prvom nivou, kada uzimamo da reč dhammā označava učenja,
možemo da se pozovemo nazad na poređenje sa zmijom. "Sinovi dobrih porodica" uče Dhammu
ispravno, istražuju značenje učenja, ispravno hvataju učenje; ovo je prvi stupanj - da uče
Dhammu ispravno tako što ispituju značenje sa mudrošću. To znači na ispravan način uzeti
učenje.


Ali onda razumemo da učenja nisu za držanje/hvatanje. Ako ispravno uzmemo učenje i ispravno
ga razumemo, tada primenjujemo učenje, koristimo ga kao splav da pređemo preko, na drugu
obalu. Jednom kada dospemo na drugu obalu (ovde treba biti vrlo pažljiv u tumačenju), kada se
kaže da se napušta učenje, ne znači da se odustaje od Budinog učenja. Ne znači da kao već
probuđena osoba arahant odlazi na divlji odmor, da uživa i radi šta god mu je volja, da je sada s one strane
dobra i zla, već znači da sada postaje gospodar učenja, ne mora više da vozi vozilo učenja, koristi
učenje da vodi druge, ali više ne zavisi od učenja usled ličnog probuđenja i oslobođenja. Probuđena osoba
još uvek ima ispravno razumevanje, ispravnu nameru, ispravan život, govor i
postupke, određeni tip ispravnog napora (nije onaj koji treba da se reši štetnog i razvije korisno,
već samo prirodna energija te osobe kao bazični ispravni napor). Prirodno ima ispravnu
sabranost i jednom kada uđe u samādhi, prirodno ima ispravnu koncentraciju. Uvek ima ispravno
oslobođenje i ispravno znanje.


Komentari daju jedan drugi zanimljivi aspekt izraza "napusti dhamme". Možda je previše
specifično da se uzme kao originalna namera izraza, ali daje zanimljivu perspektivu. Kaže da pod
"dhamme" možemo razumeti smirenje i uvid (samatha i vipassanā). To se odnosi na neke izraze
iz tekstova gde Buda objašnjava monasima kako da razviju svaku od đhāna i onda kaže: čak i prva
đhāna treba da bude napuštena i treba ići na drugu. I nju treba napustiti i ići ka trećoj itd. Čak i
najvišu treba napustiti i ući u stanje konačnog oslobođenja. To se zove napuštanje dhamma,
napuštanje vezivanja za samādhi. Zatim napustiti vezivanje za vipassanu. Kada postigneš tu čistu
blistavu mudrost uvida, čak i za tu mudrost ne treba da se vežeš i smatraš je svojom, već je koristi
samo u cilju prelaska preko.


Sve dublji i dublji nivoi se pomaljaju, Buda nas uči principima nevezivanja, napuštanja, specijalno
nevezivanja za bilo koje gledište. Sada uzima šest osnova za gledišta diṭṭhiṭṭhānāni. On će nam ih
objasniti, praveći kontrast između dve vrste osoba:


1) neupućena prosta osoba (uljudno rečeno) puthujjano
2) dobro upućen plemeniti učenik


Prvi je opisan kao neko ko nema poštovanja prema plemenitima (sappurisa - istinske osobe, tako
se takođe nazivaju plemeniti), neupućena u učenju plemenitih, nema razumevanje ni uvid u učenje
plemenitih, nema disciplinu u učenju plemenitih, nema praktičnog treninga... Takva osoba
pada kao žrtva raznih tipova gledišta u vezi sa 5 sastojaka.


Uobičajeno, ova gledišta se iznose kao skup od 20 tipova gledišta o sopstvu. Ovde će Buda
objasniti način na koji im obična osoba podleže u skladu sa pet sastojaka na nešto drugačiji
način. Prema svakom sastojku uzeće tri stava/odnosa koja obična osoba usvaja. Izraženi su
rečima: "ovo je moje; ovo sam ja; ovo je moje sopstvo". I ova tri izraza reprezentuju ono što
zovemo tri opsesije. Svaka opsesija proizilazi od različitih nečistoća. "Ovo je moje" iz taṇhā,
žudnje; "ovo sam ja" iz obmanutosti: "ja sam"; "ovo je moje sopstvo" - iz formulacije spekulativnih
gledišta o sopstvu. Naravno, ove 3 opsesije imaju poreklo u neznanju, aviđđā.


BB: Ovde postoji jedan problem: fraza "ja sam" na nekim mestima se uzima da pokrije gledište o
identitetu. Nekada je stavljeno na mesto obmanutosti, nekad na mesto gledišta o identitetu. Ali,
ako imate sva ova tri zajedno: "ja sam" označava obmanu, a "moje sopstvo" gledište o identitetu.


Sada se sva ova tri izraza primenjuju na svih pet sastojaka. Vidimo ovaj šablon razvijen nekad u
drugim suttama MN, vrlo često u SN. U ovom konkretnom pasusu je očigledno u vezi sa
materijalnim oblikom, zatim osećajem pa opažajem i mentalnim obrascima, ali zatim kada treba
da dođemo do sastojaka svesti čitamo: "Ono što vidi, čuje, oseti i spozna, ono sa čime
se susretne, za čim traga i premišlja u umu."
Shodno komentarima ova fraza uzeta je da predstavi sastojak svesti, a prema svojim objektima.


BB: Ako me pitate zašto tekst ne kaže jednostavno: "svest", zašto koristi zaobilazan način, ne
znam :-) Ni komentari ne daju jasno objašnjenje što ova konkretna sutta bira ovakav pristup.
Možda treba pogledati potkomentare i tražiti odgovor 11-12 vekova nakon Budinog vremena :-)


"Ono što vidi" reprezentuje svest oka, "čuje" - svest uha, "oseti" može predstavljati nos, jezik i
svest tela. "Ono što spozna, ono sa čime se susretne, za čim traga i premišlja u umu"
je interna mentalna svest (manoviññāṇa).


Zatim kao šest temelja za gledišta imamo nešto zanimljivo. ‘Ono što je sopstvo jeste ovaj
svet' (so loko so attā: taj svet-to sopstvo, bukvalno). Način uspostavljanja identiteta: to što je
svet, to je sopstvo.


"Posle smrti biću trajan, nepromenjiv, večan, neću podleći
promeni; trajaću koliko i večnost".
Ovo gledište izgleda da je sofisticiranije nego samo obična identifikacija sa nekim od
pet sastojaka, čini se da je filozofski razvijenije - eternalizam koji podseća na tipove gledišta
diskutovana u upanišadama. Nije egzaktno formulisan kao u upanišadama, ali liči. Važno je da
ovo gledište o trajnom, nepromenljivom, večnom sopstvu postaje objektom vezivanja. Izgleda
teško shvatiti da neko kaže: "ja sam gledište, to je moje sopstvo", ali može se vezati smatrajući: "ovo
je moje gledište i sviđa mi se, držim ga se vrlo emotivno, ulažući energiju u njega" (to može biti i
sa budističkog gledišta, u okviru jedne grane budizma, nasuprot ostalima). U svakom slučaju,
ljudi postaju vezani za gledišta.


Zatim imamo kontrast: stav koji uzimaju dobro upućeni plemeniti učenici, koji poštuju plemenite,
upućeni u njihovo učenje i u njemu uvežbani, koji poštuju istinske ljude, upućeni je u njihovo
učenje i u njemu uvežbani.


BB: Ranije sam mislio kao i neki interpretatori da su dobro upućeni plemeniti učenici oni koji su
dostigli najmanje stupanj ulaska u tok. Sada ne mislim da je to slučaj, smatram da su to oni koji
imaju korektno razumevanje Dhamme i praktikuju ispravno.


Takva osoba gleda na svaki od pet sastojaka kao: "nije moje, nisam ja, nije moje sopstvo". Na taj
način ovaj učenik može otpustiti vezivanje za pet sastojaka. Kao da su ove tri izjave mač koji
preseca svu užad vezivanja za sastojke. Koristeći ovu kontemplaciju može se preseći žudnja,
obmanutost i pogrešno gledište u kontekstu pet sastojaka bića. Eliminišući ove tri opsesije on
"kad tako razmišlja, nije uznemiren zbog onog što ne postoji".


Izgleda da kada Buda iznosi ovu izjavu o tome šta ne postoji, ono što se implicira je nepostojanje
bilo kakvog sopstva u vezi sa sastojcima bića. Ovde dolazimo do važne reči, pominjana je u vezi
sa prethodnom suttom MN11. Ponovo ćemo je objasniti. Glagol ovde preveden kao: "(ne)
uznemiruje", biće naslov sledećeg odeljka: (Na) paritassati, odakle dobijamo imenicu
paritassana. Originalno, ovo je bilo etimološki u vezi sa rečju taṇhā, žudnja. Iz sanskrita je to
lako uočljivo. Alternativni pāli termin koji se pojavljuje u SN: tasiṇā (možda je tu evidentnija veza).


Tako paritassana originalno ima smisao žudnje, ali vremenom ova reč je do Budinog perioda
izmešana sa još jednim glagolom: tasati (plašiti se). Tako reč paritassana ima dva značenja.
Komentari koriste ove fraze: bhaya-paritassana i taṇhā-paritassana. I prevodilac kada se sretne
sa paritassana mora da nađe reč koja fino usklađuje oba značenja: žudnja i strah.


(Ñm: anxiety/anguish; BB: agitation; u srpskom prevodu: uznemirenost)
Ali o tom odeljku sledeći put.


(nastaviće se...)

2

Pali kanon grupa / Odg: 75. Alagaddūpama sutta (MN22) - deo 1

« Poslednja poruka vasilije poslato Novembar 28, 2024, 17:47:16 »

Kratak sadržaj sutte
Govor počinje oštrom opomenom koju Buda upućuje monahu Ariṭṭhi. Zatim Buda ukazuje na važnost učenja Dhamme iz pravih pobuda - da se shvati ispravno, a ne da bi se kritikovali drugi ili da bi se pobeđivalo u debatama. Koristi poređanje sa zmijom: uhvatiti zmiju račvastim štapom (što je bezbedno i u vezi je sa pravilnim razumevanjem Dhamme), a ne rukom za telo ili rep (što je opasno i u vezi je sa pogrešnim razumevanjem Dhamme). Kaže se da ova sutta kulminira "u jednom od najimpresivnijih (formalnih govora) o ne-sopstvu u Kanonu".


Beleške
Večeras počinjemo proučavanje nove sutte (MN 22) o poređenju sa otrovnom, vodenom zmijom.


Ovo je vrlo moćan govor sa brojnim poređenjima koja ostaju u sećanju, to su neka od
najčuvenijih poređenja u Budinim govorima. Počinje kada Buda živi u manastiru Anāthapiṇḍike u Sāvatthīju. U to vreme kod monaha po imenu Ariṭṭha pojavilo se pogubno gledište. Na pāliju ovo nije jednostavno: miccā diṭṭhi, nije prosto pogrešno gledište, već se ono ovde zove pāpakaṁ diṭṭhigataṁ: loše/zlo spekulativno gledište. Šta je to gledište koje se pojavilo kod ovog monaha, gledište za koje se uhvatio? Kaže:


„Koliko ja razumem učenje kojem podučava Blaženi, stvari koje Blaženi naziva prepreke nisu u
stanju da ometu one koji ih praktikuju.”


Ako malo obratimo pažnju na formulaciju ovog gledišta, možemo odmah uočiti da neko ko ga se drži i izlaže, da je ta osoba prihvatila unutrašnje kontradiktorno gledište. Ima određenih stvari za koje je Buda rekao da su prepreke i ovde monah govori da one nisu u stanju da ometu nekoga ko se u njih upusti. Tako osoba u stvari protivreči Budi. Ako neko poznaje govore ili pojmove iz Učenja, znaće da postoji kategorija kvaliteta koji se pripisuju Budi, a deo je suštinskih karakteristika osobe koja je opisana kao Sammā-sambuddho, potpuno probuđen.


Dva skupa takvih kvaliteta su:


1) 10 Tathāgata-bala: deset moći Tathāgate;
2) 4 vesārađđā: četiri vrste neustrašivosti, dakle četiri vrste izjava koje Buda može da objavi i oko kojih nema straha da će ga bilo ko opovrgnuti. I on daje ove izjave sa savršenim poverenjem.


Naći ćete ih u MN12 Mahāsīhanāda sutti (Dugom govoru o lavljem riku):


Tako, ne vidim na osnovu čega bi bilo koji asketa, brahman, božanstvo, Māra, Brahmā ili bilo ko na ovome svetu mogao, u skladu sa Dhammom, da me optuži: ‘Iako tvrdiš da si potpuno
probuđen, nisi potpuno probuđen u pogledu ovih stvari.’ Ne našavši osnovu za to, boravim u
sigurnosti, spokojstvu i neustrašivosti.
...‘Iako tvrdiš da si uklonio otrove, ovi otrovi su ipak ostali.’...
...‘Te stvari koje nazivaš prepreke nisu u stanju da ometu ljude koji se njima prepuste.’...
...‘Kada bilo kome objašnjavaš Dhammu, kad je praktikuje ona ga ne vodi potpunom razaranju patnje.’ Ne našavši osnovu za to, boravim u sigurnosti, spokojstvu i neustrašivosti.


Treća je ona koja nam je potrebna. Drugačije rečeno: kada on označi određene prakse i mentalna stanja kao prepreke, one istinski ometaju nekoga ko se upusti u njih, stvarno su ometanja za postignuće oslobođenja.


Sada se vraćamo na našu suttu. Monah Ariṭṭha dolazi sa idejom da ove stvari koje se zovu
preprekama, a tako ih je nazvao Buda, nisu stvarno ometanja za nekoga ko im se prepusti.
Izgleda iz teksta, a kako budemo išli dalje videćemo, da Ariṭṭha ne daje samo ovu jednu izjavu, već je to pre skup nečega što nije eksplicitno pomenuto u tekstu, a možemo ga zvati nagoveštajem za konkretno gledište kojeg se drži Ariṭṭha. Nastavak teksta će doneti pune implikacije njegovog gledišta. On ne samo da se drži tog viđenja, već iznosi svoj stav i drugim monasima. Tako se reč prenosi. Monasi se zatim uzajamno dogovaraju šta će raditi sa Ariṭṭhom i odlučuju da razgovaraju s njim u pokušaju da ga odvrate od pogubnog gledišta.


[Treba pomenuti da se uvodni pasus pojavljuje takođe u Vinaya Piṭaki, monaškoj disciplini, na
dva mesta. Prvo u pozadinskoj priči za jedno od pravila o držanju pogrešnog gledišta, Pāćittiya
pravila. Takođe se pojavljuje i kao pozadinska priča za manastirske regulative za suspendovanje monaha iz sanghe na temelju držanja pogrešnih gledišta.]


