Budizam
Budizam => Theravada => Temu započeo: oblica Mart 15, 2010, 13:23:22
-
ŠTA MEDITACIJA JESTE
Meditacija je reč, a reči različiti ljudi koriste na različite načine. Ovo može izgledati trivijalno, ali nije. Vrlo je važno tačno odrediti šta neko podrazumeva pod rečju koju koristi. Svaka poznata kultura razvila je, na primer, neku vrstu mentalne prakse koja se može nazvati meditacijom. Sve zavisi od toga koliko je široko definišete. Tehnike se takođe enormno razlikuju i nema smisla sve ih nabrajati. Zato da pogledamo ovde samo one prakse koje su najpoznatije na Zapadu i najlakše se vezuju za pojam meditacije.
Unutar judeo-hrišćanske tradicije nalazimo dve prakse koje se međusobno preklapaju, a nazivaju se molitva i kontemplacija. Molitva je direktno obraćanje nekom duhovnom entitetu. Kontemplacija je duži period usmerenog razmišljanja o nekoj posebnoj temi, obično religijskom idealu ili odlomku iz tekstova. Sa stanovišta mentalnog razvoja, obe te prakse su vežbe koncentracije. Uobičajena poplava nasumičnih misli je ograničena i um je omeđen na jednu oblast delovanja. Rezultati su pak oni koje pronalazite bilo kojoj praksi koncentracije: duboki mir, usporavanje metabolizma i osećaj spokojstva i blagostanja. :krst:
Iz hinduističke tradicije dolazi nam jogijska meditacija, koja je takođe čisto koncentrativna. Standardne osnovne vežbe su fokusiranje um na jedan jedini objekat – kamen, plamen sveće, slog ili nešto drugo, ne dozvoljavajući mu da bilo gde odluta. Pošto je stekao osnovnu veštinu, jogi proširuje ovu praksu tako što se okreće kompleksnijim objektima kao što su posebni stihovi, šarene religijske slike, energetski kanali u telu itd. Ipak, bez obzira koliko je kompleksan objekat meditacije, sama meditacija ostaje i dalje čista vežba koncentracije.
Unutar budističke tradicije koncentracija se takođe veoma ceni. Ali je dodat i jedan novi elemenat i potom veoma istaknut. Taj element jeste svesnost. Svi oblici budističke meditacije imaju za cilj razvijanje svesnosti, koristeći koncentraciju kao alatku. Budistička tradicija je, međutim, vrlo kompleksna i postoji nekoliko posebnih puteva ka tom cilju. Zen meditacija koristi dva odvojena puta. Prvi je direktno uranjanje u svesnost čistom snagom volje. Sednete i jednostavno sedite, što znači da izgurate iz polja svesti sve izuzev čiste svesnosti tog sedenja. Ovo zvuči vrlo jednostavno. Ali nije. Pokušajte pa ćete videti koliko je zapravo teško. Drugi zen pristup se koristi u rinzai školi i to je izbacivanje uma iz ravnoteže uobičajenog toka misli u čistu svesnost. Ovo se radi tako što se učeniku da nerešiva zagonetka koju treba da reši i to ga stavlja u užasnu situaciju. Pošto ne može da pobegne od bola te situacije, jedino mu preostaje da pobegne u čisto iskustvo sadašnjeg trenutka. Nema nigde drugde gde bi mogao da pobegne. Ovo je efikasno za mnoge ljude, ali je prilično naporno.
:pcelica:
-
Meditacija na olimpijski način :D
100 DANA
Marta Henri
Danas je 91. dan kako pokusavam da 100 dana bez prekida meditiram. Vama to moze izgledati malo ili mnogo. Za mene, to je mnogo. Imam problem da ostanem disciplinovana tokom duzeg perioda. Sklona sam da nesto pocnem, pa prekinem, opet krenem, opet prekinem, da bi posle nekog vremena ponovo pocela -- i, mislim, da vam je situacija prilicno jasna.
Za ovaj 91-dnevni period discipline inspiracija mi je bio moj brat Dag. On nikada nije meditirao, ali je nedavno hodao 100 dana. Isao bi u park ujutro pre posla, ponekad i kada je kisa lila kao iz kabla. Ako je na poslu imao sastanak rano ujutro, hodao je nocu, bez obzira koliko je bio umoran i koliko je bilo kasno.
Nas dvoje smo sasvim razliciti. On je advokat sa porodicom i kucom u predgra?u. Ja sam pisac, sa psom i stanom u centru grada. Pa ipak, oboje neprekidno imamo problem da istrajemo u stvarima za koje inace znamo da su za nas dobre. Dag ne vezba dovoljno, a ja se borim da odrzim kontinuitet svojih meditacija.
Oduvek su me impresionirali olimpijski gimnasticari, zbog snage i gracioznosti koju su unosili u svoj sport, kao i zbog discipline neophodne da bi svoje vezbe izvodili sa toliko sigurnosti i zacu?ujuce lakoce.
Ali ja nisam kao oni; ja nisam vrhunski sportista. Ja sam nalik mom bratu i zato je Dogov primer discipline bio toliko inspirativan za mene. Ako on to moze da uradi, pomislila sam, mogu i ja. I tako sam pocela svojih 100 dana meditacije.
Obicno meditiram 30 minuta uvece. Ako planiram da se kasno vratim kuci, gledam da odsedim pre vecere. To bas i ne funkcionise uvek. Ponekad se svede na to da oko ponoci meditiram 10 minuta. mrtva umorna ili malo osamucena od pica. 13. dana trgla sam se u sred noci, setila da nisam taj dan meditirala i naterala sebe da se izvucem iz toplog kreveta i posadim na jastuce. Izme?u 25. i 43. dana bila sam na putovanju autobusom kroz Indiju. Meditirala sam u hotelskim sobama i u platnenim ¨atorima. Ponekad bih meditirala u autobusu, koristeci tajmer na mom aj-podu, dok smo moji saputnici i ja jezdili preko rad¸astanske pustinje. Na 16 sati dugom letu iz Delhija kuci meditirala sam na 10 i po kilometara visine.
Prosao je i 47. dan -- bila sma skoro na pola puta. Vec sama ta akumulacija dana cinila je mogucnost neuspeha sve manjom i manjom. Onda mi je momak saopstio da je, dok sam bila u Indiji, izasao sa tri razlicite devojke i tako smo okoncali nasu vezu. Bila sam razbijena. Jako mnogo vremena sam provodila u krevetu, placuci ili piljeci u plafon.
Nekako sam uspela da meditiram i kroz sve te dane tuge. Ili je to mozda tek podsecalo na meditaciju, sto je ponekad jednostavno vas maksimum. Sa kutijom papirnih maramica pri ruci, sedela sam barem deset minuta svakoga dana. Mnoge dane bih istovremeno i sedela i plakala -- plakala i duvala nos, cekajuci da sat otkuca, kako bih ponovo otpuzala do kreveta. Osecala sam se neuspesnom i kao devojka i kao meditant, ali sam nastavljala da sedim.
U jednom trenutku, negde oko 65. dana, prestala sam da placem i pocela ponovo da pratim dah. Zatim sam se vratila pokusajima da budem svesna toga kako su misli u mojoj glavi samo misli.
91. dana ne mogu da izvestim da sam napravila nekakav cudesan proboj ili imala nekakav misticni dozivljaj. I jos uvek ne mogu apsolutno da garantujem da cu uspeti da stignem do 100. dana. Ali sa mojim bratom kao inspiracijom, prilicno sam sigurna da hocu.
:zeka
-
Meditacija na objekat???
Imali neko iskustvo sa time? Recimo da meditirate na vaznu za cvece. Tokomnjenog posmatranja, reklo bi se da je um isto sto i posmatra...tj da suum i vaza isto a ne dva zasebna antiteta. Da li neko shvata ovo tj. dali je neko to doziveo iskustveno?
-
Ja ne :tuzan:
-
Dok sam citao o tome, nisam mogao bas jasno da shvatim na intelektualnom nivou sta pisac zeli da kaze. Imao sam nekoliko resenja u glavi ali mi ni jedno nije delovalo kao ispravno. Onda sam seo da meditiram i da posmatram statuu Bude. Nisam je analizirao, vec samo posmatrao oblik statue bez zelje da bilo sta saznam o njoj. A onda sam primetio kako se moj um bori da nadje resenje kako su on i statua isto....medjutim, sto vise upadam u borbu, to je odgovor dalji. Zato sam se lepo vratio disanju pa posle nekoliko minuta pauze, opet na statuu. Na kraju sam se setio da sam skoro isao do jednog coveka kako bih u njegovom dvoristu snimio nepoznatu zivotinju koja je uginula. Zivotinja lici na meduzu ali nije meduza. Secam se kako se je um borio da ukapira sta to oci gledaju i kakve signale salje mozak....da li je to zivo ili ne, koliko vode ima u sebi...kako bi na kraju izvrsio poredjenje sa podacima koje ima u svojoj arhivi i dao neki naziv toj zivotinji. Ocigledno da je um totalno zbunjen kada naleti na nesto sto ranije nije video i onda se nalazi u haosu....ne zna koju fijoku prvo da otvori i u koj registar da zaviri....hehehehe. Pretpostavljam da kada se kaze da su um i ono sto um gleda isto....da se odnosi opet na uslovljenost da vidimo ono sto nas um smatra da vidimo. Ne bih znao...ali ako neko ima neko iskustvo, neka se obrati..... :misli: :misli: :misli:
-
Занимљиво..
Ево једне зен причице. Можда ти помогне да решиш ''мистерију''.
Камени ум
Кинески учитељ зена Хоген је живео сам у једном малом храму у унутрашњости.
Једнога дана дођоше четири путујућа монаха и замолише га да упали ватру у његовом дворишту да би се угрејали.
Док су то радили, Хоген их чу како расправљају о субјективности и објективности.
Он им се придружи, и рече: "Ево овог великог камена. По вашем мишљењу, да ли је он у вашем уму или ван њега?"
Један од монаха одговори: "Са будистичке тачке гледишта, све је објективизација у мом уму."
"Мора да ти је глава врло тешка", примети Хоген, "ако у њој свуда носаш овакав камен."
-
Original postavio Panonac:
To sa vazom me je podsetilo da sam nekada citao nesto na tu temu ali tada sam bio daleko od bilo kakve prakticne meditacije pa nisam ni pokusavao da to radim.
Nekako mislim da meditacija treba da pomogne da postanemo svesniji samih sebe i svojih postupaka a ne da se pretvaramo u vazu ili cvece :)
Ja sam nedavno poceo da vezbam "svesnost" prilikom pisanja, Na poslu svakodnevno rukom pisem neke podatke za internu upotrebu i posto mogu to da radim polako poceo sam da pisem sa paznjom. Znaci ono "kosa crta, pravilan krug, spojena slova.." i oni koji su to kasnije citali nisu mogli da prepoznaju da su to moje zabeleske mada ih citaju vec 20 godina. Meni je to interesantno a usput mi se i "moj" rukopis popravio, ocistio od skrabotina koje su se nagomilale sa godinama i lici mi na onaj kakav sam imao na studijama. Kada bi i druge stvari da se poprave na taj nacin! A mozda i mogu, treba pokusati :)
-
Jongi Rinpoš Mingjur je napisao jednu vrlo interesantnu knjigu. Njome je Mindfulness ovih dana veoma inspirisan, reklo bi se po njegovom pisanju.
Pre par godina sam, vraćajući se s posla, sasvim slučajno ušla u knjižaru i sasvim slučajno izabrala narandžastu knjigu sa police.
Pojma nisam imala šta sam kupila. Kada sam došla kući i pročitala da knjigu preporučuje Ričard Gir, strašno sam se razočarala.
Pomislila sam da je to neka teška komercijala... :mgreen:
I naravno, prevarila sam se.
Pisac se svojski potrudio da ljudima sa zapada razjasni neke nedoumice vezane za budizam.
Počev od pogrešnih prevoda budističkih tekstova na zapadne jezike, pa preko pogrešnih tumačenja istih.
U svakom slučaju.. cilj mu nije bio da nas pretvori u vaze sa cvećem... :D
Ali na jedan veoma duhovit način navodi čitaoca da napravi generalno spremanje u pretrpanim fiokama.
(Šta je to što znamo i odakle znamo i da li je baš tako)
Kroz čitavu knjigu koristi čuveno poređenje sa majmunom(umom) koji sa nalazi u prostoriji sa pet prozora(čulo dodira, vida, sluha, ukusa i mirisa).
Meditacije na objekat, ukus, miris... zapravo naziva uvodom u meditaciju...
Vežbicama koje je korisno povremeno raditi.
Vežbu sa posmatranjem objekta, nisam shvatila tako komplikovano kao Mindfulness.
Samo sam obratila pažnju na to, šta sve dodajem nekom sasvim jednostavnom predmetu.
Koliko sviđanja/nesviđanja za nešto tako jednostavno kao što je vaza. :D
''ne/sviđa mi se boja'' ''ne/sviđa mi se oblik'' ''poklonila mi je omražena/draga osoba''....
-
U vezi sa ovim što pišeš možda ne bi škodilo pročitati ni tekst Ađan Brahmavamsa:
Poduka za Bāhiyu: U onome što vidimo neka bude samo to što vidimo (http://www.yu-budizam.com/lib/modern/brahm-bahiya.html)
a ja ću ovde dati samo jedan kratak odlomak:
"Dakle, šta su Bāhiya i poštovani Mālunkyaputta videli u Budinim rečima, a što je u njima stvorilo iskustvo arahanta? Šta to znači: 'U onome što vidiš neka bude samo to što vidiš'?
To znači viđenje bez ikakvog iskrivljavanja, bez dodavanja ili oduzimanja. Kao što to savremena psihologija zna, ono što dopre do naše pažnje kao "viđeno" već je probrano i iskrivljeno našim željama i odbojnostima. Ovaj proces iskrivljavanja odigrava se pre trenutka kognicije. Nemoguće je taj proces videti dok se događa. On se odvija na podsvesnom nivou. Jedino što možemo je da posredno zaključujemo o njemu. Otkrivamo da su naše naklonosti ulepšale informacije kako bi umu predstavile ono što želimo da vidimo, dok je neprijateljstvo sprečilo svaki pristup umu onim karakteristikama koje ne želimo da vidimo. Ono što vidimo retko je samo viđeno. To što vidimo golom pažnjom retko je istina. To nije ono što jeste, već ono kako nam se čini.
Trebalo bi da sada već imamo dovoljno životnog iskustva da bismo za ovo znali. Kada vi kao muškarci vidite lepu ženu, šta zapravo vidite? Većina ljudi, čak i monaha, ne vidi ono što jeste -- samo mišiće, tetive, kožu i kosu -- umesto toga oni vide grudi! kako se to događa? Prizor biva obojen našom seksualnom željom, koja iskrivljuje realnost. Kada ugledate svoju majku na odru, šta vidite? Opet ne vidite obn što je zaista pred vama -- samo mišiće, tetive, kožu i kosu -- umesto toga vidite tragediju. Vaša vezanost je iskrivila viđenje stvarnosti. "
:pozdrav:
-
Original postavio Miki:
Buddhagosa je u svojoj knjizi Visuddhi-Magga sistematizovao theravada ucenje i izmedju ostalog opisao 40 razlicitih vrsta meditacije. Knjiga je napisana u 5 veku u Sri Lanci. Neke od opisanih meditacija se danas retko praktikuju, npr. 10 vrsta meditacije na bazi posmatranja leseva u razlicitim stanjima raspadanja.
Tu se opisuje i 10 "kazina" meditacija. Radi se o 4 osnovna elementa (zemlja, voda, vatra, vazduh ili vetar) i 4 boje (plava, zuta, crvena, bela), svetlosnoj i prostornoj kazini. Ukoliko se izabere, na primer plava boja, napravi se omanji, obicno okrugao predmet od te boje i onda se gleda u taj predmet i tako usmerava koncetracija na njega. Posle duzeg gledanja, slika predmeta se vidi i kada se zatvore oci. Na paliju se ta slika zove "uggaha-nimitta". Kasnije se javlja i druga vrsta slike "patibhaga-nimitta", koja je u stvari na neki nacin idealizovan oblik stvarnog predmeta.
U knjizi je na oko 60 strana opisana meditacija na element "zemlja", a ostale kazine su ukratko objasnjene, posto su metodi slicni.
-
Original postavi mindfulness:
Da, knjiga koju je pomenula Kojica me jeste nadahnula. Izuzetno je dobro napisana....nekako narodski. Jednostavnim recima kroz uporedjenja sa kvantnom mehanikom mi je objasnjeno ono sto do sada nisam shvatao bas jasno. Preporucujem svima da procitaju tu knjigu. Kvalitet meditacije mi se je dosta promenio ka pozitivnom.
Inace, nije poenta da se pretvorimo u ono sto gledamo, vec samo da posmatramo to sto gledamo....tacnije, da posmatramo "sebe" kako posmatra taj predmet i kako mozak prima informacije i kako ih obradjuje. Definitivno se radi o uslovljenosti.....kako ne vidimo samo to sto vidimo vec na to dodajemo jos hiljadu stvari kojima smo uslovljeni.
-
Buddhagosa je u svojoj knjizi Visuddhi-Magga sistematizovao theravada ucenje i izmedju ostalog opisao 40 razlicitih vrsta meditacije. Knjiga je napisana u 5 veku u Sri Lanci. Neke od opisanih meditacija se danas retko praktikuju, npr. 10 vrsta meditacije na bazi posmatranja leseva u razlicitim stanjima raspadanja.
Tu se opisuje i 10 "kazina" meditacija. Radi se o 4 osnovna elementa (zemlja, voda, vatra, vazduh ili vetar) i 4 boje (plava, zuta, crvena, bela), svetlosnoj i prostornoj kazini. Ukoliko se izabere, na primer plava boja, napravi se omanji, obicno okrugao predmet od te boje i onda se gleda u taj predmet i tako usmerava koncetracija na njega. Posle duzeg gledanja, slika predmeta se vidi i kada se zatvore oci. Na paliju se ta slika zove "uggaha-nimitta". Kasnije se javlja i druga vrsta slike "patibhaga-nimitta", koja je u stvari na neki nacin idealizovan oblik stvarnog predmeta.
U knjizi je na oko 60 strana opisana meditacija na element "zemlja", a ostale kazine su ukratko objasnjene, posto su metodi slicni.
Ја сам се овога често играла кад сам била мала. :dkez:
А чему то служи?
-
Original postavio Miki:
Ја сам се овога често играла кад сам била мала. :dkez:
А чему то служи?
To je takodje jedan od nacina smirivanja uma ("samatha"), pomocu kojega se ulazi u stanja drugacije svesti ("jhana"). Pri tome nasu paznju ne usmeravamo na disanje, nego na predmet. Po Buddhagosi ucitelj treba da odredi koja vrsta meditacije je najpogodnija za ucenika, a u zavisnosti od njegovog karaktera i temperamenta i onda ucenik treba da se prevashodno posveti toj vrsti meditacije.
-
Nisam puno pratio ovu temu, jer jednostavno ne stignem sve zanimljive teme pratiti na ovom forumu, pa se unaprijed izvinjavam ako cu odgovoriti na nesto sto ste vec raspravili. Ali krecem od pocetka...
ŠTA MEDITACIJA JESTE
Iz hinduističke tradicije dolazi nam jogijska meditacija, koja je takođe čisto koncentrativna. Standardne osnovne vežbe su fokusiranje um na jedan jedini objekat – kamen, plamen sveće, slog ili nešto drugo, ne dozvoljavajući mu da bilo gde odluta. Pošto je stekao osnovnu veštinu, jogi proširuje ovu praksu tako što se okreće kompleksnijim objektima kao što su posebni stihovi, šarene religijske slike, energetski kanali u telu itd. Ipak, bez obzira koliko je kompleksan objekat meditacije, sama meditacija ostaje i dalje čista vežba koncentracije. :yoga
Hinduisticka meditacije ima vjezbu sabranosti (trataka) koja moze biti na neki predmet, tocku, plamen, dio tijela i sl. To je vjerujem vrlo slicno kao i u buddhizmu koji koristi dah, boje, oblike i sl. Mislim da u tom pogledu nema bitnih razlika izmedju dvaju skola. No, prava meditacija je nesto drugo, sto je opet isto kao i u buddhizmu. Meditacija nije samo sabranost, nego svjesna sabranost. Tu nastupa temeljna tehnicka razlika yoge i buddhizma.
U buddhizmu nakon satipathane (vjezbe sabranosti) nastupa vipassana (vjezba svjesnosti). U yogi nakon tratake ili dharane (vjezbe sabranosti) krece dhyana (meditacija) zasnovana na upotrebi mantre. Yogicka meditacija ima 3 dijela: slika (oblik koji se zamislja), zvuk (mantra) i znacenje toga obojeg. Kao film koji mora imati sliku, ton i prijevod ili znacenje da bi se potpuno razumio. Za razliku od buddhisticke vipassane u yogi se meditira na znacenje mantre. Npr. yogin zamislja svoj "ja-osjecaj" kao tocku okruzenu beskonacnom svijescu, bogom, Buddhinim duhom, Shivom, Brahmom, Kristom, Allahom...svejedno, kako god osoba voli to zamisliti i nazvati. Potom ponavlja mantru koja ima i znacenje, obicno nesto poput "ja sam To". Tako zamislja da se sjedinjuje s Tim. Pri tome naravno i ono sto zamislja kao svoje "ja" i ono sto zamsilja kao "najvisa stvanost" nije nista drugo nego njegova uobrazilja. No, pri tome nastupa jedan dio koji je posve mistican i ne moze se tako lako objasniti. Naime, ta mantra djeluje tako da olaksava osobi uvid u prirodu svojeg "ja" i u prirodu "toga" na sto meditira. U konacnici se te dvije stvari sjedinjuju. To se naziva samadhi u yogi. Mantra je ustvari zvuk koji se javlja u trenutku dostizanja nirvane (buddhizam) ili samadhija (yoga). U trenutku gasenja "ja" osjacaja. Stoga taj zvuk potice ispravnu ideaciju (znacenje) i vodi um prema ispravnom razumijevanju svojeg "ja" i prirode vrhunske stvarnosti s kojom se "ja" mora sjediniti. Tehnicki gledano, to je vrlo razlicita tehnika od buddhisticke vipassane, ali u osnovi ima vrlo slicna polazista.
Zasniva se na sabranosti paznje (svejedno da li na mantru, njezino znacenje i neku sliku koja podrzava to znacenje; ili na osjecaje, misli i sl. kao u buddhistickoj vipassani) i vodi spoznaji da "ja" kao trajno i vjecno spostvo ne postoji izvan totaliteta i apsoluta s kojim je Jedno. Izvorna yoga ne vjeruje u postojanje duse. Taj "ja" osjecaj je dio uma. Kada se um ukroti, nastupa spoznaja vrhunske stvarnosti. U sustini to jeste vrlo slicno buddhizmu, samo u tehnickom pogledu polazi od posve drugacijih postavki.
Zen meditacija koristi dva odvojena puta. Prvi je direktno uranjanje u svesnost čistom snagom volje. Sednete i jednostavno sedite, što znači da izgurate iz polja svesti sve izuzev čiste svesnosti tog sedenja. Ovo zvuči vrlo jednostavno. Ali nije. Pokušajte pa ćete videti koliko je zapravo teško.
Hm, ja bih rekao da zazen nije samo sjedenje. Po meni izmedju mahayanskog zazena i theravadske vipassane nema nikakve razlike, to je posve ista praksa. Paznje se obraca na tijelu, osjete, osjecaje, misli... Nije to samo sjedenje bez ikakve svjesnosti. U sustini mahayana nije promijenila tehniku meditacije, samo filozofsko ucenje. Tek je kasnija tantrayana usvojila onaj gore opisani yogicki pristup kao novu tehniku, mada i u buddhistickoj tantrayani jos uvijek postoji vipassana kao uvodna i temeljna tehnika. U osnovi yoga je tantrickog porijekla, i kao takva je usla u hinduizam (tantrizirani brahmanizam) i tantricki buddhizam.
Drugi zen pristup se koristi u rinzai školi i to je izbacivanje uma iz ravnoteže uobičajenog toka misli u čistu svesnost. Ovo se radi tako što se učeniku da nerešiva zagonetka koju treba da reši i to ga stavlja u užasnu situaciju. Pošto ne može da pobegne od bola te situacije, jedino mu preostaje da pobegne u čisto iskustvo sadašnjeg trenutka. Nema nigde drugde gde bi mogao da pobegne. Ovo je efikasno za mnoge ljude, ali je prilično naporno.
Da, to je doista doprinos zena/chana buddhistickoj praksi. :misli: :D :ok
-
Napredak u meditaciji
Postoje mnoge vrste meditacije i čak mnoge varijacije jedne iste vrste. Tako ljudi često pitaju: "Koja je najbolja tehnika meditacije?" A pošto su meditirali neko vreme, dolazi sledeće pitanje: "Kako da budem siguran da tehniku izvodim pravilno?" Postoje četiri kriterijuma koji se mogu iskoristiti u proceni onoga što je Buda nazvao "napredak, rast i sazrevanje" (vuddham, virulhim, vepullam) u pogledu meditacije. Ako ste (1) generalno srećniji nego što ste bili pre početka meditacije, (2) ako uočavate rast pozitivnih i smanjenje negativnih svojstava u sebi, (3) ako ste opušteniji i otvoreniji i (4) ako ste u stanju da budete objektivniji prema sebi, sve su to dobri indikatori da vaša meditacija ide u pravcu u kojem bi i trebalo.
Određeni pristupi meditaciji i stavovi koje sa njom povezuju neki ljudi mogu one koji je praktikuju učiniti napetim, tmurnim ili preterano ozbiljnim. Kralj Pasenadi uočio je razliku između sledbenika drugih učitelja i Budinih učenika. Prvi su bili toliko namršteni i izgledali su nekako napaćeno "da čovek ne bi ni poželeo da ih ponovo vidi", dok su drugi bili "nasmejani, veseli, otvoreni i radosni, iz njih se zračila pozitivna energija, opuštenost, bez ikakve napetosti, bili su zadovoljni šta god bi im bilo dato, sa umovima budnim poput jelena u šumi" (M.II,121). Mnogo puta Buda je povezivao izbalansiranu, ozbiljnu meditaciju i sreću. "Um koji je srećan postaje skoncentrisan" (sukhino cittam samadhiyati), "pažljiv čovek postaje srećniji" (satima sukham edhati), "Neko bi mogao pomisliti: 'Možda ta loša mentalna stanja mogu biti uklonjena... a da čovek i dalje ostane nesrećan.' Ali ne treba tako razmišljati. Ako su loša mentalna stanja uklonjena... samo prijatnost i radost, vedrina, svesnost i jasnoća ostaju, a to je stanje sreće" (D.I,73; S.I,208; D.I,196).
Umesto da vide sebe onakvima kakvi zapravo jesu, neki meditanti imaju sliku kakvi bi "trebalo" da budu i onda koriste potiskivanje i razna lukavstva kako bi sebe nekako ugurali u taj šablon. Posledica je obično telesna ukočenost: napet izraz lica bez osmeha, kruti pokreti i neelastično telo. Drugi meditanti razvijaju neki od oblika mentalne ukočenosti, postaju sitničavi i nefleksibilni čak ni kada su u pitanju i najminornija pravila, bivaju dogmatični u pogledu tumačenja Učenja i tehnika meditacije. Takve ljude često čujemo kako tvrde da je njihov način meditacije "apsolutno ispravan", a da su drugi načini, čak i ako se sasvim malo razlikuju, "apsolutno pogrešni". Ovakva fizička i psihološka rigidnost je vrlo loš znak. Nasuprot tome, uspešan meditant ima dovoljno poverenja da se "opusti i razveže kosu" (appossukka, pannaloma), a da ne postane nemaran, kao i sposobnost da pojmove unutar Učenja i tehnike meditacije vidi kao korisne alatke, pre nego kao nekakve apsolute za koje se mora vezati.
