Autor Tema: 72. Sammādiṭṭhi sutta (MN 9) - deo 11 (završetak)  (Pročitano 287 puta)

vasilije

  • Novi član
  • *
  • Poruke: 45
  • Karma: +8/-0
72. Sammādiṭṭhi sutta (MN 9) - deo 11 (završetak)
« poslato: Novembar 24, 2023, 11:00:38 »



Sada ćemo nastaviti i završiti Sammādiṭṭhi suttu, Govor o ispravnom razumevanju i
kao zaključak svih ovih lekcija treba pomenuti da se ova sutta često koristi kao baza za
instrukcije, osnove budističke doktrine u manastirima zemalja kao što su Burma i Šri
Lanka. Skoro da čini kompletan kurs ne samo za iskušenike, već i za monahe srednjeg
nivoa koji se obučavaju u tehničkim znanjima budističke doktrine.


Prošle nedelje odradili smo saṅkhāre (obrasce) kao uslov za svest. Stižemo do odeljka o
neznanju gde čitamo:


(OBRASCI)
60. „Dobro je, prijatelju”, rekoše monasi, zadovoljni rečima poštovanog Sāriputte.
Onda mu postaviše novo pitanje: „Ali, prijatelju, može li postojati još neki način na koji
plemeniti učenik jeste taj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do
istinske Dhamme?” – „Može, prijatelji.
61. Prijatelji, kada plemeniti učenik razume obrasce, nastanak obrazaca, prestanak
obrazaca i put koji vodi prestanku obrazaca, tada on jeste onaj koji poseduje
ispravno
razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme.
62. A šta su obrasci, nastanak obrazaca, prestanak obrazaca i put koji vodi prestanku
obrazaca? Postoji ove tri vrste obrazaca: telesni, verbalni i mentalni.[18]
Nastankom neznanja, tu je i nastanak obrazaca. Prestankom neznanja, tu je i
prestanak obrazaca. A put koji vodi prestanku obrazaca upravo je ovaj
plemeniti osmostruki put: ispravno razumevanje… ispravna koncentracija.
63. Kad plemeniti učenik ovako razume obrasce, nastanak obrazaca, prestanak
obrazaca i put koji vodi prestanku obrazaca… on ovde i sada okončava patnju.
I
na taj način je plemeniti učenik onaj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao
je do istinske Dhamme."


Prošlog puta rekli smo da saṅkhāra čine štetne i profane korisne volje. One mogu biti
izražene preko tri kanala, vrata. Zovemo ih troja vrata akcija. Jedna vrata su telo i volja
koja je izražena kroz telesne akcije jesu telesni obrasci. Štetne volje izražene kroz telo:
ubijanje, krađa, zloupotreba seksa, bilo kakvo fizičko nasilje sve su to štetni telesni
obrasci.


Na drugoj strani korisni telesni obrasci - uzdržavanje od bilo kojeg od ovih štetnih postupaka. Može
biti i kakva fizička akcija da se nekome pomogne, nahrani, izleči... Slično je i za verbalne:
štetne su laganje ogovaranje, grub govor, dokono naklapanje... Korisni verbalni obrasci
su volja da se toga uzdržimo i praktikovanje dobrog ponašanja govorom: govorenje
istine, na način koji propagira harmoniju, nežno, ljubazno, promovišući dobrobit drugih -
mudrost i razumevanje, vodeći i savetujući druge šta je dobro i korisno. To su korisni
verbalni obrasci.


Mentalni štetni obrasci su sve misli, emocionalna stanja, planovi, namere vođene jakom
pohlepom, mržnjom, averzijom i pogrešnim gledištima. One ne dosežu do telesne akcije
i govora, ali ostaju interno. Korisni mentalni obrasci bili bi suprotni: bilo koja vrsta
korisnog mentalnog stanja i volje - mentalne sklonosti ka darežljivosti, ka uzdržavanju,
blagonaklonosti, razumevanju, mudrosti, razvijanje korisnih kvaliteta kroz meditaciju. Svi
oni su korisni, ali još uvek profani mentalni obrasci.