Kada ga monasi pozovu, ne počinju sa kritikovanjem odmah, već prvo pitaju je li tačno da se kod njega pojavilo takvo gledište.


„Istina je, prijatelji. Koliko ja razumem učenje kojem podučava Blaženi, stvari koje Blaženi naziva prepreke nisu u stanju da ometu one koji ih praktikuju.”
Onda su ga ti monasi, u želji da ga razuvere u takvo pogubno gledište, opominjali, prekorevali i
ispitivali na sledeći način: „Ne govori tako, prijatelju Ariṭṭha. Ne tumači pogrešno Blaženoga; nije u redu da ga pogrešno tumačiš. Blaženi nikada ne bi tako nešto rekao. Zapravo je na mnogo načina Blaženi za takve smetnje govorio da jesu smetnja i da svakako ometaju onoga ko ih praktikuje. Blaženi je pokazao da zadovoljstva čula obezbeđuju malo zadovoljenja, a mnogo patnje i očajanja, te da je opasnost u njima još veća. Poređenjem s kosturom… poređenjem s komadom mesa… poređenjem s upaljenom bakljom… poređenjem s jamom punom užarenog ugljevlja… poređenjem sa snom… poređenjem s pozajmljenim stvarima… poređenjem s voćkom punom plodova… poređenjem s mesarskim nožem i panjem… poređenjem s mačem… poređenjem sa zmijskom glavom, Blaženi je potvrdio da zadovoljstva čula obezbeđuju malo zadovoljenja, a mnogo patnje i očajanja, te da je opasnost u njima još veća.”


Sa ovim poređenjima smo se sretali i ranije u MN 54 Potaliya sutti:


„Domaćine, zamisli psa, savladanog glađu i malaksalošću, koji čeka pred mesarom. I onda
iskusni mesar ili njegov pomoćnik uzme kostur, umrljan krvlju, s kojeg je skinuto sve meso i baci ga psu. Šta misliš, domaćine? Hoće li se taj pas osloboditi gladi i malaksalosti dok glođe kostur umrljan krvlju, s kojeg je skinuto sve meso?”
„Neće. A zašto? Zato što se taj kostur sastoji samo od kostiju umrljanih
krvlju. I na kraju, taj pas će od svega toga imati samo umor i razočaranje.”


Domaćine, zamisli lešinara, gavrana ili sokola koji je zgrabio komad mesa i poleteo, a onda drugi lešinari, gavrani i sokoli polete za njim i krenu da ga kljucaju i čerupaju kandžama. Šta misliš, domaćine? Ako se taj lešinar, gavran ili soko brzo ne oslobodi onog komada mesa, neće li ga druge ptice ubiti ili teško povrediti zbog tog komada mesa?”
„Hoće, poštovani gospodine.”
„Isto tako, domaćine, plemeniti učenik ovako razmišlja: ‘Blaženi je zadovoljstva čula uporedio sa komadom mesa; ona donose mnogo patnje i mnogo nevolja, velika je opasnost u njima.’


Domaćine, zamisli čoveka koji uzme baklju od upaljene trave i krene naspram vetra. Šta misliš,
domaćine? Ako taj čovek hitro ne baci baklju od upaljene trave, hoće li mu ona opržiti šaku, ruku
ili neki drugi deo tela, tako da od toga umre ili bude teško povređen?”
„Hoće, poštovani gospodine.”
„Isto tako, domaćine, plemeniti učenik ovako razmišlja: ‘Blaženi je zadovoljstva čula uporedio s
bakljom od upaljene trave; ona donose mnogo patnje i mnogo nevolja, velika je opasnost u
njima.’


Domaćine, zamisli jamu sa užarenim ugljevljem, dublju od čovekove visine, punu užarenog
ugljevlja, iz koje se dižu plamen i dim. A onda i čoveka koji želi da živi i ne želi da umre, želi
zadovoljstvo i uzmiče od bola, pa ga dva snažna čoveka zgrabe za obe ruke i odvuku do one
jame. Šta misliš, domaćine? Hoće li onaj čovek pokušavati nekako da im se otrgne?”
„Hoće. A zašto? Taj čovek zna: ako upadne u tu jamu, to će mu doneti smrt ili veliku patnju.” „Isto tako, domaćine, plemeniti učenik ovako razmišlja: ‘Blaženi je zadovoljstva čula uporedio sa jamom punom užarenog ugljevlja; ona donose mnogo patnje i mnogo nevolja, velika je opasnost u njima.’


Domaćine, zamisli čoveka koji sanja o divnim parkovima, divnim šumarcima, divnim livadama i
divnim jezerima, a kad se probudi ničega od toga nema. Isto tako, domaćine, plemeniti učenik
ovako razmišlja: ‘Blaženi je zadovoljstva čula uporedio sa snom; ona donose mnogo patnje
i mnogo nevolja, velika je opasnost u njima.’


Domaćine, zamisli čoveka koji je uzeo neke stvari na pozajmicu – ukrašenu kočiju ili minđuše od
dragog kamenja. A kad ga vide, ljudi kažu: ‘Gospodo, ovo je bogat čovek! Evo kako bogataši
uživaju u svom imetku!’ Onda vlasnici tih stvari, kad ga sretnu, od njega uzmu to što je pozajmio.
Šta misliš, domaćine? Da li je to dovoljno da taj čovek postane potišten?”
„Jeste. A zašto? Zato što su vlasnici od njega uzeli to što je pozajmio.” „Isto tako, domaćine,
plemeniti učenik ovako razmišlja: ‘Blaženi je zadovoljstva čula uporedio s pozajmljenim stvarima; ona donose mnogo patnje i mnogo nevolja, velika je opasnost u njima.’


Domaćine, zamisli gustu šumu ne suviše udaljenu od nekog sela ili grada i u njoj voćku punu
plodova, ali nijedan još nije još pao na zemlju. A onda se pojavi čovek kojem treba voće, traži
voće, ide u potragu za voćem, te uđe u šumu i ugleda voćku punu plodova. Na to pomisli: ‘Ova
voćka je puna plodova, ali nijedan još pao na zemlju. Znam kako da se popnem na drvo, pa zašto se na njega ne bih popeo, najeo se koliko god želim i još napunio torbu.’ Tako i učini. Onda se pojavi drugi čovek kojem treba voće, traži voće, ide u potragu za voćem, sa oštrom sekirom u ruci, te uđe u šumu i ugleda voćku punu plodova. Na to pomisli: ‘Ova voćka je puna plodova, ali nijedan još nije pao na zemlju. Ne znam kako da se popnem na drvo, pa
zašto ne bih posekao ovo drvo u samom korenu, najeo se koliko god želim i još napunio torbu.’
Tako i učini. Šta misliš, domaćine? Ako onaj prvi čovek što se popeo na drvo ne bi brzo sa njega
sišao, kad se drvo sruši, da li bi slomio ruku, nogu ili neki drugi deo tela, da li bi zbog toga
poginuo ili bio teško povređen?”
„Da, poštovani gospodine.”
„Isto tako, domaćine, plemeniti učenik ovako razmišlja: ‘Blaženi je zadovoljstva čula uporedio s
voćkom; ona donose mnogo patnje i mnogo nevolja, velika je opasnost u njima.’


Sada je potrebno potpunije objašnjenje. Prvo: na koji način naša čulna zadovoljstva predstavljaju prepreke? Za monaški red Buda je postavio vrlo čvrsta pravila - prestup najozbiljnije vrste je da se monah/monahinja upuste u seksualni čin. Bilo koji monah/monahinja momentalno gube taj status i bivaju odstranjeni iz reda. Buda je uspostavio ovo pravilo (brahmaćariyā) jer njegovo učenje cilja na potpuno pročišćenje i oslobođenje, kao slobodu od svih veza i okova. A da bi se pratila ta staza do konačnog cilja, do kulminacije, osoba mora da ostavi iza sebe, raskine veze čulne želje i žudnje. Da bi se raskinule te veze monah/monahinja ulazi u trening koji cilja na postepenu eliminaciju čulne žudnje. Zato se uspostavlja čvrsta rešenost u telesnom ponašanju i u govoru; uzdržavanje od bilo kog tipa akcije koji vodi do rasta čulne želje. Cilja se na potpunu čistoću u telesnim akcijama, govoru i misli. U mislima, naravno, to nije uvek moguće izbeći, ali se teži treningu uma da se prevlada čulna želja.


Znamo da tokom napretka na putu postoje 4 stupnja oslobođenja:
1) ulazak u tok, onaj ko eliminiše određene okove: gledište o sebi, sumnju u Budu i Učenje i
vezivanje za pravila i rituale (da su oni dovoljni za oslobođenje).
Osoba koja dostigne sledeći stupanj 2) jednom-povratnika ne eliminiše nijedan okov, nego oslabi pohlepu, mržnju i obmanutost.
Na stadijumu 3) ne-povratnika kompletno se eliminiše okov čulne želje i zlovolje. Tako osoba koja uđe u tok i jednom-povratnik nisu još uvek prevazišli čulnu želju u potpunosti.


Buda nema samo zaređene sledbenike, ima i laičke sledbenike: upāsaka/upāsikā. Mnogi od njih su dostigli neke od stupnjeva oslobođenja, ulazak u tok i stupanj jednom-povratnika. Nastavljaju da žive životom kućedomaćina, ne praktikuju pravilo celibata. Buda ih opisuje kao laičke sledbenike koji žive kod kuće, uživaju u čulnim zadovoljstvima, uključujući i seksualne odnose, imaju porodicu i decu. Ali su ipak eliminisali okov gledišta o sopstvu, sumnje, pravila i rituale, a oni na stupnju jednom povratnika i oslabili pohlepu, mržnju, obmanutost. Kako su dostigli najmanje prvi stupanj, za najviše sedam života će dostići konačno oslobođenje.


Među Budinim laičkim sledbenicima takođe su i nepovratnici. Oni i kao laici nastavljaju da žive u domu, ali nužno praktikuju celibat, jer su raskinuli okov čulne želje. Nastavljaju sa naporima da postignu oslobođenje u tom istom životu i nužno praktikuju princip celibata (brahmaćariyā).


Sada, činjenica da laici mogu još uvek imati seksualne odnose dok su na prva dva stupnja
oslobođenja ne znači da čulna želja nije prepreka za oslobođenje. Samo znači da ovi učenici nisu još dostigli stepen napretka da su spremni da odustanu od čulne želje u meri da ulože puni napor, ali su već razvili ispravno gledište, mudrost da proseče kroz sve okove. Već imaju neuzdrmano poverenje u Budu, Dhammu i sanghu i koristeći tu mudrost i veru tokom vremena biće u stanju da odustanu od svih preostalih okova, barijera i prepreka i postignu kompletno oslobođenje uma.


Čini se da ovo može biti poreklo Ariṭṭhinog gledišta. Moguće je da je čuo da je neki laički
sledbenik na jednom od prva dva stupnja oslobođenja i znajući da on živi kao kućedomaćin sa
porodicom i decom, pomislio je: "Pa, ako je to slučaj onda mora biti da seksualni odnosi nisu
prepreka u duhovnom razvoju ka oslobođenju. A Buda je postavio prvo Pārāđika pravilo, tj. prvo pravilo za izbacivanje iz monaškog reda - seksualne odnose. Ali ima laičkih sledbenika koji imaju decu - malo, malo i rodi se novo dete u porodici sotāpanne ili jednom-povratnika. Možda takvi odnosi nisu uopšte prepreka pa nisu prepreka ni za nas monahe. Zašto mi moramo da se pridržavamo ovog pravila? Zašto ne bismo i mi mogli da uživamo u čulnim zadovoljstvima?"


I išao je okolo govoreći drugim monasima: "Ovo je moj zaključak." Kada je reč nastavila da se širi među monasima, oni su ga podsetili na poređenja koja je Buda dao. Nakon što su pokušali da ga razuvere, nisu uspeli.


U paragrafu 4 odlaze do Bude, ukazuju poštovanje i govore mu šta se zbilo. Onda ih Buda šalje
da dozovu Ariṭṭhu. On dolazi, ukazuje poštovanje i seda. Buda ne počinje odmah da ga kritikuje, mora prvo da utvrdi da je izveštaj koji je dobio tačan:


 „Je li istina, Ariṭṭha, da se u tebi javilo ovo pogubno gledište: ‘Koliko ja razumem učenje kojem podučava Blaženi, stvari koje Blaženi naziva prepreke nisu u stanju da ometu one koji ih praktikuju.’”
„Zaista je tako. Koliko ja razumem učenje kojem podučava Blaženi, stvari koje Blaženi naziva
prepreke nisu u stanju da ometu one koji ih praktikuju."


Buda je ovde postaje strog, ovo je drugačija slika Bude od uobičajene - prijatnog, nežnog i
saosećajnog. Ovde Buda stvarno kritikuje Ariṭṭhu.
„Od koga si to čuo, neznalice, da sam podučavao na takav način? Nisam li, neznalice, na mnoge načine pokazao za takve stvari da jesu smetnja i da svakako ometaju onoga ko ih praktikuje."


Jedna stvar oko koje je Buda vrlo, vrlo striktan je da se izbegne bilo kakva pogrešno tumačenje učenja. Može izgledati da je previše strog ovde, ali moramo se setiti da se Buda brine da zaštiti Dhammu da ne bude iskrivljena i loše tumačena jer kada se dalje širi u tom novom obliku, i savremenicima i budućim generacijama doneće mnogo štete. Ljudi će imati pogrešne ideje o čemu je učenje u stvari. Misliće da se mogu slobodno upustiti u čulna zadovoljstva i zatim ubrati najviše plodove učenja. Zato Buda prvo ponavlja sva poređenja koja su izneli i monasi:


Zadovoljstva čula, govorio sam, obezbeđuju malo zadovoljenja, a mnogo patnje i očajanja, a
opasnost u njima još je veća. Poređenjem s kosturom… poređenjem s komadom
mesa… poređenjem s upaljenom bakljom… poređenjem s jamom punom užarenog ugljevlja…
poređenjem sa snom… poređenjem s pozajmljenim stvarima… poređenjem s voćkom punom
plodova… poređenjem s mesarskim nožem i panjem… poređenjem s mačem… poređenjem sa
zmijskom glavom, pokazao sam da zadovoljstva čula obezbeđuju malo zadovoljenja,
a mnogo patnje i očajanja, te da je opasnost u njima još veća.


Uzrok svega što sledi je pogrešan pristup učenju:


A ti nas, neznalice, pogrešnim tumačenjem pogrešno predstavljaš, sebe povređuješ i sebi si
stvorio mnogo loših zasluga; to će ti zadugo doneti štetu i patnju.”