Uspešna meditacija će postepeno oslabiti ego, tako da naša slika o samima sebi postaje manje važna, a nevezivanje će ojačati, uključujući i nevezivanje za naše slabosti. Otuda, meditanti bi trebalo da su u stanju da sve realnije i dublje procenjuju sami sebe, da budu pošteni i realni u pogledu svog unutrašnjeg života. Trebalo bi da postaju prijemčiviji za savete svojih duhovnih prijatelja i učitelja, spremniji da priznaju sopstvene greške, sposobniji da prime pohvalu bez stida i kritiku bez samoopravdavanja. Zreli meditant će, govorio je Buda, biti spreman da "svom učitelju ili iskusnom monahu otkrije svoje nečistoće uma onakve kakve one zaista jesu" (A.IV,189-90).
A na večno pitanje: "Koja je najbolja tehnika meditacije?", odgovor bi bio: "Ako kvaliteti koji su gore nabrojani postaju vidljiviji kao rezultat vaše meditacije, tada je to tehnika koja je najpogodnija za vas".
(Shravasti Dhammika)
-
Nakon svega naučenog o meditativnim zadubljenjima, okovima samsare (engl. fetters) i stepenima prosvetljenosti; sada ova četiri kriterijuma uspešnosti meditacije iz prvog pasusa gornje poruke, dođu kao dugme za resetovanje, hladna izvorska voda. :ok
:andjali
-
Ja sam se vrlo lako prepoznao u onoj drugoj slici, projektovanom modelu, u koji bi pošto-poto sebe da uguram. Ej mlados' ludos' Ali dobro je, sad me to malo popustilo. :kez:
-
Okačio sam dole publikaciju Ađan Brama "Osnovna tehnika meditacije". Nisam bio siguran da li da to činim jer većini nas običnih smrtnika koji nešto malo sedimo i dišemo, može da sugeriše da i kakva-takva praksa koju imamo ne valja, i da postavi nerealan cilj; jer ciljna grupa tog uputstva za meditiranje su, kako sam razumeo, zaređeni sledbenici i vrlo posvećeni laici na (možda kišnom) povlačenju sa neograničenim vremenom za sedenje i već ostvarenim značajnim stepenom napuštanja (letting go). Ovo je moj utisak, možda grešim, još sam zelen.
A opet, sa druge strane, Bramov prijemčiv stil u opisivanju meditativnih stanja se meni prilično dopao, pa sam pomislio da bi se to i drugima moglo dopasti.
Ali kao što reče Sati u dobrodošlici novim članovima foruma, bitno je ići u dobrom pravcu i činiti ono što je moguće u skladu sa idealom, bez opterećivanja sebe. :naocare:
-
Posle duzeg gledanja, slika predmeta se vidi i kada se zatvore oci. Na paliju se ta slika zove "uggaha-nimitta". Kasnije se javlja i druga vrsta slike "patibhaga-nimitta".
Ја сам се овога често играла кад сам била мала. :dkez:
А чему то служи?
To je signal postignute koncentracije.
-
Možda će vam ovo zatrebati dok meditirate. :kez:
Meditation timer ili "budilnik" za meditaciju. Podesite vreme koje hoćete da sedite i kliknete na dugme "Begin". Kao znak za početak, zvono će se jednom oglasiti, a na kraju tri puta.
Možete podesiti i vreme koje vam je potrebno dok ne sednete i udobno se namestite pre meditacije, ali to nije obavezno.
Pogledajte ovde:
http://www.meditate.mx/timer (http://www.meditate.mx/timer)
Zanimljivo mi je da autor sajta takođe preporučuje knjigu Henepole Gunaratane: Mindfulness in Plain English kao daleko najbolju knjigu o meditaciji na koju je naišao. Imamo sreću da je ova knjiga prevedena i kod nas i nalazi se na linku:
http://www.yu-budizam.com/knjige/pdf/Gunaratana.pdf (http://www.yu-budizam.com/knjige/pdf/Gunaratana.pdf)
-
Joj ovo je super stranica za odbrojavanje duzine meditacije...
-
Ovo pitanje sam nedavno postavio na mailing listi, ali nisam vidio niti da je doslo na listu, a niti da je itko odgovorio. Stoga ga ponavljam na forumu:
-----------------------------------
Mogu da kazem da sad vec jedno vrijeme radim vrlo redovito vipassanu. Dva puta dnevno po 15-30 min. Po onim uputama sa web stranice (mozda vam se jednom pridruzim na seminarima). I mogu reci da je stvarno dobra i smirujuca tehnika. Upiljim se :) hocu reci, promatram neku pojavu (tijelo, podrazaji, osjecaji, misli... jos svijest nisam naucio razlikovati) i stvarno kada to dovoljno dugo promatras bez da se u to uplices... stvarno pocinje da se razgradjuje, nestaje, smanjuje se itd. Nakon meditacije se covjek doista osjeca vrlo odmoren i laksi, kao da je nesto otpalo sa njega.
Mali problem mi predstavlja kada niti jedna pojava nije dovoljno jako izrazena da bi prevladala kao glavni predmet sabranosti. Onda uglavnom koristim dva pristupa, pa bih ujedno zamolio iskusnije da mi kazu da li je to u redu? Prvo je moje staro i provjereno iskustvo iz yoge koje kaze: sjedi i meditiraj, ne mici se, ne posustaj, uhvatit ces ti to... pa onda zasjednem po sat-sati i po'. No, vec nakon pola sata meditacije pocinju isplivavati neke misli, osjecaji i sl. koji su tu malo naglaseniji pa taman posluze za promatranje.
Drugi je pristup kada se to ipak ne desi niti nakon malo poduzeg sjedenja. Tada namjerno uzmem jednu misao ili osjecaj od tih koje su kao sve jednako slabo izrazene, pa je namjerno pojacam. Tada je promatram. Tada mogu dosta dobro da je razgradim. Kada oslabi opet je malo namjerno pojacam i promatram. Jel' to u redu?
Vrlo cesto dolazi do smjese osjecaja. Tuga, radost, bijes... a niti jedan ne prevladava. Sve je to jedva primjetno. Niti jednog ne mozes izdvojiti kao jakog i cistog u tom trenutku. Ako promatram tu cijelu smjesu nekako gubim usredotocenost. Oni se mijesaju. Neki slabe dok se na njih usmjeris. Nije da slabe od promatranja, nego vise mislim da bjeze iz motrista zbog nesvjesnog otpora. Drugi nisu dovoljno jaki da postanu predmet sabranosti tj. i oni bjeze cim se na njih usmjerim. Onda radije uzmem jednog od njih. Pojacam ga, izdvojim ga i promatram. Tada se dosta dobro mogu suociti sa strahom od neugode i zeljom da od njega uteknem, ili strahom da ga ne izgubim (ugoda). Pojacavam osjecaj ili misao do granice da je mogu nepristrano promatrati i onda doista vidim da nakon nekog vremena slabi na onaj pravi nacin, razgradjuje se, iscezava, a nakon takve meditacije osjetim lakocu i radost.
Jel' to OK ili sam si ja nesto umislio? :ces
-
Pojavilo se na listi, bilo je i odgovoreno. Pretpostavljam da je OK prema autorima odgovora da to ovde copy/paste-ujem, s obzirom da Fazlija ima neki tehnički problem da vidi pitanje i odgovore na listi.
Sasa Jovanović:
Jel si probao sa dahom fazli ?
Uvek prisutan, tesko da mozes da se vezes za udah i izdah i prolazan je...
Bas sve sto ti je neophodno.
Probaj pa javi rezultate :D
S.
Miodrag Marinković:
Mozda ce te zanimati i samatha, koja u principu omogucava da se postigne
koncentracija, a postignuta koncentracija nam onda pomaze pri vipassani. Samatha
vodi ka meditativnim zadubljenima (Jhāna). Napredak u samathi je medjutim
dosta spor, bar za one koji nisu u manastiru (ili pecini) i redje se vezba nego
vipassana.
Zaninmljivo je i da se Jhāna na kineskom kaze Chán, an japanskom Zen, pa je
eto po tome vaj pravac (pravci) dobio ime.
Na internetu je dostupna knjiga Ajahna Brahma, ucenika Ajahna Chaha u kojoj su
opsirno opisana meditativnim zadubljeninja.
http://www.what-buddha-taught.net/Books/Ajahn_Brahm_The_Jhanas.htm#PART_ONE (http://www.what-buddha-taught.net/Books/Ajahn_Brahm_The_Jhanas.htm#PART_ONE)
-
Fazlija, sa sam od onih "srećnika" kojima se TV program u glavi jako retko prekida, tako da nemam tvoj problem sa tim da nijedna pojava nije dovoljno izražena da je ne mogu lako registrovati. Kod mene toga ima napretek :kez:
Ovo namerno pojačavanje baš ne znam da li je u skladu sa tehnikom. Meni se u takvoj situaciji čini mnogo prikladnije obratiti pažnju na tu svoju potrebu za pojačavanjem. Zašto bih bilo šta pojčavao? Znači da te ipak nešto nagoni na to. A to je verovatno "projekat" koji imaš u glavi: ja bi sad trebalo nešto da posmatram. E okreni se i pogledaj ko piše taj projekat.
S druge strane, kažeš da se često mešaju osećanja. Pokušavaju da te osvoje, a ako ne to, onda barem da privuku pažnju. Mislim da opet ne bi trebalo izdvajati bilo koje ili ih analizirati, jer su to sve delovanja kritičkog uma, koji nema veze sa meditacijom. Mi ne razvijamo analitičku funkcija uma, koja nam govori šta je dobro, šta je loše, šta je prijatno, šta je neprijatno i koju strategiju ili "tehniku" da primenimo kako bismo dobili što više od jednoga i što manje od drugoga, pa makar to bila i smirenost, lakoća, radost ili već ko zna šta hoćemo da postignemo meditacijom. Sedeći mirno, ne radeći ništa, mi pre razvijamo ono što Ađan Sumedho naziva "intuitivna svesnost", svesnost koja je sveobuhvatna, toliko sveobuhvatna da se ne opire ni upravo toj analitičnosti koju sam malopre opisao, već i nju uključije i prihvata kao "ono što jeste", ali se sa njom ne poistovećuje. A kako se ne poistovećuje? Tako što imajući veliko poverenje u svesnost, uz veliku strpljivost i ne pokušavajući da zaustavimo misao, na kraju misao sama sebe iscrpi, rasprši se, utihne. I tada ostane samo ta kristalno jasna, ničim nezamućena svesnost, kao prag istinskog uvida.
:)
-
> Pojavilo se na listi, bilo je i odgovoreno.
Bit ce da imam nekih problema s pracenjem liste. Hvala u svakom slucaju na odgovorima i na objavi istih na forumu :to
> Sasa Jovanović:
> Jel si probao sa dahom fazli ?
Da, prvo radim na dah jedno 10-15 min. a onda prelazim na unutrasnje sadrzaje (misli, osjecaje), ili na neki tjelesni osjet (bol, svrab) vec koji do tada prevlada. Nekako i prije nego sto sam vidio Brankov odgovor prirodno sam odustao od "pojacavanja" i ostao smiren u promatranju, pa makar i dosade, ili zbrke tih nedovoljno ispoljenih i izrazenih sadrzaja i sl. Tada nekako osvjestim nesto oko toga... recimo bas jutros npr. poriv da zadrzavam osjecaj. Neugodan potiskujem u podsvjest i onda se opet njime bavim naknadno, a ugodan zadrzavam u svjesnom dijelu uma i opet se njima bavim. Nekako sam shvatio da trebam da (od)pustim... To je uvid bas od jutros. I naravno, nekako mi bas odgovaraju meditacije od 45-60 min. tada najvise mogu toga da promatram.
> Miodrag Marinković:
> Mozda ce te zanimati i samatha, koja u principu omogucava da se postigne
> koncentracija, a postignuta koncentracija nam onda pomaze pri vipassani. Samatha
> vodi ka meditativnim zadubljenima (Jhāna). Napredak u samathi je medjutim
> dosta spor, bar za one koji nisu u manastiru (ili pecini) i redje se vezba nego
> vipassana.
Je li samatha sabranost na dah?
> Zaninmljivo je i da se Jhāna na kineskom kaze Chán, an japanskom Zen, pa je
> eto po tome ovaj pravac (pravci) dobio ime.
> Na internetu je dostupna knjiga Ajahna Brahma, ucenika Ajahna Chaha u kojoj su
> opsirno opisana meditativnim zadubljeninja.
http://www.what-buddha-taught.net/Books/Ajahn_Brahm_The_Jhanas.htm#PART_ONE (http://www.what-buddha-taught.net/Books/Ajahn_Brahm_The_Jhanas.htm#PART_ONE)
Vec sam skinuo knjige i krecem u citanje! :ok Hvala!
-
Samo jedno pitanje za Branka. Nije li Buddha u onoj nekoj sutti rekao monasima nesto kao... odoh ja u sumu na par dana momci, a vi lijepo meditirajte na neke svoje prljavstine, nelagode i opacine... pa kada se vratim malo da popricamo.
A oni se u medjuvremenu poubijali od muke. Kad se vratio Buddha pita Anandu, nesto nam se prorijedila zajednica itd.
Pa nije li to da im nije zadao da promatraju sto god naidje, nego da prizovu i pojacaju bas neugodne sadrzaje i da ih promatraju? Onda sam nacuo da imaju i neke meditacije gdje meditiras na prostornost zemlje, na vatru, onda nesto na boje, na prazan prostor i sl. Sve su to sadrzaji koji se obicno ne pojavljuju sami od sebe u umu, nego ih treba namjerno dozvati i odrzavati dok se na njih meditira. Ne znam, mozda grijesim, mozda cu nesto o tome procitati u tim knjigama koje bas skinuh, ali u svakom slucaju ne znam dovoljno o tim stvarima u buddhizmu pa sasvim sigurno grijesim?!
Cisto me zanima onako iz opce du'ovne kulture, mada sam (kao sto rekoh) vec i sam nekako naisao na to da ne "pojacavam" nego da otpustim i promatram.
-
Mislim da je podela na samathu i vipassanu nastala prema cilju ka kome smo usmereni. Kod samathe je cilj smirenje uma i postizanje koncentracije (samadhi), a kod vipassane je cilj posmatranje uma i uvid u njegovu prirodu. Postoji vise razlicitih metoda koje se koriste za postizanje koncentarcije i danas je najrasprostanjenija koncentracija na dah (anapanasati). Cedomil Veljacic u knjizi Budizam u dva poglavlja opisao meditativna zadubljenja (jhāna) i to bi bila samatha. Cini mi se da je problem u tome, sto je u podela na samathu i vipassanu neki nacin vestacka i u meditativnoj praksi su one cesto isprepletane.
Sto se tice pitanja za Branka, cini mi se da je pravilo ne pojacavati, ali i da ipak postoji vise izuzetaka. Na primer pri metta meditaciji treba pojacavati osecanje ljubavi. U nematerijalnim meditativnim zadubljenjima (arupa jhāna) se takodje zamislja ili barem pojacava dozivljaj na primer beskonacnog prostora ili beskonacne svesti.
Kao metoda za postizanje koncentracije se moze koristiti i kasina, tj. umesto daha koncetrisemo se na primer na predemet odredjene boje. U tom slucaju cilj je postizanje postizanje koncetracije i radi se o usmeravanju snopa paznje na jednu tacku (ekaggata). To usmeravanje onda u stvari pojacava dozivljaj.
Medjutim kada zelimo da razvijamo uvid, onda nakon postizanja dovoljne koncentracije treba biti vise pasivan, dakle posmatrati i registrovati.
-
Ta suta koju pominjes, u kojoj monasi meditiraju o smrti pa onda izvrse samoubistvo, meni je zanimlijiva zbog toga sto tu Buda nije nepogresiv, kao u ostalim sutama. Sta o onda reci o danasnjim uciteljima. Pomislio sam kava bi bila reakcija, da se to danas desi. U stvari bilo je slicnih dogadjaja u nekim hriscanskim sektama, ali je to bilo planirano samoubistvo, a u ovom slucaju su monasi bili previse revnosni.
-
Zdravo svima,
Zeleo bih da znam mogu li da popricam s nekim iskusnijim clanom o meditaciji? Praktikujem je duze vremena, ali sam skoro imao neka cudna iskustva tokom meditacije pa bih da znam da li se to nekome od Vas desavalo? Ne bih javno na forumu da pisem o tome, pa bih voleo da me neko kontaktira preko privatne poruke.
Veliki pozdrav i svako dobro!
-
Postavio sam jednu vođenu meditaciju ovde (http://www.yu-budizam.com/audio/04Godwin%20-%20Kontemplacija%20misli%20i%20osecaja.ogg)
Godwin Samararatne: Kontemplacija misli i osećaja
pa iskoristite :D
(da biste snimili fajl na svoj kompjuter, desnim tasterom kliknite na audio link i iz menija odaberite "Save Link As...")
-
''Čuo sam kako ljudi kažu: "Ah, ova godina mi je bila loša". "Zaista?" "Da, bio
sam cele godine bolestan. Uopšte nisam mogao da vežbam." Hm! Ako ne
vežbaju onda kada im se smrt približava, kad će onda uopšte vežbati? Ako se
dobro osećaju, mislite li da onda vežbaju? Ne. Jednostavno se izgube u sreći.
Ako pate, ni onda ne vežbaju. I u tome se izgube. Zaista ne znam kad ljudi
misle da će imati vremena da vežbaju.''
Ađan Ča
-
zaista upravo je ovako. ako imam para i drustvo je raspolozeno radje cemo se naci i ubit 3 sata nego cu ja iskoristit pola sata od ta 3 za meditaciju. jer kao opusten sam, dobro mi je.
trenutno pokušavam uspostaviti rutinu svakodnevne meditacije + svakodnevnog ustajanja u momentu kad se probudim, i svakodnevnog tuširanja hladnom vodom.
znam, nema jedno s drugim veze, osim ako ne uzmemo u obzir da sam ovo s ustajanjem pokupio iz tekstova o Ađanu Ča, ali mislim da mi treba rutina isforsirana koja ce me usmjeriti.
Nisam zelio raditi stvari tipa rano ustajanje i onda siljenje na meditaciju.
Mnogo je bolje se prisiliti da se ustanem cim otvorim oci (bez ljenog dodavanja 5 minuta ili drjemuckanja / kunjanja), i da se prisilim na hladan tuš ili na hladno umivanje, zatim da poslje dorucka svatim da sam se digao dosta rano, napravio dosta stvari sta u ludilu nebi inace, i onda tako motiviran odem meditirati.
-
Ovo me je podsetilo na knjigu koju upravo čitam, hodočašće Ađan Sućitta po četiri sveta budistička mesta u Indiji. A onda nevezano za temu knjige, na jednom mestu opisuje svoje rane dane u manastiru pod vođstvom Ađan Sumedha. Svi su bili vrlo motivisani, sedeli po celu noć svake nedelje, na Mesečeve četvrti, išli po zimi sasvim lako obučeni. Ađan Sumedho bi se tako u 4 ujutro iskobeljao iz svoje vreće za spavanje, izašao ispred kuće go do pojasa i trljao snegom. Kad su ga pitali zašto to radi, rekao je: "Osećam jako mnogo averzije prema tome da mi bude hladno i nešto u meni bi da se samo skupim u toj vreći za spavanje." Da bi se oslobodio tog vezivanja, jedini put je da ustane i da mu bude hladno.
A jednom su u Ađan Sumedhovoj sobi kačili neki zastor ispred vrata kroz koja je duvalo i Sumedho krene da kači one kuke što su sasvim gore, ali jedva može da dohvati, propinje se na prste... a Ađan Sućitto ga gleda, pa će: "Tan Ađan, nemojte se mučiti, zašto ne stanete na stolicu..." i već krene da prinese stolicu, a Ađan Sumedho će na to šaljivo: "Sućitto, to je dhuttanga tradicija*, mi sve radimo na teži način"
:)
*dhuttanga - asketske vežbe za budističke monahe, kao što je zavet da neće leći recimo mesec dana i slično
-
Jao kome jucer. Meditirao kroz jutro 15 min, nakon toga je mozak poceo previse da bjezi. Isao sam na duboko prisiljeno disanje tad da ga probudim, al uvalila se neka ili pjesma ili igra u glavu (uopce ne pamtim vise) i pojela me doslovno.
Gledam, dobro, nije velika prepreka ionako sam samo propušija prošli tjedan i rjetko meditira da sam ocekivao da ce bit prepreka pri vracanju u meditaciju. Ali zato procitam ja o dhuttangi dosta, jer sam mislija da cu nac negdje i o prekaljivanju tj tusiranju hladnom vodom ali nema nista.
Nadjem zato o ne lijeganju. Jao kako mi se svidila cila ideja. Nabrijan jedva cekam vecer, postavljam se na sofu preko puta kreveta, stanem u polu lotus i pustim se.
Klone mi glava, zamantalo me, nakon pola sata me uvatila muka. Manta mi se. Krevet. Krevet.
Stvarno ste bili u pravu, ili ce meditacija nestat ili trava =)
Veceras ponovno probajem, s tim da se ne prepušin sat vremena prije
-
Možda ne bi bilo loše pre nego što kreneš sa tom vežbom da malo zastaneš i osmotriš koji je razlog da želiš da je vežbaš. To je vrlo teška vežba, trebaće ti mnogo snage i dobro će ti doći jasna svest o motivima i rezultatima koje želiš da postigneš. Tako ćeš izbeći da to bude samo još jedan ego-trip: "Eto ja to mogu!", što je samo siljenje samoga sebe, tj. jačanje ega. Upravo suprotno od čitave ideje vežbanja u budizmu.
Srećno :)
-
Da samo napomenem kako sam još nedavno poslije recimo večere popio pivo.. i mislio da mi ne može biti prepreka kod večernje meditacije. No...ispostavilo se da i jedina kap toliko sve "izobliči" da sam rekao samome sebi kako to pivo stvarno nema smisla. Kao da sam si time postavio zid u umu. Radim anapanasati (eto, zapamtio sam kako se to zove) i ne mogu doći ni do onog dijela opuštanja kada dah sam po sebi počne biti dublji i sporiji.. a da ne spominjem neko zadubljenje..Zato shvaćam da nekome malo alkohola možda nije toliko loša stvar, ali tada pojedinac mora biti svjestan da od prave meditacije toga dana nema ništa.. Pa kada želiš izabrati i napredovati i ako ti je stvarno stalo do puta prema prosvjetljenju, čak i ona najmanja "kap" najslabijeg alkohola nema što tražiti u tvojem životu..nije li tako? To se spominje u Budinom učenju, ali je sasvim drugačije kada se sam uvjeriš u tu činjenicu. Meni je baš ovo palo na pamet kada je ova tema u pitanju, jer me žalosti što se na npr. pivo gleda tako blagonaklono, čak ga se naziva prehrambenim proizvodom-svašta! :tuga
-
Navodno je otkriveno da i Coca cola sadrzi alkohol. A nazvana je bezalkoholnim picem.
I duvanski dim je smetnja meditaciji.
-
Ako se totalno obneznanite od alkohola, zasigurno je da necete moci da meditirate jer necete imati nikakvu kontrolu ali pitanje je: ko je taj koji drzi kontrolu? Da li je um u pijanom stanju isti ili drugaciji od samog meditanta i da li je zelja meditanta prema kvalitetu meditacije ista ili razlicita od samog meditanta? Sta je onda stvarnost sadasnjeg momenta?
Ne postoji prava i pogresna meditacija - postoji samo vase misljenje o tome kakva meditacija treba da bude a ona je takva kakvom je praktikujete tog momenta. Ne postoji smetnja meditaciji...postoji samo vas um kome neke stvari ne odgovaraju. Najlaksi nacin da nesto postignete je da date sve od sebe ali da vas rezultat ne opterecuje....ako me razumete. Medjutim, to opet ne znaci da mozete da meditirate bilo kako i da se nadate da ce ta meditacija doneti rezultate.
-
Da li govorimo o kontroli ili svesnosti? :mislilac
-
Da samo napomenem kako sam još nedavno poslije recimo večere popio pivo.. i mislio da mi ne može biti prepreka kod večernje meditacije. No...ispostavilo se da i jedina kap toliko sve "izobliči" da sam rekao samome sebi kako to pivo stvarno nema smisla. Kao da sam si time postavio zid u umu. Radim anapanasati (eto, zapamtio sam kako se to zove) i ne mogu doći ni do onog dijela opuštanja kada dah sam po sebi počne biti dublji i sporiji.. a da ne spominjem neko zadubljenje..Zato shvaćam da nekome malo alkohola možda nije toliko loša stvar, ali tada pojedinac mora biti svjestan da od prave meditacije toga dana nema ništa.. Pa kada želiš izabrati i napredovati i ako ti je stvarno stalo do puta prema prosvjetljenju, čak i ona najmanja "kap" najslabijeg alkohola nema što tražiti u tvojem životu..nije li tako? To se spominje u Budinom učenju, ali je sasvim drugačije kada se sam uvjeriš u tu činjenicu. Meni je baš ovo palo na pamet kada je ova tema u pitanju, jer me žalosti što se na npr. pivo gleda tako blagonaklono, čak ga se naziva prehrambenim proizvodom-svašta! :tuga
Odlično Unicus :ok
Jeste, tako je. Ali nemoj se žalostiti. Svako ima priliku da sam za sebe proveri.
To barem nije problem proveiriti, jer od ''kapi'' alkohola niko neće postati alkoholičar.
A kada ovako proveriš jedan opijat, onda si ih sve proverio.
-
Ako se totalno obneznanite od alkohola, zasigurno je da necete moci da meditirate jer necete imati nikakvu kontrolu ali pitanje je: ko je taj koji drzi kontrolu? Da li je um u pijanom stanju isti ili drugaciji od samog meditanta i da li je zelja meditanta prema kvalitetu meditacije ista ili razlicita od samog meditanta? Sta je onda stvarnost sadasnjeg momenta?
Ne postoji prava i pogresna meditacija - postoji samo vase misljenje o tome kakva meditacija treba da bude a ona je takva kakvom je praktikujete tog momenta. Ne postoji smetnja meditaciji...postoji samo vas um kome neke stvari ne odgovaraju. Najlaksi nacin da nesto postignete je da date sve od sebe ali da vas rezultat ne opterecuje....ako me razumete. Medjutim, to opet ne znaci da mozete da meditirate bilo kako i da se nadate da ce ta meditacija doneti rezultate.
To je tačno sa gledišta "dvije istine" i nekoga ko je dobro utemeljen u meditaciji i svjesnosti svoje istinite prirode. Sa relativnog gledišta to može da bude opasan izgovor da "meditiraš kako hoćes" što ti kažeš ili još gore da radiš šta hoćeš. Sa absolutnog gledišta nema kontrole niti nekog koga da kontroliše. Sve je prvobitna praznina.
-
Da li govorimo o kontroli ili svesnosti? :mislilac
O svesnosti ali u ovom kontekstu kontrola prikazuje kvalitet svesnosti jer svesnost postoji bez obzira u kom smo stanju dokle god smo fizicki zivi.
-
@ Sati - zar siljenje sebe nije dobra stvar nekad? Govore cesto ađani o "going against the grain" metodi ponasanja koja koristi. Naravno u nekim stvarima, npr lijepo je djeliti, a jos je ljepse kada nekome dajes veci komad nego sta ga sebi priskrbljujes.
Iako su rjetki ljudi koji to cine, raditi to namjerno nije losa navika jer tako napustamo potrebu za drzanjem nekih stvari.
Inace sam jako ljen, dosta puta stvaram raznorazne isprike za neku situaciju izbjec, ili posao nekako prebaciti na sljedeci dan. Mislim da bi mi jedna vecer bez meditacije ali sa sjedenjem oko 11 sati navecer dok ne klonem dosta pomogla jer bi se u meni istakli ti osjecaji ljenosti koje inace imam samo suocen s nekim problemom.
Jutros sam ponovno nasao ispriku i samo oprao noge umisto cilog tila ladnom vodom i nekako to izbacio iz glave sve do sad. Imam neki osjecaj da moram ic "kontra sebe" iz cistog razloga da idem kontra sebe. Da pokusam situaciju pogledat iz nekog kuta di provociram svoj ego da izbacuje osjecaje koji bi se samo pojavljivali u kriticnim situacijama.
