Budizam

Budizam => Zajedničke teme => Temu započeo: Sati April 18, 2010, 16:02:34

Naslov: Jedna stvar koju možete da učinite za sebe
Poruka od: Sati April 18, 2010, 16:02:34
Kada počnemo da se upoznajemo sa budizmom, često vrlo brzo od obilja informacija počne da nam se vrti u glavi i postajemo krajnje zbunjeni. Toliko je različitih škola, učitelja, načina vežbanja, tradicija, sutti/sutri, teorija, nabrajanja ovih ili onih elemenata... I na toj raskrsnici ili dignemo ruke od svega ili počnemo da u svojoj glavi lagano izgrađujemo nekakav svoj sistem. Ali najveći problem ostaje kako da vežbamo, jer budizam je dobro poznavati, ali još bolje vežbati, praktikovati u sopstvenom životu, svaki dan pomalo.

Kao što znamo, put prakse je Plemeniti osmostruki put. Ni manje ni više već osam različitih područja na kojima bi trebalo vežbati. Što je najgore, kaže se da ta područja ne obrađujemo jedno za drugim, korak po korak, već simultano. Tu se već ozbiljno zamislimo nad svojim sposbnostima. Ko je u stanju da sve to gura odjednom?

Zato otvaram ovu temu da skrenem pažnju na potrebu da ne budemo preambiciozni, već skromni (ali i da ne odustajemo prebrzo :) i da se, umesto skakutanja sa teme na temu, sa vežbe na vežbu, za početak fokusiramo na samo jednu od mnogih. Makar na nedelju dana. To je ta jedna jedina stvar koju možete da učinite za sebe. Ona će tokom tih nedelju dana biti glavna tema našeg vežbanja i ako je budemo shvatili ozbiljno sigurno će doneti plod. I tako plod po plod, nije daleko ni berba :D

Tekstove koje ću ovde stavljati napisao je neuropsiholog Rick Hanson (http://www.rickhanson.net/ (http://www.rickhanson.net/)), autor knjige The Buddha's Brain, autor koji pokušava da otkrića savremene neuropsihologije poveže sa Budinim učenjem.

Naslov: Odg: Jedna stvar koju možete da učinite za sebe
Poruka od: Sati April 18, 2010, 16:08:06
Zdravo, vežba za ovu nedelju je jedna od mojih omiljenih: videti osobu iza njezinih očiju. Kada sam počeo da je praktikujem, osećao sam se manje usamljenim, sigurnijim i više povezanim sa drugim ljudima. Bilo da je to u našoj okolini ili drugde, potrebni su nam ljudi koji će biti u stanju da raspoznaju biće koje se nalazi iza nečijih očiju.

Takođe je izvanredno ako vas drugi prepoznaju kao osobu. Ja sam to osetio kroz reakcije na ovaj bilten. Šaljem ga besplatno, u nadi da će ovaj svet postati bolje mesto i da ćete ga vi proslediti na još nečiju adresu.

Neka vidite i budete viđeni ove nedelje

Srdačno,
Rick


Ko se krije iza maske?

Vežba
Videti osobu iza njezinih očiju.

Zašto?
Većina nas nosi neku vrstu maske, personu, koja skriva naše najdublje misli i osećanja, a svetu pokazuje onu uglačanu, kontrolisanu stranu.

Da ne bude nesporazuma, dobro je posedovati personu. Na primer, sastanci na radnom mestu, praznici provedeni sa rodbinom ili prvi ljubavni sastanak obično nisu baš najbolja mesta da iznesete ono što je u vama. To što selektujete šta ćete otkriti svetu ne znači da ste neiskreni: pomanjkanje iskrenosti je jedino onda kada lažemo o tome šta s eu nama događa.

Veći deo vremena naša interakcija sa drugima je na nivou dve maske. I to je uredu. Ali prisetite se prilika kada je neko video kroz vašu masku, video pravog vas, tu osobu koja se nalazi iza vaših očiju. Ako ste slični meni, takve prilike su ujedno i uznemirujuće i čudesne.

Iako to izaziva i strah, svako čezne da bude viđen, da bude upoznat. Da vaše nade i strahovi budu prepoznati – oni koji se kriju iza učtivog osmeha ili grimase frustracije. Da vaša istinska brižnost bude viđena, kao i vaše pozitivne namere i prirodna dobrota. I najintimnije od svega, da osetite da je vaše najdublje biće – ono kojem se sve stvari i dešavaju, onom vezanom za taj tobogan života koje se upinje da od svega toga načini neki smisao pre nego što se vožnja okonča – neko prepoznao.

I to je dvosmeran put: drugi takođe čeznu da ih vi vidite. Sem što je viđenje osobe iz očiju blagotvorno za druge, ono je isto tako dobro i za vas. Biti viđen je često ključna stvar, najviši prioritet, važnije za druge ljude od toga da li se sa njima slažete oko nečega. Kada neko primi taj osećaj od vas, da on ili ona postoji za vas kao osoba – ne samo kao nužna nevolja ili kao neko sa kim treba nekako proći kroz taj sastanak, večeru, noć, telefonski razgovor ili seksualno iskustvo – tada je mnogo lakše rešiti svako pitanje, kakvo god da je ono.

Otkrivanje dubljih slojeva u ljudima može i za vas biti lekovito. Na primer, imao sam rođaku dobrog srca, ali tešku kao ličnost, što me je izbacivalo iz takta. Na kraju, počeo sam da zamišljam da je vreme provedeno sa njom poput gledanja u logorsku vatru kroz rešetke prekrivene bodljikavom puzavicom. Fokusirao sam se na ljubav koja je isijavala i grejala moje srce i pokušavao da se ne zakačim za puzavicu. Ovakav stav nam je oboma mnogo pomogao.

Kako?
Pokušajte da ove nedelje vežbate sa različitim ljudima, da osetite osobu koja stoji iza očiju. Ova vežba nije takmičenje u tome ko će duže da zuri bez treptanja; ona vam zapravo pomaže da skrenete pogled i ne budete zavedeni spoljašnjim detaljima. (I dok govorim o gledanju, naravno da takođe mislim i na slušanje osobe iza reči, osećanje osobe otelovljenje u tom telu koje sedi prekoputa vas.)

Odvojite trenutak da se opustite i odložite na stranu svoj stav prema toh drugoj osobi, da se otvorite za to biće tamo negde duboko, koje možda gunjđa ili se pravda i ponaša se na način koji je problematičan, ali zapravo žudi za srećom i načinom da nekako krene napred u svom životu.

Možete takođe osetiti sopstveno unutrašnje biće i onda i u toj drugoj osobi zamisliti to isto jezgro, taj osećaj da smo živi, tog primaoca svih doživljaja, onog za kojeg je život ponekad pretežak,

Neka to prepoznavanje osobe pred vama bude vidljivo na vašem licu, u vašem pogledu. Budite hrabri i dopusti im da vide da ih vidite.

Obratite pažnju kako to prepoznavanje menja tok interakcije – možda je čini mekšom, iskrenijom, vodi do dobrih odluka na direktniji i brži način.

Kao neku vrstu naprednijeg vežbanja, možete čak o ovome i porazgovarati sa nekim, o stepenu do kojeg se vi međusobo osećate (ili ne osećate) viđenim kao osobe. Takva vrsta razgovora može potpuno transformisati vaš odnos prema toj osobi.

Na kraju, uživajte u tome što ste i smai osoba, kanal kroz koji važ život protiče – i što oko vas postoji mnogo takvih bogatih tokova u ljudima koji vas okružuju.

 :andjali
Naslov: Odg: Jedna stvar koju možete da učinite za sebe
Poruka od: karuna April 18, 2010, 16:56:25
(http://yoursmiles.org/tsmile/angel/t1319.gif)Vezba je divna i blagotvorna...ali moram da dodam nesto iz licnog iskustva :kez:
Ljudi nisu uvek srecni kada im stavite do znanja da ih razumete, da gledate iza njihove maske...sta vishe ,vecina se oseca jako neprijatno...Mozda je neko toliko navikao na svoju masku ,ili pokusava da sam sebe ubedi da je ta maska sve...
Naslov: Odg: Jedna stvar koju možete da učinite za sebe
Poruka od: Sati April 18, 2010, 17:07:31
Ja sam shvatio vežbu ne toliko kao stavljanje do znanja drugome da smo mi nešto otkrili, neku njegovu skrivenu tajnu, već da kad sa nekim razgovaramo treba da mu poklonimo svoju punu pažnju (a ne sa njim pričamo, a misli nam ko zna gde. Jer se to odmah oseti), da ga pre svega gledamo u oči i pokažemo čitavim svojim stavom, pa i položajem tela, da nam je stalo do toga što on govori, jer ga poštujemo kao nama ravno ljudsko biće. Da ne gledamo unaokolo i onako usput čavrljamo sa njim, sa očiglednom namerom da "obavimo posao" i istog trenutka kad se rastanemo izbrišemo sa hard diska  :D

Slično je i sa ljudima koje redovno srećemo i koje jedva da i primetimo (recimo kolege na poslu ili ukućani). Sa njima se često komunikacija odvija gotovo automatski, kao da smo roboti (bože me sačuvaj)  :kez:
Naslov: Odg: Jedna stvar koju možete da učinite za sebe
Poruka od: karuna April 18, 2010, 17:17:56
Nee :ces
Nije valjda da se vezba odnosi na formu?Ja sam je shvatila kao nesto dublje..to sto cu piljiti nekome u oci nece mi pomoci da ga razumem..to je ponovo povrsan odnos...A ako ne slusamo sagovornika nego svrljamo pogledom isl, onda nam je potreban BonTon, ne mora ova vezba :kez:

Naslov: Odg: Jedna stvar koju možete da učinite za sebe
Poruka od: Sati April 18, 2010, 17:27:48
Ne ja ne mislim da se vežba odnosi na formu, već da kao što sam i napisao osobi sa kojom komuniciramo "poklonimo svoju punu pažnju". No, mislim da se taj unutrašnji stav odslikava i u "govoru tela", koji neko može nazvati formom ili "piljenjem u oči"  :kez:
Naslov: Odg: Jedna stvar koju možete da učinite za sebe
Poruka od: karuna April 18, 2010, 17:35:24
 :kez: A govor tela opet je jedna maska..iza koje treba videti...
Vezba kaze da pogledamo iza ociju..iza ociju koje nas pomno prate, a mozda kriju nezaintresovanost...iza ociju koje se smeju, a mozda kriju tugu..ja sam tako razumela vezbu....jer primer koji je naveden govori o zeni koja je imala los spoljasnji stav,karakter,ponashanje, a u svojoj sushtini bila dobra osoba...Da bi shvatio to,on nije morao da fizicki promeni svoj stav prema njoj, vec u svom umu,da pocne da je gleda 'iza ociju' :)Zar ne? :ces
(http://yoursmiles.org/tsmile/angel/t1319.gif)
Naslov: Odg: Jedna stvar koju možete da učinite za sebe
Poruka od: uneasy April 18, 2010, 23:09:47
 :andjali
Na ovu vežbu 'gledanja iza očiju' me je spontano navela praksa metta bhavana meditacije, ako mogu tako da zaključim, kako bih ipak naterao sebe da prihvatim osobu koju baš i ne simpatišem.  :kolut

To je u stvari pronicljivost ali sa dobrim namerama.

Sjajna tema. :bravo:
Naslov: Odg: Jedna stvar koju možete da učinite za sebe
Poruka od: Sati April 21, 2010, 20:42:05
Jedna od dubokih istina života jeste da on sadrži patnju – i, paradoksalno, otvaranje za tu istinu smanjuje patnju u nama i u drugima. Otuda vežba za ovu nedelju.

Gde boli?

Vežba
Prepoznaj patnju u drugima.

Zašto?
Mi smo obično svesni svoje patnje, koja – široko definisana – uključuje čitav spektar fizičke i psihičke nelagode, od blage glavobolje ili uznemirenosti do agonije raka kostiju ili očaj pri gubitku deteta. (Naravno, život sadrži mnogo više toga od puke patnje, uključujući i veliku radost i zadovoljenje; imajući sve to u vidu, ovde se ipak zadržavamo na samo jednom njegovom segmentu.)

No, uočavanje patnje u drugima nije tako česta osobina. Sve slike i vesti o nesrećama, ubistvima ili očajanju kojima smo svaki dan bombardovani nas na ironičan način čine da oguglamo na patnju u svom okruženju ili širom ove planete. Sve u svemu, u takvoj situaciji lako je da se isključimo ili jednostavno da previdimo stres i muku, tegobu i bes, u ljudima sa kojima radimo, živimo – ili čak – spavamo.

To stvara probleme drugima, naravno. Često je za druge najvažnija stvar da neko primeti njihovu patnju, da neko jednostavno samo obrati pažnju; kada se to ne dogodi, to stvara novu ranu i tugu. A na čisto praktičnom nivou, kada nečija patnja nije uočena, vrlo je verovatno da mu neće biti ni pružena bilo kakva pomoć.

Uz to, neuočavanje patnje povređuje i vas same. Propuštate informaciju o samoj prirodi života, propuštate priliku da otvorite svoje srce, propuštate da naučite na koje sve načine možete da utičete na druge. Male stvari koje su lako mogle biti rešene narastu do stadijuma kad eksplodiraju. Ljudi ne vole kad njihov bol ostaje neprimećen, tako da je veća šansa da će reagovati burnije nego inače ili bili okrutniji prema vama kada vama bude trebala pomoć. Ratovi i nedaće koji izgledaju tako daleki lako pređu i naše granice; da parafraziram pesnika Džona Dona: Ako ne marimo za zvona u daljini koja zvon drugima, na kraju će ta zvona zazvoniti i nama samima.