Blokira svoj dalji napredak i stvara mnogo loših zasluga, što će voditi šteti i patnji. Zatim se Buda obraća monasima i pita ih da li ovaj monah Ariṭṭha ima u sebi bar iskru mudrosti u učenju i pravilima.
(usmīkatopi imasmiṁ dhammavinaye)
Usmā = malo topline, ovde je slobodno prevedeno kao iskra mudrosti. Ideja je: da li je bar malo blizu ovom učenju i pravilima. Monasi kažu da to nije slučaj. Kada je Ariṭṭha ovako okarakterisan, on sedi tamo tiho, ramena povijenih, pognute glave, ostaje nem. Retko je da Buda kritikuje nekoga tako oštro, ali kada je neophodno, to i čini. Tada Buda pita monahe da proveri da li možda i oni ne shvataju Dhammu na način kako Ariṭṭha to čini. Ali oni razumeju da te stvari koje je Buda okarakterisao kao prepreke stvarno ometaju one koji im se prepuste. Zatim Buda dolazi do vrlo važne rečenice. Ovo je ključni deo da se razume Ariṭṭhino pogrešno gledište.


Monasi, da se neko upušta u zadovoljstva čula, a da u njemu nema želje za zadovoljstvima čula, nema opažaja izazvanih tom željom, nema misli izazvanih tom željom – to je nemoguće.


Bhikkhave, aññatreva kāmehi aññatra kāmasaññāya aññatra kāmavitakkehi kāme paṭisevissatīti—netaṁ ṭhānaṁ vijjati.


Ovaj glagol "upuštati se" je isti kao glagol koji Ariṭṭha koristi u svom gledištu: paṭisevati. Ovo
implicira da ono što Ariṭṭha u stvari govori je da se neko može upustiti u čulna zadovoljstva i
može ih uživati bez prljanja čulnim željama, bez rasta percepcije čulnih želja (bez opažaja
izazvanih tom željom), bez misli o čulnim željama. To je, izgleda, Ariṭṭhino gledište. Buda ovde kaže da je to nemoguće.


Sada dolazimo do pasusa po kojoj je sutta i naslovljena, poređenje sa zmijom.


Ima, monasi, nepromišljenih ljudi koji proučavaju ovo učenje – govore, strofe, izlaganja, stihove, nadahnuća, izreke, priče o rođenjima, čudesne povesti i odgovore na pitanja – i pošto su ga proučili, ne istražuju značenje mudrošću. Pošto ne istražuju značenje učenja mudrošću, oni ne stiču uvid. Učenje proučavaju samo da bi kritikovali druge i pobeđivali u debatama. Tada ne doživljavaju istinsku dobrobit zbog koje su proučavali ovo učenje. Zato što su učenje uzeli na pogrešan način, to će im zadugo doneti štetu i patnju. A zašto? Zato što su učenje uzeli na pogrešan način.


U specifičnom slučaju Ariṭṭhinom, Buda iznosi opštiji primer. Govori o nekom moghapurisa,
nepromišljenom čoveku. To je učtiv prevod, bukvalno bi bilo: prazan čovek, beskoristan,
budalast.


Ovde se iznosi lista ranog klasifikovanja Budinog učenja: Sutte - govori, Geyya koja se smatra
mešavinom stihova i proze, Veyyākaraṇa - pitanja i odgovori, gāthā-stihovi, Udāna - nadahnuća, Itivuttaka - sveti citati, Đātaka - priče o Budinim prošlim rođenjima, Abbhutadhamma - priče o čudesnim kvalitetima i čudesnim događajima, Vedalla - katehizam.


Neki nepromišljen čovek uči Dhammu, ali učeći je, ne ispituje značenje tog učenja sa mudrošću. Ne koristi mudrost da utvrdi šta se, u stvari, nameravalo podučavati. Uobičajeno, samo se uhvati za reči učenja i pokuša da učita svoje sopstveno predubeđenje u te reči. Tako izvrće značenje teksta da bi ga uskladio sa svojim predubeđenjem. Ne istražuje se značenje teksta sa mudrošću, ne postiže se "misaono prihvatanje" učenja. Bukvalnije, rekli bismo: ova učenja ne postaju jasna za kontemplaciju, za refleksiju. Umesto toga, ove osobe uče Dhammu samo zarad kritikovanja drugih i zarad pobeđivanja u debatama ili bukvalnije prevedeno: kako bi pobegli iz teškoća u debatama i druge doveli u škripac. I oni ne doživljavaju dobrobit što je cilj radi kojeg su učili Dhammu. Sada ova učenja bivaju pogrešno uhvaćena, vodeći ih do povređivanja i patnje za dugo vremena. Zašto je to tako? Jer se pogrešno hvataju za ovo učenje! To je ključni izraz ovde: (uzimanje učenja na pogrešan način) Duggahitattā, bhikkhave, dhammānaṁ.


Sada dolazi poređenje. Određeni tipovi vodenih zmija su otrovne, a otrov se može ekstrahovati da bi se koristio u medicini. Vešti ljudi ih profesionalno hvataju i koriste specijalne tehnike za izdvajanje otrova. Ali mora se biti vešt u tome, jer ako se uhvati na pogrešan način, zmija će se izviti i ujesti.


Zamislite čoveka kojem treba zmija, koji traži zmiju, ide u potragu za zmijom. Ugleda veliku
zmiju i uzme je za telo ili rep. Zmija se izvije i ugrize ga za šaku, ruku ili drugi deo tela i zbog toga
čovek umre ili je u užasnim bolovima. A zašto? Zato što je na pogrešan način uzeo zmiju. Isto
tako, ima nepromišljenih ljudi koji proučavaju ovo učenje… A zašto? Zato što su učenje uzeli na
pogrešan način.


Zatim dolazi suprotan slučaj, kako učenje treba dobro da se koristi:


Ima, monasi, sinova dobrih porodica koji proučavaju ovo učenje – govore… odgovore na pitanja – i pošto su ga proučili, istražuju značenje mudrošću. Pošto istražuju značenje učenja mudrošću, oni stiču uvid. Učenje ne proučavaju samo da bi kritikovali druge i pobeđivali u debatama. Tada doživljavaju istinsku dobrobit zbog koje su proučavali ovo učenje.
Zato što su učenje uzeli na ispravan način, to će im zadugo doneti dobrobit i sreću. A zašto? Zato što su učenje uzeli na ispravan način. Zamislite čoveka kojem treba zmija, koji traži zmiju, ide u potragu za zmijom. Ugleda veliku zmiju, pritisne je rašljastim štapom pa pošto je tako
učinio, uzme je na ispravan način, za vrat. Iako se zmija možda obavila oko njegove šake, ruke ili nekog drugog dela tela, ipak zbog toga čovek ne umre, niti je u užasnim bolovima. A zašto? Zato što je na ispravan način uzeo zmiju. Isto tako, ima sinova dobrih porodica koji proučavaju ovo učenje… A zašto? Zato što su učenje uzeli na ispravan način.


Suggahitattā je ključna reč ovde.
Ovo je nalik onim monasima koji uhvate učenje na pravi način, kao što se i otrov zmije koristi u medicinske svrhe, tako se iz učenja dobija dragoceni lek i može se koristiti da se leči bolest
patnje.Zato Buda kaže:


Otuda, monasi, kada razumete značenje mojih reči, tako ga i zapamtite. Ali ako
niste razumeli značenje mojih reči, tada pitajte mene ili monahe koji imaju mudrost.


Ako niste sigurni u značenje, nemojte samo hvatati reči u skladu sa svojim iskrivljenim
shvatanjem i širiti ga dalje misleći: "ja imam ispravno razumevanje". Ariṭṭhin slučaj je vrlo
ekstreman, ali ovaj način uzimanja citata iz sutta i zatim fabrikovanja gledišta po tim izjavama
proteže se kroz celu istoriju budizma. U moderna vremena, npr. pre nekoliko godina na Šri Lanki, bio je monah koji je čak objavljivao članke u časopisima. Tvrdio je: "Čitamo u suttama da ljudi slušaju Budine govore i samo sedeći i slušajući zadobijaju dhamma-ćakkhu (oko Dhamme) i ulaze u tok. Ljudi koji nikada nisu praktikovali meditaciju pre, dok slušaju Budu nešto im klikne i postaju sotāpanne. Da biste postigli ulazak u tok nije neophodno praktikovati meditaciju, idite na propovedi što više možete, možda i vama nešto klikne." :-)


(nastaviće se...)

3

Pali kanon grupa / 75. Alagaddūpama sutta (MN22) - deo 1

« Poslednja poruka vasilije poslato Novembar 28, 2024, 17:46:07 »

Tekst sutte:


https://srednjiput.rs/pali-kanon/sutta-pitaka/maddhima-nikaya/mn-22-alagaddupama-sutta/

4

Prvi prevodi i konsultacije o njima / Odg: Aṅguttara Nikāya, knjiga jedinica

« Poslednja poruka vasilije poslato Novembar 28, 2024, 14:09:33 »

Hvala 
Bilo je to zanimljivo putovanje, koje, kao i svako putovanje počinje prvim korakom (tj. knjigom  ).

5

Prvi prevodi i konsultacije o njima / Odg: Aṅguttara Nikāya, knjiga jedinica

« Poslednja poruka Sati poslato Novembar 22, 2024, 09:05:58 »

Čestitam Vasilije na završenoj prvoj knjizi.
Lepo to napreduje! 

6

Pali kanon grupa / 74. Ćūla-sīhanāda sutta (MN 11) - deo 2 (završetak)

« Poslednja poruka vasilije poslato Novembar 21, 2024, 12:38:53 »

Završili smo sa odeljkom o dva tipa gledišta: postojanja i nepostojanja. Buda kaže da bilo koji
asketa ili brahman koji ne razume poreklo, nestanak, zadovoljenje, opasnost i izlaz u vezi sa ova dva gledišta nije oslobođen rođenja, starenja, smrti, nije slobodan od patnje, a askete i brahmani koji razumeju sve ovo bivaju oslobođeni patnje.


Da bismo razjasnili prirodu ovih gledišta napravićemo digresiju i pogledati malu suttu iz
Khuddaka nikāye, zbirke kraćih knjiga, konkretno iz Itivuttake (Tako bi rečeno), kolekcije 112
kratkih sutta, u prozi i stihu, od kojih svaka dotiče jedan vid Dhamme. Itivuttaka je dobila ime po pali frazi kojom počinje svaka od sutta: iti vuttam Bhagavata, “Ovako reče Buda".




Itivuttaka 49. Diṭṭhigata sutta – Pogrešno gledište


Ovako reče Blaženi, reče Plemeniti, a ja sam čula:
“Monasi, ubeđena u dva pogrešna gledišta, neka ljudska i božanska bića uzmiču, druga
prenagljuju; samo oni kojima su otvorene oči jasno vide.


A kako to, monasi, neka uzmiču? Kada ljudska i božanska koja bića uživaju u rađanju, ushićena su rođenjem, zadovoljna rođenjem, podučavaju Dhammi radi prestanka preporađanja, njihovi umovi je ne primaju, nisu njome umireni, ne zadržavaju se na njoj, niti bivaju privučeni. Tako neka bića uzmiču.


A kako neka prenagljuju? Neka, osetivši se zgrožena, ponižena i zgađena upravo preporađanjem, priklanjaju se ne-rađanju: ‘Kada ovo sopstvo, posle sloma tela, posle smrti, nestane, biva uništeno i ne postoji posle smrti, to je mir, to je izvanredno!’ Tako neka prenagljuju.


A kako oni kojima su otvorene oči jasno vide? Ima slučajeva kada monah ono što je nastalo vidi kao nešto što je nastalo. Uviđajući to što je nastalo kao nešto što je nastalo, praktikuje on
nevezivanje uz to što je nastalo, vežba hlađenje strasti prema tome što je nastalo, utrnuće onoga što je nastalo. Tako oni kojima su otvorene oči jasno vide.”


Tako reče Blaženi. A potom i ovo bi izgovoreno:


Koji za to što je nastalo uvide da je nešto što je nastalo
i za ono što je izvan tog kruga da nastati više neće
oslobođeni su pre svega zahvaljujući tome što je nastalo,
iskorenjujući želju za daljim nastajanjem.


Ako su razumeli to što je nastalo i oslobođeni su
želje sa ponovnim nastajanjem ili nestajanjem
upravo toga što je nastalo, na taj način
monasi do prestanka novog nastajanja stižu.


To su reči Blaženog koje sam čula.




Reč "uzmiču" oliyantī može značiti i "zalepiti se čvrsto, zaglaviti se" a reč "prenagljuju"
atidhāvanti može značiti "odmaći predaleko"."Uživaju u rađanju, ushićena su rođenjem,
zadovoljna rođenjem": termini su bhavārāmā, bhavaratā i bhavasammuditā.


Pomenuta bića uživaju u tome da budu nešto, a kada se ovaj život završi, žele da budu nešto drugo npr. da se preporode u nekom višem stanju u odnosu na ovaj život - kao kralj, bogataš u ljudskom svetu ili nebesko biće. Kada ih podučavaju Dhammi radi prestanka preporađanja (bhava-nirodha), to učenje ne pada na plodno tlo. U ovom pasusu "uživaju u rađanju, ushićena su rođenjem" to je bhavataṇhā, žudnja za postojanjem. Na osnovu ove žudnje za postojanjem ljudi koji naginju intelektualizaciji oblikuju gledište o postojanju: bhava-diṭṭhi. To su vrste gledišta o trajnoj, večitoj egzistenciji sopstva, duše, duha... Na ovaj način imaju zadovoljenje u saznanju da će nastaviti dalje postojanje u ovoj ili onoj formi zauvek. I gledište o postojanju biva način veličanja žudnje za postojanjem, kao pojačanje te žudnje, njen intelektualni izraz. Uobičajeno mislioci daju neku vrstu konceptualnu formulacije, a zatim većina ljudi iz ranijih vremena prihvata ideju večnog postojanja.


Ali ima i nekih koji prebace metu. U Budino vreme, pet vekova pre nove ere, većina ljudi je prihvatala ideju atmana, ali bilo je nekih koji su se grozili, odbacivali postojanje i radovali se nepostojanju, vibhava. Ova odvratnost prema postojanju je izraz žudnje za nepostojanjem, vibhavataṇhā. Iz te žudnje proizilaze gledišta o nepostojanju: Kada ovo sopstvo, posle sloma tela, posle smrti, nestane, biva uništeno i ne postoji posle smrti, to je mir, to je izvanredno!’
Dakle, imamo privremeno postojanje, a zatim je to sopstvo uništeno i nema nastavka, svi počivaju u miru i kada svi umru, svi će naći mir, što je odlično.