@mindfulness problem se ne javlja iz psihicke naravi, bar ne koliko ja to trenutno mogu shvatit. Problem se javi kada zatvorim oci, jer mi se pocme povracat. Ne pijem pa neznam kako bi bilo pijan meditirati, ali vjerovatno je osjecaj slican po principu mucnine. Znaci sve je ok, dapace cijelo tjelo treperi pa je zanimljivo ostat fokusiran na nesto ali zatvorit je oci problem.
a dok sam priseban oci mi nije problem drzat otvorene u meditaciji, dok je jucer bio problem jer cim bi se fokusirao na dah ili na nesto osim gledanja - oci bi se same zatvarale
-
@ Sati - zar siljenje sebe nije dobra stvar nekad?
Nisam rekao ni da je dobra ni da je loša sama po sebi. :)
Već sam samo pokušao da ti skrenem pažnju na značaj motrenja na motive koji nas navode na jedno ili na drugo. Po meni su oni ta so koja našim delima daje dobar ukus ili ih čini bljutavima
:andjali
-
ma mene dosta toga buni znas tako da neznam uvik na sta ljudi tocno ciljaju kad pricaju s menom o ovakvim stvarima.
tipa, cuo sam da je oholost dobra, tj da je dobro rec "ako moze on mogu i ja" pa s tim principom imamo volju koja nas gura napred a kao, oslobodit cemo se te stetne stvari kasnije.
Problem je sta ja ne gledam tako na ljude i nisam pretjerano kompetitivan tako da ako nesto radim radim to da se izvucem iz te neke komfor zone.
Sta se tice motiva iza neke situacije tu me buni sljedeca stvar.
Npr, razbijat glavu oko necega nije isto sta je bit svjestan.
Npr ako govoris ljut sam, zasto sam ljut, bla bla bla moram prestat biti ljut to nije svjesnost cinjenice da si ljut, ili mozda je, ali je nesvjesnost cinjenice da zeliš cvrsto da otklonis ljutnju a sebi samom tako donosis jos dodane frustracije.
ali, ako primjetis ljutnju, i gledas je samo kao ljutnju, bez zelja i bez motiva onda je to svjesnost (koliko sam ja razumija?)
E sad, problem je sta oba razmisljanja dolaze iz unutar glave, tj unutarnji glas ih govori.
jeli to znaci da ja nebi trebao niti etiketirati ljutnju kao ljutnju nego samo primjetit osjecaj? Ili je primjetiti ljutnju / srecu / pohlepu dobro, dok se ne ulazi u strukturu problema i pocme obsesivno razmisljat.
-
Početi razglabati u sebi:
"Zašto ja hoću da sedim celu noć, umesto da legnem? To je dobro da me malo prodrma. Ali možda je opasno po zdravlje. Ma nije, eno i onaj monah je to radio. Kad može on, mogu i ja. Ali ja nisam monah. Pa šta? Pa ništa, oni su ludi, a ja nisam. Ma to sedenje je super! Ma čitao sam da nije. Jeste! Nije! $#"$/(" :D
To naravno nije svesnost, već etiketiranje, uz malo zrno šizofrenije i karikiranja.
Kad sam rekao da budeš svestan motiva, mislio sam na osluškivanje, ne na (unutrašnji) govor. U umu ti iskrsne ideja: "Možda bi trebalo da sedim celu noć?" i ne kreneš odmah, po navici, da je vrednuješ, osporavaš, opravdavaš, dižeš u nebesa ili odguruješ, već je u tišini posmatraš i dopuštaš da ta ideja tebi govori ko je i šta je, a ne ti njoj. Da u tišini saslušaš šta ima da ti kaže, koju vrstu energije u tebi budi, koja osećanja i misli. Stpljivo je slušaš i ona će ti već sama reći odakle dolazi. I kad to znaš, onda odlučiš: "Da, to je dobra ideja, namera koja je pokreće je čista, želim da jačam svoju odlučnost, njeno praktikovanje će mi verovatno pomoći u tome. Pa zašto ne bih pokušao?"
I onda vežbaš i dalje otvoren za moguće promene priče i uvide koju ti ta praksa može doneti.
Tako nekako ja to vidim :)
-
Ugh, ovo se pretvara u privatnu seansu, al nemogu odolit da ne izguram do kraja temu.
kad pocmem tako mislit dogodi se da um jednostavno usuti o toj temi ili ga nesto drugo pocme zanimat.
Vjerovatno mi fali prakse da uvatim suptilnosti u svemu tome.
Oslobodenje od etiketiranja stvari ce doc meditacijom
-
To i jeste meditacija za nas početnike. odvikavanje od automatskih, naviknutih reakcija.
I nema veze što ne uspeva odmah, a ni kasnije. Dokle god sedimo i pokušavamo, idemo što ti reče "protiv struje" uobičajenog.
Meni je to slika kao kad ideš pustom ulicom, sve ok, a onda odjednom naiđe prijatelj i krene da te zagrli. A ti se izmakneš korak nazad i bez reči ga posmatraš. On još jedan korak ka tebi: Jao što imam da ti pričam zanimljive stvari!, al ti opet korak unatrag i dalje ga s osmehom i bez reči posmatraš. Ne uplićeš se u njegovu priču, ne gutaš udicu koliko god on puta zabacivao. Čak uživaš u toj igri, "plesu", lovu. O kako je lepo videti i lovca i zamku i lovinu, a ne biti nijedno od toga :)
Doduše, ako sretneš prijateljicu, pa krene da te zagrli, to je već malo komplikovanije.
Al ne mož celo gradivo savladati odjednom :kez:
-
Tusiranja (iz pocetka mlakom a onda hladnom vodom) jutrom su postala "rutina". 3 dana za redom vec bez problema. Nije toliki problem u nagovaranju na tusiranje, higijena bi trebala bit vazna svima koji zele s vanjskim svjetom imat kontakta, vec je problem u zatvaranju tople vode i onog osjecaja polu gušenja kad samo hladna voda (iz Jadra) krene u napad :D
pazite sta sam primjetija.
upališ tuš na mlako. Cak toliko da ti je malo ladno. Krenes se tusirat tako, i cijelo tusiranje se tusiras istom temperaturom. Tjelo pati. Hladno mu je, dršće.
Okreneš tuš skroz na hladno, niti trunke topline ne ostaviš. - Tjelo je u šoku ali nakon samo 1 minute (puna minuta hladne vode ne zvuci puno) toplinu cemo nac unutar svog tjela i tolerancija na hladnocu ce bit tu. Zapravo nece bit tu toliko tolerancija na hladnocu koliko cemo svatit kako je ego bezobrazno manipulirao s nama ima 2 sekunde mislima tipa "ajme umrit cu, stegnit ce mi se prsni kos, koji bog radim ovo je za idiote, smrznit ces se budalo". A odjednom toga nema. Ziv si. Ne da si ziv vec si i zdrav, nos koji je bio zacepljen curi, sinusi bole punih 5 sekunda prije nego sta te prestanu smetat za cjeli dan. Misicno tkivo se steze pa otpusta a masne naslage se lagano tope.
Cini mi se da je ista situacija sa osmosmjernim puten.
Samo prakticiranje budizma ili amo rec samo prakticiranje meditacije, bez praćenja osmosmjernog puta je kako tusiranje mlakom, skoro hladnom vodom. Konstantna frustracija jer prepoznajes svoj ego i njegove zelje, i vidis da tu postoji problem. Ali u isto vrijeme slusas taj ego kod drugih situacija koje te tjeraju da "drzis upaljenu toplu vodu".
osoba nece uc pod tus iz toplog kreveta i upalit hladnu i onda se tusirat 10 minuta, tako ni osoba nemoze izbacit sve svoje navike iz glave odma. Jednostavno bi bio šok za organizam koji nemora svatko izdrzat.
ali, dodje vrijeme kada se osjecamo malo sigurniji u nasoj praksi i mislim da bi tada trebalo ugasit sve ono sta nas drzi za nas ego (zarazni hobiji, slatkisi, trava, laganje, izvlacenje iz problema preusmjeravanjem krivnje itd) jer tek tada mi se dobiti cine velike.
-
vrlo lepo, prijatelju :bravo:
probaj da zadržiš u sebi taj uvid, mada neće biti lako :)
-
Ne mešajte prirodne potrebe fizičkog postojanja sa egom. Fizičko telo ima svoje granice dokle može funkcionisati i nema razloga da bude izloženo bilo kakvom siljenju da bi se nešto postiglo. Šta više, bilo kakvo prisiljavanje tela ili uma dolazi iz ega, ne iz stvarne duhovne potrebe. Nema se ni gde žuriti. Sve dolazi u svoje vreme. Kada jednom prestanete juriti za nečim, ono samo dodje. Zapravo, nemate ni šta juriti jer ste tu gde jeste i nemate gde stići ni šta postići sem onoga za šta ste vezani i čime ste uslovljeni. Uslovljen um nije slobodan um. Poštujte svoje telo i ono će vas duže služiti. Fizičko telo, vaš ego, vaše emocije i drugo...sve je to deo samsare. Ali vaše fizičko telo, vaš ego, vaše emocije i drugo...sve je to deo nirvane. Samo svesnost....biće sasvim dovoljno :andjali
"NEZNANJE JE BLAGOSLOV"
-
pa neznan bas po ovome sta ti kazes ja imam uvid samo u to da se moja ljenost prosiruje. s jedne strane nemam sta kao forsirat tjelo do nekih granica, s druge strane moram svjesno gledat situaciju.
cini mi se da ako ne idem protiv dosta stvari koje sam naucio u zadnjih 24 godine da je sve sta cu ja moc promatrat - moja ljenost.
moje fizicko tijelo je npr debelo. :D
Ja zasluzan. Jeli to sad znaci da bi ja morao na djetu, ili da ja nebi morao na djetu? Ili to znaci da ce tijelo samo smrsaviti ako dodje do nekih spoznaja.
mislim da nacin na koji ti prakticiras nije za sve ljude, kao sta mislim da je Alan Watts pogrijesio sta je svima rekao da su svi Bog. Kao okej, to je ispravna tvrdnja, jer svi smo mi tu a nismo, i svi bi bili tu da prestanemo hvatat neke nove stvari ali to je kao da djetetu objasnjavas neke stvari o zivotu prije nego sta je dijete razumilo govorit ili slusat.
a sta se tice tijela, postoje ljudi koji mogu odtrcat 100 metara u 9 sekundi. Moj je rekord 80 metara.
Mogu sebi rec ah to je ogranicenje mog fizickog tijela, ili mogu probat bit bolji, i skuzit da je fizicko tjelo ogranicavano egom zadnjih 20 godina
-
Nisam izlozio svoj nacin praktikovanja dhamme jer on nije bitan vec sam ukazao na sustinu :)
Da li moras na dijetu ili ne? Ne radi se o moranju vec o tvojoj odluci, tvom mogucem izboru. Ako vec zelis da sisciplinujes sebe i resis se lenjosti, postoje vrlo fini nacini za to. Regulises svoje obroke, vreme ustajanja, uprostis svoj zivot sto je vise moguce, uvedes svakodnevni fizicki trening - sport po izboru, meditiras svakog dana u isto vreme....i to je to. Ali tusirati se hladnom vodom je siljenje fizickog tela. Kada osetis da ti je hladno nece se buniti tvoj ego da pustis toplu vodu nego priroda tvog fizickog tela. Naravno, ako ga ne poslusas ono ce se prilagoditi ali to nece biti prirodan put pun saosecanja, razumevanja i prihvatanja vec put nametanja volje sto zapravo jaca ego :andjali
-
Najbolji nacin da se nesto postigne je dati sve od sebe u tome a ne biti opterecen ishodom ulozenog truda. To je dhamma. Biti sada i ovde, biti svestan. Razumeti, prihvatiti, saosecati se. Pa opet razumeti, prihvatiti, saosecati se - iz momenta do momenta. Razvijati mudrost i saosecanje paralelno.
-
vidim na sta ciljas ali ne mogu razumit kako je fizicki trening (npr trcanje, sklekovi) razlicit od tusiranja hladnom vodom?
Mislim, kad si gladan i kazes sebi "ja nisam gladan ja mogu izdrzat bla bla" mozda te glad prodje. tad znas da je ego reagira na osjetilne podrazaje mirise slike ili zvuk tave i ulja. Kad ti tjelo treba jest, moras jest htio ili ne.
Dosta se ljudi kupa u rijekama i morima u prvi mjesec ili jednostavno tjekom cijele godine.
Ne mogu nac razliku izmedju toga i trcanja na 100 metara npr.
mene moja debljina ni ne smeta, zapravo radim stvari koje su protiv mog jutarnjeg raspolozenja
ako je to lose, mozda je lose kao sta je lose bit ohol, a spominje se na par mjesta kako oholoscu ili zaviscu mozemo doc do prosvjetljenja ako nas usmjerava oholost na pravi put. (Ako moze buda mogu i ja, sjedit cu i smirit cu um i pratit cu disanje, nisam ja neki glupan)npr.
neznam, ljudi kroz zivot formiraju razlicita ega. ja trenutno ne razumim koja je razlika izmedju reguliranja obroka, vremena ustajanja i npr tusiranja hladnom vodom.
uzeo sam praksu malo drukciju iako mislim da je i tvoja ideja genijalna ali umjesto reguliranja kada se dizem, reguliram to da kad se probudim da ostanem budan. Tj ako prvi put oci otvorim u sedam dizem se u sedam, nema kunjanja.
Umjesto reguliranja obroka, jedem kad sam gladan ali jedem sam i fokusiram se na hranu gledajuci svako zvakanje mahinalno i osjecaj koji se javi u drobu nakon dva tri zalogaja. jucer sam jeo samo ujutro. Prekjucer ujutro malo a navecer oko 8 sam pojeo jos malo.
mozda je sve to ego, i zelja za kontrolom, ali ako uvedu "tradiciju" i regularnost u moj zivot - zar su bili losi potezi?
-
Poštovani Ex01..ako sam ja dobro razumio, želiš nam reći da je za tebe meditacija nešto što se treba "utrenirati" i da je na početku meditacija teška za um kao tuširanje hladnom vodom za tijelo? Vjerujem da si želio nekako usporediti ovo dvoje i da se ne radi o stvarnom tuširanju hladnom vodom, jer mislim da to tuširanje ne bi imalo smisla.. To mi je nekako asketski..prebolno..nepotrebno. Nimalo mi ne djeluje na "srednji put", što bi budizam trebao biti, zar ne? :mislilac Imam osjećaj da bi ti pošto-poto želio se čim prije prosvijetliti. Možda treba malo usporiti baš u toj želji, prepoznati je..promatrati je.. možda tada dobiješ i neki uvid u sve ovo o čemu ovdje pišemo?
-
Ne radi se o tome sta je ispravno a sta pogresno i u cemu je razlika a u cemu slicnost. Telo i um su jedno mada obicno funkcionisu razdvojeno kod ljudi. Tusiranje hladnom vodom jeste nacin kako mozes ujediniti telo i um ali je to nacin nametanja, forsiranja itd koji ne prija telu. Telo u kom se nalazis jeste tvoje telo. Tacno da neces dugo da ga koristis ali ono u ovom trenutku (samo u ovom trenutku) jeste TI. Zato ga treba postovati...jutarnji trening, redovnost u obroku, redovna meditacija i jednostavan zivot prija telu, ne forsira ga. Jaca mu imunitet. Takodje, takav sistem jaca i um. Stvar je tvog izbora - da ne mislis da je jedno dobro a drugo lose. Samo jedno jeste srednji put a drugo nije....jedno je mudrost a drugo nije. Da ne bi vise rasplinjavali misli i pomerali sopstveni um, neka ostane na ovome :andjali
-
shvacam tvoje vidjenje mindfulness, ali da prvo odgovorim unicusu
@unicus krivo si me razumio, zapravo, vjerovatno sam se ja krivo izrazia ako sam ja neshvacen.
moj veliki problem je ljenost, tj ne toliko ljenost koliko kad treba sjest i napravit nesto vazno, ja cu prvo otic radit manje vazne ali takodjer vazne stvari, izbjegavajuci radit nesto sta bi trebao u tom momentu.
koliko god vam zvucalo astetski ili bolno, volio bi da probate nakon tuširanja proliti vjedro vode preko glave barem dva puta i da promatrate situaciju koja usljedi.
ne gledajte to kao forsiranje sebe, ne gledajte to kao udovoljavanje zelji, gledajte to samo gledajuci to i oznacite to kao pre ekstremno ili pre ovako ili pre onako ali probajte prvo.
ja nemogu imat prosvjetljenje kao cilj kada neznam kako prosvjetljenje izgleda. ja samo zelim uvesti lagano jednu naviku ustajanja / tusiranja / dorucka / meditacije iako eto ovo zadnje (a najvaznije je) nisam napravio jutros jer sam nasao par isprika tipa stan mi je pun ljudi :/
jasno mi je da izgleda extremno, ali ja sam se tusirao i hladnom vodom prije nego sta sam dosao u svoj prvi kontakt s budizmom. slazem se, forsiranje je tjela.
ali kada odes u wc pod tus, nabijes vodu na vruce, istusiras se dok ti tijelo ne bude crveno (pitao sam okolo, ljudi se tusiraju dok im prsa ne pocrvene neki), kao sve je ugodno i toplo, izadjes iz wc-a nalozis vatru ili upalis klimu, ides vanka toplo se obuces. ja ovo ne vidim kao dobro, tijelu je hladno, naviklo se na toplinu. dodjes u nekog doma, klima gori na 30 stupnjeva, ljeti je klima na 15 a bila bi i na 5 da je moguce stavit. ako sam ja jedan ekstrem, ovo bi bio drugi ekstrem, a izmedju ova dva bi izabrao moj radje.
iako imam poznanika jos iz osnovne skole koji nije upucen u budizam uopce, ne zanima ga to, on je vise fokusiran sa svojim tjelom na probijanje tih nekih kako ih on naziva mentalnih barijera sta je moguce a sta ne napraviti. imao je ceste upale uha i sinusa, sada se kupa u rijeci i govori kako mu to nije dovoljni izazov, upalu nije imao zadnje 2 godine.
sve ovo je jako nebitno u sustini ali mislim da je ovo ona situacija di svi gledamo sadasnjst kroz osobne naocale, koje su zamagljene osobnim misljenjima o nekoj situaciji. ja se necu prosvjetlit ovim, niti biti bolja osoba, naprednija, izdrzljivija, imunija na bolesti itd itd. taj me dio ne zanima. zanima me samo onaj dio kad otvorim oci a mozak kaze "Daj covice 7 i 30 je di ces se dignit, ostani jos malo spavat vidi sta je lipo" a ja ljepo napravim sve suprotno od ljepog i divnog.
-
Meni to tuširanje hladnom vodom baš i ne deluje tako strašno. Neki ljudi
naviknu da se tuširaju hladnom vodom i njima je verovatno kazna da se
tuširaju vrućom.
Bitna je namera, a namera je u ovom slučaju dobra, jer neko želi pomoći
sebi. Delo, možemo komotno nazvati dobrim, jer je zdravo za telo. Pospešuje
cirkulaciju i bistri um. I na kraju, imamo i dobar rezultat. Pa dobro, telu je u
nekom kratkom periodu u toku dana malo neprijatno, ali da li je to razlog da
kažemo da je u pitanju odstupanje od srednjeg puta? Ekstrem bi možda bio
da se satima tuširamo hladnom vodom i time sebi ozbiljno naškodimo.
Inače, u Pali kanon grupi sam pročitala ovakav savet, koji je prilično suptilan
i ne donosi trajne rezultate, ali na duže staze deluje. Napraviti spisak ometajućih
faktora i svakoga dana, barem dva puta u toku dana reći sebi, na primer ''Neću
biti lenj, već energičan i marljiv'' ili ''Čak i u teškim okolnostima, neću biti ljut,
biću strpljiv'' (Lekcija 33)
-
Yuttadhammo-Pet razloga zašto bi svako trebalo da meditira 1 (http://www.youtube.com/watch?v=vjegOzMKnG8&feature=player_embedded#)
-
Yuttadhammo-Pet razloga zašto bi svako trebalo da meditira 2 (http://www.youtube.com/watch?v=d4TFjjHQv_U&feature=player_embedded#)
-
A šta da radimo mi kojima ni polu-lotus nije u opciji? :mislilac
-
Pa ne znam... :mislilac ja sedim na klupici... :mislilac
-
Moze turski sed, moze sedenje na stolici (uslov da ledjima ne dodirujes naslon vec da je kicma prava i sedis na ivici), moze mala stolicica koja se rucno pravi za meditaciju....itd. Ono sto je vazno a vezano za polozaj tela, to je da kicma bude prava, slobodni disajni putevi, telo opusteno ali ne i previse mlitavo. Glava blago pognuta napred...skoro neprimetno. Ostalo je stvar tvojih mogucnosti. Mozes naci mnogo toga o meditaciji za pocetnike ovde http://www.yu-budizam.com/knjige/pdf/Gunaratana.pdf (http://www.yu-budizam.com/knjige/pdf/Gunaratana.pdf)
-
Ja san pocea sa svojih 110 i to onako "po turski" ili "indijanski" kako god se to zove u zargonu.
Polu lotus je hit. Bol je u pocetku ali samo radi nerazgibanosti. Ja san je promatra i gleda dok mi nije izgledalo ka da ce mi glava puknit od boli i dok se noga nesvjesno nije pocela sama trzat i micat. Onda maknem. Onda za sekund i po ne boli uopce.
Onda se pitan ko je ovde lud i sta se zapravo dogadja.
Onda sljedeci put opet sjednem, kad dodje bol opet gledam. Kakva je. Jeli žari i pali, ili boli kao slomivena. Jeli imam osjecaj tu ili je totalno tupo. Nekad prodje bol odma. Nekad ta moja zelja za gledanjem boli poveca bol onda se izerviram =)
Kako je receno vec, glavno da je kicma ravna. Ali nemoj se ni tu "ubijat" drzajuci se ravno. Kazu ravna kicma ali ne i napeta. znaci opusteno.
-
Za one koji nemaju vremena da na miru odgledaju svih šest nastavaka Uvoda u meditaciju (http://www.buddhistv.com/video/526/Uvod-u-meditaciju-1-Uvodne-napomene) Šravasti Dhammike, rešio sam da ovde postavim transkripte tih govora, tako da možete da ih odštampate i na miru iščitate, jer su zaista vrlo pristupačni i korisni.
Pa da krenemo sa prvim delom...
-
Deo 1: Početak
Dobar dan i dobrodošli! Danas i narednih nekoliko nedelja govorićemo o meditaciji. To je tema za koju su svi zainteresovani i mnogi žele i da je praktično istraže. I zato sam smatrao da bi dobro bilo govoriti o meditaciji iz čisto praktičnog ugla. Tako da oni od vas koji žele da se oprobaju u ovoj vežbi mogu to i da učine.
Verujem da najbolja polazna tačka za govor o ovoj temi jeste razmatranje razloga zbog kojih neko želi da praktikuje meditaciju. Vrlo je važno da u svojoj glavi sasvim jasno razlučimo zašto uopšte želimo da meditiramo. Razlog zbog kojem kažem da je ovo važno leži u tome što postoje mnoge vrste meditacije i mnogo različitih ciljeva, pa je otuda bitno da odaberete onu vrstu vežbanja koja odgovara vašem cilju, kakav god da je on.
Dalje, meni se čini da ljudi koji meditiraju, ili su barem za to zainteresovani, imaju na umu barem jedan od sledeća tri razloga. Prvi je praktičan razlog, drugi ono što bih nazvao terapeutski razlog i na kraju, u nedostatku boljeg termina, ono što bih nazvao transcendentalni razlog. Verujem da je većina ljudi zainteresovana za meditaciju zbog praktičnog razloga. To znači da im se čini da je njihov život veoma stresan, da imaju mnogo briga ili da nisu srećni onoliko koliko bi želeli da budu. Tako, smatraju da će im meditacija u tome pomoći i kreću da meditiraju kako bi popravili kvalitet svoga života.
Sva istraživanja, a istraživanja o meditaciji je zaista mnogo, ukazuju da meditacija veoma dobro služi za ovu svrhu, da zaista pomaže u oslobađanju od stresa, da zaista uvećava kvalitet života. Dakle, to bi bio prvi razlog zašto se ljudi odlučuju da meditiraju. Drugi razlog zbog kojeg ljudi meditiraju je terapeutski razlog. Ljudi koji imaju ozbiljne psihičke probleme, pate od klinički dijagnostikovane depresije, zaista prekomerne uznemirenosti, čak možda i od šizofrenije ili nečeg sličnog, misle da će ih meditacija izlečiti. Misle da će ih meditacija vratiti u stanje normalnosti.
Zaista, u određenim okolnostima, meditacija se pokazala sposobnom da pomogne ljudima sa ozbiljnim mentalnim poremećajima i psihološkim problemima. I to bi dakle bio drugi razlog zašto se neko odluči da meditira. Treći razlog je ono što sam nazvao transcendentalnim razlogom. U tom slučaju ljudi žele da dostignu spajanje sa bogom, žele da dostignu nirvanu ili pak prvi stupanj probuđenja. Zaista, čitav smisao meditacije posmatrano iz budističkog ugla i jeste u ovome. Poslednja dva elementa Plemenitog osmostrukog puta jesu samma sati i samma samadhi. To su dve vežbe koje nas okreću ka i pomažu da dostignemo ono stanje koje nazivamo probuđenjem. Dakle, to bi bio treći razlog za meditaciju.
E sad, moj je osećaj da drugi i treći razlog za meditiranje, o kojima sam upravo govorio, jesu problematični. Iako meditacija može biti vrlo korisna kao pomoć nekome u terapeutskom smislu, činjenica je da većina učitelja meditacije nema iskustva u radu sa nekim ko ima psihičke probleme. I otuda meditacija može zapravo da uveća te probleme, umesto da ih izleči. Zato, ako meditirate ili želite da meditirate iz terapeutskih razloga, savetovao bih vam da to ne činite. Savetovao bih vam da odete do svog psihoanalitičara, psihoterapeuta, psihijatra ili već kako god da se zove i sa njime rešite svoj problem.
A kada povratite stanje normalnosti, tek tada počnite da meditirate. Savetovao bih svakome da ne kreće da meditira iz terapeutskih razloga, sem ukoliko sam terapeut nije ujedno i onaj ko ih podučava meditaciji. Dalje, onima koji bi da meditiraju iz transcendentalnih razloga, rekao bih da i tu postoji jedan problem. Naime, činjenica je da većina ljudi nema pojma o čemu govori kada govore o prvom stupnju probuđenja ili o nirvani. Otuda oni meditaciji prilaze sa sasvim idealističkim, možda čak romantičarskim idejama. Njihova želja da meditiraju zaista nije zasnovana na stvarnosti.
I moje je iskustvo da ljudi koji zbog ovakvih razloga meditiraju takođe ponekad dovedu sami sebe u probleme. Glavni od njih je da postanu opsednuti takozvanim koracima ili stupnjevima koje pretpostavljaju da treba da dostignu ili se nadaju da će ih dostići, zapletu se u teorijska razmatranja o tim koracima i stupnjevima ili sa druge strane postanu vrlo frustrirani: "Meditiram već tri godine i još uvek nisam probuđen!"; postanu vrlo uznemireni.
Zato je moj osećaj da najbolji razlog zbog kojeg možete početi da meditirate jeste onaj čisto praktični: da psihološki sebe "dovedete u red", da dostignete određen stupanj mentalne jasnoće i smirenosti, tako da ste u stanju da bolje funkcionišete u ovom svetu. I logično je, naravno, da čak i ako se odlučite na meditaciju iz transcendentalnih razloga, svakako ćete morati da prođete kroz ovu prvu fazu. Zato, danas i ubuduće, govoriću o meditaciji iz čisto praktičnog ugla.
Dakle, pretpostavimo da cilj našeg praktikovanja meditacije, za sada, jeste čisto praktični, da nam pomogne da bolje funkcionišemo u ovom svetu, da postanemo opuštenija, srećnija, smirenija osoba. Neko ko je u stanju da se nosi sa svim usponima i padovima koje donosi život.