Kako?
Ove nedelje, posmatraj lica – na poslu, dok hodaš ulicom, u tržnom centru, za sopstvenim stolom. Uoči zamor, grč, oprez, iritiranost i napetost. Registruj patnju iza reči. Oseti u telu šta bi to za tebe značilo kada bi živeo život te druge osobe.

Pazi, nemoj da te sve to preplavi. Uzima ga u malim dozama, čak samo nekoliko sekundi. Ako ti se čini korisnim, podseti se na neke srećnije istine života ili se priseti trenutaka kada si bio među ljudima koji te vole. Budi svestan da tamo uzvodno od svake osobe postoji deset hiljada razloga koje su je dovele do sadašnjeg trenutka: to je toliko kompleksan put i jako je teško kriviti samo jedan faktor.

I onda opet se otvori za patnju oko sebe. Za dete koje se oseća zapostavljenim, za radnika koji se boji da će biti otpušten, za par koji je obuzeo bes. Ne prelazi letimično preko lica, vidi patnju u očima koja ti uzvraćaju pogled.

Posmatraj i slušaj one koji su oko tebe. Šta ih to boli? Suoči se sa tim, čak i ako moraš da priznaš da si ti jedan od uzroka. Ako je to primereno, postavi nekoliko pitanja i razgovaraj o odgovorima.

Kakav je osećaj biti otvoren za patnju? Možda ćeš otkriti da te to približava drugima i da više dobrote stiže i u tvom pravcu. Možda ćeš se osetiti bliži istini stvari, naročito tome kako ih ljudi oko tebe doživljavaju.

I drži se. Otvaranje za patnju je jedna od najhrabrijih stvari koju možeš da učiniš.  :)
Naslov: Odg: Jedna stvar koju možete da učinite za sebe
Poruka od: fortytwo April 26, 2010, 23:42:24
Živa je istina da se posmatranjem ljudi oko nas može dosta naučiti. Koliko god da je bitan naš um i koliko god mi potencirali da je potrebno raditi na sebi, što podrazumeva i upoznati sebe, toliko je i činjenica da se život odigrava u svetu oko nas. Mislim da ne treba zaboraviti da je svet zapravo poligon za nas. I upravo u tom sukobu sa svetom (jer često je to upravo sukob) mi vidimo sopstvene reakcije na njega i upoznajemo sopstvenu prirodu.

Isto tako je lako prevideti i tuđe probleme. Izađem na ulicu i šta vidim? Vidim čoveka koji vozi Mercedesa. Vidim utegnutu mladu damu u skupim krpicama kako odlučno korača ulicom. Vidim nekoliko mladih ljudi koji u dresovima ponosno šetaju ulicom. Vidim roditelje koji se šetaju sa malom decom. Prvom zavidim na Mercedesu - ne toliko na samom automobilu, već na finansijskoj situaciji koja očigledno govori o izobilju. Drugoj zavidim na načinu na koji ume da vodi računa o sebi. Trećem zavidim na svojevrsnoj bezbrižnosti - kako je to termin uglavnom povezan sa decom, recimo da mu zavidim na luksuzu da može sebi priuštiti nemar. Četvrtom zavidim na porodici koju ja nemam. Ali ne vidim koliko stresa i neizvesnosti ide uz Mercedes. Ne vidim koliko je mladoj dami teško da nađe nekoga - po "muškarci beže od samopouzdanih žena" teoriji. Ne vidim koliko je izdaje među prijateljima sa kojima se posećuju sportski događaji i navija za isti klub. Ne vidim koliko je neprospavanih noći iza tog mladog bračnog para sa detetom.

Moje je iskustvo da je takođe nemoguće imati meru u stvarima ukoliko ne posmatramo ljude oko sebe. Meru u naporu, u radu, u odmoru, u hrani, u druženju... Pri tome naravno da ne mislim copy/paste od drugih, ali definitivno mislim na posmatranje i učenje.
Naslov: Odg: Jedna stvar koju možete da učinite za sebe
Poruka od: Sati April 28, 2010, 16:03:09
Da li ti je stalo?


Praksa
Razvijanje saosećanja

Zašto?
Saosećanje je u suštini želja da bića ne pate -- počev od jedva primetne fizičke i emocionalne nelagode, pa do najjačih bolova i očajanja -- kombinovana sa osećajem brige za njihovu dobrobit.

Ti možda saosećaš sa nekom određenom osobom (prijateljem koji je u bolnici, koleginicom sa posla koja nije dobila unapređenje iako to zaslužuje), grupom ljudi (žrtvama zločina, onima koji su ostali bez kuće zbog poplava, decom izbeglicama), životinjama (svojim kućnim ljubimcem, stokom koju teraju na klanje) ili samim sobom.

Saosećanje nije sažaljenje, saglašavanje mimo svoje volje ili odricanje od svojih prava. Možeš saosećati i sa ljudima koji su te povredili, a da i dalje insistiraš na tome da se bolje odnose prema tebi.

Saosećanje samo od sebe otvara tvoje srce i napaja ljude do kojih ti je stalo. Oni koji prime tvoje saosećanje će verovatno biti strpljiviji, spremniji da oproste i imati više saosećanja i prema tebi. Saosećanje odražava mudrost da je sve u vezi sa svim drugim i na prirodan način i tebe uključuje u tu mrežu međusobnih odnosa svih stvari.

Sem toga, saosećanje te može podstaći i na konkretne korake pomaganja drugima. Na primer, jedna studija je pokazala da se motorička kola u mozgu pokrenu kada ljudi osete saosećanje, kao da su tada spremni da nešto konkretno učine u vezi sa patnjom koju osećaju.
Kako?
Saosećanje je prirodan osećaj; ne moraš da ga veštački izazivaš; samo se otvori za poteškoću, borbu, stres, sticaj okolnosti, tugu i tenziju u drugoj osobi; otvori svoje srce, dopusti sebi da svim time budeš pokrenut i dopusti da saosećanje počne da struji kroz tebe.

Oseti to saosećanje u svom telu -- u grudima, grlu i na licu. Uoči na koji način ono čini mekšim tvoje misli, blažim tvoje reakcije. Upoznaj taj osećaj kako bi mu se i kasnije mogao vratiti.

Trenuci saosećanja protežu se kroz čitav životni tok -- možda ti prijatelj ispriča o svom gubitku, možda prepoznaš povređenost iza ljutitog izraza nečijeg lica ili te sa stranica novina posmatra gladno dete.

Takođe, možeš i svojom voljom u sebi probuditi saosećanje, možda svakoga dana; evo nekih saveta s tim u vezi:
Kako ti se odvija dan, otvori se s vremena na vreme za saosećanje prema ljudima koje ne poznaješ: nekome u prodavnici, strancu u autobusu, ljudima sa kojima se mimoilaziš na ulici.

Neka se saosećanje ustali negde u pozadini tvog uma i tela. Kao nešto iz čega i sam izvireš, nešto čime su protkani tvoje viđenje, reči i dela.

I nikoga ne izostavi. Uključujući i samoga sebe.

 :srce
Naslov: Odg: Jedna stvar koju možete da učinite za sebe
Poruka od: Sati Maj 05, 2010, 20:28:17
Prijatelj ili neprijatelj?
Vežba
Postupajte prijateljski.

Zašto?
Prijateljstvo je jedan realističan pristup drugim ljudima, koji nailazi na njihovo odobravanje i pozitivne reakcije

Priseti se situacija u kojima je neko postupao prijateljski prema tebi -- možda te je pozvao na zajedničko okupljanje. pozdravi te na ulici ili ti se osmehnuo dok su vam se pogledi susreli. Kako si se osetio u tom trenutku? Verovatno prihvaćenijim, zadovoljnijim i opuštenijim; sigurnijim; otvorenijim i prijemčivijim.

Kada se ponašaš prijateljski prema drugima, nudiš im neku vrstu dobitka. Plus i ti sam za to budeš nagrađen. Svojim prijateljskim ponašanjem i u sebi stvaraš osećaj sigurnosti i sreće, pozitivnije gledaš na druge ljude, krećeš se prema svetu, umesto da od njega uzmičeš. U isto vreme ohrabruješ druge da lagano spuste svoj gard prema tebi ili budu manje skloni da te napadnu. A sve to samo zato što na drevno pitanje koje je svaki čovek sebi postavljao tokom miliona godina evolucije -- "prijatelj ili neprijatelj" -- odgovaraš otvorene šake i srca.

Na svoj, nenametljiv način, uobičajena druželjubivost predstavlja jedan stav skoro subverzivan ovih dana: svet ima mnogo više prilika nego pretnji, većina ljudi želi najbolje drugima, jednostavne neformalne veze među ljudima ujedinjuju ovu planetu mnogo čvršće nego džinovske korporacije ili masovni mediji što trepere sa zidova naših tapaciranih pećina.

Kako?
Možeš se odnositi prijateljski i prema sebi bliskima i prema strancima, kolegama na poslu i srodnicima, bebama i šefovima – čak i prema onima koje tek zamišljaš, kao što su ljudi sa drugog kraja planete. Naravno, nije uvek prikladno ponašati se prijateljski prema nekome, kao na primer prema protivniku ili nekome ko će vas pogrešno razumeti. Ali ipak, šanse za veće ispoljavanje prijateljstva su verovatno svuda oko vas ove nedelje.

Da biste malo razmrdali svoju moždanu aparaturu namenjenu prijateljstvu, probajte nešto od ovoga:

Zatim se osvrnite oko sebe u potrazi za prilikom d aispoljite svoje prijateljstvo. često će to biti tek osmeh, stisak ruke ili naklon glavom – i to je više nego dovoljno. Možda ćete nekom ponuditi nekoliko minuta razgovora, jutarnji zagrljaj ili poljubac za laku noć. Ili još koju toplu reč više u mejlu.

Dajte sebi oduška, ali ne prelazite granicu onoga što bi se moglo označiti kao izveštačenost. Zapamtite da odnositi se prijateljski ne znači da se u svemu slažete ili odobravate; ono ne znači da ste potpuno okrenuli leđa svojim stavovima. Ponašati se prijateljski nije isto što i prijateljstvo; iako se, verovatno, mi najčešće prijateljski ponašamo samo prema svojim prijateljima.

Razmisli o svojoj porodici i drugovima. Kako bi bilo da pokažete malo više prijateljstva prema osobi sa kojom živite? Kroz svoju praksu, video sam mnoge parove i zaista je bolno videti koliko često bazična blagonaklonost nedostaje i u dugotrajnim vezama. Razmislite o tome da ispoljite više prijateljstva prema svojim roditeljima, rodbini – ili sopstvenoj deci? I opet, zanimljivo je kako hronična zauzetost, mala iritiranost ili povređivanje, a nekad jednostavno dosada, mogu lako da proteraju blagonaklonost iz naših odnosa sa drugima.. Sa druge strane, mali gestovi pažnje i prijateljstva, s vremena na vreme, mogu potpuno da transformišu naš odnos sa nekim. Pokušajte i sami se uverite!

Razmislite takođe o tome da se odnosite prijateljski prema osobama koje obično ignorišete ili držite na odstojanju, čak ste hladni prema njima. recimo prema konobarici u restoranu, nekome ko vas prevozi na železničku stanicu ili – kršeći jak tabu – prema neznancima u liftu.

Posmatrajte šta se događa. I prihvatite male nagrade koje vam stižu kao pogonsko gorivo koje će vatru vašeg srca održavati u životu

Rick Hanson
Naslov: Odg: Jedna stvar koju možete da učinite za sebe
Poruka od: Sati Maj 20, 2010, 12:35:26
Šta kaže tvoje srce?

Vežba
Kad govoriš, govori iz srca.

Zašto?
Jednog Božića putovao sam stopirajući duž Velikog kanjona, koji je na nekim mestima dubok više od jednog kilometra. Njegove bočne strane bile su prošarane različitim slojevima zemlje slično nekakvoj džinovskoj torti, gde su i do pola metra visoki slojevi crvenih ili sivih stena označavali milione godina erozije u dolini reke Kolorado. Pomislite na vodu -- tako meku i blagu -- kako postepeno dubi svoj put kroz najtvrđe stene kako bi stvorila ovu nenadmašnu lepotu. Ponekad se ono što izgleda najslabije ispostavi kao najjače.

Na isti način, reči koje izviru iz otvorenog srca mogu izgledati tako ranjivim, pa ipak mogu biti najjači mogući pokretač. Izreći istinu -- naročito činjenice iz sopstvenog iskustva, koje niko ne može da porekne -- sa jednostavnošću i iskrenošću, a bez nametanja ili okrivljavanja, takav gest poseduje veliku moralnu snagu. Primere možete da vidite i na mikro i na makro planu: od deteta koje kaže svojim roditeljima "Užasno mi je kada se svađate" do potresenosti kada slušamo ispovesti ljudi koji su prošli kroz pakao rata u bivšoj Jugoslaviji ili genocid u Ruandi.

Nedavno sam sreo čoveka čiji je brak jednostavno bio slomljen pod teretom svega onoga što nije bilo izgovoreno. A sve to je nije bilo ništa specijalno -- recimo želja da njegova žena ima više takta u ophođenju sa decom, da bude otvorenija prema njemu -- ali je postojao strah od suočavanja sa svim tim, zato što može da ugrozi međusobni odnos. Na kraju je ne-razgovor bilo upravo to što je uništilo njihov odnos. Jer zapravo kada ljudi komuniciraju na iskren način, to je ohrabrujuće i inspirativno, te ujedno podstiče sličnu takvu reakciju druge strane.


Kako?
Ove nedelje motrite na prilike da govorite direktno iz srca. Odaberite temu, osobu i trenutak koji će za to biti najpogodniji.