Kaže se u sutti da sa pojavljivanjem neznanja i obrasci nastaju, sa prestankom neznanja
tu je i prestanak obrazaca. Neznaje je uslov za pojavljivanje voljnih obrazaca. To je
poenta koju treba razumeti vrlo pažljivo, jer ako ovo pogrešno shvatimo doći ćemo do
iskrivljenog razumevanja celog Učenja.


Ako pogledamo tekstualni dodatak, moramo objasniti neke tehničke koncepte. Znamo
da postoje štetne volje pa možemo reći: hm, neznanje je uslov za štetne volje. Ok, ovo
je očigledno. Ali neznanje je uslov i za korisne volje, takođe, u kom slučaju smo u zamci.
Ako činimo loše stvari pod uticajem smo neznanja, ako činimo dobre stvari pod uticajem
smo neznanja. Ako je prijatnije činiti loše, možda bolje da činimo loše :-) Ali nije baš tako.
Pogledajmio tehničku Abhidhamma terminologiju, koja je, čak i kada ne dolazi iz sutta,
korisna za razumevanje onoga šta se razmatra u suttama.


Neznanje je simultani uslov (sahajātapaccaya), uzajamni uslov (aññamaññapaccaya) i
koreni uslov (hetupaccaya) za volje u štetnim stanjima svesti.


Šta ova terminologija znači? Uzmimo, recimo, štetna stanja svesti kada je naš um
privučen pohlepom (drugi monah ima noviju odoru i dobija lepše poklone). Zajedničko
pojavljivanje to je značenje simulanosti: rođeni su zajedno kao blizanci. Ono što se rađa sa
pohlepom je neznanje. Neznanje i pohlepa pojavljuju se zajedno. I neznanje je podrška
za pohlepu. Kao kada zapalimo šibicu, plamen se pojavljuje i plamen uzrokuje vrelinu.
Kada se neznanje pojavljuje, pohlepa dolazi s njim, rođeni su zajedno. Neznanje i
pohlepa kada se pojave podržavaju jedno drugo, svaki hrani onog drugog, svaki je uslov
za onog drugog, zato se zovu uzajamno uslovljenim.


I neznanje je jedno od tri štetna korena: lobha, dosa, moha. Aviđđā je isto što i moha.
Neznanje je isto što i obmanutost. A ta obmanutost je jedan od tri štetna korena. Zato
predstavlja koreni uslov za štetna stanja svesti.


Voljni obrasci u štetnim stanjima svesti to su štetne saṅkhāre i te saṅkhāre su uslovljene
neznanjem. U bilo kom štetnom stanju uma uvek neznanje postoji. To neznanje je
aktivno prisutno u tom stanju uma. I to stanje uma sadrži u nekoj meri duboko
ukorenjeno nerazumevanje stvari kakve zaista jesu. Zato je um u štetnom stanju, zato
što ne razume stvari kakve jesu.


Ali takođe postoje korisna profana stanja uma. Ona su dobra stanja uma, hvale vredna.
Ona generišu dobru karmu, stanja uma koja će voditi našoj sreći, dobrobiti u budućnosti,
stanja uma koja će voditi duhovnom napretku, razvijanju pāramī sve su to profana
korisna stanja uma. Ako razvijamo četiri temelja sabranosti, četiri ispravna napora,
razvoj đhāna još uvek na profanom nivou sve to su korisna stanja uma, vrlo blagotvorna
stanja i još uvek su uslovljena neznanjem. Kako?


Neznanje tehnički nije prisutno kao aktivna komponenta u ovim stanjima uma, jer korisni
kvaliteti i štetni kvaliteti su u suprotnosti. I kada je tu korisno stanje uma, štetno ne može
biti prisutno istovremeno kao aktivna komponenta tog stanja uma.