Druga stvar koju treba da razmotrimo kada govorimo o meditaciji, naročito budističkoj meditaciji, jeste sledeće. Budistička meditacija je deo čitavog sistema. Ona je deo budističkog Plemenitog osmostrukog puta.
Buda nije podučavao Plemeniti jednostruki put – ispravnu meditaciju. On je podučavao Plemeniti osmostruki put, u kojem stvari koje se tiču meditacije jesu tek dva njegova elementa. Tako, na primer, ako uzmemo akumulator, on će pokrenuti kola. Ali ako od čitavih kola imate samo akumulator, nećete nikuda stići. Akumulator je ključni deo da bi se kola pokrenula, ali isto tako su ključni i svi drugi delovi tih kola.
Zato, svako ko razmišlja da počne da meditira, mora uzeti u obzir svoje pridržavanje pet pravila morala, praktikovanje ispravnog govora, izbegavanje droga ili alkohola i slične stvari. Ako je meditacija odvojena od ostalih koraka na Plemenitom osmostrukom putu, malo je verovatno da će biti onoliko blagotvorna koliko bi inače bila. Drugim rečima, praktikovanje meditacije, a da u isto vreme ni na koji način ne menjate svoj način života, ponašanje, stavove, verovatno neće biti od velike pomoći.
Zato, kao prvo, moramo biti načisto zašto hoćemo da meditiramo. Drugo, mora nam biti jasno da je meditacija tek deo jedne veće celine. Ona ne može biti izdvojena iz te celine i da očekujemo da nam kao takva donese rezultat.
Posle svega ovoga što smo rekli i pošto smo sve to razmotrili, postavlja se pitanje: Kako počinjemo? To je zaista vrlo jednostavno. Buda govori o nekoliko osnovnih koraka u praktikovanju meditacije. Zapravo, o četiri. U Satipatthana sutti i nekoliko drugih svojih govora on govori pre svega o mestu na kojem meditiramo. Zatim o položaju u kojem meditiramo. Dalje, o samom načinu vežbanja.
Zato, pretpostavimo da želite da meditirate. Prva stvar o kojoj morate razmisliti je: "Gde ću ja to da radim?" I u Satipatthana sutti Buda kaže: "Idi u šumu, u podnožje drveta ili praznu kolibu" (araññagato, rukkhamulagato, suññagaragato). Danas ne moramo da idemo u šumu, ali moramo, i u tome je sutta jasna, pronaći mesto koje je usamljeno i relativno tiho.
Znači, to može biti vaša soba, čitava kuća ili stan, a umesto šume može biti recimo vrt. Pre svega, pronađite mesto na kojem je malo verovatno da će vas drugi uznemiravati. Ako je ono u vašoj sobi ili domu, isključite telefon, isključite TV i radio, učinite i sve drugo što je potrebno kako biste otklonili mogućnost da vas neko ili nešto ometa dok meditirate.
Sledeće pitanje je – položaj. "Idi na usamljeno mestu, u šumu, podnožje drveta i sedi na tlo sa nogama ukrštenim" (nisidati pallankam abhuđitva).
Dakle, stavite jastuče pod stražnjicu. Možda stavite ćebe na pod, na njega jastuče i zatim sednete, a noge savijete jednu pored druge ili jednu preko druge. Šake stavite u krilo ili na kolena. I važno je da na početku i kako nastavljate da vežbate, na početku i više godina kasnije, najvažnija stvar je da vam je zauzeti položaj udoban, da se dobro u njemu osećate.
Čini se da su mnogi skloni da misle kako je znak da se vaša meditacija razvija u dobrom pravcu to da se ne pomerate. Ljudi postanu opsednuti nepomeranjem. A zapravo je sasvim u redu da se pomerate. Činjenica je da ako vam je ugodno, ako vam je telo opušteno i nema tenzija, uznemirenosti, zgrčenih mišića, vrlo je verovatno da ćete biti nepomični. Ne zato što se upinjete da budete, već zato što vam je udobno i otuda nemate potrebu za pomeranjem.
Zato, kad god vežbate, potrudite se da vam je telo u udobnom i opuštenom položaju. I onda se u govoru kaže: "Drži telo uspravnim" (uđum kayam), što znači da kičmu držite pravom. Održavajte je uspravnom, ali ne ukočenom. I naravno ne morate sedeti na podu, možete sedeti na stolici, ali u oba slučaja nastojte da su leđa prava.
Treći korak je "parimukham satim upatthapetva", "uspostavi ili usmeri svoju svesnost pred sobom".
"pari" (kao u našoj reči "perimetar - obim") znači "okolo"
"mukha" je "lice" ili "usta"
"upatthapetva" - "uspostaviti"
Dakle, "uspostavi svesnost ispred sebe" i ovo se obično tumači, ja verujem ispravno, da svoju pažnju usmeravate negde u predelu lica ili usta. A pošto je reč o pažnji usmerenoj na disanje, anapanasati, onda mora značiti u delu lica ispod nosa.
Nažalost ljudi postanu vrlo opsednuti samom tehnikom meditacije. Neki podučavaju do najsitnijeg detalja i kažu da sve mora biti učinjeno tačno tako. Neki kažu da pažnju morate vezati za ovo mesto. Drugi kažu da treba da pratite izdizanje i spuštanje stomaka. Treći govore o tački ovde... ili ovde... neki da morate da brojite... i na kraju ljudi postanu zaista opsednuti svim tim tehnikama.
Ali fakat je da se u Budinim govorima ne navode ovi detalji, sem ovih opštih, ali dovoljno jasnih instrukcija: "parimukham satimm upatthapetva". Radi se o tome da zaista nije presudno je li fokus vaše pažnje ovde... ili ovde... već je svemu tome cilj da razvijete svesnost u odnosu na sopstveni proces disanja.
Zato ja ljudima savetujem da rade upravo to. Zauzmu udoban položaj, smeste šake u krilo, zatvore oči i postanu svesni sopstvenog disanja. I tada sasvim prirodno vaš fokus pažnje se zaustavi ovde... ili je za vas prirodno da se pažnja veže za izdizanje i spuštanje stomaka pri disanju... ili možda otkrijete da vam je najlakše da brojite dah. Koji god način da vam se čini najboljim za vas, tako vežbajte.
I još bih vam savetovao da možda tokom prve nedelje eksperimentišete sa različitim načinima. Istražujte i otkrijte koji način vežbanja je najugodniji, naprikladniji i najkorisniji za vas. A kada se jednom odlučite za određeni metod, pridržavajte ga se.
Tako možete odlučiti da brojite dah od 1 do 10. Ili da osećate dah, kako topao vazduh izlazi iz nozdrva i hladan ulazi. Možete motriti na izdizanje i spuštanje svog stomaka. Nije uopšte bitno. Onaj način koji vam pomaže da razvijate svoju pažnju, taj je za vas najbolji.
I to je ono što je i Buda rekao: "parimukham satim upatthapetva"... "uspostavivši svesnost ispred sebe"
"So satova assasati, sato passasati"... "svestan, on udiše i, svestan, on izdiše"
Ovo je vrlo važno. Ljudi misle da cilj ovakvog vežbanja jeste da se koncentrišu, da razvijaju koncentraciju, samadhi. A zapravo, ni u nazivu ovog Budinog govora, Anapana sutta, a ni u sintagni "parimukham satim upatthapetva" Buda ne govori o "samadhiju", već o "sati"... o sposobnosti da budemo prisutni, da smo u stanju da posmatramo ono što se događa, dok se događa, Buda govori o sposobnosti da budemo svesni onoga što se događa.
Kada sednemo udobno i na prirodan način, naše telo se umiri. Kada stavimo šake u krilo i zatvorimo oči preostaće ograničen broj stvari koje će se i dalje događati, možda određeni osećaji u telu, mada ne mnogo. A neće biti ni mnogo zvukova, jer ste na mirnom mestu. Najuočljivija stvar koja se događa je upravo vaše disanje.
Sve vreme dišemo... od trenutka kad smo se rodili... ali mi smo jedva svesni tog divnog, ritmičnog, blagog procesa.
I šta ovde radimo? Ostavimo po strani svu žurbu i brige svakodnevnog života, sednemo mirno i počinjemo da budemo svesni samih sebe, možda po prvi put u životu. Oči su zatvorene... sedimo u tihoj prostoriji... i postanemo svesni činjenice da dišemo.
Neminovno, počećemo da budemo svesni i drugih stvari. Dolaze nam misli... verovatno mnogo njih. Pažnju nam možda odvuku neki zvukovi spolja, neizbežno je da ćemo ubrzo osetiti i neku fizičku nelagodu, golicanje ili žuljanje... ali ništa od toga nije bitno... ništa od ovoga ne treba smatrati preprekom, ništa od ovoga ne treba nazvati nepažljivošću.
Jednostavno registrujte ta iskustva, uočite da više niste svesno sopstvenog disanja. A onda, sve što treba da uradite je da ponovo uspostavite svesnost disanja. Budite ovde i sada. I u tome sada, odabrao sam da budem svestan blagog strujanja vazduha tokom udaha i izdaha. To je sve što treba da uradite.
Ne smatrajte zvukove, misli ili osećaje... za svoje neprijatelje... jer oni to nisu. Zato, svaki put kada postanete svesni da vam je pažnja odlutala za nekim zvukom, mišlju ili osećajem, samo registrujte da se to dogodilo i vratite se dahu... povratite, ponovo uspostavite svesnost u odnosu na disanje.
Dalje, sledeće pitanje je: Koliko dugo bi trebalo da meditiram? Koliko dugo bi sve ovo trebalo da radim? Koliko dugo bi trebalo da sedim na stolici ili ukrštenih nogu na podu?
Preporučujem vam sledeće: Prve nedelje meditirajte barem jednom dnevno i to po 15 minuta. Danas većina satova ima neku vrstu alarma, podesite ga na 15 minuta i onda stavite sat iza sebe, tako da ne gledate u njega svaki čas. I odlučite: "Tokom narednih 15 minuta bez obzira šta se događalo, posvećujem se tome da budem svestan sopstvenog daha." Tako i uradite.
Dakle, prve nedelje radite ovo po 15 minuta. Naredne produžite za 5 minuta, isto toliko i one nedelje iza nje, tako sve dok ne stignete do 45 minuta. I onda se držite te dužine. Dakle, počinjemo sa 15 minuta, postepeno dodajemo po pet minuta, sve dok vreme meditacije ne dostigne 45 minuta.
Sledeće pitanje koje ljudi postavljaju je: "Šta da radim kad se pojavi neki iritirajući osećaj, kad me zabole noge ili mi utrne stražnjica?"
Kao što smo već rekli, ne prosuđujte uspešnost meditacije po tome koliko ste nepomični. Prosuđujte uspešnost meditacije po tome koliko ste svesni. Meditacija nije takmičenje u nepomičnom sedenju.
Zato, ako se dok meditirate dogodi da noga počne da vam trne ili bilo šta drugo, opet to registrujete i vratite se fokus pažnje na dah. Ako vam se pažnja neprekidno vraća na taj osećaj u nozi, ako bol postane zaista neprijatan, tada se jednostavno pomerite. Nikakav problem. To nije nikakav poraz, pošto se pomerite i onda se vratite svojoj tački pažnje.
Međutim, ima nekoliko načina na koji možete da se pomerite. Jedan način je da se pomerite onako kako to uvek činimo, a to je bez bilo kakve svesnosti,
kao automatska, čak mehanička reakcija na neki doživljaj. Ali pošto je cilj našeg vežbanja jačanje svesnosti, onda kada odlučite da je neophodno da reagujete na neki osećaj utrnulosti ili bola, tada u sebi kažete: "Sada ću reagovati na taj osećaj."
Potpuno svesni, pomerate ruku, potpuno svesno se češete ili popravljate svoj položaj tela, vraćate ruku na staro mesto, isto tako i fokus pažnje usmeravate ponovo na dah. Ako se na taj način pomerate, ako se pomerate sa punom svesnošću, tada zapravo i niste prekidali vežbanje. Samo ste objekat vežbanja promenili na kratko, tako da ste održali kontinuitet i tada nemate bilo kakav problem.
Ne pravite od meditacije nadmetanje u nepomičnom sedenju. Uspeh vežbanja ne odmeravate prema tome koliko mirno sedite, niti koliko dugo sedite, već jedino po tome koliko ste sabrani ili svesni. I ako jeste sabrani, vaša meditacije doneće rezultat. I pomoći će vam
Tako, naredne nedelje počećemo da govorimo o drugom stupnju u praktikovanju meditacije.
Ove smo govorili prvo o tome zašto bi trebalo meditirati, zbog čisto praktičnih razloga. Zatim smo govorili o četiri stupnja: nalaženju prikladnog mesta, zauzimanju odgovarajućeg položaja tela, onome što zapravo treba da radite i kako da se odnosite prema problemima koji iskrsnu. Dakle, mesto na kojem meditirate, u kojem položaju meditirate, kako meditirate i koji se problemi javljaju.
Sledeće nedelje nastavljamo o narednoj fazi u vašem praktikovanju meditacije.
:)
-
Bhante Dhammika
Uvod u meditaciju
Deo 2: Čemu služi svesnost
Dobar dan, još jednom, i dobrodošli. Nastavaljamo naše govore o meditaciji i setićete se da sam vas prošloga puta zamolio da razmislite o mestu na kojem meditirate i o položaju tela. Govorili smo zatim o tome kako vežbate, šta i kako da radite, i o nekim manjim problemima na koje možete da naiđete. Takođe sam vam savetovao da usvojite sledeću strategiju: prve nedelje meditirajte svega 15 minuta i potrudite se da to bude barem jednom na dan.
Dakle, protekle nedelje, nadam se, sedeli ste u udobnom položaju, sa šakama opuštenim u krilu ili na kolenima, zatvorenih očiju i 15 minuta ste bili svesni, posmatrali ste kako udišete i izdišete. Ako ste to radili, time ste već položili temelje za dobru, solidnu praksu meditacije, a ona će vremenom sazreti u
vežbanje koje će ubrzo imati na vas takve efekte koje ćete lako moći da uočite.
Danas bih želeo da govorim o samoj suštini meditacije, a to je svesnost ili pažljivost. Prošli put smo govorili o fokusiranju vaše pažnje na dah. I neizbežno se javlja pitanje: Zašto? Zašto baš na dah? I koji je smisao svega toga?
Da bismo odgovorili na to pitanje, moraćemo se vratiti na ono o čemu smo govorili prošle nedelje, a to je: Zašto uopšte meditiramo? Šta se nadamo da ćemo postići zahvaljujući meditaciji? Kao što smo rekli, najbolji cilj, najrealističniji cilj meditacije jeste koristiti je da postanemo smireniji, opušteniji, sposobniji da se nosimo sa uobičajenim usponima i padovima koje nosi sam život. Tako, za sada, to je cilj meditacije. Naučiti da budemo opušteni, mirni, unutar našeg svakodnevnog života.
Pa kakve veze onda sa svim tim ima fiksiranje pažnje na dah?
Odlično pitanje! I nastojaću da na njega odgovorim najbolje što mogu.
Naše razumevanje je sledeće: jedan od glavnih uzroka uznemirenosti, problema, konfuzije i na osnovu svega toga nastalih problema u svakodnevnom životu je da mi nismo svesni mnogih svojih reakcija. Često mislimo da nešto radimo zbog jednog razloga, a zapravo je u pitanju neki sasvim drugi razlog. Ukratko, prosečna osoba je, da tako kažem, tek periferno svesna sebe i svog okruženja. I meditacija bi trebalo da poveća količinu svesnosti koju posedujemo, da poveća količinu pažnje koju imamo iz trenutka u trenutak, tako da JESMO svesni onoga što radimo, JESMO svesni kako se osećamo, JESMO svesni onoga što govorimo i to u trenutku dok govorimo, a ne tek kasnije, kada je već gotovo. Recimo, uvredili smo nekoga, shvatimo da smo sami sebi stvorili problem, i sad nam je žao. Dakle, ne kasnije, već dok nešto radimo.
Da se sada možda vratimo malo i objasnimo šta je to „svesnost“. Radi se o jasnom opažanju svojih doživljaja i iskustava. Kineski znak za „svesnost“ može se prevesti kao „srce-sada“. Kakvo je naše srce/um u ovom trenutku? U klasičnom budizmu se na jeziku pali koristi reč „sati“ ili na sanskritu „smrti“, što zapravo znači „sećanje (samoga sebe)“. Zanimljivo je primetiti ovde da veliki ruski mistik Gurđajev koristi isti princip u svom učenju, on ga tako i naziva, „sećanje samoga sebe“. Znati, biti svestan sebe, iz trenutka u trenutak, biti u sadašnjem trenutku.
Mi imamo periode dana kada jesmo svesni. Na primer kad neko želi da nas slika i kaže: „Ponašaj se prirodno“. Odjednom postajemo vrlo svesni sami sebe, i to je obično malo zbunjujuće, ali jeste jedna vrsta samosvesnosti.
Ali u normalnim okolnostima, informacije koje nam stižu preko čula, slike, zvuci, mirisi i tako dalje, kao i naše mentalne reakcije na njih, sviđanje i nesviđanje, sanjarenje i fantaziranje, toliko nas sve to obuzima, toliko je to veliki deo našeg uobičajenog polja svesti, da su mogućnosti za svesnost ograničene.
A kada nam manjka svesnosti, kada nam manjka pažljivosti. Kao što smo rekli, obično tada stvaramo sami sebi probleme, jer u izvesnom smislu mi tada na situacije u kojima se nađemo reagujemo automatski, polusvesno, gotovo mehanički, mogli bismo reći.
I kako to promeniti? Šta možemo uraditi da postanemo svesniji, da uvećamo kvalitet i dužinu trajanja svesnosti u našem svakodnevnom životu? Tako se ponovo vraćamo na meditaciju.
Zato, sedamo na mirno mesto, na kojem postoji ograničen broj stvari koje će nam odvlačiti pažnju, sednemo u udoban položaj i uzimamo vrlo obično iskustvo -- udah i izdah i odlučujemo da budemo svesni, ako ničeg drugog, barem da budemo svesni činjenice da dišemo.
Svako od nas diše od trenutka kada smo se rodili. Ali skoro da nikada nismo toga svesni. I tako uzimamo upravo to iskustvo, zanemarujući za to vreme bilo koje drugo, i donosimo odluku: „Od trenutka kad sednem i zatvorim oči, do trenutka kad se uključi alarm, za 15 ili 20 minuta, biću svestan, koliko god mi je to moguće, sopstvenog daha.“
Ono što će se neizbežno dogoditi, jednostavno usled sile navike, jeste da će našem umu objekat pažnje postati dosadan, taj ritam udaha i izdaha, postaće mu dosadan taj osećaj hladnog vazduha koji ulazi u nozdrve i toplog vazduha koji iz njih izlazi, više neće biti zainteresovan za osećaj na stomaku, osećaj kaiša koji pritiska stomak kako udišemo i popušta kako izdišemo, neće više biti zainteresovan ni za zvuk pri disanju, šum pri udisanju i izdisanju, i pažnja će krenuti negde drugde.
Počinjete da razmišljate o onome što ste radili ranije, počinjete da maštate šta ćete raditi kasnije, namerno ćete stvoriti neku vrstu fantazije kako biste pobegli od dosade. Zapravo, običan um će pokušati da uradi sve drugo samo da ne bude jednostavno svestan sada. Ako ste protekle nedelje vežbali tokom 15 minuta, uverili ste se da je to lutanje već jedna vrlo ukorenjena navika u vašem umu.
Ali tu je i dobra vest. Jedini razlog zašto vaš um luta, jedini razlog zašto se javljaju sve te misli, jeste isključivo navika. I jeidni problem je to što ovako nešto nikada niste vežbali ranije. Navika koju smo u sebi izgradili jeste da dopuštamo svojoj svesti, našoj pažnji da luta kuda god joj se prohte. Ako imamo 20, 30 ili 40 godina, tada je to naša svest radila tokom svih tih 20, 30 ili 40 godina.
Naravno, potrebno je izvesno vreme za promenu. Ali promena jeste moguća. Baš kao što se nezdrava ili negativna navika razvija već time što je često ponavljamo, time što njome gonjeni činimo uvek istu stvar, isto tako se i one povoljnije, zdravije, korisnije navike mogu razvijati njihovim češćim ponavljanjem. I to je razlog zašto se savetuje da meditiramo barem jednom dnevno.
Dakle, razlog zašto fokusiramo pažnju na dah jeste u tome što je to prvi korak ka povećanju stepena naše svesnosti. I dok sedite i meditirate uočićete da ne samo da nam pažnja skreće na misli i slike ideje o prošlosti i budućnosti, sanjarenje i fantazije, već da se u svemu tome i sami angažujemo, skoro kao da sebe potpuno izgubimo u svemu tome.
Zapravo, dok meditiramo, nekada se dogodi da sednemo odlučni da pažnju vežemo za dah, nekoliko minuta kasnije pažnja odluta, neko zanimljivo sećanje i maštanje naiđe, osetimo zadovoljstvo i nekoliko sekundi zatim začujemo alarm. Iako to nismo znali, bili smo zavedeni, da tako kažem, odsutni čitavih petnaest minuta.
Svesnost nam pomaže da postepeno prekinemo tu negativnu naviku i uspostavimo pozitivnu. A kako se nosimo sa tim, vrlo upornim, sanjarenjima, fantazijama i mislima? Zamislite da radite u kancelariji, na trećem spratu zgrade koja je u sred grada i da je vaš sto odmah do prozora. Radite tako za kompjuterom i onda čujete tresak tamo dole na ulici. Pogledate dole i vidite da su se dvoje kola sudarila. Jedna kola su odnazad naletela na druga. Posmatrate dalje i vidite ta kola, vidite kako vozač prvih kola izlazi, za njim i vozač drugih kola, ne možete da ih čujete, ali ih vidite. Prvi vozač je izgleda vrlo ljut, obojica nešto gestikuliraju, raspravljaju se međusobno. Prvi vozač udara drugog i vidite gomilu ljudi oko njih. Sve to posmatrate, ali ste potpuno odvojeni od toga. Niste deo toga. To je zanimljiv događaj za vas, ali ništa više od toga.
Ali oni ljudi dole, oni su vrlo uzbuđeni. Ljuti su. Posmatrači staju na stranu jednog ili drugog vozača. Svi su oni vrlo uključeni u to što se događa, ali vi sve to posmatrate izdaleka. To se vas ne tiče. Samo jedan zanimljiv prizor, koji posmatrate neko vreme, možda se čak i smeškate, i onda se vraćate svom kompjuteru.
To je upravo stav nepristasnog posmatrača, „ađđhupekkhati“ (posmatrati nepristrasno). Ako ste u stanju da u sebi razvijete taj stav nepristasnog posmatrača, tada će vaša meditacija biti uspešna. Sednete, usmerite pažnju na dah i postajete nepristrasni posmatrač tog iskustva.
A onda prestanete da budete nepristrasni posmatrač, već postajete uključeni, zavedeni nekom zalutalom mišlju, osećanjem, fantazijom i sećanjem. I čim uočite da se to događa, uočite da ste time obuzeti, iskoračite iz svega toga i posmatrajte ga kao sa odstojanja, postanite ponovo nepristrasni posmatrač tog doživljaja. Zatim se vratite svom dahu.
Kada primetite da vas je odvukla misao, neko maštanje ili šta god da je, upravo zato što nastojite da budete nepristrasni posmatrač i zato što nemate bilo kakav drugi cilj sem tog jednostavnog cilja da budete svesni, nema razloga da se ljutite, da budete frustrirani, ne morate da se zbog toga nervirate, ne morate da mislite kako vas je vaš um pobedio. Sve što treba da radite jeste da i dalje razvijate u sebi taj stav nepristrasnog posmatrača. Vidite to iskustvo kao da ga posmatrate iz daljine, nema potrebe da ga na bilo koji način komentarišete, nema potrebe da se emocionalno angažujete oko njega, jednostavno se vratite svom dahu.
E sad, ovo je vrlo važno zapamtiti. Cilj našeg vežbanja za sada jeste da razvijemo svesnost, pažljivost, ostajanje u sadašnjem trenutku. Ono što se često događa je da ljudi smatraju kako svrha ovog vežbanja nije da budu svesni, već da se skoncentrišu. Ono što se na jeziku pali zove „samadhi“. Ali ja bih vas zamolio da za sada tu ideju ostavite po strani. Jer kada pokušavate da se skoncentrišete, svaki trenutak kada niste skoncentrisani obično smatrate neuspehom. I da biste uspostavili koncentraciju, morate da vrlo odlučno odgurnete u stranu ono što vas sprečava u toj koncentraciji. Time ste zapravo svoja iskustva podelili na dva dela: dobra iskustva, onda kada ste u stanju da se skoncentrišete, i negativna iskustva, kada niste skoncentrisani. Obično je posledica ovoga velika napetost i frustracija. Sve drugo, samo ne spokojstvo i mir.
Naravno, koncentracija ima svoje mesto u okviru meditacije, o tome možemo razgovarati kasnije, ali za sada mi govorimo o „anapanasati“, „sati“ - svesnost udaha i izdaha (anapana). Otuda, u ovoj vrsti vežbanja, svesni sve svega što se dogodi, kakvo god da je to iskustvo. Ali dajete pri tome prednost iskustvu disanja. Usmeravate više pažnje ka iskustvu disanja.
Dakle, ako vašu pažnju odvuče neka misao ili fantazija i vi postanete toga svesni, ako ste u stanju da to što vas je omelo posmatrate sa stavom nepristrasnog posmatrača, tada nema nikakvog problema. To je samo još jedno iskustvo kojeg ste u stanju da budete svesni. Registrujte to u sebi: „Svestan sam tog iskustva“, i vratite se na dah. Ako tako vežbate, uspećete. Vaša meditacija doneće plod. I to u relativno kratkom roku.
To je razlog zašto se ova praksa sastoji od toga da sedimo, svesni smo udaha i izdaha. A u narednim izlaganjima objasnićemo kako ta svesnost može postepeno da se proširuje, postaje obuhvatnija, tako da postajemo svesni i drugih aspekata našeg iskustva. Ali za sada, budite pažljivi, svesni svog daha.
Sada bih voleo da nešto kažem o jednoj drugoj stvari. Mnogi počnu da meditiraju. Ali mnogi vrlo brzo i odustanu. To nije slučaj samo sa meditacijom. Kažu da mnogi krenu sa kurom za mršavljenje, ali broj onih koji je i završe je vrlo mali. Mnogi se pretplate na teretanu, ali broj onih koji je redovno i koriste je vrlo, vrlo mali. Danas, kada nam toliko stvari odvlači pažnju, kada nam je toliko stvari nadohvat ruke, tendencija je da osetimo želju, reagujemo na nju, ali ubrzo zatim nas odvuče neka druga želja. Kao i sa programima za mršavljenje, sa sistemima telesnog vežbanja, isto je tako i sa meditacijom.
Zato je važno znati šta treba da radimo kako bismo izbegli da brzo dignemo ruke od svega, da odustanemo ili tek izgubimo interesovanje. A to se događa zato što ljudi smatraju da je to što rade vrlo teško, kažu vam da je oko njih suviše bučno, ili da nemaju vremena. Ali pravi razlog u najvećem broju slučajeva jeste to što ih frustriraju misli koje ima stalno odvlače pažnju.
Ali ja bih voleo da vam saopštim i jednu dobru vest. Ta dobra vest je sledeća: buka zaista nije problem, ako ste zainteresovani, pronaći ćete vreme, a ni ometajuće misli ne bi trebalo da budu problem. Potrebna vam je jedna jedina stvar. I ako imate tu jednu, običnu stvar, uveravam vas da će vaša meditacija biti uspešna, sazrevaće i požnjećete sve njene plodove. A šta je ta jedna stvar?
Samo to da u sebi razvijete naviku da sednete i vežbate svakoga dana. To je sve što treba da uradite. Jer ako vežbate svaki dan, tada ćete uspeti.
I tako, možda razmišljate: „Uh, sedeo sam danas, ali je bilo tako teško, um mi je stalno nekuda lutao“. Sve to nije bitno. Sve je to od drugorazrednog značaja. Ukoliko ste istrajno sedeli po 15 minuta, ili, za sledeću nedelju, ukoliko budete sedeli po dvadeset minuta, i to svaki dan, nema apsolutno bilo kakve sumnje da će se vaša praksa razvijati, sazrevati, i njen rezultat će doći.