Pre nego što počnete da govorite:
Kada govorite:
Na kraju, budite svesni da ste, bez obzira na ishod, uradili dobru stvar. Hrabro je i teško (naročito po prvi put) govoriti iz srca. Ali i toliko neophodno da bi ovaj naš svet postao jedno bolje mesto za život.
Naslov: Odg: Jedna stvar koju možete da učinite za sebe
Poruka od: Sati Maj 26, 2010, 14:33:18
Šta se to događa?

Vežba
Budi radoznao

Zašto?
Pre nekoliko godina vozio sam se sa svojim ocem ka okeanu, nedaleko od mesta gde živim u San Francisku. Moj otac je rođen na ranču u Severnoj Dakoti 1918. godine, a danas je penzionisani zoolog zaljubljen u ptice, pa sam želeo da mu pokažem neka od njihovih staništa.

Vijugavi put bio je usečen u padine priobalnih brda koje su se survavale u okean. Posle izvesnog vremena zastali smo na jednom od parkinga. Posle desetak minuta primetio sam da moj otac pomno razgleda busenje trave što je rasla između stena, tik uz naša kola. "Pogledaj, Rik", rekao je uzbuđeno, "vidiš li kako su slojevi zemlje različiti i kako su i biljke koje iz njih rastu različite!" Zvučao mi je poput dečaka koji je ugledao slona u svom dvorištu.

Ali takav je moj tata: beskrajno znatiželjan, nikada mu nije dosadno. Ja, zajedno sa deset hiljada drugih vozača, protutnjali bi tuda ne primećujući ništa više od običnog ispusta na putu koji je služio kao parking. Ali on ga nije uzimao zdravo za gotovo. Čudio se onome što vidi i tragao je za vezama, objašnjenjima. Za njega, čitav ovaj svet nosi na sebi jedan znak pitanja i poziva ga da nauči nešto novo, svaki dan pomalo.

Taj stav čuđenja, zainteresovanosti i istraživanja donosi mnogo dobroga. Na primer, studije su pokazale da stalna upotreba uma održava kognitivnu funkciju u starosti. Ili je koristite ili je gubite!

Sem toga, gledajući oko sebe dolazite do mnogih korisnih informacija -- o sebi, drugim ljudima i svetu uopšte. Na taj način, sagledavate i širi kontekst i tako bivate po manjim uticajem samo jedne stvari: ne nagoni vas da je odmah ščepate ako vam se sviđa, niti ste odmah pod stresom i uznemireni ako vam se ne dopada.

Kako je to jednom formulisala naša kći, radoznali ljudi obično nisu toliko usredsređeni na same sebe. Naravno, oni mogu biti zainteresovani i za funkcionisanje sopstvene psihe -- znatiželja je velika dragocenost na svakom putu isceljenja, duhovnog rasta ili probuđenja (na primer, ona je jedan od sedam elemenata probuđenja u budizmu) -- ali takvi ljudi su takođe zaokupljeni svetom oko sebe i drugim ljudima. Možda upravo zbog toga obično volimo znatiželjne ljude.

Zbog svega ovoga, kako bi bilo da ove nedelje ostanete radoznali za neka važna područja sopstvenog života?

Kako?
Radoznalost zahteva želju da se pogleda šta god da se nalazi pod kamenom koji ste prevrnuli. To je obično neutralno ili pozitivno. Ali ponekad ćete naići i na nešto što izgleda neugodno ili vam ne miriše baš najbolje. Tada vam je neophodna hrabrost, da se suočite sa nekom ne baš najlepšom osobinom, svojom ili sveta u kojem živite. U takvom slučaju, može biti od pomoći da:

-- to što vidite posmatrate malo poizdalje, da se ne poistovećujete sa tim. Iako nešto imate, ne morate to i da budete.

-- Stvorite prostor oko toga, znajući da na šta god da ste naišli, to je tej jedan deo veće celine i (obično) jedna prolazna pojava.

-- Podsetite se kako je to biti sa ljudima kojima je zaista stalo do vas. Osetite sopstvenu snagu i neke od svojih pozitivnih kvaliteta.

Zatim, radoznalost sebe ispoljava kroz akciju, kroz gledanje dublje i šire -- a onda ponovno gledanje.

Recimo, osećate se nervoznim. (Ako vam više odgovara, dole opisanu vežbu možete primeniti i na istraživanje odnosa s adrugom osobom, pitanja na poslu, globalnog zagrevanja ili bilo čega drugog.)

Gledanje dublje znači biti zainteresovan šta s enalazi ispod površine. Na primer, mogu li ispod oklopa besa biti neke druge, mekše, osetljivije emocije kao što su povređenost, frustracija ili strah? Slično tome, kada razmatrate situaciju ovde-i-sada koja vas iritira, na koje ranije situacije vas ona podseća -- naročito na one kada ste bili mladi i pod snađnijim uticajem okoline.

Gledanje šire znači proširivanje svog ugla gledanja. Na primer, da l iste izgubili iz vide druge aspekte sadašnje situacije, kao što su dobre namere drugih ili sopstvenu odgovornost za tok događaja.

Sem toga, umesto da se okomite na svoju iritiranost određenom situacijom, kako bi mogla izgledati šira mreža uzroka? Možda ste u poslednej vreme radili prenaporno ili ste se osetili potcenjenim, možda niste dovoljno jeli ili spavali? Koji mentalni stavovi su jednu običnu situaciju uzeli i pretvorili u okidač za nervozu? Recimo: Da li ste je shvatili suviše lično? Jeste li obuzeti zavišću, samokritičnošću ili svojom slikom o drugima? Procenjujete li je previše lošom ili opasnom nego što to ona zaista jeste? (Tokom evolucije razvili smo i tzv. paranoidni um koji redovno preuveličava svaku opasnost kako bi obezbedio preživljavanje.)

Ponovono gledanje znači biti aktivan u svom istraživanju. Ne odustajete od razvezivanja čvora toga oko čega ste znatiželjni, raspetljavate različite strune, labavite i zaključujete šta je šta. Ne uzimate prvo objašnjenje kao konačno. U osnovi svega toga je stav čuđenja i neustrađivosti. Slično detetu, mački, naučniku, svecu ili pesniku, svoj svet posmatrate novim očima.

Još jednom.

I još jednom.

 :)
Naslov: Odg: Jedna stvar koju možete da učinite za sebe
Poruka od: Sati Jun 02, 2010, 21:31:18
Jesi li na sopstvenoj strani?

Vežba
Budi svoj saveznik.

Zašto?
Da bi rekao drugima ono što ti je zaista potrebno ili da bi napravio bilo kakve korake ka sopstvenom blagostanju -- kao što su vežbe koje se ovde preporučuju -- moraš biti na sopstvenoj strani. Ne protiv drugih, ali svoj saveznik.

Za mnoge je to teže nego što na prvi pogled zvuči. Možda si odrastao sa idejom da ti nisi toliko važan kao drugi ljudi. Možda si, kad si pokušao da sam sebe odbraniš, bio sprečen ili povređen. Možda duboko u sebi osećaš da ne zaslužuješ da budeš srećan.

Kakav god da je razlog, mnogi ljudi nisu baš najbolji sopstveni advokati.

Kao posledica svega toga, oni su izuzetno samokritični, čak grubi prema samima sebi. Ili indiferentni prema sopstvenom bolu, nevoljni da sebe zaštite od zlostavljanja ili pak lenji da bilo šta preduzmu -- i u sopstvenoj glavi i u svetu oko sebe -- kako bi svoj život učinili boljim.

Zato nije loša ideja da proverite jeste li na sopstvenoj strani. I potom različite šta bi bilo dobro učiniti u tom pravcu.

Kako?
Nekoliko puta na dan zapitajte se: Da li sam u ovoj situaciji na svojoj strani? Da li zaista činim ono što je u mom najbolje interesu?

Dobre prilike da učinite ovako nešto je:

U takvim situacijama ili uopšte:
Zapamtite:
:andjeo:
Naslov: Odg: Jedna stvar koju možete da učinite za sebe
Poruka od: Sati Jun 20, 2010, 21:08:07
Kakvu dobru vest imamo danas?

Vežba za ovu nedelju
Raduj se.

Zašto?
Tvoj mozak prirodno traga za, reaguje na, skladišti i priseća se loših vesti – onih "tamo negde" u tvom okruženju, tako i onih "ovde", u tvojoj glavi.

To je nazvano njegovom "naklonošću ka negativnom", a koja je naše pretke održavala u životu i omogućila im da prenose dalje svoje gene. Dakle, mi mnogo pažnje posvećujemo pretnjama i opasnostima – ali i ogorčenjima, razočarenjima, žalostima i strahovima koji iz svega toga proizlaze. Takođe se fokusiramo na sopstvene greške i manjkavosti – ali i na osećaj krivice, stida, nedoraslosti, čak mržnje prema samima sebi koja iz toga proizlazi.

Opravdano je zapažati i baviti se stvarima koje mogu povrediti nas ili druge do kojih nam je stalo. Kao što je opravdano truditi se da poboljšamo svoj um i karakter. Ali mnogi od nas preteruju u svemu tome.

I to zaista nije fer. Nije fer svu pažnju posvetiti nekoj lošoj vesti i ignorisati ili podcenjivati sve one dobre vesti koje se pojavljuju oko nas. Krajnji rezultat svega toga jeste nepotrebna strepnja, pesimizam, melanholija i sumnja u samoga sebe. Uz to, loše vesti nas navode da budemo preterano nepoverljivi ili mrzovoljni prema drugima.

Ako se fokusirate na dobre vesti – pogotovo na sve one sitnice koje vas zaista raduju – tada ćete se osećati srećnijima, prijateljskijim prema svetu, otvorenijim sa drugima i spremnijima da sledite svoje ideale. Plus, smanjiće vam se krvni pritisak, imuni sistem postati snažniji – i verovatno ćete duže živeti.

Dakle, ovo jeste dobra vest vest... o dobrim vestima!


Kako?
Potraži stvari koje će te obradovati, kao što su:

Uroni u taj osećaj radosti:
Podeli svoj osećaj radosti sa drugima:

 :smeh
Naslov: Odg: Jedna stvar koju možete da učinite za sebe
Poruka od: Sati Jun 23, 2010, 14:36:34
Šta si to dobio?

Vežba za ovu nedelju
Budi zahvalan

Zašto?
Zahvalnost osetimo kada nam neko svojom voljom podari nešto dobro.

Otuda, traženje prilike za zahvalnost i razvijanje jednog "stava zahvalnosti" jeste odličan način da uočite i onda uživate u onome što vam je bilo podareno u ovom životu.

Zahvalnost ne znači ignorisanje neprijatnih stvari u životu, uključujući i gubitke. Ona je jednostavno obraćanje pažnje na dobitke i darove koje smo primili. Naročito na one male, svakodnevne.

Kada to radiš, ti sve više svoj um usmeravaš ka dobrim stvarima koje ti dolaze u susret, na to koliko pomoći dobijaš, na osećanja ispunjenosti u sebi -- na osećaj da poseduješ jedno otvoreno srce koje je sve bliže jednom otvorenom dlanu.

Što si sve puniji, što te sve više život hrani, umesto da te crpi, prirodno je da ćeš osetiti da je u tebi sve više toga što je vredno i sve više onoga što možeš da ponudiš drugima.

A to je vrlo dobra stvar. Na primer, naučna studija koju je sproveo Robert Emmons sa saradnicima pokazala je da je zahvalnost povezana sa nizom pozitivnih efekata, uključujući poboljšanje opšteg zdravstvenog stanja, bolju komunikaciju sa okolinom, čak bolji san.

Kako?
Za početak priseti se neke osobe prema kojoj prirodno osećaš zahvalnost. Možda prijatelja, roditelja, učitelja ili čak kućnog ljubimca.

Pažljivo osmotri i uoči, kako ovde i sada, tako i u prošlosti:

Dopusti sebi da prihvatiš sve te darove. Bilo bi grubo -- nezahvalno -- odbiti ih.

Zapamti da zahvalnost ne znači i osećaj krivice ili dugovanja -- time samo sebi otežavamo da osetimo zahvalnost. Možda ćeš poželeti da zauzvrat i ti budeš velikodušan -- uključujući i druge pravce, kao što je davanje drugima zato što ceniš ono što si sam sebi podario -- ali sve će to doći iz širine srca, a ne zato što misliš da bilo šta bilo kome duguješ. Zahvalnost nas vodi od pogodbi tipa "da se dogovorimo ko šta daje, a šta dobija", ka osećanju izobilja, u kojem se osećaš pun svega preko svake mere i zauzvrat daješ svim svojim srcem, ne vodeći nikakvo knjigovodstvo darivanja.

Zatim oseti blagodeti onoga što ti je bilo darovano. Razmisli na koji način pomaže tebi i onima do kojih ti je stalo: uvećava resurse koji su ti na raspolaganju, čini da se dobro osećaš, podstiče sa druge strane i tvoju velikodušnost.

I prepoznaj dobru volju davaoca, bilo da je to neka osoba, majka priroda ili fizički univerzum -- ili ako to za tebe ima nekog smisla, nešto transcendentno, recimo Bog, Duh, Moć ili ga uopšte nikako nemoj ni nazvati. Ne podcenjuj nečiju dobru volju samo zato da se ne bi osetio manje vrednim ili dušnikom; otvori se za nju tako što ćeš reći istinu, i sam dati nešto darovatelju ili kao radosno priklanjanje nečemu što je istinski darovatelj u tvom svetu.

Na kraju, uroni u darovano, šta god da je. Neka to postane deo tebe, isprepletano sa tvojim telom, umom i bićem. Dok udišeš, dok se opuštaš. udahni u sebe i dobrotu koja ti je bila poklonjena.