Treća mogućnost je Budino shvatanje da oni koji imaju uvid, ispravno razumeju: Ima slučajeva
kada monah ono što je nastalo vidi kao nešto što je nastalo. Uviđajući to što je nastalo kao nešto što je nastalo, praktikuje on nevezivanje uz to što je nastalo, vežba hlađenje strasti prema tome to je nastalo, utrnuće onoga što je nastalo(nibbida, virāga, nārodha). Ovaj kratki paragraf izražava uslovljeni nastanak i prestanak uslovljenog nastanka.


Vratimo se sada na našu izvornu suttu i paragraf 9, o četiri načina vezivanja, upādāna.


9. Monasi, postoje četiri vrste vezivanja. Koje četiri? Vezivanje za zadovoljstva čula,
vezivanje za gledišta, vezivanje za pravila i rituale i vezivanje za učenje o sopstvu.


Sa njima smo se sreli i ranije. Ovde ih Buda nabraja: ka čulnim zadovoljstvima, ka gledištima
(spekulativnim i filozofskim) uključujući i ova dva: sīlabbata pravila i rituale i doktrinu o sopstvu sakkāyadiṭṭhi. Kritika vezivanja za pravila i rituale specijalno je usmerena protiv verovanja da praktikovanje unapred zapisanih pravila ponašanja vodi do pročišćenja i oslobođenja, recimo, kupanje u svetim rekama, prakse poput dužeg gladovanja i mučenja tela... Možemo uključiti i šire psihološke tendencije da je samo praćenje nekih pravila dovoljno da se postigne prosvetljenje, oslobođenje. U širem smislu sve ovo pripada vezivanju za gledišta, ali zbog svog značaja Buda ga je izdvojio kao poseban tip. Poslednje je vezivanje za učenje o sopstvu, a uključuje sve tipove konceptualno formulisanih gledišta o sopstvu iz Budinog vremena, preko 60 njih eleboranih u Brahmađāla sutti. Ono što leži ispod svih njih je 20 vrsta sakkāyadiṭṭhi (gledišta o identitetu), koje možemo takođe naći u MN 44. I vezivanje za doktrinu o sopstvu opet je vezivanje za gledišta, ali su ona tako važna da ih je Buda izvukao i napravio od njih posebnu grupu.


Sa paragrafom 10 počinjemo vrlo zanimljiv proces sužavanja svih ovih tipova vezivanja kako bismo pronašli koje vrste sledbenici drugih škola takođe odbacuju kao što i Buda čini, a koje tipove vezivanja odbacuje samo Budino učenje.


10. Iako neki askete i brahmani tvrde da objašnjavaju potpuno razumevanje svih
vrsta vezivanja, oni ne opisuju do kraja potpuno razumevanje svih vrsta
vezivanja. Oni opisuju potpuno razumevanje vezivanja za zadovoljstva čula, bez opisivanja
potpunog razumevanja vezivanja za gledišta, vezivanja za pravila i rituale i
vezivanja za učenje o sopstvu. A zašto? Ti dobri askete i brahmani ne razumeju ova tri načina
vezivanja kakvi oni zaista jesu. I zato, iako tvrde da tumače potpuno razumevanje svih
vrsta vezivanja, oni opisuju samo potpuno razumevanje vezivanja za zadovoljstva čula,
bez opisivanja potpunog razumevanja vezivanja za gledišta, vezivanja za pravila
i rituale i vezivanja za učenje o sopstvu.


Komentari daju zanimljivu napomenu: uz reč koja je ovde prevedena kao "potpuno razumevanje"pariñña, komentari navode i drugu reč samatikkama: prevazilaženje, transcendiranje. Da bismo potpuno razumeli određen tip vezivanja komentari podvlače da ga moramo transcedentirati, prevladati, ići iza njega.


Sada Buda kaže da je učenje pomenutih dobrih učitelja nepotpuno. Opisuju puno razumevanje vezivanja za čulna zadovoljstva bez opisivanja potpunog razumevanja ostala tri. Tako imamo neke duhovne učitelje koji mogu biti vrlo svesni nedostataka čulnih zadovoljstava i oni podučavaju doktrini o uzdržavanju, možda i prakse poput meditacije, ali još nisu prevladali vezivanje za rituale, još imaju neko vezivanje za ideju o postojanju/nepostojanju i doktrini o sopstvu. Zašto je to tako, pita Buda. Razlog je što ovi dobri askete i brahmani ne razumeju ova tri tipa vezivanja kakva su u stvari. Čak i ako tvrde da izlažu puno razumevanje svih vrsta vezivanja, oni opisuju samo puno razumevanje vezivanja za čulna zadovoljstva, a ne i razumevanje vezivanja za gledišta, pravila i rituale i učenje o sopstvu.


11. Iako neki askete i brahmani tvrde da objašnjavaju potpuno razumevanje
svih vrsta vezivanja… oni opisuju potpuno razumevanje vezivanja za zadovoljstva čula i
vezivanja za gledišta, bez opisivanja potpunog razumevanja vezivanja za pravila i rituale
i vezivanja za učenje o sopstvu. A zašto? Ti dobri askete i brahmani ne razumeju ova
dva načina vezivanja… i zato opisuju samo potpuno razumevanje vezivanja za zadovoljstva čula i vezivanja za gledišta, bez opisivanja potpunog razumevanja vezivanja za pravila i rituale i vezivanja za učenje o sopstvu.


Vide da su čulna zadovoljstva prepreka duhovnom životu, takođe i držanje za gledišta. I zato
kažu: "Odustanite od gledišta, ne vezujte se za mišljenja, stavove, odustanite od ideja, koncepata o onome što znate. Ne postavljajte konceptualne zaklone između sebe i realnosti, samo znajte realnost kakva jeste." Ali još uvek imaju neka pravila, recimo ritualna pranja. Kažu: "I ako odustanete od svih čulnih vezivanja, odustanete od gledišta i ispunite sva ova pravila i rituale savršeno, vaše sopstvo će biti oslobođeno i spojeno sa trajnim nepromenljivim entitetom." Kažu da odustanemo od svih vezivanja za gledišta, ali tu je još vezivanje za doktrinu o sopstvu. Zašto je to tako? Oni ne razumeju ova druga dva tipa vezivanja, opisuju samo puno razumevanje prva dva.


12. Iako neki askete i brahmani tvrde da objašnjavaju potpuno razumevanje
svih vrsta vezivanja… oni opisuju potpuno razumevanje vezivanja za zadovoljstva
čula, vezivanja za gledišta i vezivanja za pravila i rituale, bez opisivanja potpunog
razumevanja vezivanja za učenje o sopstvu. Ti dobri askete i brahmani ne
razumeju ovaj jedan način vezivanja… i zato opisuju samo potpuno razumevanje vezivanja
za zadovoljstva čula, vezivanja za gledišta i vezivanja za pravila i rituale, bez
opisivanja potpunog razumevanja vezivanja za učenje o sopstvu.


Ovaj tip učitelja ima vrlo duboko razumevanje opasnosti vezivanja i rekli bismo daleko su
uznapredovali duhovno. Mnogi od njih su postigli vrlo visoke stadijume samādhi i ñāṇa
(mudrosti/razumevanja). Oni znaju da se treba osloboditi gledišta. Čak i neki brahmanski
sledbenici kada postignu visok nivo realizacije vide da ih pravila i rituali zasnovani na vedama, a koje inače brahmani smatraju vrlo svetim, više ne vezuju. Saṃnyāsa na poslednjim stupnjevima postignuća može zaći iza svih pravila i regulacija brahmanskog zakona, ali još uvek ima duboko uverenje o realnosti večnog, trajnog, suštinskog sopstva. I tako opisuje tri tipa vezivanja, ali jedno ne - doktrinu o sopstvu.


13. Monasi, u takvom učenju i pravilima očigledno je da pouzdanje u učitelja nije dobro usmereno, da pouzdanje u učenje nije dobro usmereno, da pridržavanje pravila vrline nije dobro usmereno i da ljubav među saputnicima u učenju nije dobro usmerena. A zašto? Zato što tako stoje stvari kada su Dhamma i praksa loše objavljeni i loše izloženi, ne oslobađaju, ne vode ka smirenju, kada ih je izložio neko ko nije potpuno probuđen.


I tako Buda izjavljuje nešto što može izgledati vrlo uskogrudo i pristrasno. Zašto je nečija verzija istine više ispravna od neke tuđe?
BB: Kada sam prvi put čitao ovo imao sam neki otpor. Nije trebalo to da kaže, postoje određeni učitelji čije ideje su poštovane i koje ljudi poštuju. Ali, na kraju, njihove doktrine neće voditi do konačnog oslobođenja. Buda u sledećoj rečenici daje razlog zašto je to tako. Tako je jer su učenje i pravila pogrešno izloženi, što ne znači da su potpuno loši. Ima brojnih dobrih stvari u sferi moralnosti, uče nas mudrom treningu u domenu odricanja, pročišćavanja, vode nas ka samādhiju. Čak neka učenja vode i do pripremnih stanja mudrosti. Ali da se dosegne konačno, oštro i precizno ispravno razumevanje neophodno je da imamo ispravno razumevanje nepostojanja trajnog sopstva i uslovljenog nastanka. Sve dok je gledište o sopstvu prisutno, to će praviti smetnje razumevanju ne-sopstva, to će smetati razumevanju uslovljenog nastanka i tako će učenje i pravila biti neoslobađajuća (aniyyānike), neće voditi ka konačnom miru (upasama), tada kada ih je izložio neko ko nije potpuno probuđen.


Sledeća dva paragrafa daju nam izjavu kakvo je stanje u Budinom učenju. Ponovo, ako pogledamo ova dva paragrafa površno, izgleda kao da Buda kaže: "Moje učenje je savršeno." Ali ako prihvatimo da je Buda potpuno prevazišao osećaj sopstva, razumemo da on prosto konstatuje kakvo je stanje stvari što se tiče njegovog učenja. Ne pokušava da postigne poene na račun tuđih doktrina, već pokušava da razjasni precizno šta su osnove učenja koje vodi do konačnog oslobođenja. Pa kaže:


14. Monasi, kada Tathāgata, plemeniti i potpuno probuđeni, tvrdi da tumači potpuno razumevanje svih vrsta vezivanja, on opisuje do kraja potpuno razumevanje svih vrsta vezivanja: on opisuje potpuno razumevanje vezivanja za zadovoljstva čula, vezivanja za gledišta, vezivanja za pravila i rituale i vezivanja za učenje o sopstvu.


Ovde je ključna tačka. Buda opisuje razumevanje prva tri tipa vezivanja koja su zajednička i za ostala učenja (na širi i dublji način), a ono što je specijalno i jedinstveno za njegovo učenje jeste fokusiranje na razumevanje vezivanja za doktrinu o sopstvu. I to je zato što je u Budinom učenju anattā, nepostojanje trajnog sopstva dragulj u kruni u celoj strukturi učenja.


15. Monasi, u takvom učenju i pravilima jasno je da pouzdanje u učitelja jeste dobro
usmereno, da pouzdanje u učenje jeste dobro usmereno, da pridržavanje pravila vrline
jeste dobro usmereno i da ljubav među saputnicima u učenju jeste dobro usmerena. A
zašto? Zato što tako stoje stvari kada su Dhamma i praksa dobro objavljeni i dobro izloženi, kada oslobađaju, vode ka smirenju, kada ih je izložio neko ko je potpuno probuđen.


Ako se sećate, ova četiri pouzdanja, pomenuta u paragrafima 13 i 15, vraćaju nas na početak
sutte gde se budistički monasi i lutalice drugih sekti sreću u imaginarnoj dijalogu i obe strane
izjavljuju da imaju poverenje u svog učitelja, učenje itd. Lutalice zatim pitaju šta je razlika između budističkih monaha i njih. Evo sada Buda kroz ovu meandrirajuću analizu dovodi diskusiju do klimaksa, ključne tačke da postoji suštinska razlika između drugih lutalica i Budinih sledbenika. U osnovi toga je da njegovi sledbenici mogu tvrditi da imaju ispravno usmereno poverenje u učitelja, učenje itd. što ne bi moglo u potpunosti da se kaže za one druge.


BB: Moramo se prisetiti da je ovo izgovoreno u vreme kada je Budino učenje došlo do najveće ekspanzije. Ako pogledamo Vinaya Piṭaku, tamo nalazimo svađe među monasima, grupe monaha čije razmirice treba razrešiti, što je nekada neuspešno. Ponekad je ponašanje monaha takvo da moraju da se uvode nova pravila. Nemojte uzeti da ovaj paragraf znači da je u istorijskoj i socijalnoj dimenziji njegovo učenje savršeno.


Od ove tačke vidimo zanimljiv razvoj govora. Kada Buda razreši pitanje kojim sutta originalno
počinje, uzima ova četiri tipa vezivanja i koristi ih kao početnu tačku za novu temu da bi pokazao kako ta vezivanja istražiti unazad do njihovog uzroka i zatim pokazati kako na osnovu njihove eliminacije monah oslobađa um od svih tipova vezivanja i postiže konačan cilj u svom duhovnom životu: stupanj arahanta i nibbānu. I tada može ispustiti pravi lavlji rik oslobođenja od rođenja i smrti.


16. A šta je izvor, šta je poreklo te četiri vrste vezivanja, kako su ona rođena, kako su nastala? Te četiri vrste vezivanja imaju žudnju kao svoj izvor, žudnju kao svoje poreklo, one su rođene i nastale iz žudnje. A šta je izvor žudnje…? Žudnja kao svoj izvor ima osećaj… A šta je izvor osećaja…? Osećaj kao svoj izvor ima kontakt… A šta je izvor kontakta…? Kontakt kao svoj izvor ima šest područja čula… A šta je izvor šest područja čula…? Šest područja čula kao svoj izvor ima mentalno-materijalno… A šta je izvor mentalno-materijalnog…? Mentalno-materijalno kao svoj izvor ima svest… A šta je izvor svesti…? Svest kao svoj izvor ima mentalne obrasce… A šta je izvor mentalnih obrazaca…? Mentalni obrasci imaju neznanje kao svoj izvor, neznanje kao svoje poreklo, oni su rođeni i nastali iz neznanja.


Ovde ide unazad u shemi uslovljenog nastanka koju smo u prošloj sutti proučavali detaljno. Do vezivanja vodi osećaj, do njega kontakt, uzrok za kontakt je šest područja čula, za njih mentalno-materjalno, čiji je uzrok svest, a do nje vode mentalni obrasci sa neznanjem kao uzrokom. Sa ovim Buda je pokazao da je najdublje razumeo ne samo četiri tipa vezivanja, već idući kroz ceo proces uslovljenog nastanka, da razume kako ova četiri vezivanja na kraju potiču od neznanja! I sada će pokazati da njegov učenik treba da eliminiše to neznanje. Kad je neznanje napušteno i istinsko znanje se pojavljuje, sa slabljenjem neznanja i pojavom istinskog znanja monah se više ne vezuje za zadovoljstva čula itd.