Zato bih voleo da vas ohrabrim da vrlo brzo razvijete u sebi naviku vežbanja, možda tako što ćete vežbati uvek u isto vreme. Promenite, prilagodite svoj dnevni raspored kako biste obezbedili vreme, baš kao što nađete vremena da se svaki dan istuširate ili da jedete, baš kao što uvek nađete vremena da spavate, zato što je to postalo deo vašeg dnevnog rasporeda, isto tako ako vežbate svakoga dana, vrlo brzo to će postati redovan deo vašeg dana, i biće zaista lako da to radite.
Za uspeh u meditaciji ne trebaju vam idealni uslovi, niti da uklonite svaku misao. Ne, to vam neće pomoći u meditaciji. Jedino odluka da sedite, čitavo planirano vreme, nedelju za nedeljom, i uveravam vas da ćete uspeti.
:)
-
Bhante Dhammika
Uvod u meditaciju
3. Proširivanje svesnosti
Dobar dan i dobrodošli! Nastavljamo našu seriju govora o meditaciji. Sada smo u trećoj nedelji kako praktikujemo meditaciju. I prisetićete se da smo zapravo govorili o svesnosti u odnosu na dah. O tome da smo svesni, pažljivi i svesni činjenice da dišemo. I rekli smo da je cilj svega toga da nam postepeno omogući da osetimo sami sebe, u većoj meri nego što smo to inače u stanju. Jer ako nismo, tada smo lak plen svim onim spoljašnjim silama koje utiču na nas.
Rekli smo da kada smo pažljiviji i svesniji, tada smo u boljoj situaciji da znamo šta se događa u nama i oko nas, tada smo u boljoj situaciji da donosimo inteligentnije odluke, umesto da nas pokreću impulsi, emocije. Takođe smo rekli da na početku ovog procesa postajanja svesnim odabiramo jedan objekat, u ovom slučaju dah, i jednostavno počnemo da ga budemo svesni. Proveravamo jesmo li u stanju da budemo svesni jednog običnog, svakodnevnog iskustva kakvo je disanje. Jer ako smo u stanju da budemo svesni toga, verovatno ćemo biti u stanju da proširujemo svoje polje svesnosti i na druge stvari.
Za sada, naša svesnost je ograničena, uglavnom ignorišemo druga iskustva i usmeravamo svoju svesnost na dah. Danas bih zato želeo da govorim o onim stvarima uz pomoć kojih tako suženu svesnost možete postepeno da transformišete i učinite je sveobuhvatnijom. Tako se njezine granice postepeni šire da bi uključile sve više iskustava.
Dakle, protekle nedelje vi ste radili otprilike sledeće: sedeli ste u ugodnom položaju, sa nogama ukrštenim ili savijenim jedna pored druge. Šake su vam ležale u krilu, oči zatvorene, i pažnju ste fokusirali, bili ste svesni činjenice da dišete. Možda vam je pažnja bila usmerena na izdizanje i spuštanje trbuha ili na osećaj svežina dok udišete i osećaj toplote dok izdišete, širenje i skupljanje grudnog koša, a možda ste brojali udahe i izdahe, nije važno, Bilo koja od tehnika koju ste odabrali u redu je, ukoliko vam pomaže da postane svesniji sopstvenog disanja.
I tokom poslednje nedelje uočili ste da je bilo dosta kolebanja. Na jednoj strani je želja da budete svesni daha, a na drugoj strani kao da je um išao kuda on hoće. Uprkos što ste želeli da vaš um bude svestan disanja, um bi rekao: ne, ja hoću da budem svestan tog zvuka napolju, tog osećaja ili hoću da se setim tog iskustva iz prošlosti. Otkrili ste da vaš um kao da je podeljen između dve stvari: željenog cilja i cilja koji se čini kao da je izvan vaše želje, izvan vaše kontrole... izvan vaše volje.
Ali mi smo rekili, i nadam se da ste to shvatili ozbiljno, da ne treba da se brinete, da ne treba da se uznemirite, ako vaša svesnost krene ka drugim stvarima, jer poslednja stvar koju želimo od ove vežbe da načinimo jeste da je pretvorimo u bitku, u borbu, to nam najmanje treba. To će nas samo iscrpeti, a bez nekog rezultata.
Dakle, to ste radili poslednjih nedelju dana i ove bih želeo da govorim o dve stvari koje možete da dodate svom vežbanju, te pomognete da svesnost postepene sve šira, sve obuhvatnija. A od sada pa do našeg narednog susreta zamolio bih vas da radite sledeće. Jednom dnevno, barem jednom dnevno, sedite na mesto na kojem meditirate, na pod ukrštenih nogu ili na stolicu, sa rukama u krilu ili na kolenima. Zatvorite oči, proverite da vam je udobno i da ste opušteni, te postanite svesni svog daha. Dugog udaha i izdaha, kratkog udaha i izdaha, osećaja topline i osećaja svežine izazvanog strujanjem vazduha tik ispod nozdrva, širenja grudnog koša i njegovim skupljanjem, izdizanja i spuštanja stomaka, jednostavno budite svesni da se to događa. Budite svesni da ste ovde, sada, da udišete i izdišete, da komunicirate sa spoljašnjim svetom, univerzumom, tako što dah unosite u sebe i dopuštate da izađe iz vas.
Već kroz nekoliko trenutaka, čućete neki zvuk spolja ili će negde početi da vas svrbi, ili ćete možda početi da se sećate nečega što se dogodilo pre nekoliko sati, ili ćete možda početi da misliti o nečemu što treba da obavite kad završite meditaciju. To je ono što ste obično doživljavali tokom protekle nedelje i to će ostati i dalje dobar deo vašeg iskustva i određeno vreme u budućnosti.
Tako, sedite, registrujete sve te stvari kad se jave i onda vratite pažnju na disanje, dakle ponovo uspostavljate svoju svesnost daha. Ali ovoga puta bih voleo da probate sledeće: kada uočite da vam je pažnja odlutala, kada više ne počiva na dahu, već na nečem drugom, probajte da istražite taj objekat, šta god da je, i to na nekoliko trenutaka. I tek onda se vratite na dah, ponovo uspostavite svesnost daha.
A kako to možete da uradite? Uporedio bih to sa kupovanjem voća. Odete na pijacu i kupite recimo jabuke ili mango. I šta radite kad idete u piljarnicu ili na pijacu da biste kupili nekoliko jabuka ili mangoa. Odete tamo, pogledate izloženo voće, uzmete jedan plod, držite ga u ruci i istražujete ga, razgledate, da proverite ima li na sebi neke rupice, je li ugnječen, i onda ga spustite. Ne uzmete ga i odmah spustite. Ne, razgledate ga nekoliko trenutaka. Zatim uzmete sledeći plod, pomirišete ga, i spustite.
Ako to možete da uradite sa objektom koji vam je odvukao pažnju sa daha, to bi bilo vrlo korisno. I ako to možete da radite u kontinuitetu, vi time proširujete svoje polje svesnosti i na druga iskustva. No ako sedite u mirnoj sobi, sa zatvorenim očima, tada imate samo ograničen broj iskustava. Tu je iskustvo slušanja – zvukovi, tu je iskustvo razmišljanja – sanjarenje, fantazije, sećanja, sanjarenja, planovi, i tu je iskustvo telesnih osećaja – odeća vas zateže ispod pazuha ili vas steže kaiš ili osećate odeću koja dodiruje kožu, osećate kragnu oko vrata. Ili ako ste u prostoriji za klimom ili ventilatorom, možda osećate strujanje hladnog vazduha sa jedne strane i malo drugačiji osećaj sa druge strane tela.
Ili možda osećate golicanje, svrab, pritisak i takve stvari. Nije bitno o čemu je reč. Ako sedite u udobnom položaju, sa zatvorenim očima, onda su to sva iskustva koja imate. Iskustvo slušanja, iskustvo razmišljanja, iskustvo osećaja. Dakle, evo šta treba da uradite. Sedite i pažnja vam negde odluta. Uočavate da pažnja umesto da je na dahu zapravo je otišla negde drugde. Pre svega, uočite koja je to vrsta iskustva. Je li to iskustvo razmišljanja, je li iskustvo osećaja ili iskustvo slušanja.
Recimo da se radi o buci saobraćaja spolja. Dakle, pažnja je odlutala, slušate zvukove kola, čujete njihovu buku. Čim to zapazite, samo u sebi recite: „Slušanje“. I tokom nekoliko trenutaka posmatrajte tu situaciju, budite svesni zvukova, budite svesni činjenice da je vaša pažnja na njima. I kad ste to uradili, uspostaviti ponovo svesnost u odnosu na disanje.
Ovo je naredni korak u procesu meditacije, postepeno proširivanje granica vaše svesnosti. Dakle, prošle nedelje, cilj vašeg vežbanja bio je da budete svesni jedino daha. Sada se od vas traži da budete svesni svakog iskustva, uključujući i dah, pri čemu je dah koristite kao tačku fokusa, koristite zapravo dah kao lenger. Svesni ste neke druge stvari – i vratite se u središte. Svesni ste nekog zvuka – i vratite se u središte. Svesni ste osećaja – i vratite se u središte. Svesni ste misli, maštanja, ideje – i vratite se u središte.
Tako sada svom vežbanju dodajete i disciplinovanost u posmatranju. To je prva stvar. Takođe bih voleo da od sada pa do naredne nedelje vreme meditiranja produžite za pet minuta. Sve u svemu vežbanju koje ste radili do sada dodajte i disciplinovanost u posmatranju. Dakle, to je prva stvar.
Postoji još jedna stvar koju možete učiniti kako biste proširili granice svesnosti. Od sada pa do našeg narednog susreta voleo bih da među stvarima koje svakodnevno obavljate odaberete jednu, neki postupak, neku aktivnost, neki zadatak koju radite barem jednom ili dva puta na dan. Na primer, to može biti jedenje, što verovatno radite tri puta na dan, najmanje. To može biti odlazak u toalet, što možda takođe radite dva-tri puta na dan. To može biti pešačenje na posao i natrag. Ili odlazak do stanice, sa koje odlazite na posao. I vraćanje sa te stanice kad završite radni dan. Može biti umivanje ili pranje ruku. Može biti oblačenje ujutru i skidanje uveče. Uopšte nije važno šta ste odabrali. Odaberite određenu aktivnost koju obavljate barem dva-tri puta na dan, svakoga dana.
Tako, pretpostavimo da se odabrali oblačenje i skidanje odeće. I evo šta radite. Pre nego što večeras odete na počinak, pribeležite na papir i stavite pored kreveta. I kad se ujutro probudite, sačekajte nekoliko trenutaka da se sasvim razbudite. Možda obično prvo idete u kupatilo, umivate se, i onda se spremate za posao. I odabrali ste zadatak oblačenja i skidanja odeće.
Tako, od trenutka kad pružite ruku da biste uzeli odelo, vidite da li ste u stanju da do trenutka dok se ne obučete, učinite to sa pažnjom, svesnošću i prisutnošću. Ništa vas drugo ne zanima, samo da budete tu sa tim jednostavnim zadatkom. Dakle, uzmete košulju, osećate hladnoću platna, svesni ste dok je stavljate na telo, dok ruku provlačite kroz rukav, svesni ste osećaja dugmadi pod prstima, kako ih provlačite kroz rupice, svesni ste dok povlačite košulju nadole, upasujete je, dok oblačite pantalone, zatežete kaiš,
obuvate čarape i cipele, vezujete pertle.
Probajte da ovaj zadatak, nijedan drugi, samo ovaj, obavite sa što je moguće više svesnosti i pažnje. Budite potpuno sa tim zadatkom. A onda uveče, kada se vratite kući i krenete na spavanje, nadam se da ćete zapaziti onu cedulju koju ste stavili pored kreveta, i onda se setite: „Ah da, moj zadatak kao meditanta je da se skinem što je moguće svesnije.“ Ta cedulja vam pomaže da se setite toga. I onda radite potpuno istu stvar, sa potpunom pažnjom, samo ovoga puta sasvim svesni dok skidate odeću.
Ili, recimo, odlučili ste se za jedan drugi zadatak. Pranje sudova. Verovatno to morate da radite barem dva puta na dan ili nekoliko puta na dan, a možda ste se odlučili za bilo kakvo pranje, tanjira ili šolje, jer ponekad smo toliko nesvesni da zaboravimo da se pridržavamo zadatka koji smo sami sebi zadali. Zato, možete staviti natpis pored sudopere. „Budi svestan!“
I kada uveče završite večeru, donesete odluku, od trenutka kad pružim ruku da odvrnem slavinu do trenutka kad na kraju zavrnem slavinu pokušaću da bude potpuno sa ovim poslom. Neću ga smandrljati kako bih što pre seo pred TV. Jednostavno ću ga raditi i biti potpuno sa tim poslom. Osećam hladnoću ili toplotu vode, svestan sam dok posežem za suđem, dok okrećem tanjir da vidim da li je dobro opran, izvlačim čep i čujem šum vode koja otiče. Samo sam sa tim što radim i ni sa čim drugim.
Ili ste recimo odabrali jedenje. Moja odluka je da od trenutka kad povučem stolicu da bih seo za sto pa to trenutka kad ustanem pošto sam završio obrok, moja odluka, moja vežba biće da što je moguće pažljivije i svesnije pojedem svoj obrok. Neću čitati novine, neću slušati radio, samo ću posmatrati hranu, osećati njen miris, biti svestan teksture hrane u mojim ustima, do kraja je sažvakati, osetiti ukus, svesno pružati ruku ako hoću da sipam još, slušati zvuk kašike ili šolje kad je vraćam na sto. Šta god da je, moja je odluka da taj zadatak radim sa punom pažnjom i svesnošću. Koliko god da sam to u stanju.
I ako ove dve dimenzije dodate svom vežbanju, videćete da, pre svega, kroz prvu vežbu, disciplinovanost u posmatranju, postepeno postajete svesni mnogostrukosti vaših iskustava. Počeli ste sa jednim iskustvom, blagim kretanje udaha i izdaha, i sada to proširujete na mnoga druga iskustva: zvukove, osećaje, misli i tako dalje.
Ali, činjenica je da ako meditirate dvadeset minuta na dan, dvadeset minuta nije suviše velik deo vaših ukupnih iskustava, to je tek njegov manji deo. I to je možda najmanje zanimljiv deo vaših iskustava. I zato, za ono vreme kada ne meditirate, odabrali ste neko drugo iskustvo, odlazak na toalet, pranje sudova, odlačenje i svlačenje, jedenje, nešto drugo. I taj posao postaje za vas meditacija.
I najlepša stvar u vezi sa ovim jeste da ako ovako vežbate, jedna uobičajena radnja, situacija, postaje specijalna, može postati specijalna. Nešto što radite i radili ste godinama može postati prolaz ka jednoj duhovnoj dimenziji.
Da ponovimo. Od sada pa do naredne nedelje radite sledeće. Prvo, produžite vreme meditacije za pet minuta. Drugo, vežbi koju ste već do sada radili, dodajte i to da na nekoliko trenutaka pažljivo posmatrate, u sebi klasifikujete kao iskustvo mišljenja, iskustvo slušanja ili iskustvo osećaja, označite kojoj od ove tri grupe pripada to što vam je odvuklo pažnju, istražujte ga nekoliko trenutaka, prepoznajte ga, a onda se vratite disanju. To je jedno.
A drugo je da odaberete neku radnju, sasvim jednostavnu, koju obavljate možda dva ili tri puta na dan i donesite odluku da je obavljate sa što je moguće više sabranosti, što je moguće više svesnosti. I kao što smo već rekli, svrha svega ovoga je ne samo da produbi, već i da proširi domen vaše svesnosti.
Sa ovim ćemo završiti i vidimo se naredne nedelje.
:b
-
Nema smajlija sa dovoljno dubokim naklonom :naocare:
Ako ima jos nastavi. Jako jako me se dojmio dio sa odabiranjem jedne stvari i radenje te stvari potpuno svjesno. To radim s hranom vec malo duze i vidim da sam sit mnogo ranije.
Gubitak kilograma je dosao usputno, ja sam bio zadovoljan sta sam shvatio da sam pola hrane trpao cisto reda radi.
Oce li bit jos? :andjali
-
Bhante Dhammika
Uvod u meditaciju
4. Radost, balans i prirodnost
Dobar dan svima! Danas nastavljamo sa četvrtim u nizu govora o meditaciji. Kao što se sećate, prošli put govorili smo o onim stvarima uz pomoć kojih svoju svesnost (sati), pažljivost, možete da učinite sveobuhvatnijom. Kao što smo rekli, ideja je da počnemo sa jednim objektom kao što je dah, i da postepeno postajemo sve više svesni i drugih stvar, drugih iskustava. Druga stvar bila je da odaberete neku aktivnost u svakodnevnom životu, neku običnu radnju koju obavljate, kao što je pranje sudova, odlazak u toalet, oblačenje i skidanje odeće. Dakle, opredeliti se za određenu aktivnost i onda vežbati tako da je obavljamo sa što je moguće više svesnosti.
Ono o čemu bih želeo da govorim danas ne odnosi se toliko na to kako da proširite svesnost tako što ćete raditi nešto posebno, već kako da u isto vreme proširujete i da integrišete svoju svesnost, razvijajući jednu posebnu vrstu mentalnog stava, pogleda na stvari, jednu naročitu vrstu meditacije, kao i načina razmišljanja o meditaciji.
Kao i kod svake iole vredne aktivnosti, postoje i oni načini da je obavljamo koji nisu od velike pomoći. I mogu vam reći, posle mnogo godina vežbanja meditacije, vežbanja i sa drugima, kao i podučavanja drugih meditaciji, da sam često nailazio, često sretao ljude koji su meditirali neko vreme, katkad i po više godina, i da se ili nisu nimalo izmenili u odnosu na to kakvi su bili ranije. Neki od njih ipak jesu postali drugačiji, ali su sada bili mnogo negativniji, dok se kod nekih dešavalo i da su razvili neki ozbiljniji poremećaj ličnosti.
I zanimljivo je da postoji mnogo tehnika meditacije čak i u okviru jedne iste škole Dhamme, recimo u okviru theravada tradicije. Čak i u okviru theravada tradicije mnogo je različitih tehnika meditacije. Zapravo, možda bi bilo preciznije reći da svako ko podučava meditaciju ima svoj specifičan ugao, svoju specifičnu tehniku. Ali ono što sam primetio srećući ljude koji su zaista imali koristi od vežbanja, jeste da svi oni nisu koristili jednu istu tehniku, već dolaze sa različitih strana. Neki sledbenici Goenke su fantastični, isto je sa učenicima koje je podučavao Mahasi Sajado, neki od učitelja koji podučavaju meditaciju uvida ili neki od burmanskih "sajado" ili tajlandskih "ađana".
Ali i suprotno je istina. Kada posmatram ljude koji kao da se nisu uopšte promenili iako meditiraju, odnosno čini se da nisu imali bilo kakve koristi od meditacije, vidim da ih ima u svakoj od nabrojanih tehnika. Doduše, u nekima više nego u drugima. To me navodi na pomisao da nije tehnika ta koja je toliko važna, već stav i polazna tačka sa koje prilazite praksi. Kako gledate na to što radite, a ne toliko na koji način to radite. To kako meditirate, ne u smislu tehnike, već sa kojim stavom krećete da meditirate jeste ono što će vam u životu doneti nešto zaista lepo i dobro, pravu blagodet.
Moj osećaj je da postoje tri stvari. I ako imate te tri stvari, ako u svojoj praksi sa blagonaklonošću gledate na te tri stvari, ako integrišete te tri stvari ili ih uzmete u obzir dok meditirate, vaše vežbanje će biti uspešno, ono će vas transformisati na način koji je za vas zaista blagotvoran.
A koje su to te tri stvari? Piti, samatha i dhammatha
piti = radost, radostan pogled na stvari, radostan stav,
samatha = balans i
dhammata = prirodnost.
O ove tri stvari bih želeo da govorim danas.
Kada sedite i meditirate, kao i kad pokušavate da meditaciju integrišete u svoj svakodnevni život, kao što je pažljivo pranje sudova, odlazak u toalet, čišćenje cipela ili usisavanje, čak i kada uopšte ne meditirate, imajte na umu važnost ove tri stvari: radost, balans i prirodnost.
A zašto je radost važna? Do sada ste već uočili da razvijanje redovnosti u vežbanju, sedenje svakoga dana, i sedenje puno predviđeno vreme, barem u početku predstavlja izazov. Možete smisliti mnoštvo izgovora da ne sedite i meditirate toga dana ili da počnete, ali da meditaciju završite ranije. Možete smisliti vrlo dobar razlog zašto da je ne radite danas, već sutra.
Ali pre ili kasnije iz te faze u kojoj meditacija predstavlja dužnost prelazite u fazu gde meditirate jer osećate da je to dobro za vas, jer uživate u tome. Užitak je onda to što vam donosi radost. Kada dođete do tog nivoa, ne morate da ulažete više veliki napor, radite to zato što vam se to dopada. Tako su radost, sreća, blaženstvo, zapravo vrlo važni u meditaciji. Jednom kada stignete u fazu radosti, dobili ste bitku. I sama radost ima niz pozitivnih efekata, nezavisno od toga što je meditacija sama po sebi dragocena, vredna sama po sebi.
No, čini se da nije ovako sa svima. Sretao sam meditante, zapravo često sam sretao meditante koji kao da su postali suviše strogi, bez osmeha, rigidni i ne izgledaju srećni. Izgledaju suviše ozbiljni. Jedan razlog je da su celu stvar shvatili pogrešno, misle da biti ozbiljan znači izgledati ozbiljan, a drugi razlog je da meditacija nije u njima donela istinsku promenu.
Kada me ljudi pitaju, koji je kriterijum na osnovu kojeg mogu razlučiti da li moja praksa deluje ili ne, ja uvek uzvratim: Ako možete da se osvrnete unazad i za sebe kažete: "Sada sam srećniji, radosniji nego što sam bio nekada", tada vaša praksa sigurno deluje. Ovim ne želim da kažem da ste, ako meditirate, srećni sve vreme, da nemate bilo kakvih problema, da nikada nećete biti loše raspoloženi. Ne, to nikako ne tvrdim. Ali, uzevši sve u obzir, srećniji ste nego što ste bili ranije.
Još jedna vrednost radosti jeste da vremenom to što ste radosni, to što vam je život radosniji, doprinosi da se rastvore, da se razvežu i neki u vama duboko skriveni čvorovi ili problemi koji su bili potisnuti u nesvesno. Radost ima tu izvanrednu sposobnost da zaceli neke od dubokih rana koje ste možda zadobili u životu. Pa kako da razvijete tu radost? To nije tako lako objasniti, ali možete početi sa time da se potrudite da vam je telo uvek opušteno. Nikada ne naprežite i ne napinjite svoje telo, uvek ga održavajte relaksiranim. Zato vežbanje joge ili ta-čija ili neke druge vrste svesnog vežbanja pre nego što sednete da meditirate može biti vrlo korisno.
Isto tako, dok meditirate, s vremena na vreme usmerite pažnju da pojedinim delovima tela da biste proverili da nisu napeti. To je takođe vrlo korisno. Ali više nego bilo šta drugo, važan je vaš mentalni stav: "Meditiram zato što volim sebe", "Moja meditacija je čin blagonaklonosti prema samome sebi", "Neka moja meditacija bude uspešna", "Neka se sve strasti u meni smire", "Neka vrline ojačaju". Sa takvim stavom, vi prirodno postajete radosniji.
Još jedna stvar koja pomaže jeste da pet pravila morala shvatate ozbiljno. A pravila su: izbegavanje namernog povređivanja živih bića i umesto toga potpomagati život. Drugo pravilo je ne uzimati ono što pripada drugima i umesto toga deliti sa drugima ono što pripada vama. Treće pravilo je poštovati dostojanstvo drugih, ne zavoditi ih i iskorišćavati radi sopstvenog zadovoljstva. Četvrto pravilo je da umesto da saopštavamo laži, saopštavamo istinu; biti istinoljubiv u komunikaciji sa drugima. I peto pravilo je poštovati sopstveni um, tako što ćemo ga uvek održavati prirodno budnim, u njegovom prirodnom stanju, a ne zamagljivati drogama ili alkoholom.
To su pret pravila i ako ih se pridržavamo time umanjujemo konflikte koje imamo u svakodnevnom životu i uvećavamo radost. Tako u slučaju prvog pravila, ono mi omogućuje da poštujem život drugih. Drugim pravilom razvijam poštovanje za svojinu drugih. Trećim pravilom poštujem dostojanstvo drugih. Četvrtim pravilom poštujem pravo drugih da znaju istinu, da im se obraćamo istinitim rečima. A petim pravilom poštujem jasnoću sopstvenog uma.
Tako, kada se prema drugima odnosim sa više ovakvog poštovanja, u skoro svim slučajevima i oni će se prema meni odnositi sa sličnim poštovanjem i time moj život postaje lakši, sa manje napetosti, sa manje konflikta. A kad je tako, prirodno je da ću se osećati i srećnijim. To su neke od stvari kojima uvećavate radost. A što više radosti imate, to vam je lakše da meditirate, više želite da meditirate.
Balans – samatha. Ponekad pomislim da jedina stvar koja ljude sprečava da imaju koristi od meditacije jeste jednostavno pomanjkanje balansa, osećaja za meru. Tipičan meditant obično sledi ovakav put. Postaje vrlo zainteresovan za meditaciju, zatim je nadahnut, želi da meditira sve vreme. Prirodno, ubrzo postaje iscrpljen i onda odustaje, u njemu nije preostalo energije. A onda nedelju dana kasnije počne da oseća grižu savesti. "O bože, već nedelju dana nisam meditirao!" I, kao za kaznu, grozničavo kreće ponovo da meditira. I tako kreće, prestaje, kreće, prestaje, nema u njemu balansa.
Drugi problem može biti da ljudi potpuno razdvoje meditaciju od celokupne Dhamme. Smatraju da je Buda podučavao plemeniti jednostruki put, umesto Plemenitog osmostrukog puta. Misle: "Meditiraću, ali će sve ostalo ostati kao što je bilo i ranije". Ali činjenica je da to nije moguće. Meditacija je samo jedan deo čitavog sistema. Drugi delovi sistema su razvijanje razumevanja, zatim razvijanje morala... morala i integriteta, i takve stvari.
To sve ukazuje da takva osoba nema balans. Meditaciju je istrgla iz konteksta i vežba je nezavisno od ostatka Učenja. Da bi meditacija bila uspešna, neophodan je osećaj balansa, proporcije i ravnoteže u svim elementima duhovnog života. Na primer, neophodan je balan između samoće i druželjubivosti. Ako uvek maštamo da budemo sami, da pobegnemo u džunglu ili Himalaje, kako bismo živeli u pećini, to je tek maštanje. Da, provodite vreme u samoći, ali ne zaboravite i svoje prijatelje i porodicu, provodite vreme i sa njima.
Potreban je takođe balans između meditacije i intelektualnog razumevanja Dharme. Treba da čitate, jer vam to daje osećaj za pravac u kojem se krećete. Budini govori su prepuni korisnih naznaka i uputstava o tome kako da praktikujete meditaciju. Zato, ako ste dobro upućeni u teoriju, a to je izbalansirano sa praksom, ništa bolje od toga. Zatim je neophodan balans između tela i uma. Ovo može biti problem u nekim od tradicionalno budističkih zemalja, jer monasi ponekad nemaju dovoljno fizičkog napora, a ponegde ni ne rade bilo kakav fizički posao.
Zdravo telo ne znači i zdrav um. Ali isto tako, zdrav ume ne mora da automatski znači i zdravo telo. Vodite računa o svom fizičkom stanju, obratite pažnju na svoju ishranu, vežbajte telo, odnosite se prema njemu sa ljubavlju, i ono će postati prikladno mesto na kojem vaš uma može da boravi. Zato je balans između te dve stvari vrlo važan.