 :andjali
Naslov: Odg: Jedna stvar koju možete da učinite za sebe
Poruka od: fortytwo Jun 29, 2010, 18:03:16
Hteo bih samo da kažem da su tekstovi fantastični i izuzetno korisni. Pokušavao sam da nađem ovako nešto i sam, ali nisam imao uspeha, tj. tekstovi nisu bili ovog kvaliteta.

Budizam se zaista pre može nazvati psihologijom, nego religijom, i ovo je zaista sjajna simbioza zapadne psihologije i budizma.
Naslov: Odg: Jedna stvar koju možete da učinite za sebe
Poruka od: Sati Jun 29, 2010, 19:32:04
Nije ni čudo što liči na psihologiju, jer ih piše Rick Hanson, psiholog, tačnije neuropsiholog, šta god to značilo  :kez:

Ovde mu je sajt
http://www.rickhanson.net/ (http://www.rickhanson.net/)
Naslov: Odg: Jedna stvar koju možete da učinite za sebe
Poruka od: Sati Jul 01, 2010, 13:04:02
Da li se pozitivna iskustva "lepe" za tebe?

Vežba za ovu nedelju
Prihvati dobro koje ti se ponudi..

Zašto?
Naučnici veruju da tvoj um ima u sebi ugrađenu "sklonost ka negativnom". Drugim rečima, kako smo evoluirali tokom miliona godina, bežeći od batine i jureći za šargarepom, bilo je mnogo važnije d auočimo, reagujemo na i zapamtimo batine nego šargarepe.

Razlog je što su naši preci – u surovom okruženju u kojem su živeli – ako bi promašili šargarepu, obično dobijali drugu šansu da se je se kasnije domognu. Ali ako bi propustili da izbegnu štap – neprijatelja, prirodnu opasnost ili agresiju drugih pripadnika svoje vrste – MLJAC, nema više šanse da dalje prenose svoje gene.

 Sklonost ka negativnom se ispoljava na mnoštvo načina. Na primer, naučne studije su ustanovile da:O čemu obično razmišljate na kraju dana? O pedeset stvari koje su protekle dobro ili o onoj jednoj koja je krenula loše? Recimo o onom tipu koji vam je autom presekao put, o onome što biste voleli da ste kolegi na poslu rekli na drugi način ili o onoj jednoj stvari sa spiska za danas koja je ostala neobavljena?

Zapravo, um je nalik upijaču za negativna iskustva, ali i teflonu za ona pozitivna. Ovo vašu "implicitnu memoriju" – vaša osnovna očekivanja, uverenja, strategije delovanja i raspoloženja – usmerava u jednom krajnje negativnom pravcu.

A to zaista nije fer, pošto je većina stvari u vašem životu verovatno pozitivna ili neutralna. Svakoga dana dogodi se mnogo dobrih stvari, kao što je lep zalazak sunca, neko vam se osmehne i ljubazan je prema vama, obavili ste neki posao, naučili nešto novo ili proveli lepe trenutke na forumu Budizam :) Takođe, mnogo je drugih dobrih stvari koje su deo vašeg sveta (na primer, deca su vam zdrava, u vašem delu sveta nema rata ili vam se internet veza ne prekida :) )

Sem što je zaista nepravedno, nagomilavanje negativnih iskustava u skladištu implicitne memorije prirodno osobu čini sve napetijom, nervoznijom i tužnijom. Uz to, sve joj je teže da bude strpljiva ili predusretljiva prema drugima.

Tokom evolucija, Majka Priroda jedino brine o tome kako da se prenesu geni na narednu generaciju – i to po svaku cenu. Nju ni najmanje ne brine da li ćemo na tom putu mi patiti – počev od onih malih, skrivenih briga, pa do snažnog osećanja tuge, bezvrednosti ili besa – ili stvarati patnju drugima. I rezultat je mozak koji je okrenuo leđa trajnom zadovoljenju i ispunjenosti

Ali vi ne morate da prihvatite tu sklonost! Okrenuvši se ka dobrom – "dobrom" u praktičnom značenju reči kao onome što donosi više sreće nama i više pomoći drugima – polako počinjemo da dovodimo stvari u ravnotežu.

Još uvek ćete imati teške trenutke u životu. Ali ćete biti u stanju da ih promenite ili podnesete ako ste okrenuti ka dobru, jer će vam to pomoći da na izazove gledate drugačijim očima, podignete svoj nivo energije i bodrosti, pronađete korisne resurse i napunite sopstvenu šolju kako biste imali više da ponudite i drugima.

I tako, spremniji da apsorbujete dobro, umesto da pozitivna iskustva sperete kao sapunicu niz slivnik, ona će se akumulirati u implicitnoj memoriji duboko u vašem umu. Kako to neurolozi kažu: "Među neuronima koji prenose isti impuls, međusobna veza se pojačava", što znači da ako tu si impulsi pozitivni, i čitava neuronska struktura koja se stvara biće okrenuta pozitivnom.

Okretanje ka dobrome je psihološki blagotvorno, jer menja način na koji se osećate, kako funkcionišete i kako se ophodite prema drugima. Ono je među pet najboljih metoda ličnog duhovnog razvoja za koje znam. I sem što je dobro za odrasle, ono je odlično i za decu, jer im pomaže da postanu stabilniji, sa više samopouzdanja i srećniji.

A evo kako da se okrenete ka dobrome – u tri jednostavna koraka.

Kako?
1.  Potraži dobre činjenice i pretvori ih u dobra iskustva.

Dobre činjenice uključuju pozitivne događaje – kao što je šoljica dobre kafe ili kad dobijete neočekivan kompliment – i isto tako pozitivne strane sveta u kojem živite i vas samih. Kada uočite nešto dobro, dopustite sebi i da se osećate dobro zbog toga.

Pokušajte da ovo učinite barem pet puta tokom dana. Mnogo je prilika da zapazite dobre događaje i uvek ste u prilici da uočite dobre stvari u vezi sa svetom i sobom. Svaki od tih "poduhvata" odneće vam ne više od 30 sekundi. I to je vaša privatna stvar; niko ne mora ni da zna da ste se okrenuli ka dobrome. Možete to učiniti u hodu, tokom dana, ili pak u posebnim prilikama promišljanja, možda neposredno pred spavanje (kada je um naročito prijemčiv za učenje nečeg novog).

Uočite u sebi nilo kakvo oklevanje da se osetite dobro. Kao što je misao da vi to ne zaslužujete ili da je  sebično, uzaludno ili čak sramotno osećati zadovoljstvo. Ili da ćete ako se dobro osećate tako "spustiti gard" i time dopustiti lošim stvarima da se dogode.

Prepreke ka tome da se osećate dobro su uobičajene i razumljive – ali vas ometaju da doprete do resursa koji su vam potrebni kako biste se bolje osećali, imali više snage i više toga u sebi što biste mogli podeliti sa drugima. Zato uočite te prepreke i potom okrenite pažnju natrag ka dobrim vestima. Održavajte sebe otvorenim za njih, dišite i opuštajte se, dopustite da dobre činjenice utiču na vas.

To vam je kao kad sednete da ručate: ne gledajte samo u jelo – probajte ga!

2.  Zaista uživajte u doživljaju.

U većini slučajeva dobro iskustvo je prilično blago i to je OK. Ali probajte da ostanete s anjim barem 20, 30 sekundi bez prekida – umesto da vam nešto drugo odvuče pažnju.

Onoliko koliko možete, osetiti kako ono ispunjava vaše telo, postaje jedan bogatiji doživljaj. Kao što su Mark Luis i drugi istraživači pokazali, što se nešto duže zaržava u polju svesnosti i što je emocionalno stimulativnije, to se više neurona zajednički aktivira i to njihova veza postaje jača, a time i trag u sećanju.

Vi ne žudite, niti se vezujete za pozitivne doživljaje, pošto bi to na kraju vodilo do napetosti i razočarenja. Zapravo, činite suprotno: okrećući se ka njima i ispunjavajući sebe njima postepeno ćete se osećati sve manje krhkim i ranjivim, manje zavisnim od dodatnih stimulansa; vaša sreća i ljubav postaće neuslovljeni, bazirani na unutrašnjoj punoći, pre nego na to da li su trenutne činjenice vašeg života možda u ovom trenutku dobre.

3. Nastojte da dobra iskustva potonu u vas i osetite kako se to događa.

Ljudi ovo rade na različite načine. Neki to osećaju u telu kao toplu svetlost koja se širi u grudima poput toplote pošto ste u zimski dan ispili šolju toplog čaja. Drugi vizualizuju nešto kao zlatnu kišu koja prodire duboko u vas i donosi dobre osećaje, leši stare rane, ispunjava šupljine gubitaka ili čežnji; dete možda zamišlja biser koji ostaje pohranjen u sefu njegovog srca. A drugi će možda celu stvar razumeti na nivou pojmova da sve dok to dobro iskustvo ostaje u fokusu pažnje, neuroni u u mozgu bivaju aktivni i međusobno grade mrežu pozitivnih vibracija.

*   *   *

Svaki pojedinačni put kada ovo učinite, stvari se pomere tek za milimetar. Ali vremenom te male promene će se akumulirati, gradeći postepeno od svih tih pozitivnih iskustava tkivo od kojeg će biti sačinjeno vaše srce i vi sami.

 :cvike
Naslov: Odg: Jedna stvar koju možete da učinite za sebe
Poruka od: Sati Jul 19, 2010, 11:26:40
Šta i kako učiš?

Vežba za ovu nedelju
Postavljaj pitanja.

Zašto?
Moj otac je odrastao na ranču u Severnoj Dakoti. Još u detinjstvu zapamtio je jednu izreku -- možda je i ti znaš -- "Više naučiš kad slušaš, nego kad govoriš".

Naravno, često nam je od koristi i kad naglas razmišljamo, nekad otkrijemo istinu izgovorivši je. Ali sve u svemu slušanje nam donosi mnogo više vrednih informacija nego što to čini govorenje.

I pored toga, mnogo ljudi nisu baš najbolji slušaoci. (To si verovatno već primetio: na poslu, kod kuće, kada pokušavaš da nešto razjasniš sa svojim partnerom...) Kakav je osećaj kada tebe neko ne sluša? Ili možda sluša, ali ništa ne pita? Nije baš prijatan. Sem što propušta važne informacije -- uključujući često ono što je najvažnije, tvoje skrivene osećaje ili želje -- on kao da ti šalje i implicitnu poruku da nije zainteresovan (i pored toga što negde duboko u sebi možda i jeste).

A sada okreni stvar: šta misliš kako se drugi oseća kad ti njega ne slušaš dovoljno pažljivo? Isto tako, nije mu baš prijatno.

Ako si dobar slušalac, to ti donosi mnoge prednosti: sakupljaš korisne informacije, drugi osećaju da ti je stalo do njih, održavaš osećaj veze sa njima i istovremeno imaš priliku da stvari sagledaš iz drugačijeg ugla.

Jedan od najboljih načina slušanja jeste da postavljaš pitanja. To te čini aktivnim slušaocem, pokazuje da obraćaš pažnju na to što ti neko govori, čini stvari otvorenima (Mama, da li taj car ide samo u gaćama!?) i daje određeni balans konverzaciji.

Kako?
Kao terapeut, moj je posao da postavljam pitanja. Sem toga, tokom dugogodišnjeg braka prolazio sam kroz razne faze, ujedno podižući dvoje dece. Kako to kažu u medicini: dobro prosuđivanje proizlazi iz iskustva... a iskustvo proizlazi iz pogrešnog rasuđivanja. Zato ti ovde dajem neke od plodova mog pogrešnog rasuđivanja!

Kako ti se _________ učinilo?
Šta ti se dopada kod __________? Šta ti smeta (ili brine) kod ________?
Ima li još nešto što osećaš (ili želiš) osim ___________?
Na šta te to podseća?
Šta bi voleo da se dogodilo umesto ovoga?
Šta je za tebe najvažnija stvar u svemu tome?
Šta je u toj situaciji trebalo da se desi pa da tvoja očekivanja budu ispunjena? (Ili: "Šta si očekivao od mene?")
Kako bi želeo da bude od sad pa nadalje?
Možeš li mi reći malo više o __________?

*   *   *

Ako su tvoje namere dobre, zaista nije problem kad postavljaš pitanja. Obično, ljudi se tome obraduju, jer ih raduje tuđa pažnja. Zato, slobodno se pouzdaj u svoje dobre namere i dobro srce.

:)
Naslov: Odg: Jedna stvar koju možete da učinite za sebe
Poruka od: Sati Jul 23, 2010, 10:34:23
Šta zapažate kod drugih ljudi?

Vežba za ovu nedelju
Vidi dobro u drugima.

Zašto?
Mnogi susreti i interakcije među ljudima ovih dana izgledaju poput sudara dva automobila. Na poslu, kod kuće, preko telefona, mejlova: kao da se odbijamo jedni od drugih dok razmenjujemo informacije, nasmešimo se ili namrštimo i nastavimo dalje. Koliko često zapravo priuštimo sebi dodatnih nekoliko sekundi kako bismo osetili šta je u drugim ljudima - naročito koji dobri kvaliteti?

Zapravo, zbog onoga što naučnici nazivaju "negativna pretpostavka" uma, verovatnije je da ćemo uočiti loše osobine u drugima, a ne dobre: stvari koje nas brinu, nerviraju ili čine više kritički nastrojenima. 

Nažalost, ako osećate kao da ste okruženi mnoštvom loših ili u najboljem slučaju neutralnih osobina u drugima, a tek ponegde nečim dobrim, tada je prirodno da se osećate bez podrške, nesigurniji i s manje volje da i sami budete dobronamerni ili da težite ispunjenju svojih snova.  Uz to, kao u začaranom krugu, kada druga osoba oseti da zapravo ne vidite mnogo dobroga u njoj, tada je manje verovatno da će se i ona sama potruditi da vidi dobro u vama. 