17. Monasi, kada je u monahu neznanje napušteno i nastalo istinsko znanje, tada – slabljenjem neznanja i nastankom istinskog znanja – on se više ne vezuje za zadovoljstva čula, za gledišta, za pravila i rituale, za učenje o sopstvu. A kad se ne vezuje, tada nije uznemiren. Kada nije uznemiren, tada i sam dostiže nibbānu.


Ovde Buda pokazuje svojim sledbenicima da prevazilaženje i potpuno razumevanje vezivanja nije samo teorijsko, već je to, u stvari, prevazilaženje četiri tipa vezivanja. To prevazilaženje pojavljuje se kroz generisanje istinskog znanja (viđđā) koje eliminiše neznanje (aviđđā). Generisanjem ovog istinskog znanja neznanje bledi i sa njim otpada i žudnja. A žudnja je uslov za vezivanje. Sa njenim nestankom nema više vezivanja za ova četiri objekta vezivanja. Kada se ne vezuje, nije uznemiren, kada nije uznemiren, tada sam postiže nibānnu.


(Na) paritassati znači (ne) žudi, iz tog glagola taṇhā je izvedena; veza između ovih reči evidentna je u sanskritu. Nekada znači i plašiti se, tako da prevod "nije uznemiren" hvata oba ova značenja.
Prisutna je još jedna igra rečima: upādāna (vezivanje) ima i smisao goriva. Onaj ko se više ne
vezuje za četiri tipa vezivanja, tj. više ne gori kroz čulna zadovoljstva kao gorivo, gledišta kao
gorivo itd. sam dostiže nibānnu koje ima značenje ugasnuća. Ideja da je vatra ugašena dolazi da podvuče, simbolizuje postignuće nibānne.


Sa tim postignućem on razume: ‘Ovo je poslednje rođenje, proživljen je svetački život,
učinjeno što je trebalo učiniti. Nema više preporađanja u bilo koji oblik bivanja.’


Praksa
Razmislimo da li zadovoljavamo pomenuta četiri kriterijuma da ispustimo lavlji rik?
Od četiri stvari koje obezbeđuju ovaj autoritet koje oblasti zahtevaju najviše pažnje?

7

Pali kanon grupa / Odg: 73. Ćūla-sīhanāda sutta (MN 11) - deo 1

« Poslednja poruka vasilije poslato Novembar 13, 2024, 12:10:38 »

Kratak sadržaj sutte
Ovaj govor stavlja akcenat na to po čemu se Budino učenje razlikuje od svih drugih, a to je naročito odbacivanje doktrine o sopstvu. Čak i ako drugi askete imaju poverenje u svog Učitelja, svoje Učenje i svoju Zajednicu i poštuju etička pravila, još uvek kod njih postoji vezivanje bilo za postojanje (eternalizam), bilo za nepostojanje (anihilacionizam) ili za doktrinu o sopstvu.


Beleške
Nakon jedne veoma duge, sada ćemo razmatrati kratku suttu "Kratak govor o lavljem riku".
Metafora o lavljem riku se koristi kao uzvik trijumfa, pobede i obično je lavljim rikom opisana Budina izjava velike važnosti pri kojoj se zemlja trese. Ali i njegovi učenici ponekad daju izjave velike važnosti i ove izjave takođe možemo nazvati lavljim rikom.


Kada lav izlazi iz svoje pećine u džungli, protegne se i ispusti krik, tada zvuk svih drugih životinja zamire. Sve ostale životinje kada čuju lavlji krik uplaše se, sakriju ili razbeže u raznim pravcima. Čak i domaći slonovi u ljudskim naseobinama bivaju uplašeni i neki od njih, vezani, čupaju stub da raskinu teške okove. Buda koristi ovu sliku lavljeg rika u vezi sa svojom važnom, veličanstvenom izjavom.


Ovde Buda daje instrukcije učenicima kako i oni mogu ispustiti svoj lavlji rik. Sutta počinje u
vreme kada Buda živi u manastiru Anāthapiṇḍike kod Sāvatthīja. Obraća se monasima i
kaže:


2. „Monasi, samo ovde je prvi asketa, samo ovde je drugi asketa, samo ovde
je treći asketa, samo ovde je četvrti asketa. U učenjima drugih nema asketa: ovako bi s
pravom trebalo da objavim svoj lavlji rik.


Ovo nam izgleda čudno, naročito ako uzmemo u obzir poreklo učenja koje ohrabruje toleranciju, otvorenost, slobodni stav prema drugima. Ali moramo da razumemo smisao izjave koja je ovde data. Šta se smatra "asketom" ovde? Reč je samaṇa ali je korišćena u posebnom smislu tako da se odnosi na nekoga ko je dostigao nivo ulaska u tok - sotāpanna. Drugi asketa znači drugi stepen prosvetljenja: jednom-povratnika, treći: ne-povratnika, a četvrti arahanta. Onda kada se kaže da učenja drugih sekti, drugih škola nemaju askete, ne znači neophodno da su lišeni svetačkih figura, posvećenika, iskrenih praktičara koji su možda dostigli određen visok stupanj ostvarenja, postignuća svetačkog života; ono što znači je da nisu stigli do ovih specifičnih stupnjeva postignuća koji označavaju oslobođenje od ciklusa ponovljenih egzistencija, od kruga preporađanja.


Pitanje koje se nameće: šta je to specifično što je neophodno da se postigne ovo oslobođenje? Šta to razlikuje Budino učenje od svih drugih duhovnih učenja i čini ga tako različitimm putem oslobođenja? To će biti tema ove sutte. Nakon što Buda poduči monahe da mogu da ispuste svoj lavlji rik, dalje kaže:


3. Moguće je, monasi, da vas askete drugih tradicija pitaju: ‘Ali na osnovu kojeg
argumenta ili uz podršku kojeg autoriteta plemeniti tako tvrde?’ Asketama drugih
tradicija koji tako pitaju možete odgovoriti na ovaj način: ‘Prijatelji, četiri stvari nam
je objavio Blaženi, znalac i vidilac, plemeniti i potpuno probuđeni; a kada ih u sebi
vidimo, na osnovu toga i mi kažemo: „Samo ovde je prvi asketa, samo ovde je drugi
asketa, samo ovde je treći asketa, samo ovde je četvrti asketa. U učenjima drugih nema asketa.” A koje su to četiri stvari? Posedujemo pouzdanje u Učitelja, posedujemo pouzdanje u
Dhammu, do kraja se pridržavamo pravila morala i naši saputnici u Dhammi su nam
dragi i bliski, bilo da su nezaređeni ili oni koji su otišli u beskućnike. To su četiri stvari
koje nam je objavio Blaženi, znalac i vidilac, plemeniti i potpuno probuđeni; a kad ih u
sebi vidimo, na osnovu toga tvrdimo to što tvrdimo.’


Ova imaginarna debata/dijalog između monaha i lutalica drugih sekti se nastavlja; pretpostavimo da se drugi askete neće složiti sa monasima već će pokušati da proguraju svoj stav i pitaće: "Šta je to toliko specijalno u vašoj izjavi? Jer mi takođe imamo poverenje u svog učitelja i poverenje u učenje.(Dhamma nije jedinstven termin samo u vezi sa Budinim učenjem, svaki je učitelj zvao svoju doktrinu Dhammom.) I mi ispunjavamo moralne zavete svoje. I naši duhovni prijatelji su nam dragi i bliski. Pa, kakva je razlika između vas i nas? Vaša poenta nam se ne čini adekvatnom da povuče bilo kakvu razliku." U sledećem odeljku vidimo da su termini debate definisani preciznije.


5. Asketama drugih tradicija koji tako pitaju možete odgovoriti na ovaj način:
‘Prijatelji, postoji li samo jedan cilj ili mnogi?’ Ako odgovore na pravi način, askete
drugih tradicija će vam ovako reći: ‘Prijatelji, cilj je jedan, a ne mnogi.’– ‘Ali, prijatelji, je li
to cilj za onoga ko je osvojen strašću ili za onoga ko je oslobođen strasti?’ Ako odgovore
na pravi način, askete drugih tradicija će vam ovako reći: ‘Prijatelji, to je cilj za onoga ko je
oslobođen strasti, a ne za onoga ko je njome osvojen.’ – ‘Ali, prijatelji, je li to cilj za
onoga ko je osvojen mržnjom ili za onoga ko je oslobođen mržnje?’ Ako odgovore na
pravi način, askete drugih tradicija će vam ovako reći: ‘Prijatelji, to je cilj za onoga ko je
oslobođen mržnje, a ne za onoga ko je njome osvojen.’ – ‘Ali, prijatelji, je li to cilj za
onoga ko je osvojen obmanom ili za onoga ko je oslobođen obmana?’ Ako odgovore na
pravi način, askete drugih tradicija će vam ovako reći: ‘Prijatelji, to je cilj za onoga ko je
oslobođen obmane, a ne za onoga ko je njome osvojen.’


Na ovaj način Buda (ili možemo reći monasi) učestvujući u ovoj debati sa drugim lutalicama treba da utvrde (zajedno sa njima) da je cilj za onoga oslobođenog od tri štetna korena:
pohlepe, mržnje i obmane. Ovo će biti veliko izlaženje u susret drugoj strani u debati. Neke strane koje će učestvovati u diskusiji smatraće da je cilj da se preporodimo u nebeskim
svetovima u kojima će biti nebeskih čulnih užitaka. U tom slučaju, ako to istraže vrlo detaljno, reći će da njihov cilj nije za onog ko je oslobođen pohlepe, jer još uvek ima nekih preostalih tipova strasti. Što se tiče drugog korena, mnogi religiozni sledbenici danas, dali bi sopstveni život za ciljeve svoje religije, sve u duhu odmazde i odbojnosti prema drugim frakcijama. I na kraju, štetni koren obmane je vrlo težak za prepoznavanje, jer obično negiramo da smo u zabludi. Kasnije ćemo videti šta je distinktivni karakter obmanutosti.


– ‘Ali, prijatelji, je li to cilj za onoga ko je osvojen žudnjom ili za onoga ko je oslobođen
žudnje?’ Ako odgovore na pravi način, askete drugih tradicija će vam ovako reći:
‘Prijatelji, to je cilj za onoga ko je oslobođen žudnje, a ne za onoga ko je njome osvojen.’
– ‘Ali, prijatelji, je li to cilj za onoga ko je osvojen vezivanjem ili za onoga ko je oslobođen
vezivanja?’ Ako odgovore na pravi način, askete drugih tradicija će vam ovako reći:
‘Prijatelji, to je cilj za onoga ko je oslobođen vezivanja, a ne za onoga ko je njime
osvojen.’


Ovo izgleda kao sinonim za pohlepu, požudu. Ne dodaje ništa novo, samo istražuje iste ideje
drugačije formulisane.


– ‘Ali, prijatelji, je li to cilj za onoga ko vidi ili onoga ko ne vidi?’ Ako odgovore na pravi
način, askete drugih tradicija će vam ovako reći: ‘Prijatelji, to je cilj za onoga ko vidi, a
ne za onoga ko ne vidi.’


Opet, ovo je verzija pitanja da li je cilj za nekog obmanutog ili neobmanutog.
Sledeći kriterijum je zanimljiv:


– ‘Ali, prijatelji, je li to cilj za onoga ko se priklanja i suprotstavlja ili za onoga ko se ne
priklanja i ne suprotstavlja?’ Ako odgovore na pravi način, askete drugih
tradicija će vam ovako reći: ‘Prijatelji, to je cilj za onoga ko se ne priklanja i ne
suprotstavlja, a ne za onoga ko se priklanja i suprotstavlja.’


Na pāliju je to izrazi anurodha / paṭivirodha. Da li je cilj za nekoga ko ima privrženost i odbojnost ili za nekoga ko je slobodan od toga? Ovaj kriterijum pokušava da odredi da li je spokojstvo obeležje osobe koja je postigla cilj. Jer ono šta se podrazumeva pod priklanjanjem i suprotstavljanjem je sviđanje kada su prijatne stvari u pitanju i nesviđanje kod neprijatnih ili odobravanje onoga sa čime se slažemo i neodobravanje onoga sa čime se ne slažemo. Takođe tu je težnja ka prijatnim oblicima, zvukovima, mirisima, ukusima, taktilnim objektima i averzija prema onim neprijatnim. Neko kod koga ima sviđanja/nesviđanja je neko ko nema dobro utvrđeno spokojstvo; to nije obeležje nekoga ko je stigao na cilj. Neko ko je postigao cilj je onaj koji je otišao iza privrženosti i odbojnosti, utvrđen u spokojstvu.


– ‘Ali, prijatelji, je li to cilj za onoga ko se oduševljava i uživa u umnožavanju ili za onoga
ko se ne oduševljava i ne uživa u umnožavanju?’ Ako odgovore na pravi način, askete
drugih tradicija će vam ovako reći: ‘Prijatelji, to je cilj za onoga ko se ne oduševljava i ne
uživa u umnožavanju, a ne za onoga ko se oduševljava i uživa u umnožavanju.’


BB: Za sledeći kriterijum moram reći da je ovo vrlo nejasan termin, nisam siguran kako ga treba razumeti u diskusiji između budiste i nebudiste. Ili bolje rečeno: zanimljivo je da termin razumljiv obema stranama, što sugeriše da sam termin nije iskovao Buda već je bio deo zajedničkog rečnika među duhovnim zajednicama tog vremena. Taj termin je preveden ovde kao umnožavanje, papañća. Komentari za MN kažu da papañća ovde znači mentalne aktivnosti vođene žudnjom i gledištima, ali izgleda mi da je to vrlo specifično Budino razumevanje papañće. Ne čini mi se verovatnim da je takvo zajedničko razumevanje papañće u razgovorima budiste i nebudiste. Verovatnije mi je da ima drugo značenje. U brojnim drugim kontekstima reč papañća se koristi u ranim suttama. Imam utisak da ovde jednostavno ima značenje u smislu raznovrsnosti i multipliciteta, diferencijacija sveta. Ako uzmemo to razumevanje čini se da ima smisla kao značenje reči u diskusiji budiste i sledbenika drugih sistema mišljenja. Slažu se da je cilj duhovnog nastojanja za nekoga ko se ne oduševljava i ne uživa u raznovrsnosti, multiplicitetu, diferencijaciji sveta, nije za onoga ko je zaokupljen time.