Zatim je važan balans između napora i odmora. Buda je rekao da uspeh u meditaciji, kada je u pitanju energija, količina energije koju ulažete, liči na držanje prepelice u rukama. Kao što znate, prepelica je mala ptica, i zato je rekao da je to kao kad čovek obuhvati prepelicu rukama. Ako je ne drži dovoljno čvrsto, ona će mu se izmigoljiti kroz prste. Ali ako je drži suviše čvrsta, možda će je ugušiti. Dakle, mora da zna koja je prava mera, da pronađe balans. Isto je sa meditacijom. Ako ste budni i prijemčivi za svoja stanja, tada ćete znati kada treba da malo pojačate pritisak, a kada da ga malo olabavite. Zato, balansiranje energije je vrlo, vrlo korisno. Izuzetno korisno za vašu praksu.
Ovo je druga stvar koju treba da unesete u svoju praksu. Osećaj balansa u svemu što radite.
I poslednja stvar – dhammata. To znači prirodnost, biti prirodan. Ponekad ljudi meditiraju i umesto da su svesni, postaju ono što bismo mogli nazvati "mučno samosvesnim". Mučno su svesni sebe, mučno su svesni i raznih drugi stvari. Recimo, posmatrajte kako se neki ljudi pridržavaju pravila morala. Neprekidno su u panici da slučajno ne stanu na nekog mrava, neprekidno strepe da li su se obratili učitelju na pravi način, uvek zabrinuti da li to što rade rade na ispravan način i tako dalje. Sve u svemu, oni jesu postali svesni, ali to je nekako pogrešan tip svesnosti.
Druga stvar jeste da dođe trenutak kada vaša praksa treba da postane prirodan deo vašeg ukupnog života. Zato, u početku, ali i dosta vremena posle toga, odabiranje vremena i mesta, kao i korišćenje određene tehnike, ne samo da pomaže, već bih rekao da predstavlja ključnu stvar. Ali ako to i ostane tako, onda možda i neće više biti toliko korisno. Dođe trenutak kada, pošto ste se popeli, možete da odgurnete merdevine, pošto ste prešli reku, možete ostaviti za sobom splav. Istina, mnogi ljudi žele da odgurnu merdevine ili odbace splav znatno pre vremena kada bi to treba učiniti. Međutim, postajati sve prirodniji, opušteniji, izuzetno je korisno. I kad meditirate i kad ne meditirate. Dopustite praksi da bude tek normalan deo vašeg života. Nema oko nje ničeg grandioznog, ničeg specijalnog.
To je jedan stav koji je na tako lep i precizan način izražen sledećim rečima: "Sedim mirno, ne radim ništa, a proleće dolazi i trava raste sama od sebe." Vrlo lep način da se to kaže. Ako se neprekidno osvrćemo da bismo videli koliko smo odmakli, ako uvek gledamo tamo negde napred da vidimo koliko nam je još ostalo, ako svaki put kad razgovaramo sa drugim meditantima strastveno diskutujemo o tome na kojem se od različitih stupnjeva sada nalazimo, to onda nije jako dobar znak. Dopustite svojoj meditaciji da se razvija prirodno.
Kada je svesnost spremna, ona će doći. Vaš je zadatak da sve delove stavite na svoje mesto, sednete i vežbate, a cvetovi će procvetati kad budu spremni. I tako, ako ove tri stvari dodate svojoj meditaciji, nema nikakve sumnje da će ona biti korisna. Dopustite meditaciji... zapravo dopustite čitavom svom životu da postepeno postane sve plodonosniji. Sve što činite, činite sa osećajem balansa i mere i što je moguće više, pustite stvarima da se razvijaju na svoj prirodan način. I ako tako radite, vaša meditacija će se razvijati zaista dobro.
Sledeće nedelje, sledeći put, želeo bih da vam predstavim jedan drugi tip meditacije, koji ide ruku pod ruku sa ovim o kojem smo do sada govorili. Tako, ovim završavamo za danas i zahvaljujem vam se na pažnji.
:joga:
-
Nema smajlija sa dovoljno dubokim naklonom :naocare:
Ako ima jos nastavi. Jako jako me se dojmio dio sa odabiranjem jedne stvari i radenje te stvari potpuno svjesno. To radim s hranom vec malo duze i vidim da sam sit mnogo ranije.
Gubitak kilograma je dosao usputno, ja sam bio zadovoljan sta sam shvatio da sam pola hrane trpao cisto reda radi.
Oce li bit jos? :andjali
Drago mi je da ti prija. :)
Mene Dhammika opet oduševljava dok ga sad čitam i ispravljam malo prevod. :love:
Evo i četvrti deo.
Ima još dva dela. Al to sutra verovatno. Da možeš lagano sve da "svariš". :kez2:
Napravću i knjižicu od ovoga, pa ćeš moći da se vraćaš kad ti bude trebalo
-
Imam jednu situaciju s ovim cetvrtim.
svi mi kazu da sam dosta potišteniji nego sta sam bio.
E ali evo u cemu je kvaka.
Ja sam, u nedostatku pristojnije rijeci ili bolje rjeci, fakin bio. Tj primjecivao sam stvari koje ljudima fale ili ne fale i na nekad ugodan, nekad neugodan i grub ali uvjek saljiv nacin to isticao kod njih. Isto tako sam se salio i na svoj racun a to mi je pomoglo (ili sada odmoglo) da sakrijem svoje prave probleme dublje dok na povrsini stoje jednostavne stvari. Neuredan, debeo itd.
Istina je da u zadnje vrijeme ne pruzam ljudima istu kolicinu srece koju sam pruzao prije. Ali moja sreca i sreca drugih oko mene su se krsili sa pet pravila morala. Ja se ne osjecam tuznije. Niposto. Ne osjecam se ni sretnije nemam problema to priznati. Ali se osjecam dosta mirnije.
Primjecujem svoje mane. Imao sam prekid veze od dvije godine malo prije nego sta sam upoznao vas. Nisam bio tuzan, ali sam u glavi stvarao hipotetske situacije o kojima sam razmisljao intezivno. To mi nikad ne donosi nista dobro, ali sada sam svjestan da krecem razmisljat o necemu sta ne postoji, sta je situacija iscenirana u mojoj glavi. Nema natjecanja nema pobjednika i pobjeđenog sve su to samo misli.
mislim da sam zbog primjecivanja stvari u koje bi se prije uvukao bez razmisljanja malo nesretniji ali to je samo jer san svjestan koliko ih ima (a koliko ih je tek kojih jos nisam svjestan!)
Ali kad razmislim o tome malo, gledam to sa pozitivne strane i kazem sebi "covice ako svacan koliko su glupe neke stvari koje san radija znaci da san pametniji tj mudriji nego sta sam bija a to nije nesto zbog cega bi treba bit potisten"
eto na
-
Ali kad razmislim o tome malo, gledam to sa pozitivne strane i kazem sebi "covice ako svacan koliko su glupe neke stvari koje san radija znaci da san pametniji tj mudriji nego sta sam bija a to nije nesto zbog cega bi treba bit potisten"
Pravi stav :ok
Sem toga, to što vidiš svoje mane ne bi trebalo da te čini potištenim (pa ko je na ovom svetu bez mana), već upravo suprotno. Jer kako ćeš ih se osloboditi, ako ih prvo ne uočiš. Zato, kad si već napravio prvi korak, to je samo razlog za zadovoljtvo, ali... pazi... ne i za samozadovoljstvo, zbog kojeg bi mogao ponovo zadremati :D
-
ma naravno da ne. ali tesko je cut od ljudi do kojih ti je stalo da ponavljaju recenicu "nisi vise zabavan kao prije, jesi li uredu?" a ja miran i opusten (ne od biljke nego od sebe)
-
ma naravno da ne. ali tesko je cut od ljudi do kojih ti je stalo da ponavljaju recenicu "nisi vise zabavan kao prije, jesi li uredu?" a ja miran i opusten (ne od biljke nego od sebe)
Tebi je stalo do njih. I to je vrlo lepo.
Ali ova je situacija ujedno i test je li njima stalo do tebe.
Želim vam da svi položite svoje testove i narastete u mudrosti. :andjali
-
Bhante Dhammika
Uvod u meditaciju
Deo 5: Meditacija ljubavi
Dobar dan i dobrodošli. Tokom proteklih nekoliko nedelja govorili smo o meditaciji u okviru budističke tradicije, a poslednje dve nedelje posebno govorili smo o svesnosti, prisutnosti, o postepenom osvešćivanju svega onoga što se događa nama i u nama, u trenutku dok se to događa. Rekli smo da svrha svega toga jeste jednostavno da postanemo što svesniji, kako bismo znali šta nam se događa, kako se osećamo, šta se zaista odigrava u našem umu. A sve to nas to stavlja u bolji položaj da donosimo prave sudove i odluke o tome kako da se ponašamo.
Takođe smo snažno istakli da svesnost znači nepristrasno posmatranje, znači biti nepristrasan svedok. I zaista se o tome radi, o obezbeđivanju prostora između onoga što doživljavamo i naše reakcije na to. Kako se taj manevarski prostor širi, time se povećava mogućnost za nas da načinimo pravi izbor, da odlučimo hoćemo li uopšte reagovati ili nećemo, i ako se odlučimo da ipak reagujemo, kako ćemo to učiniti.
Kada govorimo o nepristrasnosti, skloni smo često da mislimo na mirnoću, možda čak ravnodušnost ili neuplitanje. I ima istine i u tome. Međutim, moguće je da budemo nepristasni na način koji nije primeren ili koristan za nas, moguće je da razvijemo kod sebe ono što bismo mogli nazvati kliničkom nepristasnošću. Nazivaju je „kliničkom nepristasnošću“ jer lekari, bolničarke ili naučnici pokušavaju da razviju takav tip nepristrasnosti ili objektivnosti. Raditi ceo dan u bolnici, sa ljudima koji su vrlo teški bolesnici, možda sa teškim povredama, nije lako i ako bi emocionalno reagovali svaki put kad na njih naiđu, vrlo brzo oni bi postali iscrpljeni, ne bi bili u stanju da rade svoj posao. Otuda oni svesno razvijaju kliničku nepristrasnost, počinju da na pacijenta gledaju kao na objekat.
Ali mi ne želimo da razvijemo takvu vrstu nepristrasnosti. Mi želimo da razvijemo ono što bih nazvao toplom nepristrasnošću. U prvom trenutku nam ovaj izraz može izgledati paradoksalnim, ali tako nešto je zaista moguće. Zato ćemo danas govoriti o još jednoj vrsti meditacije koju možemo raditi paralelno sa koncentracijom na dah, tako da ne razvijamo kliničku, već toplu nepristrasnost.
Već smo pominjali da je Buda govorio o više vrsta meditacije, a jedna od njih jeste metta bhavana. Ranije smo rekli da „bhavana“ znači mentalni razvoj, negovanje uma ili ako vam se tako više sviđa – meditacija. „Metta“ dolazi od pali reči „mitta“ – prijatelj ili „mittata“ – prijateljstvo. Tako „mettu“ možemo prevesti kao „topla brižnost“, „zanimanje za nešto s ljubavlju“ ili, kako se najčešće prevodi, „prijateljska ljubav“. Otuda ovde govorimo o negovanju prijateljske ljubavi.
Svrha ove meditacije je da uspostavi balans, nepristrasnost, da uključi i emocije u proces meditacije, u proces duhovnog razvoja. Tako imamo mudrost i saosećanje, glavu i srce. Sposobnost uma da zna i sposobnost uma da oseti.
Znamo da uključivanje emocija često može biti vrlo problematično. Snažna vezanost, snažna ljubav, snažna mržnja, mogu u velikoj meri iskriviti našu svest. Ali isto tako znamo da emocije mogu da nas uzdignu, da nas nadahnu, motivišu. Pa zašto onda ne bismo moć emocija, naročito onih pozitivnih,
iskoristili za svoje duhovno traganje. I to je svrha metta bhavane.
Kako radimo ovu meditaciju? Kako razvijamo prijateljsku ljubav? Pretpostavimo da vežbate na uobičajen način. Sedite u ugodnom položaju, sa rukama u krilu ili na kolenima, opustili ste telo i fokusirate se na osećaj pri disanju, svesni ste svakog udaha i izdaha. Recimo da to radite pola sata svakoga dana. Vremenom, a sada vežbate već četiri nedelje, sigurno će doći periodi kada osetite nepristrasnost, svesni ste daha, ali bez napora. Možda ste svesni i misli koja dođe i prođe, ali se ne uključujete u nju, ne razrađujete je. Možda se to desi tek vrlo kratko ili neko duže vreme, pola minuta, minut, dva minuta, ali dogodiće se.
Možda tokom tog vremena osetite duboku i postojanu radost. U početku to može doneti skoro osećaj olakšanja, jer je um utihnuo. Ili osećaj da ste nešto postigli. Ili možda meditirate i onda, na nekoliko trenutaka, sasvim neočekivano, obuzme vas radost. Ponekad vrlo snažna radost. Kada nam se tako nešto desi po prvi put, često ga pokvarimo time što pomislimo: „Hej, šta je sad ovo? To mora da je to! Ja sam na pragu probuđenja!“ I to je jedna misao nas pomete, koja čitavo to stanje poremeti.
Ali ako vežbate redovno, telo održavate opuštenim, a niste suviše preokupirani rezultatima, to stanje će vam se sigurno dogoditi. Duboka, spokojna, suptilna radost ili ponekad vrlo snažna radost. Može trajati nekoliko trenutaka, nekoliko minuta, nekad i duže. A ako se to godi, voleo bih da uradite sledeće: kada primetiti suptilnu radost ili možda intenzivniju radost, pomerite pažnju sa daha na grudi, na solarni pleksus, fokusirajte pažnju na solarni pleksus. Onda, namerno i svesno, pomislite na sebe, a zatim tiho, u sebi, recite ove reči:
„Neka budem zdrav i srećan.
Neka budem spokojan i miran.
Neka bude zaštićen od opasnosti.
Neka stignem na svoj cilj.
Neka moj um bude bez mržnje.
Neka moje srce bude ispunjeno ljubavlju.
Neka budem zdrav i srećan.“
Ponavljajte ove reči u sebi, ponavljajte ove težnje, ove dobronamerne želje u sebi. I dok vam je pažnja i dalje usredsređena na centar grudi, pomislite na jednu osobu koju zaista volite, jednu osobu u čijem prisustvu volite da budete,
i uradite istu stvar.
„Budi zdrav i srećan.
Budi spokojan i miran.
Budi zaštićen od opasnosti.
Neka i ti stigneš na svoj cilj.
Neka tvoj um bude bez mržnje.
Neka tvoje srce bude ispunjeno ljubavlju.
Budi zdrav i srećan.“
Kada to završite, pomislite na neku neutralnu osobu, nekog sa kime ste često u kontaktu, ali prema njemu nemate ni pozitivnih, ni negativnih osećanja. Osobu sa kojom niste u bilo kakvom odnosu. Možda je to prodavačica u obližnjoj prodavnici ili vaš sused, neko sa kime radite, često se viđate, ali ne kontaktirate baš mnogo. Pomislite na jednu takvu osobu i uradite isto:
„Budi zdrav i srećan.
Budi spokojan i miran...“
Zatim se setite nekoga koga ne volite. Samo jedne takve osobe. Ako ste osoba kao i većina drugih, verovatno imate jednu ili dve osobe koju zaista ne volite, možda čak mrzite. Zatim imate više ljudi koji vam se baš ne dopadaju mnogo. I onda još nekoliko koji vas tek nerviraju. Nemojte pomisliti na nekog prema kome imate vrlo snažne negativne osećaje. Dovoljno je da pomislite na nekoga ko vam se ne dopada. Setite se jedne takve osobe i uradite istu stvar:
„Budi zdrav i srećan.
Budi spokojan i miran...“
I tako dalje.
Dakle, pomisli ste na sebe, voljenu osobu, na neutralnu i na osobu koja vam se ne dopada. Na kraju, možete uraditi dve stvari. Možda, kada vežbate, jednom uradite na ovaj način:
Pomislite na sve ljude koje znate.
„Svi vi budite zdravi i srećni.
Svi vi budite spokojni i mirni...“
Ili pokušajte da zamislite sve ljude u svom kraju.
„Svi vi budite zdravi i srećni...“
Ili sve ljude u svojoj zemlji.
I na kraju sve ljude na Zemlji.
„Svi vi budite zdravi i srećni.
Svi vi budite spokojni i mirni...“
I tako dalje.
Ovo je dakle jedan način na koji možete završiti. Postoji i drugi način, kada pomislite na jednu osobu koju znate ili ste o njoj čitali, čuli za nju, koja je doživela neku tragediju. Možda ni ne znate njezino ime, tek ste videli na slici, na TV-u, obuzetu tugom, uplašenu, ophrvanu gubitkom. Dočarajte tu osobu u svojim mislima, i blagosiljajte je, poželite i njoj dobro:
„Budi i ti zdrava i srećna.
Budi i ti spokojna i mirna...“
I tako dalje.
Sve u svemu, krenuli ste od sebe, zatim je došao neko koga volite, onda neko koga zapravo ne znate, pa neko ko vam se ne dopada, i na kraju ili svi ljudi ili jedna, određena osoba koju znate, ili ste čuli za nju, koja je doživela patnju. I to je kraj vežbe.
Koliko dugo sve ovo traje? Deset minuta, dvanaest minuta. Koliko često ovo radite? Možete to raditi u svakoj prilici, ali je najbolja prilika kada ste obuzeti pozitivnim osećanjima, kada ste nadahnuti, kada ste radosni, naročito kada je ta radost rezultat vaše prakse meditacije. Ali može biti i drugih situacija u kojima osećate radost. Možda slušate neku lepu muziku, pročitali ste pesmu koja vas je inspirisala ili sedite kod kuće i osećate se vrlo dobro. Umesto da samo sedite i uživate u svemu tome, iskoristite to, na kreativan način, tako što ćete raditi ovu vežbu, metta bhavanu.
Neki ljudi smatraju da je ova vežba suviše površna, da se radi o vežbanju da se osetimo dobro. Ja ne mislim tako. Na osnovu ličnog iskustva i takođe iskustava mnogih drugih, uverio sam se da ova vežba zaista može da nas transformiše i to u najboljem smislu. Da može da razreši mnoge negativnosti
koje osećamo prema samima sebi. Ona vas može učiniti još privrženijima prema onima koje već volite. Ona može izgraditi i učvrstiti veze sa ljudima za koje nikada niste marili. I to jeste dobra stvar. Isto tako ona može premostiti mnoge emocionalne barijere koje imate prema drugim ljudima. Svako ko je duže radio ovu vežbu može vam reći da je ona vrlo efikasna u ovom pogledu.
Zato, iako je neki ljudi možda rade na površan način, na neku vrstu sentimentalnog načina, vi ne morate da radite to isto. Ako vežbate pravilno, u širem kontekstu vaše ukupne prakse, tada je ona vrlo, vrlo blagotvorna. Ona čini divan balans sa vežbom svesnosti disanja. A zašto je vežba strukturisana baš na ovaj način? Postoji vrlo određena struktura i, barem na početku, vrlo je dobro da sledite tu strukturu. Ja, voljena osoba, neutralna osoba, odbojna osoba, svi ljudi. Često se događa, da zbog niza razloga, ljudi imaju problem sa samima sobom, pate od samopodcenjivanja, nekad čak mrze sami sebe. Razlog može biti odgoj, možda su učinili ili misle da su učinili nešto vrlo loše, možda im njihova religija govori da nisu vredni, da su grešni, može biti jako mnogo razloga za to. Neki ljudi jednostavno ne vole sami sebe, a da zapravo ni ne znaju zašto.
Kakav god da je razlog, takva situacije je vrlo štetna. Ako sebe vidite kao sopstvenog neprijatelja, gde god da se nađete, osećaćete se loše. Skoro da je kliše reći, ali zapravo nije kliše, da ako niste u stanju da volite sebe, ako ne možete da budete pozitivni prema samima sebi, tada će vam biti zaista teško da budete pozitivni prema drugima. Naklonost prema samome sebi, ono što je Buda nazivao „atthakama“ ili „atthapiya“, samopoštovanje, privrženost samome sebi, jeste jedna vrlo dobra stvar. A metta bhavana pomaže da se ona uspostavi i zato polazimo od samih sebe.
Zatim, namerno mislimo o ljudima koje volimo. Često se desi da mi volimo te ljude, imamo to osećanje prema njima, ali možda je prošlo jako mnogo vremena otkada smo ta osećanja svesno formulisali. Često prođe mnogo vremena kako nismo voljenoj osobi saopštili ta osećanja. Zato, biti svestan i podsetiti sebe na ta osećanja u izvesnom smislu znači obnoviti ih. Dakle, kada to radimo prema voljenoj osobi, podsećamo sebe koliko je nama ta osoba važna.
Zatim se okrećemo ka neutralnoj osobi, nekome ko niti volimo, niti ne volimo. To je takođe vrlo važno, jer verovano većina ljudi sa kojima dolazimo u kontakt, pripada upravo ovoj kategoriji. Čovek koji živi u trećoj kući od vaše. S vremena na vreme ga sretnete, kažete mu „Dobro jutro“ i to je to. Nemate neki odnos prema njemu. Ovo ne znači da treba da imate odnos apsolutno prema svakome, ali svakako širenje kruga onih do kojih nam je stalo jeste dobra stvar. I ova nam vežba pomaže u tome. Mi se više ne odnosimo prema ljudima kao nečemu što je unapred zadato, ne tretiramo ih više kao objekte, kao nekakve papirnate lutke, počinjemo da ih vidimo onakvima kakvi zaista jesu, kao osobe, poput nas samih. I kada se to dogodi, sposobni smo da ih razumemo, više nego što je to bilo ranije slučaj. I ko zna, kada jednom počnemo da se prema njima odnosimo na pozitivan način, i oni postaju takvi prema nama, tako se stvara nova vrsta odnosa, novo prijateljstvo.
Na kraju mislimo na osobu koja nam se ne dopada. Meni je ovakva vrsta meditacije veoma pomogla. Jer kad sam počeo da vežbam, morao sam da se zamisli: „Ko je taj koga ne volim? Možda ovaj, možda onaj... ili možda neko treći?“ A to me je odvelo ka tome da porazmislim zašto ne volim tu osobu. Uglavnom, ako se upitate ili vas neko drugi upita: „Zašto ne volite tu osobu?“ odgovor će biti: „Zato što je rđava osoba“. Ali činjenica je da nju vole neki drugi ljudi, verovatno njena porodica, prijatelji je vole. Onda se pitamo, šta je to što nas sprečava da je volimo. I takvo pitanje nam može otkriti neke stvari.
Moguće je da je ta osoba u nekom pogledu rđava, ali isto tako to ne mora biti pravi razlog zašto nam se ne sviđa. Pravi razlog može biti to što je ona bolja od mene, više je postigla u životu, bolje izgleda ili bilo šta drugo. Ljudski um je vrlo kompleksna stvar i ovo je odličan način da uočimo makar nagoveštaje o tome šta se zaista događa u našem srcu i umu. I ukoliko se na taj način sve te netrpeljivosti, negativnosti, nesviđanja, čak možda i mržnja, promene ili stišaju, to je dobro za mene, a i za druge. Ako negujem mržnju, ogorčenje u srcu, to nije dobro za mene, nije dobro ni za druge. Ako ni zbog čega drugog, treba to da izbegnem radi svoje dobrobiti. Svesno i strpljivo radimo sa bilo kojim negativnostima koje možda osećamo prema drugima.
Na kraju smo rekli da imate izbor između dve mogućnosti. Da mislite na sve ljude, sva bića, na svakoga, što vam može pomoći da otvorite, proširite polje svojih pozitivnih osećanja, svoje dobre namere. Ili da pomislite na jednu osobu koju znate ili ste tek samo čuli o njoj, koju muči patnja, nesreća ili bol. Time svojim pozitivnim osećanjima dodajete i jednu dimenziju saosećanja, koja ih održava u vezi sa stvarnošću. To je dakle razlog zašto je Buda podučavao metta bhavanu. Da u proces meditacije uključi i ona najpozitivnija među osećanjima, kao što su recimo ljubav i prijateljstvo.
Dakle, od sada pa do naredne nedelje, ako tokom tog perioda uočite da postoji neki rezultat vašeg praktikovanja meditacije, da je vaš um postao smiren i radostan, ili ako ste doživeli neko prijatno iskustvo, zastanite sa vežbanjem u tom trenutku, i dok dalje sedite na istom mestu, prebacite fokus pažnje sa daha na centar grudi i onda prvo pomislite na samoga sebe, blagoslovite sebe, poželite sebi dobro. Pomislite na voljenu osobu, blagoslovite je, poželite joj dobro. Pomislite na neutralnu osobu, blagoslovite je, poželite joj dobro. Pomislite na osobu koju ne volite, i učinite isto. Na kraju pomislite na sve ljude, sva bića ili na jednu osobu, jedno biće koje znate ili ste čuli da pati i zračite mettu ka njoj.
Sledeći put govorićemo malo više o metta bhavani i videti šta ste uradili prethodne nedelje. Hvala i prijatno.
(nastaviće se)
-
Bhante Dhammika
Uvod u meditaciju
Deo 6: Plodovi meditacije
Dobar dan, ponovo, i dobrodošli! Prošle nedelje govorili smo o metta bhavani ili o razvijanju prijateljske ljubavi. Pominjali smo da je za ovu posebnu vrstu prakse najbolje da za osnovu ima pozitivna osećanja: radost, sreća ili osećaj lakoće... I ako to radite, time pozitivne emocije, najpozitivnije emocije integrišete u svoju duhovnu praksu. Takođe smo sugerisali da kombinacija dve prakse: sabranosti, sposobnosti da u sebi razvijemo tu nepomičnu tačku posmatranja i sposobnosti da postepeno naučimo da imamo pozitivna osećanja prema sebi i drugima, uključujući čak i ljude koji su za nas obično neprijatni, dakle, kombinacija ove dve prakse jeste najvažniji deo budističke meditacije.
I tako, tokom poslednjih četiri-pet nedelja prošli smo kroz ove specifične vežbe, objasnili smo na koji ih način vežbamo, i danas bih želeo da kratko govorim o promenama koje se mogu dogoditi kao rezultat ovih vežbi koje je Buda preporučio pre mnogo, mnogo godina. Budino razumevanje čovekove situacije je takvo da smo zapravo mi ti koji stvaramo svet u kojem živimo. Kad ovo kažem ne mislim time da spoljašnji svet ne postoji, naravno da postoji. Ali kako ga mi tumačimo i kako se prema njemu odnosimo, a onda i kako na njega reagujemo i potom osećamo, to u velikoj meri dolazi iz našeg uma.
Neko ko je je vrlo sumnjičav, videće zaveru i neprijatelje na svakom koraku. On će i najbezazleniji gest tumačiti kao preteći i podmukao. Neko drugi ko svet gleda kroz ružičaste naočare možda neće videti pretnje i opasnosti ni tamo gde one zaista postoje. Smisao i cilj čitavog budističkog puta leži u onome što je Buda nazvao "yatha-bhuta ñanadassana", razvijanje znanja i viđenja stvari kakve zaista jesu. Ne onakvih kakve bismo mi voleli da jesu, ne onakvih kakve se nadamo da jesu, već kakve zaista jesu. Kada smo u takvom poziciji ili kako što više zauzimamo jednu takvu poziciju, sve je veća verovatnoća da ćemo biti u stanju da donosimo inteligentne odluke o tome kako da se odnosimo prema svetu oko sebe, prema drugim ljudima, različitim situacijama. Jer tako često ponašamo se na sasvim iracionalan, samootežavajući, neuk način.
Jedan primer bio bi da neko smatra kako mu se u životu ukazuje premalo šansi, pa se odluči da uzima droge ili počne da pije. Na jednoj strani, moguće je razumeti njegovu frustraciju i razlog zašto se na to odlučio. Ali to jednostavno nije racionalan način rešavanja jedne problematične situacije. Na drugoj strani, ljudima se mogu ukazati prilike, ali oni su toliko nestrpljivi da ih dočekaju da ih unapred pokvare ili spreče i da se uopšte pojave.