Videti dobro u drugima je tako jednostavan, ali moćan način da se osetite zadovoljnijima i stabilnijima, da više volite i budete produktivniji.

Kako?
Usporite - Izađite iz svojih trkačkih kola i odvojite nekoliko trenutaka tragajući za dobrim osobinama u drugoj osobi. Ne gledate pri tome kroz nekakve ružičaste naočare: umesto toga, otvarate oči, skidate zatamnjene naočare "negativne pretpostavke" i posmatrate stvari kakve zaista jesu.

Vidite pozitivne namere - Nedavno sam išao kod zubarke i njezina asistentkinja mi je ispričala priču o svojim nevoljama sa automobilom. Usta su mi bila puna tampona i ta priča me nije baš mnogo zanimala. Ali onda sam počeo da zapažam njenu nameru: želela je da mi malo skrene pažnju, da me opusti, prekrati vreme dok mi je vadila tampone i prepremala za narednu fazu, da ujedno stvori ljudsku vezu između nas. Možda je za to mogla da iskoristi i neku bolju temu. Ali njezin cilj je sam po sebi bio pozitivan, što važi za mnoge ciljeve čak i onda kada je odabrani metod da se oni ostvare neprikladan. Na primer, beba baca krompir pire iz tanjira jer želi da se zabavi, tinejdžer svojim ekscentričnim oblačenjem želi bolji status među svojim vršnjacima, a supružnik koji izbegava kućne poslove želi više odmora. Pokušajte da uočite te dobre namere u ljudima oko vas. Naročito, probajte da osetite žudnju za srećom u srcu svake od tih osoba.

Uočite sposobnosti: U školu sam krenuo godinu dana pre nego što je obavezno, tako da sam bio sitniji u odnosu na ostale đake. Tako sam se našao na začelju školskog fudbalskog tima. I sve to naravno nije baš najbolje za vaše samopouzdanje. A onda sam upisao fakultet i pokušao sa košarkom. Imali smo u timu sjajnog beka i posle jednog od treninga rekao mi je onako u prolazu i za mene sasvim neočekivano: "Čoveče, imaš talenta. Moraću ti dodavati više lopti." Ostao sam zabezeknut. Ali to je bio trenutak kada sam počeo da shvatam da sam prilično dobar u sportu. Njegovo priznanje me je takođe oslobodilo da igram mnogo bolje, što je opet pomoglo celom timu. Trideset pet godina kasnije ja se još uvek vrlo živo sećam njegove opaske. Nije imao pojma koliko mi je značila, a ipak je to bio veliki podstrek mom osećaju samopouzdanja. Na isti način, nevidljivi talasi šire se nadaleko kad avidimo sposobnosti u drugima - naročito ako to glasno iskažemo.

Prepoznajte pozitivne karakterne osobine: Sem ukoliko niste okruženi pacijentima i sociopatama, svako koga znate mora imati mnogo vrlina, kao što su odlučnost, velikodušnost, blagost, strpljenje, energičnost, istrajnost, poštenje, dobrota ili saosećanje. Zastanite i osmotrite vrline u drugima. Možete čak i napraviti listu vrlina ključnih ljudi u svom životu - čak i onih sa kojima imate problem!

*     *     *

Na kraju, ali ne i najmanje važno: prepoznajte da je dobro koje vidite u drugima isto tako i u vama. I ne biste to dobro mogli da uočite da ga niste  žprepoznali i u drugima. I vi takođe imate pozitivne namere, stvarne sposobnosti i vrline uma i srca. Ti kvaliteti jesu činjenica, isto onoliko koliko je to i stolica na kojoj sedite. Zastanite i postanite svesni te činjenice. Nije vam potrebna nikakva aura da biste bili istinski dobra osoba. Vi već jeste istinski dobra osoba.

 :srce
Naslov: Odg: Jedna stvar koju možete da učinite za sebe
Poruka od: Sati Avgust 03, 2010, 12:09:19
Kako razgovaraš sa drugim ljudima?

Vežba
Probaj da govoriš mekšim tonom.

Zašto?
Kad su nam deca bila mala, stigao bih sa posla željan malo mira posle napornog dana i često bih ušao u dnevnu sobu u metežu – na sve strane kamioni-igračke, patike, kese sa čipsom i slično. Onako nervozan, prve reči koje bi mi izletele upućene mojoj ženi bile su: "Otkud ovde ovoliki brlog?" Naravno posle čitavog dana jurnjave za klincima, uz borbu da nešto pozavršava i od svog redovnog posla, Džoan je osećala da je nepravedno kritikujem i uzvratila bi mi istom merom. Usledila bi kratka, ali žučna prepirka ili pak ledena tišina. Nijedno od toga nije bilo dobro.

A sve je počinjalo od tona kojim sam joj se obraćao. Lingvisti poput Debore Tanen ukazali su da velik deo naše komunikacije ima tri elementa, koje ću ilustrovati na osnovu gornjeg primera:

Mnoge studije ustanovile su da drugi i treći element – koje ja ovde zajednički označavam kao ton – obično imaju najveći uticaj na tok interakcije. Pošto su međuljudski odnosi sačinjeni od međusobnih interakcija, akumulirana težina koju u tome ima ton kojim govorite ima zaista veliki efekat. Pogotovo zbog "sklonosti našeg mozga ka negativnom" – koji je poput sunđera za neprijatna iskustva, a teflona za ona prijatna – česti kritički, nervozan, razočaravajući, zabrinut ili prebacivački ton može zaista da poremeti vezu; na primer, ispitivanja Džina Gotmana pokazala su da je obično potrebno pet pozitivnih interakcija da bi se izgladila jedna negativna.

I kako sam polako učio da koristim mekši ton, tako je i moja žena postajala zadovoljnija mnome – a i metež u našoj dnevnoj sobi je bivao sve manji.

Kako?
Budi svestan svog tona: Stalno motri da li je ton glasa, tvog ili tuđeg, bezrazložno negativan. I kada jeste, uključujući i one blage načine kao što je prevrtanje očima, uzdisaji ili prikrivena ironija – uoči i kakvi su rezultati toga. Takođe, registruj i rezultate neutralnog i pozitivnog tona.

Razmotri koji su tvoji pravi ciljevi:Tokom neke interakcije, zapitaj se jesi li ti tu da bi bio u pravu, pokazao drugoj osobi da nije u pravu, dao oduška svojim frustracijama ili postigao neki tajni cilj; svi ovi skriveni prioriteti će voditi do problematičnog tona. Umesto toga, pokušaj da sebe utemeljiš na nekim pozitivnijim ciljevima, kao što je taj da otkriješ šta se u određenoj situaciji zaista dogodilo, da govoriš iz srca, poseduješ više saosećanja, ojačaš odnos sa nekim ili rešiš praktičan problem.

Postavi dobar temelj: Prvo pokušaj da uspostaviš jedan okvir međusobne povezanosti i dobronamernosti, a ne da pokušavaš da komanduješ drugome. Čak ti nije potrebna ni kooperativnost te druge osobe da bi sebe izbalansirao, raščistio u sopstvenoj glavi šta je to što želiš da kažeš, da otvoriš svoje srce, pronađeš u sebi dobre želje i odvojiš malo vremena da bi što bolje osetio atmosferu pre nego što u razgovoru pređeš na stvar.

Budi oprezan sa besom: Mislim da u svemu ovome postoji prostor i za bes – on te opominje na klopke i energizuje da se nosiš sa njima – kao i za stavljanje do znanja drugome da si uznemiren ili jednostavno besan. Ali to kako izražavaš taj svoj bes može imati jako mnogo neželjenih posledica. Ljudi su evoluirali na način da vrlo lako reaguju na ton besa, zato što on u sebi nosi i signal za opasnost; ne znam da li si primetio kako se onaj uobičajeni žamor u restoranu odjednom utiša kad se začuje glas ispunjen besom.

Zato, stani na loptu, uradi nekoliko d-u-g-i-h udaha i izdaha da bi smirio svoje telo, pogledaj situaciju drugim očima i pokušaj da kroz slojeve gneva prodreš do onih nežnijih i ranjivijih slojeva koji su ispod njega. Zatim odaberi svoje reči pažljivo i kaži šta se nalazi iza besa, a da u isto vreme ne okrivljuješ drugoga (na primer, "Kada vidim sav taj metež na podu, osetim se uznemiren i zapostavljen, kao da niko ne vodi računa o mojim osećanjima"). Zapamti da prebacivanje besa na drugoga – uključujući i prikrivene i zajedljive žaoke – povređuje i tebe, ponekad i više nego drugu osobu. Kao što je to Buda davno rekao: Negovati bes prema drugome je poput držanja užarenog ugljevlja u šaci: kada ga dobacimo drugome, obojica ostanemo opečeni.

Umiri svoje telo: Opusti područje oko očiju, grla i srca. Time ćeš prirodno omekšati ton svoga glasa.

Ne upotrebljavaj zapaljiv rečnik: Preterivanja, optužbe, traženje dlake u jajetu, reči kao što su "nikad" ili "uvek", uvrede, kletve, pretnje, psihologiziranje (na primer "Ti imaš poremećaj ličnosti") ili jeftini verbalni trikovi (na primer "Isti si kao tvoj otac") deluju poput benzina kad se polije po onom užarenom ugljevlju. Umesto toga, koristi reči koje su precizne, a ne izazivačke. Zamisli da te neko snima i da će ljudi do kojih ti je stalo kasnije gledati taj snimak; ne reci bilo šta zbog čega ćeš kasnije zažaliti.

Kaži ono što treba da bude rečeno: Razuman i civilizovan ton zapravo podstiče iskrenost i samopouzdanje, zato što tada ne moraš da vodiš bitke ili da se na njih neprekidno vraćaš kako bi počistio bojno polje. Ali ako je mekši ton zamena za oslanjanje na sopstvene snage, trik kojim pokušavaš da izazoveš sažaljenje, to nije dobro ni za koga. Zato, neprekidno komuniciraj.

*   *   *

Neka ti tvoje dobre namere izgrade istinska prijateljstva!

 :bb
Naslov: Odg: Jedna stvar koju možete da učinite za sebe
Poruka od: Sati Avgust 09, 2010, 16:55:10
Šta je otvoreno srce?

Vežba za ovu nedelju
Za svakog nađi mesto u svom srcu.

Zašto?
Svi znamo za ljude koji mogu biti, uh... naporni. To može biti suviše kritički nastrojen roditelj, nadobudni šef, rođak sa kojim nikad niste načisto, dobar, ali malo čudan prijatelj, kolega na poslu koji vas jednostano ne voli, supružnik koji se pridržava onoga što ste se dogovorili ili političar koji vam nije simpatičan. Upravo sada, pada mi na pamet sused koji je odbio da plati svoj deo troškova oko postavljanja ograde između naša dva dvorišta.

Kako je to rekao Sartr: "Pakao, to su drugi."
Naravno, to je malo preterano. Ali ipak, većina naših povreda, razočarenja ili nerviranja dolazi od drugih ljudi.

Da ironija bude veća, da bi dobra veza bila toliko okrepljujuća za nas kao ljudska bića -- nas koji smo evoluirali dotle da smo na ovoj planeti životinje koje se najbliže povezuju -- morate da budete toliko bliski sa drugima da neki od njih zaista mogu da vas potpuno rasture!

Pa šta onda da radimo?
Pretpostavimo da ste pokušali da popravite stvar -- recimo da postupate vrlo predusretljivo prema nekoj osobi i da pokušate da sa njom razgovarate o problemu koji se javio, da izložite razumne argumente, postavite granice itd. -- ali rezultati su mršavi ili ih uopšte ni nema.

Na toj tački prirodno je da prekinete kontakt sa tom osobom, obično uz osećaj sumnjičavosti, ogorčenja ili prezira. I iako je um svakako evoluirao do tačke da je u stanju da se stara o "nama", on je takođe evoluirao da bi mogao da nas razdvoji od, plaši se, iskoristi i napadne "njih" -- i ti prastari, nervni mehanizmi vrlo brzo mogu ovladati nama.

Ali kakve su posledice? Prekid kontakta nije prijatan. On vaše srce čini teškim i zgrčenim. I podstiče vaš um da bude napetiji i eksplozivniji, što vas sve može uvaliti u nevolju, uz navođenje te druge osobe da se još gore ponaša prema vama.

Ponekad ste prisiljeni da nekome spustite slušalicu, stavite drugog na ignore listu na Facebooku, prebacite kanal na TV ili odsednete u motelu dok ste u poseti rođacima. Nekad morate nekog da izbacite iz svog tima na poslu, spiska zvanica za rođendan ili iz -- kreveta.

U ekstremnim slučajevima kao što je zlostavljanje, možda osetite kao nužno da se fizički odvojite od neke osobe izvesno vreme ili zauvek; vodite računa u takvim situacijama i slušajte to unutrašnje znanje u sebi o tome šta je zaista najbolje za vas. Ali generalno posmatrano, nikada ne morate da bilo koga izbacite iz svog srca

Kako?
Kada ti je srce otvoreno, kakav je osećaj? Fizički, u grudima -- nalik toplini i opuštenosti -- i u čitavom telu. Emocionalno -- nešto kao empatija, saosećanje, balans. Mentalno -- posmatranje stvari iz pravog ugla i želja da i drugima bude dobro.

Oseti snagu otvorenog srca, celovitog srca. Ne plaši se i budi dobroga srca. Paradoksalno, najotvorenija osoba u nekom odnosu je obično i najjača osoba.

Odneguj osećaj da je tvoje srce sve šire i sveobuhvatnije, poput neba. Nebo je otvoreno za sve oblake i ne povređuju ga čak ni oni olujni. Kad srce održavaš otvorenim, teže je drugima da te uznemire.