Na ovoj tački debata dolazi do kraja i sada Buda uvodi novu temu, koju će razviti na takav način da pokaže kako askete koji učestvuju u ovoj diskusiji verovatno nisu slobodni od ovih svih mana: požude, mržnje, obmanutosti itd. Sada postavljamo određeni standard po kom ćemo odrediti da li je drugi lutalica u stavri slobodan kao što sam veruje. I ovaj standard vrti se oko odnosa sa određenim filozofskim gledištima. Do ove tačke su gledišta bila u pozadini, ali je sad sadržaj gledišta do kojih lutalice drugih sekti drže izveden na otvoreno.


Buda kaže da postoje dva gledišta. Koja su? U sutti piše: bhava-diṭṭhi i vibhava-diṭṭhi - gledište postojanja i gledište nepostojanja. Gledište postojanja se takođe zove eternalističko gledište. To gledište za svoju osnovu ima da su na neki način sopstvo i svet večni. Posebno, to je gledište da osoba ima neko individualno sopstvo koje je trajno, nepromenljivo i to trajno sopstvo postoji u odnosu sa večnim svetom. Ono što se zove gledištem nepostojanja je anihilacionističko gledište: da se osoba, sopstvo sa propašću tela okončava i ne preživljava na bilo koji način posle smrti. To je privremeno sopstvo, vremenski ograničeno sopstvo koje nestaje, ukida se u smrti bez bilo kog nastavka toka svesti, bez bilo kakvog nastavka naših karmičkih akcija koje bi produžile svoje efekte u okviru našeg individualnog toka svesti.


Sutta u kojoj Buda razmatra sva gledišta u Indiji svog vremena Brahmađāla Sutta klasifikuje ih u 62 kategorije, u dva glavna pravca: eternalističkom i anihilacionističkom. Buda poentira da je njegovo učenje različito od ove dve doktrine. Kaže da bilo koji od asketa ili brahman koji se oslanja na gledište postojanja, koji prihvata ovo gledište, svako od njih je u suprotnosti sa gledištima o nepostojanju. I obrnuto, bilo koji asketa ili brahman koji se oslanja na nepostojanje, suprotstavlja se gledištima postojanja. Ovo znači da neko ko prihvata jedno od ova dva stanovišta pada u zamku privrženosti i odbojnosti.


BB: ne znam da li bi pripadnici drugih sekti rekli: ako ti ne prihvatiš ni eternalizam ni
anihilacionizam i ti padaš u zamku privrženosti i odbojnosti.


7. Svi askete ili brahmani koji ne razumeju, u skladu s istinom, nastanak,
prestanak, zadovoljenje, opasnost i izlaz u vezi s ova dva gledišta jesu
osvojeni strašću, osvojeni mržnjom, osvojeni obmanom, osvojeni žudnjom, osvojeni
vezivanjem, ne vide, priklanjaju se i suprotstavljaju, oduševljavaju se i uživaju u
umnožavanju. Oni nisu oslobođeni rođenja, starosti i smrti; žalosti, naricanja, bola, tuge i
očaja; kažem vam, oni nisu oslobođeni patnje.
8. A u svima onim asketama ili brahmanima koji razumeju, u skladu
sa istinom, nastanak, prestanak, zadovoljenje, opasnost i izlaz u vezi sa ova
dva gledišta nema strasti, nema mržnje, nema obmane, nema žudnje, nema vezivanja,
oni vide, ne priklanjaju se i ne suprotstavljaju, ne oduševljavaju se i ne uživaju u
umnožavanju. Oni su oslobođeni rođenja, starosti i smrti; žalosti, naricanja, bola, tuge i
očaja; kažem vam, oni su oslobođeni patnje.


Naglasimo da se ova dva tipa gledišta razmatraju iz pet perspektiva. U suttama naročito SN
nalazimo iznova i iznova da se različiti fenomeni ispituju iz ovih pravaca:
1) šta im je poreklo, nastanak;
2) šta im je nestanak tj. prestanak;
3) šta je zadovoljstvo i radost rođena iz njih, tj. zadovoljenje;
4) šta je opasnost;
5) šta je beg, tj. izlaz.


Prvo se nameće pitanje šta je poreklo, kako se ova dva gledišta javljaju. Komentari nam
daju samo vrlo opšti odgovor. Bolji način da se razume poreklo ovih gledišta je kroz ulogu površne pažnje (ayoniso manasikāra): pogrešna promišljanja, površna razmatranja... Ona su često pod uticajem loših prijatelja (koji mogu imati dobre namere ali zato što nam sugerišu šta da mislimo, zato ih zovemo loši prijatelji). Ova površna pažnja biće zasnovana obično na temeljima neistraživanja percepcije i misli. Mi opažamo stvari na iskrivljene načine. To je prirodni način na koji neprosvetljen um funkcioniše, zbog našeg opažajnog aparata. Radi na takav način kao da je dizajniran da pomogne našem biološkom opstanku, a ne našem oslobođenju od patnje. Tako opažajni aparat deluje tako što iskrivljuje podatke koji stižu, ne prikazuje te podatke u njihovom stvarnom načinu pojavljivanja. Zasnovano na ovom stanju iskrivljavanja, opažaj čini da vidimo stvari nekorektno i kroz povezivanje zajedno svih ovih nekorektnih misli ulazimo u proces nemudre refleksije, a kroz nju dolazimo do pogrešnih gledišta: postojanja i nepostojanja. Zato su ova dva tipa gledišta tako dominantni, tako široko rasprostranjeni da su skoro sve ljudske kulture i civilizacije indoktrinirane njima. Ljudi su praktično od rođenja, tokom detinjstva i procesa obrazovanja vaspitavani u jednoj
varijanti, obično eternalističkoj. Ali ima radikalno misaonog tipa ljudi, pobunjenika protiv
utvrđenog glavnog toka i oni dolaze do anihilacionističkog gledišta. U skorašnja vremena nalazimo čitave kulture koje su vođene gledištem nepostojanja.


Tako ova gledišta nastaju. A šta leži ispod? Pogrešna percepcija, pogrešna misao, nemudra
pažnja... Šta je fundamentalnije poreklo ovih gledišta? Neznanje. Takođe i žudnja, oni deluju
zajedno. Uobičajeno je to žudnja za postojanjem, leži kao koren gledišta eternalizma. Žudnja za nebivanjem leži kao koren gledišta anihilacionizma. To je malo čudna, ne baš tipična žudnja. Izgleda da ona dolazi ljudima frustriranim u pokušajima za zadovoljenjem ili možda kod onih koji dublje promišljaju ljudske uslove i vide kako su sva bića podložna smrti. Onda radije nego da se uhvate za ideju nastavljanja života nakon smrti, jednostavno dolaze do zaključka da je smrt neizbežna sudbina svih živih bića i nema poente misliti o bilo čemu van nje. Zatim, na osnovu ove ideje da je smrt kraj svega, prijanjaju čvrsto za nju, vežu se. To postaje gledište, a u isto vreme to gledište izražava žudnju za potiranjem u smrti, za nenastavljanjem u bilo kom obliku.


Komentari kažu da je nestanak, prolazak, prestanak gledišta postignuće ulaska u tok. Onaj ko postaje slobodan od svih pogrešnih gledišta je sotapanna. Ako se setimo da je poreklo ono što smo naveli: nemudra pažnja itd. može se reći da je prestanak kroz proces koji uključuje korektnu percepciju, ispravno razmišljanje, mudru pažnju, temeljno razmatranje, brojne faktore... I postignuće ulaska u tok će biti kulminacija tog procesa. Ne možemo prosto reći da je put sotapanne prestanak ova dva gledišta.


Zadovoljenje je zadovoljstvo i uživanje držati se ovih gledišta. Oni koji usvoje gledišta postojanja obično dobiju neku vrstu olakšanja, satisfakcije. Imaju zadovoljstvo da misle: "Moje sopstvo je večno i trajno." Oni koji usvoje viđenje nepostojanja mogu razmišljati: "Možemo raditi šta nam je volja, a da ne platimo za to nikada."


Opasnost predstavlja to što ova gledišta, zbog svojih nekorektnih viđenja, ne dozvoljavaju da se razumeju stvari kakve zaista jesu. Držeći se za bilo koje od njih ljudi "nisu oslobođeni rođenja, starosti i smrti; žalosti, naricanja, bola, tuge i očaja... oni nisu oslobođeni
patnje".


Za bekstvo, izlaz u slučaju ova dva gledišta Komentari govore da je to nibbāna.
BB: Ja bih rekao da je to put koji vodi van, osmostruki put koji vodi do nibbāne.
(nastaviće se...)

8

Pali kanon grupa / 73. Ćūla-sīhanāda sutta (MN 11) - deo 1

« Poslednja poruka vasilije poslato Novembar 13, 2024, 12:00:48 »

Tekst sutte:


https://srednjiput.rs/pali-kanon/sutta-pitaka/maddhima-nikaya/mn-11-cula-sihanada-sutta/

9

Prvi prevodi i konsultacije o njima / Odg: Aṅguttara Nikāya, knjiga jedinica

« Poslednja poruka vasilije poslato Novembar 01, 2024, 14:51:06 »

 


XIX Poglavlje o svesnosti tela

♦ 563. „Monasi, kao što neko ko umom obuhvati veliki okean, tako obuhvati i sve rečice koje se u njega ulivaju, isto tako, monasi, neko ko razvije i uvežbava svesnost tela, obuhvata i sva povoljna stanja koja vode istinskom znanju.“
♦ 564-570. „Monasi, jedna stvar razvijena i uvežbavana velikom osećaju neodložnosti vodi... velikoj koristi vodi... velikoj slobodi od okova vodi... svesnosti i jasnom razumevanju vodi... postizanju znanja i viđenja vodi... prijatnom boravištu u ovom životu vodi... dostizanju ploda oslobođenja mudrošću  vodi.
Koja je to stvar?
Svesnost tela.
Monasi, ovo je ta stvar koja razvijena i uvežbavana velikom osećaju neodložnosti vodi... velikoj koristi vodi... velikoj slobodi od okova vodi... svesnosti i jasnom razumevanju vodi... postizanju znanja i viđenja vodi... prijatnom boravištu u ovom životu vodi... dostizanju ploda oslobođenja mudrošću  vodi.“
♦ 571. „Monasi, kada je jedna stvar razvijena i uvežbavana, telo se smiruje, um se smiruje, usmerena misao i istraživanje gase se, svi kvaliteti koji vode do istinskog znanja su razvijeni i dovedeni do ispunjenja.
Koja je to stvar?
Svesnost tela.
Ova stvar, monasi, kada je razvijena i uvežbavana, telo se smiruje, um se smiruje, usmerena misao i istraživanje gase se, svi kvaliteti koji vode do istinskog znanja su razvijeni i dovedeni do ispunjenja.“
♦ 572. „Monasi, jedna stvar kada je razvijena i uvežbavana nenastala štetna stanja ne nastaju i nastala štetna stanja nestaju.
Koja je to stvar?
Svesnost tela.
Ova stvar, monasi, kada je razvijena i uvežbavana, nenastala štetna stanja ne nastaju i nastala štetna stanja nestaju.“
♦ 573. „Monasi, jedna stvar kada je razvijena i uvežbavana nenastala korisna stanja nastaju, a nastala korisna stanja rastu i potpuno se razvijaju.
Koja je to stvar?
Svesnost tela.
Ova stvar, monasi, kada je razvijena i uvežbavana, nenastala korisna stanja nastaju, a nastala korisna stanja rastu i potpuno se razvijaju.“
♦ 574. „Monasi, jedna stvar kada je razvijena i uvežbavana neznanje nestaje, istinsko znanje nastaje, obmana ,ja sam' nestaje, prikrivene sklonosti se iskorenjuju, okovi se raskidaju.
Koja je to stvar?
Svesnost tela.
Ova stvar, monasi, kada je razvijena i uvežbavana, neznanje nestaje, istinsko znanje nastaje, obmana ,ja sam' nestaje, prikrivene sklonosti se iskorenjuju, okovi se raskidaju.“
♦ 575-576. „Monasi, jedna stvar kada je razvijena i uvežbavana do proboja mudrošću vodi... nibbāni kroz nevezivanje vodi...
Koja je to stvar?
Svesnost tela.
Ova stvar, monasi, kada je razvijena i uvežbavana, do proboja mudrošću vodi... nibbāni kroz nevezivanje vodi.“
♦ 577-579.  „Monasi, jedna stvar kada je razvijena i uvežbavana postoji spoznaja mnoštva elemenata... postoji spoznaja različitih elemenata... postoji analitičko znanje mnoštva elemenata.
Koja je to stvar?
Svesnost tela.
Ova stvar, monasi, kada je razvijena i uvežbavana, postoji spoznaja mnoštva elemenata... postoji spoznaja različitih elemenata... postoji analitičko znanje mnoštva elemenata.“
♦ 580-583. „Monasi, jedna stvar kada je razvijena i uvežbavana dostizanju ploda ulaska u tok vodi... dostizanju ploda jednom-povratnika vodi... dostizanju ploda ne-povratnika vodi... dostizanju ploda arahanta vodi.
Koja je to stvar?
Svesnost tela.
Ova stvar, monasi, kada je razvijena i uvežbavana, dostizanju ploda ulaska u tok vodi... dostizanju ploda jednom-povratnika vodi... dostizanju ploda ne-povratnika vodi... dostizanju ploda arahanta vodi.“
♦ 584-599. „Monasi, jedna stvar kada je razvijena i uvežbavana postizanju mudrosti vodi... rastu mudrosti vodi... punom razvoju mudrosti vodi... veličini mudrosti vodi... širini mudrosti vodi... ogromnosti mudrosti vodi... dubini mudrosti vodi... neograničenosti mudrosti vodi... obilju mudrosti vodi... obilnoj mudrosti vodi... brzini mudrosti vodi... lakoći mudrosti vodi... radosti mudrosti vodi... munjevitosti mudrosti vodi... oštrini mudrosti vodi... prodornosti mudrosti vodi.
Koja je to stvar?
Svesnost tela.
Ova stvar, monasi, kada je razvijena i uvežbavana, postizanju mudrosti vodi... rastu mudrosti vodi... punom razvoju mudrosti vodi... veličini mudrosti vodi... širini mudrosti vodi... ogromnosti mudrosti vodi... dubini mudrosti vodi... neograničenosti mudrosti vodi... obilju mudrosti vodi... obilnoj mudrosti vodi... brzini mudrosti vodi... lakoći mudrosti vodi... radosti mudrosti vodi... munjevitosti mudrosti vodi... oštrini mudrosti vodi... prodornosti mudrosti vodi.“