Svrha budističkog vežbanja uma otuda je "yatha-bhuta ñanadassana", da imamo znanje i viđenje svari kakve zaista jesu, tako da smo u prilici da načinimo mudriji izbor kako da se odnosimo prema drugim ljudima i situacijama u koje nas život dovede.
Pa kako onda dve pomenute vežbe to postižu? Prva vežba o kojoj smo govorili jeste sabranost pažnje ili svesnost, sposobnost uočavanja i nevezivanja za različita iskustva koja imamo. Prvenstveno za misli i osećanja, ali isto tako i telesne osećaje. Ako smo u stanju da sve više razvijamo svesnost tih doživljaja u trenutku kad se jave, i napravimo prostor, pauzu, pre nego što na njih reagujemo, tada ćemo se prema stvarnosti odnositi na potpuno drugačiji način. Unutar tog prostora imaćemo mogućnost izbora, a tamo gde postoji mogućnost izbora, tu postoji i mogućnost slobodnog postupanja umesto reagovanja na uslovljen način, predvidiv i čak unapred predodređen način.
Dakle, ponekad se osetimo isprovociranim. Ta provokacija može biti iznenadna i dramatična, a moguće je da nas neko duže vremena gnjavi, tako da postepeno postajemo sve ljući i ljući i onda eksplodiramo. Kako god bilo, moguće je da eksplozija nije baš najbolja reakcija na jednu od ove dve situacije. Ali često nemamo izbora. Bes u nama naraste, a da toga nismo ni svesni, i onda na njega reagujemo, opet a da toga nismo ni svesni.
Takva reakcija može biti nekad korisna, a može nam se dogoditi da preteramo, da izgubimo kontrolu, pa zbog svega kasnije zažalimo, možda jako zažalimo. Kada se takva stvar dogodi, sami sebi kažemo: "Nisam bio pri sebi". Ili: "Bio sam van sebe od besa". U izvesnom smislu, to je upravo ono što se i dogodilo. Nismo pri sebi, izvan sebe smo, ili najjednostavnije rečeno, nismo bili sabrani i svesni. Ako jesmo sabrani i svesni i iznenada se javi situacija u kojoj bismo obično reagovali besom, veće su šanse da ćemo uspeti da se zaustavimo.
Zato, ako na ovaj način vežbate, prolazeći kroz različite situacije u životu, otkrivate da više ne bivate tako lako isprovocirani, a i kad jeste, ne reagujete na to tolikom količinom besa. Ili kad se i razbesnite, taj bes ne traje više toliko dugo. A kad vas bes prođe, za sobom neće ostaviti toliko mnogo tragova u vidu, recimo, ogorčenja.
Naravno, nisu sve situacije u našem životu tako negativne kao pomenuta. Nekada nam i one pozitivne stvaraju probleme. Iskušenja, mogućnost nekog izuzetno prijatnog čulnog doživljaja, mogu nas nekad navesti i na neke vrlo, vrlo loše odluke. Zbog kojih ćemo tek kasnije zažaliti, možda povrediti nečija osećanja ili stvoriti konfuziju u samima sebi.
I ovde važi ista stvar. Ako smo u stanju da posmatramo to iskustvo, recimo iskušenje, mogućnost vrlo snažnog čulnog užitka, ako smo u stanju da ga posmatramo, da iskoračimo unazad i posmatramo ga, tako da postoji prostor između nas i njega, tada je unutar tog prostora sadržana i mogućnost donošenja jedne obazrive, promišljene odluke. Razmatranja i posledica onoga za šta smo u iskušenju da uradimo. Tako ćemo možda biti u stanju da se zaustavimo, promislimo, i donesemo jednu racionalniju, bolju odluku. Uopšte, mogućnosti jedne ovakve strategije jesu ogromne.
Nezavisno od ovakvih, jasno određenih, individualnih iskustava, postoje i ona iskustva koja na neki način čine pozadinu našeg života. Možda nas nešto nervira s vremena na vreme, ali nismo nervozni sve vreme. Možda imamo prijatna iskustva s vremena na vreme, ali ih nemamo sve vreme. No ,moguće je, da izvan tih uobičajenih, pojedinačnih iskustava, imamo i neka "pozadinska", suptilnija, manje uočljiva iskustva kao što je recimo opšti osećaj frustriranosti, opšti osećaj nezadovoljstva, neodređeni osećaj neostvarenosti. Ako takva iskustva postoje, vrlo često na njih reagujemo ili postupamo njima pokretani, zbog njih donosimo odluke, a da pri svemu tome zapravo nismo do kraja svesni postojanja tog osećaja.
I opet, praksa jednostavnog sedenja, posmatranja, pri čemu smo svesni onoga što jeste može i ove stvari uvesti u domen naše pažnje. I tada možemo početi da ih istražujemo. A kada počnemo da ih istražujemo, možda ćemo biti u stanju da dođemo do nekog korisnog zaključka o njima, da bismo ih na kraju rešili. Tako možemo reći da je vežbanje svesnosti na vrlo lep način ilustrovano izrazom lica koje Buda ima na svojim statuama. Kada pogledate neki Budin kip, ako je lepo urađen, obično njegovo lice kao da zrači, smireno je, i vrlo retko su oči otvorene. Obično su poluotvorene. I vrlo blag osmeh na licu.
Time su umetnici pokušavali i ponekad i uspevali, da u nama stvore utisak smirenog, nepristrasnog, spokojnog posmatranja onoga što se događa, bez ikakvog uplitanja u to. Utisak nekog ko je poput nepomičnog centra u sred možda neke velike uskomešanosti. Kao što se kaže u hrišćanskoj tradiciji: "Biti u svetu, ali ne nužno i od tog sveta". Ili da upotrebim budističku metaforu: "Biti poput lotosa što se izdigne iznad mulja i blatne vode iz kojih je iznikao".
Ako smo u stanju da tako živimo, a to svakako jeste moguće uz redovno praktikovanje meditacije, tada se menja priroda čitavog našeg iskustva. Iz uskomešanosti i haosa, nemira i frustracije, preobražava se u mir, spokojstvo i zdrav razum.
Dalje, kada govorimo o metta bhavana, razvijanju blagonaklone, prijateljske ljubavi, kakav efekat to ima na naš život? Prema Budi, svako od nas ima vrlo veliku sposobnost za blagonaklonost. Moj je osećaj da je to jedna savršeno prirodna, možda urođena sposobnost. Međutim, kada pogledamo svet oko sebe, kada čitamo novine, čak i lokalne, ponekad naiđemo na ljude koji čine vrlo brutalne stvari, čak one koji su okrutni prema samima sebi. Moguće je da s vremena na vreme i sami učinimo tako nešto. Ili je neko učinio nešto tako nama. Pa šta se to dogodi?
U normalnim okolnostima, mislim da je veća verovatnoća da ćemo postupati na dobar, koristan, prijateljski i blagonaklon način. Nažalost, situacija je takva da nas neka iskustva provociraju, naše želje su takve da često ignorišemo ili smo nesposobni da imamo takva pozitivna osećanja, zato što drugi elementi igraju svoju ulogu. Ljubomora, egoizam, lični interes, pohlepa, nestrpljivost, bes i slično zamagljuju, sprečavaju, potiskuju ili potpuno neutrališu našu unutrašnju sposobnost da budemo blagonakloni i dobri.
Uz praktikovanje sabranosti i svesnosti počinjemo da se prilagođavamo, da zapažamo te negativne osobine i tako one počinju lagano da slabe. Često one počinju da slabe jednostavno zato što su sada izložene svetlu svesnosti. Ali nije dovoljno da samo uklonimo te negativne osobine koje nas guše, moramo takođe podsetiti svoje srce, da izrazi blagonaklonost. Moramo mu dopustiti da vežba kako bi svi ti, u nama već postojeći pozitivni kvaliteti ostali snažniji. A nema nijedne bolje vežba za to od praktikovanja metta bhavane, razvijanja prijateljske ljubavi.
Tako, počinjemo da vežbamo na način koji smo ovde već opisali. Želimo dobro sami sebi, onima koje volimo, obraćamo pažnju na neutralne osobe, uključujemo i njih u domen naše blagonaklonosti. Zatim čak primamo i ljude koje inače ne bismo, zato što su nas povredili, ugrozili i tako dalje. I onda, s vremena na vreme, mislimo na one koji su u nevolji ili o svim bićima uopšte.
Neki ljudi čuju o vežbanju prijateljske ljubavi i misle da je to tek vežba sa ciljem da se mi bolje osećamo, ništa više do pumpane nekakvih banalnih sentimenata. Jeste, neki ljudi vežbaju ovu praksu, meditiraju upravo na takav, površan način. Ali moje lično iskustvo sa ovom vežbom, kao i iskustva mnogih meditanata, jeste da ako je radite na pravi način, tada ona nesumnjivo ima vrlo velik i vrlo moćan efekat na otvaranje našeg srca, stvarajući priliku za pozitivne emocije da iz njega izrone.
Neko mi je sasvim nedavno rekao: "Ako pomislim na nekoga koga ne volim, i u sebi ga blagosiljam, kažem mu: 'Budi zdrav i srećan', ja to mogu reći, ali možda u isto vreme misliti: 'Budi bolestan i nesrećan'. Drugim rečima, ono što govorim u sebi možda ne korespondira sa onim što zaista osećam."
To mi je ta osoba rekla upravo pre neki dan. Uz to me pitala šta da radi u takvoj situaciji. Kako da promeni takvu situaciju? I ovo je moj odgovor. Ako sedite i mislite na neutralnu osobu ili na nekoga koga ne volite, i ako kažete "Budi zdrav i srećan", "budi spokojan i miran" i tako dalje. Ako govorite te reči, čak i ako tako ne osećate tog trenutka, već sama činjenica da to izgovarate pokazuje vašu želju da se promenite, pokazuje da nastojite da se izborite sa negativnim osećanjima u sebi.
A ako u vama postoje takva želja i takvo nastojanje, vremenom će vaša osećanja početi da korespondiraju sa vašom namerom. Otuda je ovakva vrsta prakse uvek delotvorna. I njeni rezultati su vrlo, vrlo pozitivni.
Zlonamernost, zavist, manja iritiranost, želja za osvetom, da se revanširamo ljudima, neprekidno upinjanje da budemo bolji od drugih, sklonost da omalovažavamo druge, da im se podsmevamo, da ih prestrogo prosuđujemo, malo pomalo, sve se to postepeno menja. A šta je rezultat svega toga? Rezultata je vrlo mnogo i oni su vrlo pozitivni. Jedna stvar je da počinjemo mnogo lakše da se krećemo kroz život. Umesto da moramo da se sukobljavamo sa ljudima, da nastojimo da ih nadmudrimo, klizimo kroz život, imamo bolje odnose sa ljudima, imamo više prijatelja, ljudi nas više vole, odnose se prema nama na konstruktivniji i pozitivniji način.
I ono što je pojednako važno, sve te negativne osobine imaju loš uticaj i na nas same. Tačno je da postoji jedna vrsta izopačenog zadovoljstva kada se nekome osvetimo za nešto, kada mu naudimo; tačno je da takvo zadovoljstvo postoji. Ali je ono takođe često pomešano sa jednom vrstom neprijatnog osećaja.
Isto tako je ukazivano, s pravom, da ljudi koji dugo u sebi neguju takva negativna osećanja, prema sebi ili drugima, često to ostavlja traga i na njihovom licu, na izrazu koje ono ima. Može se isto tako dogoditi da posle dužeg vremena takvi ljudi ozbiljno obole, čak je to vrlo moguće.
Ali kada sva ta negativna osećanja nestanu, kad steknemo sposobnost da budemo blagi i da na ljude gledamo sa blagonaklonošću, čak i onda kada vidimo njihove nedostatke, čak i kad znamo da oni nisu savršeni, sposobnost da oprostimo, da budemo srećni i dopustimo drugima da idu svojim putem,
tamo gde je to prikladno, da izađemo drugima u susreti i pomognemo im, glavna stvar koja dolazi kao rezultat svega toga jeste da se i sami osećamo srećnijima.
Sreća, radost i blagostanje postaju sve veći deo vašeg života. I to je upravo ono što svako od nas najviše priželjkuje, za čime najviše traga.
Nekada mislimo da ako radimo upravo suprotne stvari, ako eliminišemo naše neprijatelje, nastojimo da budemo bolji od drugih, upinjemo da se popnemo više od njih ili ih sprečavamo da dostignu naš nivo, kakav god da je on, ubeđeni smo da je upravo to što će nas učiniti srećnijima. Ali u stvarnosti nas sve to samo čini tužnijima i ružnijima.
Dakle, dve glavne prednosti praktikovanja metta bhavane jesu da naši odnosi sa drugima postaju bolji i da mi sami postajemo srećniji. Znanje, jasnoća, uvid, na jednoj strani, i blagost, otvorenost i sreća na drugoj. Jedan je element sreća zasnovana na eliminaciji negativnih stvari, a drugi je sreća zasnovana na prisutnosti pozitivnih stvari. I upravo je takva sreća ono za čim svako od nas traga.
Na kraju, postavlja se pitanje, koliko sve to vežbanje traje? Koliko dugo ćemo morati da meditiramo da bismo videli sve te kvalitete kako postaju deo našeg svakodnevnog života. To je nemoguće reći unapred. Jer meditacija nije nalik nekakvoj trci, gde svi krećemo sa iste tačke. Zapravo mi polazimo sa različitih polaznih pozicija. Naše ličnosti, naše lične istorije se razlikuju, imamo različit mentalni sklop, mentalna obeležja i sklonosti. Ali jedno jeste sigurno. Ako redovno praktikujemo meditaciju, posvećeni smo joj iskreno, doći će vreme kada će se promene dogoditi, doći će vreme da počnemo da osećamo uvid, radost i sreću kakvi su obično privilegija samo probuđenih.
Želim da vam se svim zahvalim na pažnji tokom svih ovih nedelja. Nadam se da bi ono što sam rekao moglo da vam bude od koristi, da vam pomogne da bolje razumete budističku meditaciju. Isto tako se nadam da ćete porazmisliti o svemu što je ovde rečeno i krenuti da vežbate. Ako se na to zaista odlučite, garantujem vam da će to promeniti vaš život.
Hvala vam najlepše! :)
(kraj)
-
E sad kad sam stavio ove lekcije jednu po jednu, rešio sam i da ih sve spakujem u jednu lepu knjižicu, koju možete skinuti
odavde (http://www.yu-budizam.com/knjige/pdf/Dhammika-uvod%20u%20meditaciju.pdf)
Praktičlnije je :D
Uživajte :bravo:
-
A ja do pre nekoliko meseci hvatala beleske uz ove snimke na BuddhisTV :D A sad jos ima i .pdf! Svaka cast za trud!
-
Pa što ne reče, da ti uštedim trud :D
-
Ukoliko nekog interesuju medititativna povlacenja (retreat) u jugoistocnoj Aziji, ovde ima dosta korisnih informacija na engleskom:
http://www.retreat-infos.de/Download/RFAE2010.pdf (http://www.retreat-infos.de/Download/RFAE2010.pdf)
-
A šta da radimo mi kojima ni polu-lotus nije u opciji? :mislilac
A siddhasana za ukrstene noge (Buddha nam savetuje da nam noge u meditaciji budu ukrstene) :
(http://img848.imageshack.us/img848/9728/siddhasana.jpg)
(http://img848.imageshack.us/i/siddhasana.jpg/)
Ili bez ukrstanja nogu - vajrasana?
(http://img84.imageshack.us/img84/8536/vajrasana2.jpg)
(http://img84.imageshack.us/i/vajrasana2.jpg/)
-
A šta da radimo mi kojima ni polu-lotus nije u opciji? :mislilac
A siddhasana za ukrstene noge (Buddha nam savetuje da noge u meditaciji budu ukrstene) :
(http://img848.imageshack.us/img848/9728/siddhasana.jpg)
(http://img848.imageshack.us/i/siddhasana.jpg/)
Ili bez ukrstanja nogu - vajrasana?
(http://img84.imageshack.us/img84/8536/vajrasana2.jpg)
(http://img84.imageshack.us/i/vajrasana2.jpg/)
-
Da al ruke idu na drukciji nacin ili ni to nije nuzno?
-
Gest meditacije (Samadi ili đana mudra), oba dlana počivaju u krilu, a dlanovi su okrenuti nagore.
Zapravo, levi dlan na desnom i oba su okrenuta nagore.
http://yu-budizam.com/texts/mudra.html (http://yu-budizam.com/texts/mudra.html)
-
[font='trebuchet ms', arial, helvetica, clean, sans-serif]Evo na kraju sam nabasao na Ishnaan, vodenu terapiju koju izgleda rade Yogini. [/font]
[font='trebuchet ms', arial, helvetica, clean, sans-serif]Ishnaan Therapy (Cold Shower) (http://www.youtube.com/watch?v=EYxHagZ4W5E#)[/font]
[font='trebuchet ms', arial, helvetica, clean, sans-serif]Zanimljivo je kako u ovom videu tip kaze da je jutro dobro pocet djelima hrabrosti.
Znam da ovakva stvar i ne treba bit na Theravada dijelu foruma i zato necu ulazit u nju vise, ali cisto jer sam spominjao situaciju ranije, kazem, zasto ne podjelit sada =)[/font]
[font='trebuchet ms', arial, helvetica, clean, sans-serif]Evo vam i [/font] :srce za dobro jutro!
-
Gest meditacije (Samadi ili đana mudra), oba dlana počivaju u krilu, a dlanovi su okrenuti nagore.
Zapravo, levi dlan na desnom i oba su okrenuta nagore.
http://yu-budizam.com/texts/mudra.html (http://yu-budizam.com/texts/mudra.html)
Ako smem da korigujem, desni dlan u levom, kako je i na slici sa linka.
Mada, ako je nekom zgodnije obrnuto, verovatno nije ni presudno koji je redosled.
Takođe, slušao sam učitelje koji kažu da dlanovi mogu biti i na kolenima, okrenuti nadole.
Dakle, treba isprobati, pa šta najviše odgovara. Ja sam se odlučio za desni dlan u levom i nije ni tako loše :D
-
Super! A ja bila ubedjena da je to od neke vaznosti :ces :zeleni:
-
Ex01, bojim se da je taj snimak daleko od theravade isto onoliko koliko je daleko od yoge. Simpatican cika. Nisam znala da yogini mogu imati i preko stotinu kilograma, taj je onda pravi majstor. Sikh Dharma? Takodje, zanimljivo je da je mnogo vremena posveceno kozhi i utrljavanju ulja u nju? Sjajna meditacija masazom. Mozda je to ipak samo praktikovanje svesnosti? I to je nesto.
-
Super! A ja bila ubedjena da je to od neke vaznosti :ces :zeleni:
Možda i jeste. Zato treba ispitati na sopstvenom iskustvu
jel ima neke razlike kad su ruke u krilu, na kolenima ili... recimo na leđima :zeleni:
-
Hvala, bas cu probati :ok
-
ajde onda globalno mjenjanje polozaja ruku veceras ima bit. Da i ja probam kako je kad su ruke na koljenima
-
Kada se ovdje počelo pisati o položajima tijela za vrijeme meditacije.. imam pitanje za Vas.. Dakle, ponekada pojedinac ne može meditirati u sjedećem položaju (recimo radi operacije noge, vena i sl..) pa neko vrijeme ne može sjediti i meditirati, već može ležati ili hodati. Već sam na forumu čitao o meditaciji u ležećem položaju, ali trenutno se ne mogu sjetiti gdje je to bilo. Zato Vas molim imate li neku uputu o meditaciji dok ležimo? Meni je to malo teško. Ili zaspim ili se ne mogu nikako skoncentrirati.. Ako se ne varam, negdje je bila uputa da bi to trebalo raditi na boku? Naravno, sve je to privremeno dok je potrebno radi zdravstvenih razloga..ali i to privremeno je ponekada jako važno.. :D ..hvala unaprijed za savjet..
-
Zašto ne bi mogao i u ležećem položaju? Buda upravo i govori o tome da možemo i treba da budemo svesni svog tela u kojem da je položaju, bilo da stoji, sedi, hoda ili leži.
Evo ovde vidim instrukcije, pa javi kako ti se čini :)
Basic Meditation & Practice # 3 by Dr.Handy Inthisan (http://www.youtube.com/watch?v=qjX_O17mAxo#)
-
Kad smo već kod tela, kao što već znamo iz poslednjih lekcija na Pali kanon grupi, Buda je odabrao upravo telo kao prvi od četiri objekta ili temelja učvršćivanja naše pažnje. Ujedno, telo je idealno mesto da odmorimo svoj um. Ne treba nigde da idemo, ni na kakva egzotična putovanja, mesto našeg najboljeg odmora je uvek tu sa nama, ovde i sada:
1. dah - usmerimo pažnju i osetimo kako je to kad telo diše, osetimo udah i izdah. Makar jedan jedini udah,
2. stopala - bilo da sedimo, stojimo, hodamo ili ležimo, usmerimo svu pažnju na osećaj na našim stopalima. Makar jedan jedini korak.
3. dlanovi - levi dlan, desni dlan, da li su dlanovi jedan u drugom, položeni na butine ili vise sa strane. Osetite na njima toplinu, hladnoću, svaki prst pojedinačno. Osetite svoje dlanove, makar na sekundu.
Umu je potrebno da ode na ovakva mesta odmora. Samo treba da se seti da je vreme za to. Počnite da razvijate tu naviku u njemu. Odmah sad, dok završavate ovaj tekst.
:andjali
-
Hvala Sati. Ovaj mini film o pokazivanju ležeće meditacije dao mi je do znanja da se ispod glave meditanta ne treba nalaziti onaj normalan jastuk na kojem spavamo, već je to nešto malo, kao npr. zamotani ručnik (peškir). Trebalo bi to biti zato jer mi je kičma u ravnijem položaju, barem tako pretpostavljam. Pa onda polagano ustajanje..a ne odmah na noge :kolut ..
-
Ma dobro to je samo jastuk, kaze tip da ne promatramo s velikom pozornoscu abdomen u ovom slucaju jer necemo nikad zaspat =)
Ali dobar je, i paun je zakon.
"This is the important part of... KRAAAAA!"
Sve u svemu hvala Sati, mislim da cu probat zaspat na ledjima veceras, uglavnom zaspem na drobu kao mrtvac :D
-
Budi pazljiv (http://www.youtube.com/watch?v=FFT2ZXwlEq0#)
-
Yuttadhammo-Pet razloga zašto bi svako trebalo da meditira 3 (http://www.youtube.com/watch?v=uZaEJp_CZOE#)
-
Yuttadhammo-Pet razloga zašto bi svako trebalo da meditira 4 (http://www.youtube.com/watch?v=TDxYWs2Z6kU#)
-
Odlicni su ovi filmovi!!! :ok
Svaka cast i hvala onima koji su ih preveli i postavili :andjali
-
Yuttadhammo-Pet razloga zašto bi svako trebalo da meditira 5 (http://www.youtube.com/watch?v=KuMeSzOJ4Cg#)
:med
-
Evo linka do svih pet glavnih razloga zašto bi trebalo da meditirate
klik za link (http://www.youtube.com/user/SrednjiPut?blend=9&ob=5#p/u/5/vjegOzMKnG8)
-
Budite pažljivi. Važno je! :)
Razgovori o meditaciji: deo 1 (http://www.youtube.com/user/SrednjiPut?blend=9&ob=5#p/u/3/FFT2ZXwlEq0)
-
Bili koji iskusniji clan htio podjelit neka iskustva koja su primjecena za vrijeme koristenja "noting" tehnike, tj principa koji zastupa Yuttadhammo. Ako se naravno koristio tom tehnikom.
Prvenstveno me kopka sta kazu da se ne treba taj glas niti izgovarat u sebi nego ga iskusit samo kao i radnju.
-
Na koji od pet delova misliš?
Nije mi baš jasno ovo:
"ne treba taj glas niti izgovarat u sebi nego ga iskusit samo kao i radnju."
Kako "iskusiti" glas koji ne izgovaraš čak ni u sebi? :ces
Naravno da kažeš sam sebi "bes, bes" kad primetiš da u tebi narasta bes. Ili bilo šta drugo.
To je pomagalo da iskoračiš iz tog stanja dok je još nerazvijeno i posmatraš ga sa strane, dakle objektivno.
I kad ga ne razrađuješ, ne dodaješ mu mu nove misli, dakle energiju, da će pre ili kasnije ono nestati. :)
-
Ma je, naravno da izgovaras u glavi ali tvoja paznja bi trebala bit usmjerena prema osjecaju boli, ili osjecaju svraba ili ljutnje etc etc.
a svaki osjecaj bar malo jaci se i manifestira u tjelu (?)
Npr znam da kad sam ljubomoran ili mi je ego povrijeđen da osjetim stisak u prsima i bujicu odredjenih emocija. Nazalost nisam toliko precizan s emocijama pa sam jucer samo sebi govorio "znanje, znanje" jer sam naisao na nesto na sta nisam odavno i nisam se htio zamarat sta tocnijom definicijom iskustva nego samo cinjenicom da se to upravo dogadja i da ja znam da se to dogadja.
ugl, nista nije dio tebe, trajno ili izvor srece, a tri prepreke su pohlepa ljutnja i neupucenost. ovo bi trebalo bit dosta svakome, ali iz nekog razloga nije. npr znam da ce me neka akcija zadovoljit samo trenutno, i da ce mi poslje opet bit dosadno al' svejedno to napravim, i onda se poslje i kajem, doduse na kajanju se opet podsjetim (kajanje kajanje) da je i to manifestacija koja prolazi i nista trajno.
isto tako, s ovom tehnikom "noting" mi se cini da je mnogo plodnije ako primjenjujemo tehniku 24 sata dnevno nego samo za vrijeme meditacije.
-
tu tehniku registrovanja vežbaš tokom meditacije, na sasvim slabim telesnim podražajima, osećajima itd.
da bi je posle proširio na svakodnevni život. U tome i jeste poenta, da je primeniš u običnim situacijama, a ne samo u "specijalnim" kad si izolovan na mestu za meditaciju.
Nego nešto nisam ukapirao ovo što pominješ kajanje. O kakvom kajanju je reč?
-
pa bude mi zao (mozda je kajanje glupa rjec), i kroz glavu mi prolazi "eto budalo, vidiš" jer vec za 10 minuta ja opet osjetim patnju ili dosadu a znam da sam produbio svoju vrstu ovisnosti s kojom sam se izvlacio iz dosade. Npr, dosadno mi je pa jedem. Jedno vrijeme san mislija da cu ako izbacim stetnu hranu pobjediti tu vrstu ovisnosti tj olaksati sebi (izbjeci problem) ali sam zavrsio na tome da pojedem zrnatog (tj posnog) sira 500grama, jedno 4 banane i kesu kikirikija "jer eto, dosadno". Naravno da je bolje nego 2 cokolade, komad pizzete i kesa čipsa ali problem isti ostaje.
pokusao sam i s hranjenjem do podne, to je donekle uspilo ali sam onda navecer pušio više.
osim hrane (koja mi se cini kao neki najveci porok koji mogu osjetit) tu je trava, televizija, muzika i internet.
ne mislim ja da su sve to lose stvari za radit i da ih osoba nebi trebala radit, al ako cemo dan izgradit da radimo nakon sta se probudimo, pa jedemo pa gledamo tv ili se bavimo hobijem, pa onda navecer izadjemo s prijateljima ili odmeditiramo cini mi se da non stop radimo nesto da bi izbjegli onaj osjecaj "sta cu sada radit"
zasto moramo nesto radit, taj osjecaj samog stajanja je super. Kome se to nesto radi? Sta je najgore sta se moze dogodit ne napravimo li nista sljedecih pola sata nego samo promatramo.
e pa nekad nemogu ni to zbog situacija u kojima sam (radim u hostelu) pa eto, napravim neki od poroka i onda se kajem poslje sta ga nisam jednostavno izdrzao.
-
A to ti misliš na poroke.
Pa dobro, nije ni meditacija čarobni štapić, pa da će posle mesec-dva svi "poroci" nestati.
Ali barem si ih postao svestan, a to je prvi korak.