Zapazi da otvoreno srce još uvek omogućuje jasnoću u pogledu toga šta je za tebe dobro, a šta nije, kao i to da budeš odlučan, odmeren i direktan u govoru. Mahatma Gandi, Nelson Mandela i Dalai Lama su čuveni po svom otvorenom srcu, ali u isto vreme i po svojoj efikasnosti.

Uviđajući sve to, postani posvećen otvorenom srcu.

U svetlu toga, postani svestan kako to izgleda -- fizički, emocionalno, mentalno -- imati otvoreno srce za neku osobu. Budi svestan i onih naizgled jakih razloga koje ti saopštava dosadašnji, reaktivni um, opravdavajući svoje stare navike.

A onda, imajući u vidu sve nedostatke osobe sa kojom imaš poteškoća, postavi sebi pitanje: koji je odavde najbolji put za mene? Na primer, možda bi trebalo da dobiješ više podrške od drugih ili da sam sebe više zaštitiš, tako da čitava situacija na tebe ne utiče toliko? Ili bi trebalo da ranije iskažeš šta misliš, kako stvari ne bi otišle predaleko? Ili bi sa svojim unutrašnjim reakcijama trebalo da se nosiš na mnogo veštiji način? Možda si i sam učinio nešto što je drugu osobu navelo da ti stvara problem? Kakva god da je lekcija, ovde za tebe nema nikakvih pohvala ili kritike, samo učenje jedne dragocene pouke.

A onda, ako želiš, istraži mogućnost da otvoriš svoje srce prema toj osobi. I prema njoj je život možda bio surov. Pri svemu tome moguće je da se i pored otvorenog srca ništa neće promeniti u tvom ponašanju ili prirodi vašeg odnosa. Ali ćeš se osećati drugačije -- i bolje.

I na kraju, ostavi malo meste u srcu i za sebe. Ako bi sebe poznavao kao neku drugu osobu, zar ne bi poželeo da i nju zadržiš u svom srcu?
Rick Hanson


(http://vrc.ucr.edu/wongsite/mudras/large/abhaya.gif)
Naslov: Odg: Jedna stvar koju možete da učinite za sebe
Poruka od: Sati Septembar 13, 2010, 21:18:24
Šta ti drugi daju?

Vežba

Kaži hvala.

Zašto?

Šta osetiš kad neko tebi zahvali za nešto? Za dobar komentar na sastanku, za posao koji si obavila kod kuće, za požrtvovanost, za ohrabrujuću reč.

Verovatno se osetiš primećena, cenjena, važna toj drugoj osobi. Možda si i malo zbunjena, pitaš se da li to zaista zaslužuješ, ali ti je u svakom slučaju drago. Barem se ja tako osećam.

A sad obrni celu stvar, kada ti kažeš "hvala" nekome. To je tek trenutak, ali sa velikim konsekvencama: potvrda duboke i prekrasne istine da svi mi zavisimo jedni od drugih, da smo svi povezani -- kad smo na različitim stranama stola i na različitim stranama sveta -- u jednu mrežu koju čine bezbrojni činovi davanja.

Na primer, često dok obedujem odvojim nekoliko trenutaka da zamislim detalje o tome kako je taj paradajz ili pirinač bio uzgajan i potom transportovan do mog tanjira, uključujući i ljude koji su tu biljku zasadili i na kraju uzbrali, potom osobu koja je vozila kamion noseći sve to do prodavnice u kojoj sam je kupio. Ti ljudi me ne znaju, ali su sve to stvarni ljudi, naporno rade, nadaju se boljem životu, staraju se o onima koje vole, svaki dan obavljaju svoj posao i time obezbeđuju nešto i za mene; sve je to utkano u tu hranu koja ulazi u moje telo, krvotok, moje kosti: hvala vam.

Verovatno ne možeš reći hvala za svaku individualnu stvar koju dobiješ. Niko ne može. Zato, kada kažeš hvala, to je znak tvog poštovanja za jednu veću celinu, tvog povezivanja sa tom celinom. I učiniće te srećnim to otvaranje za poklone na koje nailaziš svakoga dana.

Uzvraćajući sa hvala ljudima u svom životu, time otvaraš vrata i za njihovo hvala upućeno tebi. Bilo da je to na poslu ili u kući, to je jedan lep krug, korak ka negovanju zahvalnosti.

Kako?

U početku je teško reći hvala, ako ti je neprijatno da staviš do znanja da si dobila nešto. Možda ne voliš da se osetiš kao dužnik ili da izgledaš kao da ti nešto treba. Možda te je jednostavno sramota. Sva ta osećanja su normalna -- ali svakako da mogu biti prepreka tvom izražavanju zahvalnosti.

Da bi se nekako njima pozabavila, počni tako što ćeš ih sama sebi imenovati kad se pojave: nelagoda... stid... ogorčenje... zbunjenost... neću nikom ništa da dugujem... Drži ih u velikom, otvorenom prostoru svoje svesnosti, poput tamnih oblaka na nepreglednom nebu. Ne bori se sa njima, već blago prebaci fokus pažnje sa njih na ritam svog daha i osnovni osećaj u telu... priseti se osećaja kada neko brine o tebi... nabroj neke od svojih dobrih namera u životu... podseti se jedne ili više koristi  za tebe kada si se zahvalila... onoga što ti je ta druga osoba dala... seti se osećaja zahvalnosti... oseti da je u redu biti zahvalan... donesi u sebi odluku da ćeš izraziti tu zahvalnost.

A onda budi direktna, jednostavna i kaži "hvala" na način koji je prirodan.

Mnoga "hvala" uključuju u sebe male životne stvari, kao što je zahvaljivanje nekome što ti je dodao slanik za stolom. Neka ti i ti mali događaji budu važni. Oseti to svoje "hvala" u grudima i grlu. Kada kažeš hvala, pokaži ga i u svom pogledu. Čitav život je sačinjen od trenutaka, perli na zlatnom lancu; koje perle ti odabiraš da nanižeš? Kao što kažu na Tibetu: "Ako se pobrineš za minute, godine će se pobrinuti same za sebe".

Takođe, razmisli gde još duguješ neko "hvala", možda za neke velike stvari. Recimo da kažeš "hvala" svojim roditeljima ili drugim srodnicima, starim ili novim prijateljima, učiteljima i dobročiniteljima raznih vrsta. Hvala onima koje volimo i živimo sa njima, deci, kućnim ljubimcima, susedima -- možda ljudima koje nikada nisi ni srela, čak čitavoj prirodi. Divna i moćna vežba je da načiniš spisak ljudi kojima želiš lično da se zahvališ i potom polako ideš po toj listi. Svakako da se možeš zahvaliti i u mislima, recimo ljudima koji nisu više među živima, koji su daleko, čitavoj grupi ljudi ili određenoj životinji i prirodi u celini, čak duhovnim bićima ili silama koje imaju neki značaj i smisao za tebe.

Na kraju krajeva, veoma je lepo biti zahvalan nekome za priliku da mu kažemo "hvala". :)

Rick Hanson
Naslov: Odg: Jedna stvar koju možete da učinite za sebe
Poruka od: Sati Septembar 30, 2010, 15:18:12
Šta je najvažnija stvar?
Praksa
Ne ispuštaj iz vida glavnu nagradu.

Zašto?
Da li si čula ovu izreku?
Najvažnija stvar
jeste zapamtiti koja je najvažnija stvar.
Koje su najvažnije stvari za tebe? U tvom životu uopšte? Tokom određenog razgovora sa nekim? Upravo sada?

Najvažnije stvari često bivaju potisnute u stranu. Ono što je hitno potisne ono što je važno. Savremeni život prepun je ometajuće buke, od SMS poruka i mejlova do izloga prodavnica. Drugi ljudi ti nameću svoje prioritete -- koji ne moraju biti i tvoji. I možda ti je neprijatno da priznaš sebi šta je za tebe zaista važno, da to kažeš drugima i da tome zaista stremiš: preteći glasovi ti šapuću negde u pozadini: Šta ako ne uspeš?

Ali ako zaista ne braniš to što je važno, poješće ga korov drugirazrednih ili čak trećerazrednih priroteta.

Kako?
Znaj koji ti je cilj u životu. Zapiši ga u jednoj reči ili rečenici. Zaista. Prvi put kad mi je to neko predložio da učinim, mislio sam da je malo ćaknut. Ali onda sam se otvorio za jednu novu vrstu znanja o tome šta mi je najvažnije i to zapisao. U redu je ako se to i promeni ili ako ti reči ne dođu baš iz prve. Možeš svoju formulaciju kasnije i doterati. Staviti je u pozitivan oblik i sadašnje vreme, na primer. "Blagonaklona sam" je bolje nego "Prestaću da se toliko nerviram zbog drugih". Izgovori to naglas i vidi kakav je osećaj. Pronađi reči koje dopiru do tebe.

Drži svoj cilj blizu srca, možda ćeš ga osećati kao svetinju. Ako o njemu govoriš, čini to poštujući sebe, a ne dovodeći u sumnju. I onda svakoga dana, čim se setiš, osnaži svoju odluku: imenuj svoj cilj u životu i ponovo mu se posveti.

Razjasni svoje prioritete: Formuliši kroz reč ili rečenicu glavne ciljeve u svom životu ovih dana. Recimo: Zdravlje. Prijateljstvo. Finansije. Učenje novih stvari. Brak. Duhovni život. Zabava. Roditeljstvo. Kreativno izražavanje. Istraživanje života. Služenje. Možeš neki od ciljeva razložiti na nekoliko delova; na primer, "finansije" bi mogle da postanu "uravnoteženje prihoda i rashoda", "štednja za stare dane" i "postati imućniji".

Zatim, eksperimenta radi uradi malu vežbu: rangiraj sve te ciljeve prema važnosti, bez ikakvih obaveza. Ako bi mogla da ostvariš samo jedan od njih, koji bi to bio? To je naš najveći prioritet. Zatim ukloni neki od ciljeva sa liste, pogledaj one koji su preostali i postavi sebi opet isto pitanje: Ako bih mogla da ostvarim samo jedan od ovih ciljeva, koji bi to bio? Ponovi celu operaciju sve dok ne dođeš do samog kraja. Zapamti svoj cilj u životu. Dok radiš ovu vežbu, možda ćeš poželeti da revidiraš način na koji si ciljeve formulisala ili da neki podeliš na dva-tri dela. Kada si gotova, napravi novu listu ciljeva poređanih po prioritetu; ako ti se čini da je to prava lista, drži na mestu gde je možeš videti svakog dana, možda samo ti i niko više. Periodično, porazmisli o svojim istinskim prioritetima; oseti njihovu težinu; dopusti svojim glavnim prioritetima da te povedu u svom pravcu.

U kofu stavi prvo najveće kamenje. Pogledaj listu prioriteta koju si upravo napravila i onda upitaj sebe: Trošim li svoje vreme, pažnju i energiju srazmerno ovim prioritetima? Posedi malo sa svojim odgovorom u glavi. Ne skači d aistog momenta promeniš svoj život. Obično postoji nekakav konflikt između tvojih prioriteta i onoga što zaista radiš. Oseti tu tenziju, nemoj je odmah odgurivati od sebe. Dopusti svojim istinskim prioritetima da ti kažu šta imaju. Šta ti govore?

Normalno je da veliki deo vremena trošiš radeći stvari koje su neophodne, ali same po sebi nisu neki veliki pioritet, kao što je putovanje na posao i sa posla ili poslovi po kući. Razmisli kako bi mogla jedan ili više vrhunskih prioriteta uključiti u te periode relativno niskog prioriteta. Na primer, do kse voziš autobusom na posao, poslušaj sa plejera neki govor koji te nadahnjuje ili možda vežbaj vezivanje pažnje na dah dok pereš sudove.

Takođe, vidi koje promene realno možeš postupno napraviti u svom dnevnom rasporedu, koje ljude viđaš, čemu posvećuješ pažnju, kako trošiš novac. Ugradi svoje prioritete u svoj dnevni raspored i mesečni budžet. Na primer, počni dan vremenom odvojenim za razmišljanje, meditaciju, čitanje teksta koji te inspiriše, jogu, umetnost ili fizičke vežbe. Ili kada plaćaš račune, odvoj nešto i na svoj račin, makar to bilo i sto dinara.

U važnim susretima sa drugim ljudima ostani fokusirana na svoje prioritete. Mnogo je interakcija koje ne vode nigde specijalno. I to je OK. Ali ponekad je na stolu važan ulog, kao što je dogovor o novom projektu na poslu, kad želiš svom partneru da kažeš šta zaista osećaš prema njemu ili kad razgovaraš sa svojim detetom. U svim tim slučajevima uobičajeno je da u razgovoru i skreneš sa teme, da te preplave emocije ili se zaglibiš u začarani krug međusobnog prebacivanja -- ali tada glavna stvar ostaje nerešena. Umesto toga, neprekidno sebe podsećaj na rezultat koji želiš da ostvariš tom interakcijom. To ne mora da bude nešto veliko: ponekad je bolje usredsrediti se na nešto konkretno i ostvarivo. Nemoj se upecati na mamac optužbi ili skretanja pažnje sa druge strane; vraćaj se neprekidno na glavnu temu razgovora; sa tim ostalim stvarima se možeš pozabaviti i kasnije -- ako uopšte to budeš želela. Naravno, budi otvorena za mogućnost da iskrsne nešto mnogo važnije za razgovor od onoga što si prvo mislila. Ali neka ti uvek bude jasno šta su tvoji prioriteti, čak i ako se promene.