XX Poglavlje o besmrtnom

♦ 600. „Monasi, ne uzimaju učešća u besmrtnom oni koji ne uzimaju učešća u svesnosti tela. Monasi, uzimaju učešća u besmrtnom oni koji uzimaju učešća u svesnosti tela.“
♦ 601. „Monasi, nisu uzimali učešća u besmrtnom oni koji nisu uzimali učešća u svesnosti tela. Monasi, uzimali su učešća u besmrtnom oni koji su uzimali učešća u svesnosti tela.“
♦ 602. „Monasi, odbacili su besmrtno oni koji su odbacili svesnost tela. Monasi, nisu odbacili besmrtno oni koji nisu odbacili svesnost tela.“
♦ 603. „Monasi, zapostavili su besmrtno oni koji su zapostavili svesnost tela. Monasi, držali su se besmrtnog oni koji su se držali svesnosti tela.“
♦ 604. „Monasi, nemarni su oko besmrtnog oni koji su nemarni oko svesnosti tela. Monasi, nisu nemarni oko besmrtnog oni koji nisu nemarni oko svesnosti tela.“
♦ 605. „Monasi, zaboravili su besmrtno oni koji su zaboravili svesnost tela. Monasi, nisu zaboravili besmrtno oni koji nisu zaboravili svesnost tela.“
♦ 606. „Monasi, nisu se vežbali u besmrtnom, oni koji se nisu vežbali u svesnosti tela. Monasi, vežbali su se u besmrtnom, oni koji su se vežbali u svesnosti tela.“
♦ 607. „Monasi, nisu razvili besmrtno oni koji nisu razvili svesnost tela. Monasi, razvili su besmrtno oni koji su razvili svesnost tela.“
♦ 608. „Monasi, nisu se uvežbavali u besmrtnom oni koji se nisu uvežbavali u svesnosti tela. Monasi, uvežbavali su se u besmrtnom oni koji su se uvežbavali u svesnosti tela.“
♦ 609. „Monasi, nisu neposredno spoznali besmrtno oni koji nisu neposredno spoznali svesnost tela. Monasi, neposredno su spoznali besmrtno oni koji su neposredno spoznali svesnost tela.“
♦ 610. „Monasi, nisu potpuno razumeli besmrtno oni koji nisu potpuno razumeli svesnost tela. Monasi, potpuno su razumeli besmrtno oni koji su potpuno razumeli svesnost tela.“
♦ 611. „Monasi, nisu ostvarili besmrtno oni koji nisu ostvarili svesnost tela. Monasi, ostvarili su besmrtno oni koji su ostvarili svesnost tela.“


(Tako reče Blaženi. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaženoga.)
Knjiga Jedinica je završena.

10

Prvi prevodi i konsultacije o njima / Odg: Aṅguttara Nikāya, knjiga jedinica

« Poslednja poruka vasilije poslato Novembar 01, 2024, 14:49:04 »

XVI Poglavlje o jednoj stvari

Prvi odeljak
♦ 296. „Monasi, jedna stvar razvijena i uvežbavana vodi potpunom otrežnjenju, hlađenju strasti, prestanku, smirenju, neposrednom znanju, probuđenju, nibbāni. Koja je to stvar? Podsećanje na Budine kvalitete. Monasi, to je ta stvar koja razvijena i uvežbavana vodi potpunom otrežnjenju, hlađenju strasti, prestanku, smirenju, neposrednom znanju, probuđenju, nibbāni.“
♦ 297. „Monasi, jedna stvar razvijena i uvežbavana vodi potpunom otrežnjenju, hlađenju strasti, prestanku, smirenju, neposrednom znanju, probuđenju, nibbāni. Koja je to stvar? Podsećanje na kvalitete Učenja.
isto... na kvalitete monaške zajednice... na vrline... na darežljivost... na božanstva... svesnost disanja... svesnost smrti... svesnost tela... podsećanje na smirenost.
 Monasi, to je ta stvar koja razvijena i uvežbavana vodi potpunom otrežnjenju, hlađenju strasti, prestanku, smirenju, neposrednom znanju, probuđenju, nibbāni.“


Drugi odeljak
♦ 298. „Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar zbog koje nenastala štetna stanja nastaju i nastala štetna stanja rastu i potpuno se razvijaju, kao što je to, monasi, pogrešno gledište. Kod nekoga sa pogrešnim gledištem, monasi, nenastala štetna stanja nastaju i nastala štetna stanja rastu i potpuno se razvijaju.“
♦ 299. „Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar zbog koje nenastala korisna stanja nastaju i nastala korisna stanja rastu i potpuno se razvijaju, kao što je to, monasi, ispravno razumevanje. Kod nekoga sa ispravnim razumevanjem, monasi, nenastala korisna stanja nastaju i nastala korisna stanja rastu i potpuno se razvijaju.“
♦ 300. „Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar zbog koje još nenastala korisna stanja ne nastaju i nastala korisna stanja propadaju kao što je to, monasi, pogrešno gledište. Kod nekoga sa pogrešnim gledištem, monasi, nenastala korisna stanja ne nastaju i nastala korisna stanja propadaju.“
♦ 301. „Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar zbog koje nenastala štetna stanja ne nastaju i nastala štetna stanja propadaju kao što je to, monasi, ispravno razumevanje. Kod nekoga sa ispravnim razumevanjem, monasi, nenastala štetna stanja ne nastaju i nastala štetna stanja propadaju.“
♦ 302. „Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar zbog koje nenastalo pogrešno gledište nastaje i nastalo pogrešno gledište raste kao što je to, monasi, površno razmatranje. Kod onoga ko površno razmatra, monasi, nenastalo pogrešno gledište nastaje i nastalo pogrešno gledište raste.“
♦ 303. „Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar zbog koje nenastalo ispravno razumevanje nastaje i nastalo ispravno razumevanje raste kao što je to, monasi, temeljno razmatranje. Kod onoga ko temeljno razmatra, monasi, nenastalo ispravno razumevanje nastaje i nastalo ispravno razumevanje raste.“
♦ 304. „Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar zbog koje se bića nakon sloma tela, nakon smrti preporađaju u svetu lišavanja, na lošem odredištu, u nižim svetovima, u paklu, kao što je to, monasi, pogrešno gledište. Bića sa pogrešnim gledištem, monasi, nakon sloma tela, nakon smrti preporađaju se u svetu lišavanja, na lošem odredištu, u nižim svetovima, u paklu.“
♦ 305. „Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar zbog koje se bića nakon sloma tela, nakon smrti preporođaju na dobrom odredištu, u nebeskom svetu, kao što je to, monasi, ispravno razumevanje. Bića sa ispravnim razumevanjem, monasi, nakon sloma tela, nakon smrti preporađaju se na dobrom odredištu, u nebeskom svetu.“
♦ 306. „Monasi, kod osobe sa pogrešnim gledištem, koji god da je telesni postupak učinjen u vezi sa tim gledištem i koji god verbalni postupak... isto... i koji god mentalni postupak da je učinjen u vezi sa tim gledištem i sve namere, porivi, impulsi i voljne sile, sve to vodi ka neprijatnom, neugodnom, mrskom, štetnom, ka bolnom.
Koji je tome uzrok?
Njegovo, monasi, loše gledište.
Kao kada bi, monasi, seme biljke nim, seme gorkog krastavca ili gorke tikve u vlažno tlo bilo posađeno, sve materije što ono uzima iz zemlje i vode, sve to vodi ka gorkom, kiselom, neprijatnom ukusu.
Koji je tome uzrok?
Njegovo, monasi, loše seme.
Isto tako, monasi, kod osobe sa pogrešnim gledištem, koji god da je telesni postupak učinjen u vezi sa tim gledištem i koji god verbalni postupak... isto... i koji god da je mentalni postupak učinjen u vezi sa tim gledištem i sve namere, porivi, impulsi i voljne sile, sve to vodi ka neprijatnom, neugodnom, mrskom, štetnom, ka bolnom.
Koji je tome uzrok?
Njegovo, monasi, loše gledište.“
♦ 307. „Monasi, kod osobe sa ispravnim razumevanjem, koji god da je telesni postupak učinjen u vezi sa tim gledištem i koji god da je verbalni postupak... isto... i koji god da je mentalni postupak učinjen u vezi sa tim gledištem i sve namere, porivi, impulsi i voljne sile, sve te stvari vode ka prijatnom, ugodnom, dopadljivom, korisnom, ka zadovoljstvu.
Koji je tome uzrok?
Njegovo, monasi, dobro gledište.
Kako kada bi, monasi, seme šećerne trske, seme pirinča ili vinove loze u vlažno tlo bilo posađeno, sve materije što ono uzima iz zemlje i vode, sve to vodi ka slatkom, prijatnom, izvrsnom ukusu.
Koji je tome uzrok?
Njegovo, monasi, dobro seme.
Isto tako, monasi, kod osobe sa ispravnim razumevanjem, koji god da je telesni postupak učinjen u vezi sa tim gledištem i koji god da je verbalni postupak... isto...  i koji god da je mentalni postupak učinjen u vezi sa tim gledištem i sve namere, porivi, impulsi i voljne sile, sve te stvari vode ka prijatnom, ugodnom, dopadljivom, korisnom, ka zadovoljstvu.
Koji je tome uzrok?
Njegovo, monasi, dobro gledište.“

Treći odeljak
♦ 308. „Monasi, jedna osoba na ovome svetu rodila se na štetu mnogih, na nesreću mnogih, na propast, gubitak i patnju mnogih osoba - bogova i ljudi. Koja je to osoba? Osoba sa pogrešnim gledištem i iskrivljenim viđenjem. On mnoge od pravog učenja odvraća i u pogrešnom učenju utvrđuje. Monasi, to je ta osoba na ovome svetu koja se rodila na štetu mnogih, na nesreću mnogih, na propast, gubitak i patnju mnogih osoba - bogova i ljudi.“
 ♦ 309. „Monasi, jedna osoba na ovome svetu rodila se na korist mnogih, radi sreće mnogih, na dobitak, korist i sreću mnogih osoba - bogova i ljudi. Koja je to osoba? Osoba sa ispravnim razumevanjem i neiskrivljenim viđenjem. On mnoge od pogrešnog učenja odvraća i u ispravnom učenju utvrđuje. Monasi, to je ta osoba na ovome svetu koja se rodila na korist mnogih, radi sreće mnogih, na dobitak, korist i sreću mnogih osoba - bogova i ljudi.“
 ♦ 310. „Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar koja je tako vredna pokude kao što je to, monasi, pogrešno gledište. Pogrešno gledište, monasi, jeste najgora stvar vredna pokude.“
♦ 311. „Monasi, ne vidim nijednu drugu osobu koja je toliko doprinela šteti mnogih, nesreći mnogih, propasti, gubitku i patnji mnogih osoba - bogova i ljudi, kao što je to, monasi, neznalica Makkhali. Kao što bi, monasi, ribareva mreža na ušću reke donela mnogim ribama štetu, patnju, nesreću i propast, isto tako je, monasi, neznalica Makkhali ,zamka za ljude', u ovom svetu rođen mnogim bićima na štetu, patnju, nesreću i propast.“
♦ 312. „Monasi, ko god da ohrabruje nekoga u loše izloženom učenju i disciplini, onaj koji je tako ohrabrivan i onaj ko se tako vežba, svi oni mogo loših dela gomilaju.
 A šta je tome uzrok?
Loše izlaganje učenja.“
♦ 313. „Monasi, ko god da ohrabruje nekoga u dobro izloženom učenju i disciplini, onaj koji je tako ohrabrivan i onaj ko se tako vežba, svi oni mnogo dobrih dela gomilaju.
A šta je tome uzrok?
Dobro izlaganje učenja.“
♦ 314. „Monasi, kod loše izloženog učenja i discipline, meru darivanja treba da poznaje darodavac, a ne primalac.
A šta je tome uzrok?
Loše izlaganje učenja.“
♦ 315. „Monasi, kod dobro izloženog učenja i discipline, meru darivanja treba da poznaje primalac, a ne darodavac.
A šta je tome uzrok?
Dobro izlaganje učenja.“
♦ 316. „Monasi, ko god da ulaže trud u loše izloženom učenju i disciplini, taj u patnji boravi.
A šta je tome uzrok?
Loše izlaganje učenja.“
♦ 317. „Monasi, ko god da je lenj u dobro izloženom učenju i disciplini, taj u patnji boravi.
A šta je tome uzrok?
Dobro izlaganje učenja.“
♦ 318. „Monasi, ko god da je lenj u loše izloženom učenju i disciplini, taj u sreći boravi.
A šta je tome uzrok?
Loše izlaganje učenja.“
♦ 319.„Monasi, ko god da ulaže trud u dobro izloženom učenju i disciplini, taj u sreći boravi.
 A šta je tome uzrok?
Dobro izlaganje učenja.“
♦ 320. „Baš kao što, monasi, mala količina izmeta ima neprijatan miris, isto tako, monasi, ne odobravam čak ni malu količinu bivanja, čak ni za trenutak.“
♦ 321. „Baš kao što, monasi, mala količina urina ima neprijatan miris... mala količina pljuvačke ima neprijatan miris... mala količina gnoja ima neprijatan miris... mala količina krvi ima neprijatan miris... isto tako, monasi, ne odobravam čak ni malu količinu bivanja, čak ni za trenutak.“