Ali kaže se da su korisna stanja uma još uvek uslovljena neznanjem aviđđā u smislu da
dok neko ne dosegne kraj budističkog puta, neznanje ostaje duboko unutar i na dnu kao
sloj toka svesti. Kao tehnički izraz uzimamo anusaya, prikrivena sklonost. To je
tendencija sa kapacitetom da izroni na površinu kada se sretne sa pogodnim
okolnostima. I neznanje je, duboko neznaje, ono što čini korisna stanja svesti karmički
aktivnim. Čini ta korisna stanja kadrim da doprinesu nastavljanju, produžavanju ciklusa
preporađanja. I tako sve dok su anusaye, prikrivene sklonosti prisutne, korisna stanja
svesti - dobro seme koje će doneti srećno, povoljno stanje preporađanja, još uvek nas
vraćaju u okove saṃsāre, nazad u krug rođenja, starenja, bolesti i smrti. I tako saṅkhāra
samo postaju potpuno deaktivirane, gube svoje karakteristike da budu sile vezivanja,
kada su anusaye eliminisane, a to dolazi tek sa eliminacijom neznanja.


(NEZNANJE)
64. „Dobro je, prijatelju”, rekoše monasi, zadovoljni rečima poštovanog
Sāriputte.
Onda mu postaviše novo pitanje: „Ali, prijatelju, može i postojati još neki
način na koji
plemeniti učenik jeste taj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do
istinske Dhamme?” – „Može, prijatelji.
65. Prijatelji, kada plemeniti učenik razume neznanje, nastanak neznanja,
prestanak
neznanja i put koji vodi prestanku neznanja, tada on jeste onaj koji poseduje
ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme.
66. A šta je neznanje, nastanak neznanja, prestanak neznanja i put koji vodi
prestanku neznanja? Ne znati o patnji, ne znati o nastanku patnje, ne znati o
prestanku patnje, ne znati o putu koji vodi prestanku patnje – to se naziva
neznanje. Nastankom otrova, tu je i nastanak neznanja. Prestankom otrova,
tu je i prestanak neznanja. A put koji vodi prestanku neznanja upravo je ovaj
plemeniti osmostruki put: ispravno razumevanje… ispravna koncentracija.
67. Kad plemeniti učenik ovako razume neznanje, nastanak neznanja,
prestanak
neznanja i put koji vodi prestanku neznanja… on ovde i sada okončava
patnju. I na taj
način je plemeniti učenik onaj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao
je do
istinske Dhamme."


Ovo je standardna kanonska definicija neznanja, uobičajena u Saṃyutta Nikāyi gde su
izneta mnoga objašnjenja uslovljenog nastanka koje izgovara Buda. On uobičajeno
uzima lanac unazad do obrazaca i zatim od obrazaca do neznanja i daje definiciju
neznanja, ali ne govori ništa o uzroku nastanka neznanja. Uzima neznanje kao početnu
tačku izlaganja, ne kao prvi uzrok sa velikim "U". Ovde Sāriputta ide dalje i iznosi uslov
za pojavljvanje neznanja:


 Nastankom otrova, tu je i nastanak neznanja.
Prestankom otrova, tu je i prestanak neznanja. A put koji vodi prestanku
neznanja upravo je ovaj
plemeniti osmostruki put: ispravno razumevanje… ispravna koncentracija.


Data je definicija neznanja kao nepoznavanje četiri plemenite istine. U pisanju
mādhyamika se uzima neznanje kao nerazumevanje bezličnosti, praznine. Postoji li
način da se pomire ova dva gledišta?


Izgleda da postoje dve različite tačke gledišta koje treba razmotriti kod objašnjenja
neznanja. Jedno bi bilo psihološko. To bi bilo objašnjenje neznanja kao nerazumevanje
bezlične prirode fenomena, prazne prirode fenomena. To je psihološko ili epistemološko,
sa stanovišta teorije saznanja. Sa ove tačke posmatranja: onako kako smo u odnosu sa
iskustvom, kako ga interpretiramo, mi ne razumemo da su fenomeni bez trajne suštine, da
su lišeni bilo kakve suštinske realnosti, bilo koje nezavisne samostalne stvarnosti.
To bi bilo značenje neznanja na ovom nivou.