Vodi računa o sebi. Ovo je jedna vrlo važna stvar -- možda i najvažnija od svih. Kao što govore u avionu kad objašnjavaju postupak u slučaju opasnosti: "Masku sa kiseonikom prvo stavite sebi, pa onda svom saputniku, ako mu treba pomoć." Ili, kako je to Buda definisao pre mnogo vekova: "Ako neko skoči u reku, nabujalu i brzu, pa ga ona ponese -- kako on može pomoći drugima da je pređu?"

Rick Hanson

 :)
Naslov: Odg: Jedna stvar koju možete da učinite za sebe
Poruka od: Sati Novembar 18, 2010, 13:10:11
Sa kime se svađaš?

Vežba
Ne svađaj se.

Zašto?
Dobro je biti privržen sebi i drugima. Ali je sasvim druga stvar uplesti se u žučno debatovanje, nadmetanje, sukobljavanje... jednom rečju: u svađe.

Slično ovome, jedna je stvar ne slagati se sa nekim, čak i do tačke rasprave -- ali je sasvim druga stvar toliko se ušančiti u svoju poziciju da izgubiš iz vida širu sliku, uključujući i svoj odnos sa tom drugom osobom. Tada počinješ da se svađaš.

Znaš da se svađaš onda kada si iznerviran, naročito kada si obuzet onim zavodljivim osećajem da nećeš popustiti ni po koju cenu sve dok ne pobediš.

Svađe se odigravaju spolja, između ljudi, ali i unutar našeg uma, recimo kada u sebi raspravljaš o nekoj osobi ili vraćaš film o prepirci sa nekim kako bi svoje argumente učinio još malo čvršćim. Najviše se svađamo sa porodicom i prijateljima, ali isto tako sa licima na TV ekranu ili sa političarima i društvenim grupama koje nam se ne sviđaju. Možem ose posvađati čak i sa okolnostima u kojima živimo (kao što su bolest ili besparica) ili sa predmetima, recimo sa vratima koja je promaja otvorila i mi ih besno zalupimo.

Kakve god da su, svađe su sresne, aktiviraju u našem telu i mozgu prastaru mašineriju nazvanu "bori se ili beži". Malo ovoga neće vam naškoditi, ali ako je ta mašinerija redovno u pokretu, to na duge staze nije dobro za vaše fizičko i mentalno zdravlje.

Sem toga, poput kiseline ono nagriza vaše odnose sa drugim ljudima. Na primer, u srednjim dvadesetim godinama bio sam u ozbiljnoj vezi koja je po svemu sudeći vodila ka braku. ALi naše redovne svađe na kraju su toliko spržile naša srca, da ona više nisu bila plodno tlo da u njima raste ljubav za drugoga.

Zato, ove nedelje, ne svađaj se sa bilo kime ili bilo čime.

Kako?

Postani svestan kakav osećaj svađa stvara u tvom telu, koje emocije i misli pokreće. Na primer, budi svestan tog osećaja napora, suprotstavljanja, tog osećaja "ja sam u pravu" i guranja svog stava u prvi plan tako karakterističnog za svađu. I upitaj sebe: Da li je to dobar osećaj? Da li je to dobro za mene?

Posmatraj efekte svađe na međusobne odnose, bilo da ih ti započinješ ili drugi. Zapitaj se: jesu li rezultati toga dobri? Kakav bi moj odnos bio da se nisam svađao sa njima?

Ako osetiš da u tebi raste temperatura pred svađu, napravi korak unazad, uspori, nemoj to da činiš. Pokušaj drugačiji pristup: kaži samo ono što je zaista neophodno reći; ostani miran i staložen; ne pokušavaj da ubediš drugu osobu; ne budi zajedljiv. Ako ipak dođe do takve situacije, pusti da druga osoba, a ne ti, izgleda zapenušeno i svađalački.

Najčešće, shvatićeš da zapravo ništa ni ne treba reći: da nije neophodno opirati se toj drugoj osobi. Njezine reči mogu i tako da prohuje poput povetarca što podigne poneki list i prođe. Ne moraš da se s anjom nadmećeš po svaku cenu. Niti tvoje ćutanje ne znači da se slažeš. A ne znači ni da je ta druga osoba u pravu -- i čak i da jeste, hoće li to biti toliko bitno za nedelju -- ili za godinu?

Ako ipak započneš svađu, čim to shvatiš, iskorači iz toga. Dobar prvi korak ka tome je da ućutiš. Razmisli šta je zaista bitno u toj interakciji -- recimo da kažeš šta nameravaš da uradiš u budućnosti, ili pronalaženje neke ključne činjenice -- i onda se fokusiraj na to šta god da je. Možda stavi do znanja drugoj osobi da si shvatila da si u sred rasprave, ali da to nije ono što zaista želiš da radiš. Ako druga osoba želi i dalje da održava svađu, ti ne moraš da u tome učestvuješ. Za svađu je potrebno dvoje i samo jedan da se ona prekine. Kasnije, kada dođe pravi trenutak i koliko je  to u tvojoj moći, pokušaj da popraviš štetu nanetu svađom.

Sve u svemu, istražuj taj osećaj izmirenosti sa čitavim svetom, bez svađe sa bilo kime.

Rick Hanson
Naslov: Odg: Jedna stvar koju možete da učinite za sebe
Poruka od: Sati Novembar 22, 2010, 16:48:48
Pet kajanja umirućeg

Mnogo godina radila sam u zdravstvu. Moji pacijenti su bili oni koje su otpustili iz bolnici da na miru umro kod kuće. Sa njima sa podelila neke od najneverovatnijih trenutaka u mom životu. Bila sa sa njima tokom poslednje tri do dvanaest nedelja njihovog života. Ljudi se toliko promene kad se suoče sa sopstvenom smrtnošću. Tako sam naučila da nikada ne podcenim nečiju sposobnost za duhovni rast. Neke od promena kojima sam prisustvovala bile su neverovatne. Svaka od tih osoba doživela je, kao što se može i očekivati, čitavu lepezu emocija: poricanje, strah, bes, kajanje, još malo poricanja i, na kraju, prihvatanje. No, svaki od pacijenata pronašao je svoj mir pre nego što smo se oprostili. Svaki od njih. A kada sam ih pitala ima li nečega zbog čega se kaju ili što bi drugačije uradili, neke zajedničke teme bi se uvek pojavile. Evo pet najčešćih:

1. Voleo bih da sam imao hrabrosti da živim život koji je odraz moje prave ličnosti, a ne onakav kakav su drugi očekivali od mene. Najveći broj se kajao zbog ovoga. Kada ljudi shvate da je njihov život skoro završen i osvrnu se da još jednom pogledaju, tada je lako uvideti koliko je mnogo snova ostalo neispunjeno. Većina ljudi nije uspela da se pozabavi ni polovinom svojih snova i sada mora da umre znajući da su uzrok odluke koje su načinili ili su izbegli da načine. Veoma je važno pokušati da ostvarimo i posvetimo se barem nekim od naših snova na putu. Onog trenutka kad izgubite zdravlje, suviše je kasno za to. Zdravlje nam donosi slobodu za koju mnogi ni ne shvataju da je imaju -- sve donde dok je ne izgube.

2. Voleo bih da nisam radio toliko. Ovo je izjavio svaki muški pacijent o kojem sam se starala. Propustili su detinjstvo svoje dece i druženje sa svojom suprugom. I žene su govorile o ovome sa žaljenjem. Ali pošto je većina njih bila starog kova, mnoge žene su bile domaćice. Svi muškarci su duboko žalili što su toliko mnogo vremena provodili upregnuti u posao. Pojednostavljivanjem svog života i praveći svesne odluke na putu, moguće je da vam ne treba toliki prihod za koji smatrate da bez njega ne možete. I stvarajući više prostora u životu, postajete srećniji i otvoreniji za nove mogućnosti, pogodniji za novi način življenja.

3. Žao mi je što nisam imao više hrabrosti da ispoljim svoja osećanja. Mnogi ljudi potiskivali su svoja osećanja kako ne bi narušili svoje odnose sa drugima. Kao posledica, pristali su da žive poput nekakvih invalida i nikada nisu postali ono što su zapravo mogli da postanu. Mnogi su oboleli usled gorčine i besa koji se u njima nagomilavao. Mi ne možemo da kontrolišemo reakcije drugih. Međutim, iako će možda ljudi reagovati u početku kada za promenu počnete da govorite ono što mislite, na kraju će to vaš međusobni odnos podići na jedan viši i zdraviji nivo. Ako se ne desi to i dođe do razlaza, barem ćete se osloboditi jednog nezdravog odnosa u životu. Kako god da se desi, na dobitku ste.

4. Voleo bih da sam ostao u kontaktu sa svojim prijateljima. Često ljudi ne shvataju do kraja značaj starih prijateljstava, sve dok im ne ostane tek koja nedelja života, a tada vieš nije moguće pronaći ih. Mnogi su bili toliko obuzeti sopstvenim životom, da su dopustili da im zlatna prijateljstva tokom godina iskliznu iz ruku. Mnogo je bilo kajanja zbog neuzvraćenog prijateljstva na vreme i onda kada je postojala šansa za to. Svako nedostaju njegovi prijatelji kad umire. Ali je isto tako uobičajeno da ih izgubimo usled prebrzog načina života. Kada se suočite sa nadolazećom smrću, fizički delovi života gube na značaju. Ljudi žele da svoje finansijske poslove ostave iza sebe obavljene. Ali nisu novac i status ono što ima istinski značaj za njih. Oni žele da stvari ostave u redu zbog dobrobiti onih koje vole. No, obično su suviše bolesni i nemoćni da obave taj zadatak. I na kraju se sve svede na ljubav i međusobne odnose. To je sve što ostane u poslednjim nedeljama, ljubav i naši međusobni odnosi.

5. Želeo bih da sam sebi dopustio da budem srećniji. Ovo je iznenađujuće često kajanje. Mnogi do samoga kraja nisu shvatali da sreća jeste izbor. Ostajali su zaglavljeni u stare obrasce i navike. Takozvani konfor poznatoga obuzeo je i njihove emocije i njihov fizički život. Strah od promena ih je nagonio da s epretvaraju pred drugima, a i pred sobom, da jesu zadovoljni. A duboko u sebi žudeli su da se dobro ismeju i ponovo čine gluposti u životu. Kada ste na samrtnom odru, više vam zaista nije bitno šta drugi misle o vama. I kako bi bilo divno biti u stanju okrenuti leđa svemu i ponovo se smejati, mnogo pre nego što dođe čas smrti.

Život jeste izbor. To je tvoj život. Biraj svesno, biraj mudro, biraj iskreno.

Bonnie Ware
Naslov: Odg: Jedna stvar koju možete da učinite za sebe
Poruka od: Sati Decembar 19, 2010, 20:54:17
Zbog čega se plašiš?

Vežba
Nemoj se plašiti

Zašto?
U ljudima se tokom evolucije razvio osećaj straha kao odbrambeni mehanizam -– pošto je to naše pretke održavalo u životu pred mnogim opasnostima -– ali danas kada mnogih od tih opasnosti nema, mi smo i dalje vrlo podložni strahovima od raznih stvarnih, ali i "papirnih tigrova". I ti strahovi mogu da s eispolje na raznim nivoima: individua, unutar parova ili porodice, u školskom dvorištu, u preduzeću ili na nivou čitavog naroda. Bilo da je pojedinac taj koji se brine zbog posledica toga što je u kancelariji ili svome partneru rekao šta misli, zbog despotskog oca, rizika u poslu ili zbog neprekidne opasnosti od "terorizma" – u svim tim slučajevima je jedan te isti čovekov um koji reaguje.

Zbog toga, prvi korak ka sticanju veće kontrole  nad ovim drevnim mehanizmom naše psihe jeste razumevanje na koji način je naš um postao tako uvek na oprezu i zabrinut, te ga svaka uzbuna vrlo lako potpuno zaokupi. Za ovim sledi osvešćivanje načina na koji naš um reaguje kad se oseća ugroženim, čime zapravo izgrađujemo neuronske slojeve u umu koje poseduju više mirnoće i podstiču osećaj unutrašnje snage – tako um stvarne prednje vidi jasnije, deluje efikasnije na njih i manje je usplahiren ili rastresen preteranim, podnošljivim ili lažnim alarmima.

Kako?
("Kako" se, ovom prilikom, uglavnom tiče razumevanja.)

Naš nervni sistem evoluirao je tokom 600 miliona godina, od drevne meduze do savremenom čoveka. Naši preci su morali da donose ključnu odluku mnogo puta na dan: približiti se plenu ili izbeći opasnost – dohvatiti šargarepu ili izbeći batinu.

I jedno i drugo je važno. Zamislite sebe kao hominida u Africi pre milion godina, koji pripada malog grupi. Da biste mogli da dalje prenesete svoje gene, morali ste da pronađete hranu, imate seks i sarađujete sa ostalima oko uzgoja dece (naročito sopstvene) kako bi stala na sopstvene noge: ovo su velike šargarepe u Serengetiju. Sem toga, morali ste da se sakrijete od prirodnih neprijatelja, držite podalje od alfa mužijaka i ženki koji traže kavgu i isto tako sprečite da vas neka druga grupa lovaca-sakupljača ubije: sve su ovo vrlo ozbiljne batine.

Ali između šargarepi i batina postoji važna razlika. Ako danas propustite šargarepu, verovatno ćete imati šansu za neku drugu već sutra. Ali ako vam ne pože za rukom d aizbegnete batinu danas -– MLJAC! -- nikada više nema šargarepi. U poređenju sa šargarepama, batine obično imaju daleko veći uticaj i prioritet.

Telo i um naginju ka negativnoj strani

Usled ovoga, tvoje telo generalno intenzivnije reaguje na negativne stimulanse nego na podjednako snaže pozitivne. Na primer, intenzivan bol možeš osetiti na svakoj tački tela. Ali intenzivno zadovoljstvo (za većinu ljudi) moguće je stimulisanjem tek nekoliko specifičnih tačaka.