Četvrti odeljak
♦ 322. „Baš kao što je, monasi, zanemarljivo malo u ovoj Đambudīpi prijatnih parkova, gajeva, ravnica i jezera, a zaista mnogo više strmih litica, neprelaznih reka, neprohodnih područja i nedostupnih planina, isto tako su, monasi, malobrojna ta bića koja se rađaju na suvom, a mnogo je više bića koja se rađaju u vodi.“
♦ 323. „...isto tako su, monasi, malobrojna ta bića koja se preporađaju među ljudima, a mnogo je više bića koja se drugde preporađaju.“
...isto tako su, monasi, malobrojna ta bića koja se preporađaju u centralnoj oblasti, a mnogo je više bića koja se preporađaju u okolnim područjima, među strancima i varvarima.“
♦ 324. „...isto tako su, monasi, malobrojna ta bića koja su mudra, pametna, bistra, sposobna da razumeju ono što je dobro rečeno i ono što je loše rečeno, a mnogo je više bića koja su glupa, tupa, nesposobna da razumeju ono što je dobro rečeno i ono što je loše rečeno.“
♦ 325. „...isto tako su, monasi, malobrojna ta bića koja su obdarena plemenitim okom mudrosti, a mnogo je više bića koja su bez znanja i zbunjena.“
♦ 326. „...isto tako su, monasi, malobrojna ta bića koja uspeju da vide Tathāgatu, a mnogo je više bića koja ne uspeju da vide Tathāgatu.“
♦ 327. „...isto tako su, monasi, malobrojna ta bića koja uspeju da čuju učenje i disciplinu koje je Tathāgata izložio, a mnogo je više bića koja ne uspeju da čuju učenje i disciplinu koje je Tathāgata izložio.“
♦ 328. „...isto tako su, monasi, malobrojna ta bića koja nakon što su čula učenje, to učenje i zapamte, a mnogo je više bića koja, nakon što su čula učenje, to učenje ne zapamte.“
♦ 329. „...isto tako su, monasi, malobrojna ta bića koja zapamćenom učenju istražuju smisao, a mnogo je više bića koja zapamćenom učenju ne istražuju smisao.“
♦ 330. „...isto tako su, monasi, malobrojna ta bića koja razumeju smisao i učenje u potpunosti i vežbaju u skladu sa tim, a mnogo je više bića koja razumeju smisao i učenje u potpunosti, ali ne vežbaju u skladu sa tim.“
♦ 331. „...isto tako su, monasi, malobrojna ta bića koja pokrene osećaj neodložnosti, a mnogo je više bića koja ne pokrene osećaj neodložnosti.“
♦ 332. „...isto tako su, monasi, malobrojna ta bića koja pokrenuta osećajem neodložnosti ulažu temeljan napor, a mnogo je više bića koja pokrenuta osećajem neodložnosti ne ulažu temeljan napor.“
♦ 333. „...isto tako su, monasi, malobrojna ta bića koja na temelju obuzdavanja postižu koncentraciju, sažmu um u jednu tačku, a mnogo je više bića koja na temelju obuzdavanja ne postižu koncentraciju, ne sažmu um u jednu tačku.“
♦ 334. „...isto tako su, monasi, malobrojna ta bića koja dobiju hranu najboljeg ukusa, a mnogo je više bića koja ne dobiju hranu najboljeg ukusa, hrane se bilo čime iz prosjačke zdele.“
♦ 335. „...isto tako su, monasi, malobrojna ta bića koja zadobiju ukus smisla, ukus učenja, ukus oslobođenja. Stoga, monasi, ovako treba da vežbate: ,Bićemo oni koji će zadobiti ukus smisla, ukus učenja, ukus oslobođenja.' Tako, monasi, treba da vežbate.“
♦ 336-338. „Baš kao što je, monasi, zanemarljivo malo u ovoj Đambudīpi prijatnih parkova, gajeva, ravnica i jezera, a zaista mnogo više strmih litica, neprelaznih reka, neprohodnih područja i nedostupnih planina, isto tako su, monasi, malobrojna ta bića koja se, kada umru kao ljudi, među ljudima preporađaju, a mnogo je više bića koja se, kada umru kao ljudi, u paklu preporađaju... isto... u životinjskoj materici preporađaju... isto... u svetu gladnih duhova preporađaju.“
♦ 339-341. „...isto tako su, monasi, malobrojna ta bića koja se, kada umru kao ljudi, među božanstvima preporađaju, a mnogo je više bića koja se, kada umru kao ljudi, u paklu preporađaju... u životinjskoj materici preporađaju... u svetu gladnih duhova preporađaju.“
♦ 342-344. „...isto tako su, monasi, malobrojna ta bića koja se, kada umru kao božanstva, među božanstvima preporađaju, a mnogo je više bića koja se, kada umru kao božanstva, u paklu preporađaju... u životinjskoj materici preporađaju... u svetu gladnih duhova preporađaju.“
♦ 345-347. „...isto tako su, monasi, malobrojna ta bića koja se, kada umru kao božanstva, među ljudima preporađaju, a mnogo je više bića koja se, kada umru kao božanstva, u paklu preporađaju... u životinjskoj materici preporađaju... u svetu gladnih duhova preporađaju.“
♦ 348-350. „...isto tako su, monasi, malobrojna ta bića koja se, kada umru kao božanstva, među ljudima preporađaju, a mnogo je više bića koja se, koja umru u paklu, u paklu preporađaju... u životinjskoj materici preporađaju... u svetu gladnih duhova preporađaju.“
♦ 351-353. „...isto tako su, monasi, malobrojna ta bića koja se, kada umru u paklu, među božanstvima preporađaju, a mnogo je više bića koja se, kada umru u paklu, u paklu preporađaju... u životinjskoj materici preporađaju... u svetu gladnih duhova preporađaju.“
♦ 354-356. „...isto tako su, monasi, malobrojna ta bića koja se, kada umru kao životinje, među ljudima preporađaju, a mnogo je više bića koja se, kada umru kao životinje, u paklu preporađaju... u životinjskoj materici preporađaju... u svetu gladnih duhova preporađaju.“
♦ 357-359. „...isto tako su, monasi, malobrojna ta bića koja se, kada umru kao životinje, među božanstvima preporađaju, a mnogo je više bića koja se, kada umru kao životinje, u paklu preporađaju... u životinjskoj materici preporađaju... u svetu gladnih duhova preporađaju.“
♦ 360-362. „...isto tako su, monasi, malobrojna ta bića koja se, kada umru kao gladni duhovi, među ljudima preporađaju, a mnogo je više bića koja se, kada umru kao gladni duhovi, u paklu preporađaju... u životinjskoj materici preporađaju... u svetu gladnih duhova preporađaju.“
♦ 363-365. „...isto tako su, monasi, malobrojna ta bića koja se, kada umru kao gladni duhovi, među božanstvima preporađaju, a mnogo je više bića koja se, kada umru kao gladni duhovi, u paklu preporađaju... u životinjskoj materici preporađaju... u svetu gladnih duhova preporađaju.“




XVII Poglavlje o stvari koja donosi radost

♦ 366-381. „Dobitak je ovo, monasi, naime, život u šumi... isto... prošnja hrane... nošenje ogrtača od odbačenih krpa... posedovanje samo tri ogrtača... izlaganje učenja... poznavanje monaških pravila... velika učenost... dug monaški staž... usavršenost u ponašanju... okupljanje sledbenika... mnoštvo sledbenika... dobro poreklo... prijatna spoljašnjost... veština govorništva... malo želja... dobro zdravlje.“




XVIII Još jedno poglavlje o trenutku (kratkom koliko i pucketanje prstom)

♦ 382. „Monasi, ako makar na trenutak monah razvije prvo zadubljenje, za njega kažu: ,Monah koji živi ne zanemarujući zadubljenja, sledi poduku učitelja, sluša savete, on ne dobija hranu uzalud.' A šta tek reći za one koji to često čine!“
♦ 383-389. „Monasi, ako makar na trenutak monah razvije drugo zadubljenje... isto... razvije treće zadubljenje... isto... razvije četvrto zadubljenje... isto... razvije oslobođenje uma prijateljskom ljubavlju... isto... razvije oslobođenje uma saosećanjem... isto... razvije oslobođenje uma radošću zbog sreće drugih... isto... razvije oslobođenje uma spokojstvom... isto...“
♦ 390-393. „...boravi kontemplirajući telo kao telo, marljiv, s jasnim razumevanjem i svestan, odloživši sa strane gramzivost i odbojnost prema ovom svetu... boravi kontemplirajući osećaje kao osećaje... isto... boravi kontemplirajući um kao um... isto... boravi kontemplirajući objekte uma kao objekte uma, marljiv, s jasnim razumevanjem i svestan, odloživši sa strane gramzivost i odbojnost prema ovom svetu...“
♦ 394-397. „...stvara želju, trudi se, ulaže napor, usmerava um i  stremi ka tome da se nenastala nepovoljna stanja ne pojave... stvara želju, trudi se, ulaže napor, usmerava um i  stremi ka tome da se nastala nepovoljna stanja napuste... stvara želju, trudi se, ulaže napor, usmerava um i  stremi ka tome da se nenastala povoljna stanja pojave... stvara želju, trudi se, ulaže napor, usmerava um i  stremi ka tome da se nastala povoljna  stanja održavaju, ne iščezavaju, jačaju, uvećavaju i potpuno ispunjavaju...“
♦ 398-401. „...razvija osnovu duhovne moći čija je osobina koncentracija, zasnovana na odlučnosti i odlučnom nastojanju... razvija osnovu duhovne moći čija je osobina koncentracija, zasnovana na energičnosti i odlučnom nastojanju... razvija osnovu duhovne moći čija je osobina koncentracija, zasnovana na [čistoti] uma i odlučnom nastojanju... razvija osnovu duhovne moći čija je osobina koncentracija, zasnovana na istraživanju i odlučnom nastojanju...“
♦ 402-406. „...razvija sposobnost poverenja... razvija sposobnost energičnosti... razvija sposobnost svesnosti... razvija sposobnost koncentracije... razvija sposobnost mudrosti...“
♦ 407-411. „...razvija snagu poverenja... razvija snagu energičnosti... razvija snagu svesnosti... razvija snagu koncentracije... razvija snagu mudrosti...“
♦ 412-418. „...razvija svesnost kao elemenat probuđenja... razvija istraživanje pojava kao elemenat probuđenja... razvija energičnost kao elemenat probuđenja... razvija ushićenje kao elemenat probuđenja... razvija smirenje kao elemenat probuđenja... razvija koncentraciju kao elemenat probuđenja... razvija spokojstvo kao elemenat probuđenja...“
♦ 419-426. „...razvija ispravno razumevanje... razvija ispravnu nameru... razvija ispravan govor... razvija ispravne postupke... razvija ispravno življenje... razvija ispravan napor... razvija ispravnu svesnost... razvija ispravnu koncentraciju...“
♦ 427-434. „...oblik opažajući unutar, spolja oblike vidi, ograničene, lepe i ružne. ,Nadvladavši ih znam i vidim' - ovako opaža ...“
„...oblik opažajući unutar, spolja oblike vidi, bezgranične, lepe i ružne. ,Nadvladavši ih znam i vidim' - ovako opaža ...“
„...oblik ne opažajući unutar, spolja oblike vidi, ograničene, lepe i ružne. ,Nadvladavši ih znam i vidim' - ovako opaža ...“
„...oblik ne opažajući unutar, spolja oblike vidi, bezgranične, lepe i ružne. ,Nadvladavši ih znam i vidim' - ovako opaža ...“
„...oblik ne opažajući unutar, spolja oblike vidi plave, plave boje, plave nijanse, plavih tonova. ,Nadvladavši ih znam i vidim' - ovako opaža ...“
„...oblik ne opažajući unutar, spolja oblike vidi žute, žute boje, žute nijanse, žutih tonova. ,Nadvladavši ih znam i vidim' - ovako opaža ...“
 „...oblik ne opažajući unutar, spolja oblike vidi crvene, crvene boje, crvene nijanse, crvenih tonova.,Nadvladavši ih znam i vidim' - ovako opaža ...“
 „...oblik ne opažajući unutar, spolja oblike vidi bele, bele boje, bele nijanse, belih tonova. ,Nadvladavši ih znam i vidim' - ovako opaža ...“
♦ 435-442. „...posedujući oblik, vidi oblike...“
„...oblik ne opažajući unutar, spolja oblike vidi, usmeren samo na lepo...“
„...sa potpunim nadilaženjem opažanja oblika, sa nestankom opažanja čulnih utisaka, sa neobraćanjem pažnje na opažanje različitosti, svestan da ‘prostor jeste beskonačan’, monah ulazi i ostaje u području beskonačnog prostora...“
„...sa potpunim nadilaženjem područja beskonačnog prostora, svestan da ‘svest jeste bezgranična’, monah ulazi i ostaje u području bezgranične svesti...“
„...sa potpunim nadilaženjem područja bezgranične svesti, svestan da ‘nema ničega’, monah ulazi i ostaje u području ničega...“
„...sa potpunim nadilaženjem područja ničega, monah ulazi i ostaje u području ni opažanja ni neopažanja...“
„...sa potpunim nadilaženjem područja ni opažanja ni neopažanja, monah ulazi i ostaje u prestanku opažaja i osećaja...“
♦ 443-452. „...razvija kasiṇu zemlje... razvija kasiṇu vode... razvija kasiṇu vatre... razvija kasiṇu vazduha... razvija plavu kasiṇu... razvija žutu kasiṇu... razvija crvenu kasiṇu... razvija belu kasiṇu... razvija kasiṇu prostora... razvija kasiṇu svesti...“
♦ 453-462. „...razvija opažanje neprivlačnosti... razvija opažanje smrti... razvija opažanje odbojnosti hrane... razvija opažanje nezadovoljstva celim svetom... razvija opažanje prolaznosti... razvija opažanje patnje u prolaznom... razvija opažanje nepostojanja trajnog sopstva u patnji... razvija opažanje napuštanja... razvija opažanje hlađenja strasti... razvija opažanje prestanka...“
♦ 463-472. „...razvija opažanje prolaznosti... razvija opažanje nepostojanja trajnog sopstva... razvija opažanje smrti... razvija opažanje odbojnosti hrane... razvija opažanje nezadovoljstva celim svetom... razvija opažanje kostura... razvija opažanje leša izjedenog crvima... razvija opažanje pomodrelog leša... razvija opažanje raskomadanog leša... razvija opažanje nadutog leša...“
♦ 473-482. „...razvija podsećanje na Budine kvalitete... razvija podsećanje kvalitete Učenja... razvija podsećanje na kvalitete monaške zajednice ... razvija podsećanje na vrline... razvija podsećanje na darežljivost... razvija podsećanje na božanstva... razvija svesnost disanja... razvija svesnost smrti... razvija svesnost tela... razvija podsećanje na smirenost...“
♦ 483-492. „...zajedno sa prvim zadubljenjem razvija sposobnost poverenja... zajedno sa prvim zadubljenjem razvija sposobnost energičnosti... zajedno sa prvim zadubljenjem razvija sposobnost svesnosti... zajedno sa prvim zadubljenjem razvija sposobnost koncentracije... zajedno sa prvim zadubljenjem razvija sposobnost mudrosti... razvija snagu poverenja... razvija snagu energičnosti... razvija snagu svesnosti... razvija snagu koncentracije... razvija snagu mudrosti...“
♦ 493-562. „...zajedno sa drugim zadubljenjem... zajedno sa trećim zadubljenjem... zajedno sa četvrtim zadubljenjem... zajedno sa prijateljskom ljubavlju... zajedno sa saosećanjem... zajedno sa radošću zbog sreće drugih... zajedno sa spokojstvom razvija sposobnost poverenja... razvija sposobnost energičnosti... razvija sposobnost svesnosti... razvija sposobnost koncentracije... razvija sposobnost mudrosti... razvija snagu poverenja... razvija snagu energičnosti... razvija snagu svesnosti... razvija snagu koncentracije... razvija snagu mudrosti...“
Za njega kažu: ,Monah koji živi ne zanemarujući zadubljenja, sledi poduku Učitelja, sluša savete, on ne dobija hranu uzalud.' A šta tek reći za one koji to često čine!“