Objašnjenje neznanja preko nepoznavanja četiri plemenite istine nazvaćemo
metodološkom definicijom neznanja. Ova definicija neznanja izneta je u svrhu vođenja
učenika u pokušaju razumevanja principa Učenja koje ih Buda podučava. Ovi principi
konstituišu okosnicu Dhamme, četiri plemenite istine formiraju taj osnovni okvir.


70. A šta su otrovi, nastanak otrova, prestanak otrova i put koji vodi
prestanku
otrova? Postoje ova tri otrova: otrov želje za zadovoljstvima čula, otrov želje
za
bivanjem i otrov neznanja. Nastankom neznanja, tu je i nastanak otrova.[19]
Prestankom neznanja, tu je i prestanak otrova. A put koji vodi prestanku
otrova upravo je ovaj plemeniti osmostruki put: ispravno razumevanje,
ispravna namera, ispravan govor, ispravni postupci,
ispravno življenje, ispravan napor, ispravna svesnost i ispravna koncentracija.


Dolazimo do zanimljivog stava: i neznanje je jedan od otrova. Iz otrova neznanja,
neznanje nastaje. Bilo koji uslov koji vodi do neznanja mora sam po sebi sadržati
neznanje. Nema uslova fundamentalnijeg od neznanja.


Neznanje može takođe biti pojačano drugim otrovima: kada je um osobe preplavljen
čulnom željom, osoba zaboravlja svoju osnovnu dobrobit i dobrobit drugih i postaje
zaslepljena. Ta čulna želja pojačava neznanje. Žudnja za postojanjem, za nastavljanjem
bivanja, takođe pojačava neznanje, uslovljava neznanje. I neznanje samo po sebi
pojačava neznanje.


Evo, imamo neznanje kao uslov za otrove i otrove kao uslov za neznanje-voljne obrasce-svest-....
sve do celog ciklusa rođenja, starenja, bolesti i smrti.


Šta je uslov za neznanje? Otrovi, āsava. A za otrove? Neznanje. Ovo je skoro začarani
krug. Kažemo "skoro" jer nije veza koja ne može da se razbije. Zato što su neznanje i
otrovi (od kojih je jedan neznanje) uzajamno zavisni, iz tog razloga ciklus preporađanja
nema početak u vremenu koji možemo otkriti. Razumemo da su uslovi za otrove u ovom
životu neznanje u prethodnom. Razlog neznanja u prethodnom su otrovi u životu pre. I
razlog otrova u tom životu je neznanje iz prethodnog itd. kroz vreme bez početka.
Ali ciklus može da se razbije. Ne treba da mislimo na neznanje kao na nešto mistično ili
kakvu metafizičku silu, već je neznanje samo naš sopstveni nedostatak razumevanja.


U sutti AN 10.62 nalazimo:


"Monasi, početna tačka žudnje za postojanjem ne može se razaznati
tako da bi neko mogao reći:
'Žudnje za postojanjem nije bilo pre;
odavde počinje'
tako vam kažem, monasi.
Pa ipak može se uočiti:
žudnja za postojanjem ima uzrok ovde i tamo.
Kažem vam, monasi, da žudnja za postojanjem ima svoju hranu
i nije bez hrane.
A šta je ta hrana žudnje za postojanjem?
'Neznanje'
treba da bude odgovor.
Neznanje, kažem vam, monasi, ima svoju hranu
i nije bez hrane.
A šta je ta hrana neznanju?
'Pet prepreka'
treba da bude odgovor.
Kažem vam, monasi, da pet prepreka ima svoju hranu
i nije bez hrane.
A šta je ta hrana za pet prepreka?
'Tri načina lošeg postupanja'
treba da bude odgovor.
Oni takođe imaju svoju hranu.
Šta?
'Neobuzdavanje čula'
treba da bude odgovor.
Ona takođe imaju svoju hranu.
Šta?
'Nedostatak svesnosti i jasnog razumevanja'
treba da bude odgovor.
Oni takođe imaju svoju hranu.
Šta?
'Nedostatak ispravne pažnje (ayoniso manasikāra)'
treba da bude odgovor.
On takođe ima svoju hranu.
Šta?
'Nedostatak poverenja'
treba da bude odgovor.
A šta je hrana za to?
'Neslušanje istinske Dhamme'
treba da bude odgovor.
Kažem vam, monasi, da neslušanje istinske Dhamme ima svoju hranu
i nije bez hrane.
A šta je ta hrana za neslušanje istinske Dhamme?
'Nedruženje sa pouzdanim ljudima'
treba da bude odgovor."


Kada se svi ovi linkovi povežu dobijaju na impulsu, jedan podržava drugog, ovaj
sledećeg i na kraju pet prepreka čine da neznanje prevlada i ovo neznanje čini da
žudnja za postojanjem prevlada.


Ali Buda takođe kaže:


"Isto tako, monasi, druženje sa pouzdanim ljudima
kada se ostvari,
vodi do slušanja istinske Dhamme,
slušanje istinske Dhamme
kada se ostvari,
vodi do ispravne pažnje (yoniso manasikāra),
ispravna pažnja
kada se ostvari,
vodi do svesnosti i jasnog razumevanja,
svesnost i jasno razumevanje
kada se ostvari,
vodi do obuzdavanja čula,
obuzdavanje čula
kada se ostvari,
vodi do tri načina ispravnog postupanja
tri načina ispravnog postupanja
kada se ostvare,
vode do četiri temelja sabranosti,
četiri temelja sabranosti
kada se ostvare,
vode do sedam faktora probuđenja,
sedam faktora probuđenja
kada se ostvare,
vode do istinskog znanja i oslobođenja.


U pozitivnom smeru dobijamo na impulsu, jedan faktor uslovljava sledeći, pojačava ga,
dok na kraju ova igra bez početka, ova igra neznanja i otrova, obrtanje u skoro pa
začaranom krugu, najzad može biti zaustavljena i savladana.


Ovo nas vodi do kraja naše diskusije, poslednji paragraf 71 zaključuje ceo govor:


71. Kad plemeniti učenik ovako razume otrove, nastanak otrova, prestanak
otrova i
put koji vodi prestanku otrova, on potpuno napušta prikrivenu sklonost ka
strasti,
potpuno okreće leđa prikrivenoj sklonosti ka mržnji, potpuno iskorenjuje
prikrivenu
sklonost ka gledištu i obmani: ‘Ja sam’; napuštanjem neznanja i pojavom
istinskog
znanja on ovde i sada okončava patnju. I na taj način plemeniti učenik
poseduje
ispravno razumevanje, ispravno gledište, ima potpuno pouzdanje u Dhammu
i stigao je
do istinske Dhamme.”
Tako reče poštovani Sāriputta. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima
poštovanog
Sāriputte.


Ovo napuštanje prikrivene sklonosti ka strasti i mržnji označava treći stupanj
prosvetljenja - nepovratnika. To još nije dovoljno: treba napustiti i prikrivenu sklonost ka
taštini i obmani 'Ja sam' (asmi-māna) i napuštanjem neznanja i pojavljivanjem
istinskog znanja ovde i sada stupiti na četvrti nivo, nivo arahanta: on ovde i sada
okončava patnju.


Ovim zaključujemo naše izlaganje Govora o ispravnom razumevanju.


Praksa
Ovaj govor sadrži neka od Budinih najznačajnijih učenja. Vredno je truda posvetiti vreme
kontemplaciji svakog odeljka.