E sad može ti se činiti da si tom svesnošću samo povećao patnju, ali upravo ta svesnost ti daje nadu da ćeš malo-pomali uspeti da preskočiš makar svaku treću kesu čipsa ili šta već
A i ako se rešiš da je otvoriš, verujem da je jedeš nesvesno. E odsad je jedi svesno, gric po gric i verovatno će ti na pola kese biti već muka od pojedenog. Pa će ti je biti lakše ostaviti. Za posle :D
Hoću d akažem da i kad "zgrešiš", sad to činiš kao svesnu odluku, a ne nesvesno i posle i nema kajanja. Jer si ti tako odlučio. Odlagao si, odlagao, pa kad više nisi mogao, "ugrešio si". Ali to nije smak sveta. Odmah naila nova prilika za vežbanje u kojoj ćeš sad pojesti malo manje čipsa i tako postepeno, kao što sve mora ići postepeno, a ne kao u filmovima, tras i rešen problem :D
Njanavira je bio monah 20 godina i kruže glasine da ga je i posle toliko vremena jakomučila seksualna žudnja.
Nije čovek mogao da je se oslobodi. Eto, ne deluje baš optimistički, ali šta nam drugo ostaje? Ili da vežbamo i nadamo se da će se patnja smanjivati ili da sebe odmah osudimo na doživotnu patnju.
Elelm, ne pravi dramu od svake kese čipsa. Opusti se. I opet, kažem, eksperimentiši.
Kaži sebi, baš da vidim šta će se tako strašno desiti ako pola sata ili sat sedi u sobi i ništa ne radim. Već samo gledam kroz prozor u daljinu. Hoću li poludeti, hoće li mi opasti kosa ili će me udariti grom?
Nešto slično sam i ja eksperimentisao na kursu kad je trbalo da sedim sat bez mrdanja. A ja krenem i izbrojim šest promena položaja u jednom sedenju. Narednog dana probam da smanjim na pet i tako dalje. Al to ne ide tako lako.
I onda dođe popodne kad kažem sebi, ajde da vidim kad me tako jako boli koleno i zaista osećam da MORAM da se pomerim I TO OVOG TRENUTKA, hajde da se ne pomerim odmah, da makar izdržim narednih 5-10 minuta. Baš da vidim hoće li mi se noga sasušiti ili će mi mozak proključati. I za divno čudo ne desi se ni jedno ni drugo. :)
I onda vidiš da je taj nagon bio samo larma u tvojoj glavi i da sa telom i nije toliki bio problem.
Ali sa ovim takođe moraš biti oprezan. ne sili sebe, da ne bi sam sebe povredio.
Zato i kažem sedneje i gledanje kroz prozor. Tu ne možeš sebe povrediti. Bar se nadam :D
-
Zahvaljujem, cisto mi se dogodi da nekad uvjerim sebe da nemogu izdrzat, al kao vidim da samo idem linijom manjeg otpora i da sam "zajeb"
zapravo ja ti to gledam kao... izazov neke vrste. nekad mi se dogodi interni monolog
"aha evo ga, glad, glad" onda bude
"glad glad, ajme a ako bude prejak osjecaj sta ako bla bla" a onda
"misli... misli..."
onda opet na glad i trudim se odrzat i promatrat tu glad par sekunda, onda skuzim da je tu iz dosade tj pitam se bili bio gladan da ne radim nista, onda skuzim da imam potrebu i tako dok jednom rjecju ne "skinem" osjecaj u potpunosti, i onda mi bude lakse.
Nekad i kazem "ma daj ajde.." i krenem direkt na joint i hladne cokoladne napolitanke. eh, ne grizem se ja puno, mozda se ne grizem dovoljno oko svojih poroka :D
-
Ja sam iz tvojih poruka razumeo da se mnogo grizeš, pa mi bi žao :D
Ali ako se ne grizeš, eeee onda bi trebalo, bar malo, jer inače nema napretka :andjali
-
Ma moram doc do Vas (kao zajednice) ove godine makar i ne na datume kad bude zajednicnih povlacenja (vjerujem da bi se jednog splicanina uvjek moglo ugostiti bar malo tj dat mu mjesta za šator) jer nekako sve ovo preko interneta ostavlja donekle suh okus u ustima tj, manje se kaze govorom a vise tijelom dok se nesto govori, tako da mi se cini da se dobar dio razgovora izgubi preko interneta.
zato sam i zatvorio facebook i mnoge druge stvari. zapravo ovo je jedini forum gdje sam aktivan ostao =)
-
E a ja sam hteo tebi da predlozim da posetis neki budisticki manastir, jer je tek to prava skola.
Posto ti nije daleko, mozes da skoknes do Adjan Chandapala u Italiji
http://santacittarama.altervista.org/e_index.htm (http://santacittarama.altervista.org/e_index.htm)
Siguran sam da bi ti prijalo.
A i mnogo je lakse vezbati nego kod kuce, okruzen svit tim stvarima koje ti odvlace paznju :)
-
Tjeraš me dalje a? :D
Nema frke, ovo mi se cini super, sad znam da imam dobre opcije. Ne moram pricat taljanski, jel' da?
-
da, teram te tamo gde ces imati zaista nesto da naucis,
ako vec ne mozes da dodjes na nas kurs :kez:
ne moras znati italijanski
ako znas engleski :D
-
Vidio sam cjeli web site i procitao pazljivo, super je opcija a kilometraza je dobra, taman za nakrcat motor i uputit se lagano. :D
-
Poslao mail. Cekam odgovor, imam slobodno jedno 15 dana u deveti mjesec, bilo bi ih korisno iskoristit. Takodjer je motor u dobroj kondiciji i uspio sam rjesit jeftiniju kartu za trajekt od Splita do Ancone. <3
-
Bili koji iskusniji clan htio podjelit neka iskustva koja su primjecena za vrijeme koristenja "noting" tehnike, tj principa koji zastupa Yuttadhammo. Ako se naravno koristio tom tehnikom.
Prvenstveno me kopka sta kazu da se ne treba taj glas niti izgovarat u sebi nego ga iskusit samo kao i radnju.
Kasnim malo jer ne citam redovno ali nikada nije kasno za ove stvari. Nisam slusao Yuttadhammo-u pa ne znam sta je on rekao ali vidim sta si ti napisao: "...da se ne treba taj glas niti izgovarat u sebi nego ga iskusit samo kao i radnju". Taj glas je manifestovana misao koja je nastala na osnovu impulsa koji dolazi iz osecaja u telu. Svaka emocija izaziva odredjene osecaje u telu i njih um indentifikuje. Ako u mislima izgovoris: "Osecam tugu", ti si vec poistovecen sa tugom. Zapravo, ti si poistovecen sa bilo kojim manifestovanim osecajem, telom i slicno....U nastavku mozes posmatrati tu tugu ali ce to biti JA koje posmatra JA. Zatvoren krug a ti si u njemu. Sta znaci iskusiti taj glas kao radnju? Znaci biti van kruga. Zapravo, pitanje je sta je to van kruga.... Biti u tisini izvan uma....svest koja posmatra svest, um koji posmatra um, paznja koja posmatra paznju. Nemanifestovana svest koja posmatra manifestovanu svest. U takvoj tisini ne postoji radnja, misao, tok...ali takva svest vidi svestan um. Kada postoji takva svesnost (svest) izvan kruga u toj tisini, nastaje vidjenje kako nastaje misao: "Osecam tugu"....nastaje vidjenje, svesnost nastanka te recenice kao radnje koja se desava u krugu. I ta tuga jeste nesto sto se desava u krugu ali je to sve posmatrano izvan kruga u beskonacnom prostoru u kome se ne desava nista...praznina. Iz te praznine nastaje svet, potom se svet vraca praznini....da bi postojalo takvo znanje, mora postojati nesto sto vidi prazninu i svet ali nije sastavni deo svega toga.
-
Ađan Brahmavamso: Osnovni metod meditacije (http://www.yu-budizam.com/lib/modern/Brahm-OsnovniMetod.html)
:kez:
-
Nije theravada ali govori o vipassani pa verujem da moze koristiti....
Prakticirati ili ne prakticirati? - Mooji (http://www.youtube.com/watch?v=9LpNBv8vj_k#)
-
O Mooji, mudri mudri :D
Ne vidim nikakvog razloga da ovakav video ne primjeni neko na putu do prosvjetljenja.
Ako cemo se ogranicavat... :/
-
:kez:
Razgovor o meditaciji 2 (http://www.youtube.com/watch?v=5xEvV78NMHI#ws)
-
...zgodno i zanimljivo i temeljito... (i nije dugačko)
-
Bravo Kojice :bravo:
-
Hrana koju voliš
Objekat tvoje meditacije smirenja, ako nije u skladu sa tvojim karakterom,
neće dovesti do hlađenja strasti, niti će otkloniti pometnju. Objekat u skladu
sa tvojim karakterom jeste onaj o kojem često sebe uhvatiš da razmišljaš o
njemu. Mi to obično ne zapažamo, ali bi trebalo, kako bismo imali koristi od
toga. To je kao mnogo različite hrane servirane na poslužavniku. Iz svake
činije probaš pomalo, svaku vrstu hrane, i sam ćeš se uveriti koja ti se dopada,
a koja ne. Za ono jelo koje ti se dopadne reći ćeš da je ukusnije od drugih
jela. Ja ovde govorim o hrani. Ali ti to možeš uporediti sa svojom meditacijom.
Koji god objekat je u skladu sa tvojim karakterom, sa njim ćeš se osećati
komotno.
Ađan Ča
-
Budi dobronameran, jer svakog koga sretneš vodi u sebi veliku bitku.
:andjali
-
Nilambe Buddhist Meditation Centre
Somewhere between nature and the mind (http://www.buddhistchannel.tv/index.php?id=43,9496,0,0,1,0#.UfTK3NLdSAo)
-
Imam neke nedoumice u vezi vipassane pa sam odlučio ovdje da potražim pomoć, izvinjavam se ako je možda već bilo riječi o tome:
naime, da li u vipassani ja mogu da biram sa čim ću da ''operišem'', ili treba isključivo da pustim um sam da mi nanese misli, koje god da naiđu?
Zašto pitam?
Naprosto, nekako mislim da mi je bolje da radim sa ozbiljnijim stvarima, strahovima i sl., da probam te nešto veće probleme da ogolim, nego da se bavim tim nekim bezveznim mislima, iako je i to svakako važno, ali čini mi se ne kao strahovi. Riječima ovih domaćih pregovarača, dajte nam prvo ''najteža poglavlja''. xD
Da li može tako da se radi? Sve mi se čini, ako sam ne prizovem strah on neće doći, dolaziće dosada i ostale gluposti, ali strah će ostati po strani...
Zahvaljujem na pomoći.
-
Zdravo Acko. Imam jedno pitanje za tebe.
Kad recimo kucaš ekser u zid i promašiš ga, pa udariš prst. Da li tada moraš da prizoveš bol ili on dođe i sam? Ili, da li tada kažeš, hoću da mislim o bolu, a ne o dosadi i ostalim glupostima? Dakle, bol je dovoljno snažan da ispuni čitavo polje tvoje svesti. I ne moraš da se trudiš oko njega, on to sam uradi. Isto i sa strahom. Kad bude dovoljno jak, ta energija će ga izbaciti u svest. Ako nije dovoljno jak, ako je slab, zašto bi ga sam tražio?
Isto tako, ako govorimo o formalnoj meditaciji, dakle sedenju, kako se um smiruje, postajaće sve lakše raznim mentalnim sadržajima, pa i strahu da isplivaju na površinu. Zato mi nije jasnozašto govoriš u strahu, ako ga ni u formalnoj meditaciji nema na vidiku. Jedini odgovor koji mogu da pretpostavim je da ti je um još uvek suviše nemiran, zaokupljen kritikovanjem: Uh, opet dosada! Šta s njom da radim, kad je toliko dosadna? Samo gubim vreme. Psihoanaliza kaže da treba da istražujemo svoje strahove, a ne dosadu i druge gluposti. Itd.
Ali ja bih ipak obratio pažnju na te "gluposti". Jer dok ne promenim gledanje na njih i prihvatim ih kao deo ovog trenutka svog života, one će mi stalno kucati na vrata. Pokušao bih da vidim odakle te moje reakcije i kritike dolaze? Šta mi one govore o naočarima kroz koje posmatram stvarnost? Šta mi kaže ta moja želja za onim čega nema? Da li to što sada osećam može biti manifestacija straha koju ne porepoznajem? Ili je on moja fikcija?
Ovo je moje razmišljanje, koje naravno ne mora imati mnogo veze sa tvojom situacijom, jer je ne poznajem. Ipak, generalni savet od mene bi bio da ne zanemarujemo naoko nevažne stvari. Jer da su zaista nevažne, zašto bi nas uopšte iritirale? Od tog pitanja treba poći. A pošto uvidimo da ukazuju na žudnju ili obmanu, one postanu vredne naše pažnje.
:andjali
-
Aaaa... ovo je jedan od najboljih odgovora u ljetopisima buddhizma na Balkanu :sesir
-
Dragi Sati,
hvala ti najljepše na odgovoru.
U formalnoj meditaciji, dakle tokom sjedenja, nikad nemam iskustva straha, bola i sl. kakvi se znaju desiti izvan formalne meditacije, dakle u onom dijelu koji nije sjedenje. Sasvim je moguće, kao što kažeš, da mi um jednostavno nije dovoljno miran da bi i te ozbiljnije nečistoće mogle da isplivaju na površinu...
:b
-
Vođena metta meditacija
ovde (http://srednjiput.rs/download/audio/08_BK_metta_meditacija.ogg)
:srce
-
Serija od 6 predavanja: Uvod u budističku meditaciju
ovde (http://srednjiput.rs/praksa/audio/#uvod)
-
Ko ste se izgubili, vratite se prvo sebi :kez:
http://www.novasvest.com/vesti?id=338&cat=1430302118&v=budisticka-meditacija-povratak-sebi (http://www.novasvest.com/vesti?id=338&cat=1430302118&v=budisticka-meditacija-povratak-sebi)
-
Posto na forumu nema posebne teme o ovogodisnjem tecaju meditacije, napisat cu ovdje svoju zahvalu kako organizatorima na odlicnoj logistici, tako i uciteljima redovnicima Pannavamsi i Mahaseni na vodjenju programa, predavanjima, a napose na du'ovnoj poduci. Postovani Pannavamsa mi je odlicno objasnio meditaciju. Isao sam dva puta tokom seminara na razgovor dok nisam shvatio kako treba ispravno raditi. Nakon seminara nastojim svakodnevno sat vremena sjediti u komadu i jos jednom koliko obaveze dopuste. Tehniku sam objasnio jos dvojici sudrugova na du'ovnom putu koji nisu isli na seminar, i njihova su iskustva odlicna, kazu da ih je preporodilo.
Moram priznati da je na tecaju bilo kljucno otici na osobni razgovor s uciteljem (pa cak i ponoviti ako nesto nije jasno), jer po onome sto je javno govoreno na predavanjima i uputama, i sve ono sto inace pise po knjigama, po raznim uputama kako raditi meditaciju - to ustvari nije meditacija u pravom smislu rijeci. Vise kao neka pripremna tehnika za pravu meditaciju. Zato je vrlo je kljucno dobiti izravnu i osobnu poduku od ucitelja. Pretpostavljam da mnogi na seminaru nisu iskoristili mogucnost, ili osjetili potrebu, otici na osobni razgovor s uciteljem. Nema veze, ako budu uporni i radili po tim uputama (kao ja npr. 2 godine) bit ce im to sasvim dobra priprema da jednom zapravo nauce meditaciju do kraja.
Izrazavam svoje duboko postovanje i zahvalnost :andjali Branku zbog dovodjenja Buddhe, Dhamme i Samghe u nase zivote; kao i svima ostalima koji su u tom plemenitom poslu uzeli ucesce na nasu zajednicku ogromnu korist :andjali
-
Hvala dragi prijatelju u ime Srednjeg puta. Ništa ne bi naš trud vredeo, da nije vas koji ste došli na kurs i bili učesnici tog divnog događaja.
Svaki put me sve više nadahnjuje dragoceno iskustvo zajedničke meditacije. Koliko sinergije u zajedničkom kretanju ka istom cilju!
Juce smo imali celodnevnu meditaciju u divnom ambijentu Lipovice kraj Beograda. Još jedno inspirativno iskustvo. :andjali
-
A jel' se planira kakvo duze povlacenje (2-3 dana ili duze) u narednom razdoblju,tokom jeseni, zime, peoljeca, sa ili bez ucitelja-redovnika?
-
Planiraju se jedino svakog meseca jednodnevna povlačenja. Naredno je 11. oktobra, nedelja.
I naravno, svake nedelje redovna, po sat i po - dva.
:andjali
-
Prošli vikend smo u Joga klubu Hipokrat u Novom Sadu završili petomesečno istraživanje onoga što se u budizmu naziva brahma vihare ili uzvišeno boravište. Reč je o različitim formama ljubavi, koje nas čine sličnim božanskim bićima. Ko je bio bio, a ko nije ima text + audio ovde:
Brahma vihare (http://srednjiput.rs/praksa/audio/#metta)
Novi ciklus predavanja i meditacija nastavljamo 10. oktobra
:srce
-
Planiraju se jedino svakog meseca jednodnevna povlačenja. Naredno je 11. oktobra, nedelja.
I naravno, svake nedelje redovna, po sat i po - dva.
:andjali
Mozda se zaletimo jedared do vas... na te jednodnevne sjedeljke. :joga:
-
To bi bilo divno! :bravo:
-
Ovih dana pokusavam da sjedim sat i pol' u komadu.
:joga:
Je li to stetno, mogu li da navucem kakvu upalu misica ili kakvu drugu bolestinu?
-
Ako može Gile, što ne bi mogao i ti?
Upala mišića ne, ali možda upala hemoroida (daleko bilo) :kez2:
-
Bojim se da ne navucem kakvu... anoreksiju, od tolike meditacije. Lako je Giletu, on je rock zvijezda... u Burmi, zivi od slave!
-
Ako sledimo pet pravila morala, ne tragamo neprekidno za sve jačom stimulacijom čula, strpljivi smo sa samim sobom i provodimo neko vreme u tišini, sve to može da nam pomogne da uklonimo pet prepreka u umu i tada se otvara put za ono što se u budizmu zove đhane ili meditativna zadubljenja...
Dhammika: Pet prepreka i zadubljenja (http://srednjiput.rs/tumacenja/sravasti-dhammika-kamma/dhammika-razmisljanja-o-dhammi/pet-prepreka-i-zadubljenja/)
:andjali
-
Ovaj clanak (http://srednjiput.rs/praksa/brahmavamso-osnovni-metod-meditacije/) je prilicno utjecao na poboljsanje kvalitete moje meditacije. Zahvaljujem sto je objavljen na du'ovnoj web stranici i dostupan svim tragateljima.
:joga:
-
Ovih dana planine su mnogo suse pri vrhovima.
More magle vidi se u dolini s osuncanog vrha.
Otpalo je lisce posve suho jer vec dugo nije pala kisa.
Ugodno je sjediti pod snaznim starim stablom.
Naglo zahladi cim Sunce zadnje.
Uz svjetiljke povratak s planine u sumrak.
:joga:
-
Gledao sam nedavno ovaj dokumentarac o prvom susretu jednog amazonskog plemena s bijelim covjekom (https://www.youtube.com/watch?v=xd0I1xAICOc). I jako me je zapanjilo koliko su ljudi podlozni krivim gledistima, zabludama nastalima iz krivog promisljanja, umisljanjima, fantaziranjima, umjesto da svoje zakljucke utemeljimo na promatranju i prihvacanju stvarnosti onakvom kakva ona ustvari jeste.
Mozda sam to jasnije primjetio zbog primjera ljudi iz jedne druge kulture, a mozda i zato sto sam i sam imao krivo glediste nastalo iz naivnog umisljanja, zamisljanja, ocekivanja da bi praiskonski ljudi trebali imati jasnije i cistije stavove i poglede nego mi.
Ipak, vec u prvih par sekundi filma vidi se koliko je nasa vrsta sklona apstraktnom misljenju :) Urodjenici koji nikada nisu sreli bijelog covjeka (vjerovatno o njemu samo slusali) imali su cvrsto uvjerenje da bijeli covjek ne postoji, da se radi o utvarama i duhovima. I ako bi ga slucajno sreli, znacilo bi to da oni sami ne postoje, da su duhovi... Urodjenici ne vjeruju svojim vlastitim ocima da vide bijelca, a potom se pipaju po tijelu da provjere jesu li sami jos uvijek zivi i zdravi, ili su umrli i stoga vide duhove...
Podsjetilo me je to na 3 osnovne necistoce koje ima nas um: pohlepu, mrznju i obmanutost (http://srednjiput.rs/pali-kanon/sutta-pitaka/anguttara-nikaya/an-iii-34-nidana-sutta/). Na sklonost da se vezemo za ugodu (pohlepa), da bjezimo od neugode (mrznja) i da zbog nedostatka pravog uvida sami proizvodimo umisljaje i zamisljaje (obmanutost) o stvarnosti koja nas okruzuje.
Da li je ta sklonost apstraktnom misljenju koje je zasluzno za umjetnost, filozofiju, nauku... (ukljucujuci bajke, predrasude, vjerovanja, religiju, ideologiju...) ustvari je samo nalicje nase sklonosti da stalno iznova izmisljamo stvarnost, umjesto da je vidimo onakvom kakva ona jeste?
-
Zanimljivo zboriš, legendo :ok
Ali ne bih znao odgovoriti na tvoje pitanje sa kraja posta. :sesir
-
Ma to ja samo da malo potaknem progres... dok vi ne dodjete iz prasume...
-
Dharma Documentaries donosi ovaj zanimljiv dokumentarac (http://dharma-documentaries.net/natgeos-inside-the-living-body) - pretpostavljam, posebno koristan svima koji meditiraju na dijelove tijela.
:joga:
-
Meditiram otprilike oko godinu dana. Sabranost na dah. Pokusavam da je prosirim. I polako predjem na Vipasanu. Mislim da napredujem. Nisam opterecen tempom napredovanja. Bolje se osecam i to mi je za sada dovoljno. U zadnje vreme mi se u umu pojavljuju slike lica ljudi. Ili cak vise ljudi u nekim situacijama. Nekada je to jasnije nekada je manje jasno. Ne pridajem veliki znacaj tome. Interesuje me da li je to znak da idem u dobrom pravcu sa meditacijom? Problem koji imam je taj sto nemam bas pravu kicmu. Tako da mi je lakse da budem naslonjen na nesto. Pokusavam da drzim ledja pravilno. Medjutim ne znam koliko sam uspesan u tome. Koliko to moze da bude problem? :)
-
Nikakav problem što se naslanjaš. Možeš da radiš i u ležećem položaju, ako uspeš da ne zaspiš.
Slike ljudi? Who cares? Uvek su neke slike ili reči u glavi. Samo se ne vezuj za to, ne pravi problem od toga i pusti ih da idu svojim putem. Ono na šta treba da obratiš pažnju je njihova prolaznost. Ništa ne ostaje, sem ako se ne vežemo.
-
Ne vezujem se. Stvari dolaze i odlaze. Smenjuju se kao na traci. :)
-
:joga:
Ovdje se spominje cjelodnevno zasjedanje (http://srednjiput.rs/vesti/celodnevne-meditacije/), mozda bih dosao, ali ne znam gdje se to odrzava. U Beogradu ili Novom Sadu?
-
Legendo, odlična ideja. :ok
Ima najava na sajtu. Sve piše
celodnevna meditacija (http://srednjiput.rs/vesti/celodnevne-meditacije/)
:andjali
-
Aha, pise tek na FB stranici da je u Bgd... Ok!
-
Imam utisak da je meditacija u ležećem položaju. Dosta slabija od sedeće. Ponekada me bole leđa pa mi više odgovara u ležećem položaju. Imam problem i sa sinusima. Pa pokušavam u meditaciji da osvestim taj predeo oko očiju. Da umirim taj deo lica. To je pravilno ili ne? Pošto mi igraju mišići oko očiju neko vreme. Dosta vremena provodim pored računara. Pa je to valjda zbog toga. :)
-
Procitaj dobro upute o meditaciji na web stranici Srednji put pa pokusaj tako raditi.
Ako si pocetnik, nije preporucljivo da meditiras lezeci, jer ces zaspati. Bolje je da sjednes na stolicu. Ako hoces lezati dok meditiras, onda na desni bok, radje nego na ledja (jer ces na ledjima sigurno zaspati).
-
Pročitao sam odavno dosta toga. Ispratio sam i kurs od prošle godine u audio obliku. Radio sam samostalno vođene meditacije sa kursa. Pratim i govore o Dhami Ajahn Sone na skajpu. Ima dovoljno materijala za rad. Nemam taj problem u ležećem položaju. Nikada ne zaspim. Samo što mi je pažnja slabija od sedeće. Probaću ovaj položaj na boku. Nisam znao da tako može. Hvala. Meditiram svakodnevno već više od godinu dana. Zadovoljan sam. :andjali
-
(https://what-buddha-said.net/gallery/var/albums/Dhamma-illustrations/Lying_Buddha22.jpg?m=1388906270)
Moja preporuka je svakako otici na seminar. Ne samo slusati snimke, jer pravu uputu ces dobiti tek kroz osoban razgovor s uciteljima. Sonine upute na Youtube-u za meditaciju na dah (kao i one za metta bhavanu) su stvarno vrlo prakticne i korisne. Naravno, ako ti odgovara meditacija na dah. Nekome ne odgovara ta vrsta meditacije, pa koristi druge predmete sabranosti. Nije nikakav problem niti ako sjedis na stolici uspravnih ledja. Ako zelis lezeci, pokusaj svakako na boku.
Video (https://www.youtube.com/watch?v=rhJ_MlIQy7c)
-
Ehh. Kada sretneš i upoznaš drugog budistu. Mora da krenu suze u meditaciji. :zeleni:
-
Pošto me muči povremeno aksioznost i nešto manje depresija. Usled povremenih jakih stresnih situacija. Sitan stres mi nije problem. Mislio sam da sam se tih problema rešio. Pošto svakodnevno meditiram. A ispade da nisam. Ma da mi meditacija dosta pomaže. Ne sumnjam da će ti problemi da se reše u budućnosti. Samo treba da se ide dublje u teoriju i praksu. Trenutno imam neku terapiju od psihijatra. Neki lek kao Lorazepam i Eloryqa (antidepresiv). Male doze treba da pijem. Koliki problem može da bude za meditaciju? Znam da bilo šta što zamućuje svest nije prihvatljivo za meditaciju. Iz tog razloga alkohol više ne konzumiram ni u malim količinama. A ovu terapiju treba da ispoštujem da bih mogao da idem na posao. Mora da se radi. :)
-
Ono što Dhammika savetuje u knjizi "Uvod u budističku meditaciju (http://srednjiput.rs/download/text/dhammika-uvod_u_meditaciju.pdf)"
jeste da je meditacija odlična za oslobađanje od stresa, pomaže da postanemo smirenije, srećnije osobe, ali da ukoliko imamo neki psihološki problem kao što je depresija, svakako da treba da sledimo uputstva stručnjaka i prepisanu terapiju. Pogrešno je osloniti se na samolečenje ili pomoć učitelja meditacije koji nije stručnjak za tegobe koje imamo. Zato bih preporučio da se držite terapije i saveta lekara. A kada ona prođe, pažljivo posmatrajte šta se dešava pri meditaciji, naročito misli koje hrane i podstiču stanje depresije. Pokušajte da ih posmatrate sa više neutralnosti, a sa manje angažovanosti, kako i savetuje vipassana.
:andjali
-
Preporucio bih takodjer i homeopatiju: http://udruzenjehomeopata.com/ (http://udruzenjehomeopata.com/)
U Srbiji ima vrlo dobro homeopatsko drustvo. Cesto im dolaze i predavaci iz inozemstva i primaju domace pacijente.
Jedino ne bih preporucio indijskog doktora Mahesh Gandhija, jer je poznat da pacijentima posvecuje 15-20 minuta razgovora, sto mislim da nije dovoljno za kvalitetnu homeopatsku dijagnostiku. Inace, ostali srpski i strani homeopati su za preporuciti. :ok