U tvom mozgu postoje odvojeni (mada interaktivni) sistemi za negativne i pozitivne podražaje. Generalno, leva moždana hemisfera je u neku ruku specijalizovana za pozitivna iskustva, dok je desna više fokusirana na ona negativna (ovo je logično jer je desna hemisfera specijalizovana za oblike, procesiranje vizuelno-prostornih informacija, tako da je u prednosti kod registrovanja opasnosti koje dolaze iz okruženja.)

Negativni stimulansi proizvode više neuronske aktivnosti nego podjednako intenzivni (na primer po jačini zvuka ili svetlosti) pozitivni. Njih takođe percipiramo i lakše i brže. Na primer, ljudi su na testovima mogli brže da identifikuju besna lica od srećnih; čak i kad se slike tih lica prikazuju tako brzo (tek desetinku sekunde) tako da nemaju vremena da ih svesno raspoznaju, drevni beži-ili-se-bori sistem u mozgu će ipak biti aktiviran ljutitim licima.

Zvono za uzbunu u tvom mozgu – amigdala (imaš dva takva regiona u obliku badema, po jedan s asvake strane glave) – koristi otprilike dve trećine svojih neurona da bi tragala za lošim vestima: ona je predodređena da se okrene ka negativnom. A kada se jednom ona oglasi, negativni događaji i doživljaji bivaju hitro uskladišteni u memoriji, nasuprot onim pozitivnim, koje je obično neophodno zadržati u polju svesnosti desetak ili više sekundi da bi uopšte bili transferisani iz kratkoročne u dugoročnu memoriju.

Otuda, mozak je poput sunđera za negativna iskustva, a teflona za ona pozitivna. Zato su istraživači ustanovili da životinje, zajedno sa ljudima, obično brže uče od bola (jao!) nego od zadovoljstva.

Ono što ste naučili tokom detinjstva i mladosti – kako ono što ste sami doživeli, tako i ono što ste videli da doživljavaju oni oko vas – zapečaćeno je danas u vašoj glavi, spremno za hitro aktiviranje, bilo da se neko sa druge strane stola namrštio ili da je na TV ekranu slika automobila-bombe koji eksplodira 10.000 kilometara daleko od vas.

Šta da radimo?

Da bi naše pretke sačuvala u životu, Majka priroda je tako evoluirala mozak da ih prevari na tri načina: da preuveličaju opasnost, potcene dobre prilike i potcene svoje resurse (za otklanjanje pretnji i iskorišćavanje prilika). To je vrlo uspešan način da se kopije gena dalje prenesu na potomstvo, ali vrlo loš način da se unapredi kvalitet života.

I tako, za početak, osvestite stepen do kojeg je vaš mozak podešen da vas učini uplašenim, podešen da živite sa jednim neprekidnim alarmom koji treba da vas drži na oprezu. I podešen da se odmah zalepi za neku naizgled lošu vest u čitavom moru vesti, da prida manji značaj ili potpuno previdi dobre vesti i da neprekidno razmišlja o jednoj lošoj stvari koja se dogodila u danu u kojem se dogodilo još sto drugih sitnih stvari, a od njih 99% neutralnih ili pozitivnih. (Međutim, osvesti i svaku svoju eventualnu sklonost da stvari posmatraš kroz ružičaste naočare ili da poput noja glavu zabijaš u pesak.)

Sem ovoga, osvesti i one sile oko sebe koje udarajući u bubanj pozivaju na uzbunu – bilo da je to član porodice koji preti emocionalnim kažnjavanjem  ili političar koji govori o unutrašnjim i spoljnim neprijateljima. Razmisli svojom glavom jesu li njihovi strahovi opravdani – da li su prenaduvani ili prazni, a da se pri tome potcenjuje ili previđa širi kontekst prilika i resursa. Zapitaj sebe koji je razlog i kakav dobitak te sile dobijaju ovakvim alarmima.

Ovakva svesnost unutrašnjih mehanizama tvog uma i spoljašnjih mehanizama širenja straha može te sama po sebi učiniti manje podložnim nepotrebnom strahu.

Tada nećeš biti toliko ranjiv pred prividnim "tigrovima" koji su u stvari ukrotivi, prenaduvani ili jednostavno sačinjeni od papira.


Rick Hanson
Naslov: Odg: Jedna stvar koju možete da učinite za sebe
Poruka od: Fuji Septembar 15, 2011, 13:04:37
Odlične su ove vežbe  :ok

 :b
Naslov: Odg: Jedna stvar koju možete da učinite za sebe
Poruka od: Sati Septembar 16, 2011, 12:17:34
Ima toga jos, ali ne postizavam da prevedem i okacim.
No kad ti se vec toliko svidjaju, mozes ih ovde naci pa prevedi i ti nesto :))


http://www.wisebrain.org/tools-and-skills/wise-brain-bulletin (http://www.wisebrain.org/tools-and-skills/wise-brain-bulletin)

 :to
Naslov: Odg: Jedna stvar koju možete da učinite za sebe
Poruka od: Sati Novembar 23, 2011, 16:55:19
Šta ti rade ruke?

Vežba
Uživaj u svojim rukama.

Zašto?
Ponekad je korisno podsetiti se očiglednog: u ovom svetu delujemo putem svog tela – najčešće rukama.

Ljudske ruke su jedinstvene u svetu živih bića po svojoj spretnosti i senzitivnosti. Njihova sposobnost da deluju bila je veliki podsticaj evoluciji neuronskih mreža koje upravljaju sofisticiranim procesima planiranja, odlučivanja i samokontrole.

Tvoje ruke hvataju, dodiruju, miluju, drže, manipulišu i otpuštaju. Kucaju na mašini, mešaju jelo, češljaju, peru sudove, prebacuju u drugu brzinu, češu uvo, otvaraju vrata, bacaju kamen, drže voljenu osobu i pomažu da se ušuškaš u krevetu. Možda nisu savršene i sa godinama počinju ponekad i da bole, ali su uvek u pokretu.

Postajući prejemčiviji za svoje ruke, postaješ sve bliži i samom životu. Kada si ih svestan – kada obraćaš pažnju na to kakav je trenutno osećaj u njima ili šta rade – to je jednostavan i lako dostupan način da uspostaviš jednu prisniju, telesniju vezu sa ovim svetom, uključujući i ljude koje dodiruješ.

Kako?
Ovog trenutka zastani i postani svestan svojih ruku. Šta trenutno rade? Šta dodiruju? One uvek nešto dodiruju, makar samo vazduh. Šta osećaju? Toplotu ili hladnoću? Tvrdoću ili mekoću?

Pomeraj vrhove prstiju. Uoči koliko su neverovatno osetljivi, sa oko 10.000 nervnih završetaka po kvadratnom centimetru. Eksperimentiši sa osećajima na vrhovima prstiju tako što ćeš njima lupkati po dlanu, palcem dodirivati vrh svakog prsta jedan po jedan ili prstima jedne ruke milovati prste druge.

Upijaj užitak koji ti tvoje ruke pružaju. Koristi dlanove da utoneš u zadovoljstvo koje pruža držanje tople šolje čaja, češanje nesnosnog svraba ili kad na kraju zakopčamo dugme koje nikako da prođe kroz rupicu.
 
Pazeći na granicu pristojnosti, dodiruj druge više. Osećaj stisak ruke pri rukovanju, prijateljevo rame, kožu svoga partnera, dečiju kosu ili dlaku svoga ljubimca.

Oseti spretnost svojih ruku: dok upravljaš kolima, pišeš poruku, menjaš pregorelu sijalicu, testeriš drva, stavljaš cvetne lukovice u rastresitu zemlju, ljuštiš beli luk. Oseti njihovu snagu u držanju noža, stisku pesnice, nošenju kofera.

Posmatraj kako tvoje ruke govore: pokazuju, dižu se i spuštaju, otvaraju i zatvaraju, palac podignut nagore -- sve u redu, sastavljen palac i kažiprst – super! ili mašu i pozdravljaju.

Što je više moguće puta na dan, pokušaj da svoje ruke uključiš u polje svoje svesnosti, da ih budeš svestan.

Oseti ih kako osećaju tvoj život.

:)
Naslov: Odg: Jedna stvar koju možete da učinite za sebe
Poruka od: Acko Novembar 24, 2011, 09:42:47
Ovaj tekst o pet kajanja umirućeg je predivan i veoma dirljiv. Ako me pamćenje dobro služi, mislim da ga je neko, vjerovatno ti, već kačio na mejl-listu.

Kako god, ne mari ništa ni da se ovdje postavi...  :bb
Naslov: Odg: Jedna stvar koju možete da učinite za sebe
Poruka od: Sati Novembar 24, 2011, 09:57:06
ne mari.

mada je ovaj o rukama, a ne o kajanju  :)
Naslov: Odg: Jedna stvar koju možete da učinite za sebe
Poruka od: Acko Novembar 24, 2011, 14:46:46
Napisah da govorim o tekstu o kajanjima onih koji umiru.

Vidim ja da si ti popustio malo s meditacijom...  :kez2:
Naslov: Odg: Jedna stvar koju možete da učinite za sebe
Poruka od: Sati Novembar 24, 2011, 15:27:10
Shvatio sam o kojem tekstu govoriš, zato mi i čudno.
jer je on objavljen 22. novembra, ali 2010

No dobro, ne treba ni žuriti sa reakcijama. Dok stvar ne sazri :kez:
Naslov: Odg: Jedna stvar koju možete da učinite za sebe
Poruka od: Acko Decembar 04, 2011, 11:51:54
Citat: Sati  Novembar 24, 2011, 15:27:10
Shvatio sam o kojem tekstu govoriš, zato mi i čudno.
jer je on objavljen 22. novembra, ali 2010

No dobro, ne treba ni žuriti sa reakcijama. Dok stvar ne sazri :kez:

To ti je, moj Sati, jer na forum ne ulazim redovno, pa tako mnoge tekstove čitam znatno nakon što ih neko postavi.

Takav je, očito, i ovdje slučaj.
Naslov: Odg: Jedna stvar koju možete da učinite za sebe
Poruka od: Sati Decembar 04, 2011, 14:10:38
sve u redu, bolje ikad nego nikad :to
Naslov: Odg: Jedna stvar koju možete da učinite za sebe
Poruka od: Sati Mart 29, 2012, 15:04:08
Jesmo li stigli?

Vežba
Opustite se, stigli ste.

Zašto?
Toliko mnogo vremena provedemo pokušavajući da stignemo negde.

Delom je za to razlog naša biološka priroda. Da bi preživele, životinje – uključujući in as – moraju da budu usmerene ka nekom cilju, učenju, dostizanju.

Svakako da jeste zdravo težiti korisnim ciljevima, kao što je plaćanje kirije na vreme, pravilno vaspitanje dece, isceljivanje starih rana ili poboljšanju svog obrazovanja.
 
Ali je isto tako važno uvideti kako to fokusiranje na budućnost – ili beskrajna težnja ka nečemu, da obavimo i naredni zadatak, da se popnemo na naredno brdo – može postati izvor konfuzije i stresa.
 
Konfuzija nastaje zato što naš mozak:

Precenjuje zadovoljstvo budućih dobitaka i bol budućih gubitaka. (Ovo je plod evoluiralo kako bi se naši preci motivisali da što brže trče za šargarepama i da zaista izbegavaju štapove.)

Predstavlja budućnost kao nešto stvarno, iako ona zapravo ne postoji, niti će ikada postojati. Postoji samo sada, uvek i zauvek.

Previđa ili minimalizuje sve dobro u ovom trenutku – uključujući mnoge stvari koje su već rešene ili postignute – kako bi vas naveo da neprekidno motrite na sledeću pretnju ili šansu.

Sem ovoga, ovo stalno gledanje u narednu stvar može biti zbunjujuće zato što um ima tendenciju da neispunjene potrebe iz detinjstva prenese u sadašnjost, kao što je potreba da budemo sigurni, poštovani, privlačni, uspešni ili voljeni. Te žudnje onda počnu da žive svojim životom – čak i onda kada su originalni problemi uglavnom ili čak potpuno rešeni. Zatim, mi smo kao onaj magarac iz priče koji pokušava da zgrabi šargarepu koja mu visi pred nosom okačena na kanapu: bez obzira koliko da juri za njom, ona je uvek ispred njega i nikako ne može da je stigne. Na primer, godinama sam težio cilju vezanom za osećaj manje vrednosti; koliko i šta treba neko da postigne da bi se osećao kao vredna osoba.

Sem što je zbunjujuća, ta neprekidna težnja može bit ii izvor stresa. Jer u takvim situacijama se aktivira “bori se ili beži” simpatički nervni sistem, koji inicira proizvodnju hormona stresa. Osećamo pritisak, zabrinutost za budućnost koja je sama po sebi neizvesna, ulovljenosti u vrtlog koji se nikada ne zaustavlja. Tu je i nedostatak smirenja i balansa koji dolaze sa uviđanjem istinske prirode stvari: vi ste zapravo već stigli.

Kako?
Prepoznajte jednostavnu činjenicu da ste stigli ovde, na ovo mesto, i sada, u ovaj trenutak. On možda nije savršen. Ali setite se mnogih stvari koje ste svakako morali da učinite d abiste dovde stigli. U najmanju ruku, preživeli ste srednju školu! Napravili ste mnogo koraka, rešili mnoge probleme, ostavili gomilu zadataka i izazova iza sebe.

Reč „stići“ dolazi od korena koji znači „dostići drugu obalu“. Kada se jednom iskrcate, naravno, život nije završen, jer sledeći trenutak biće novi dolazak. Ali uranjanje u taj osećaj da smo stigli, da smo prešli liniju cilja ovog trenutka, jeste umirujuće, usrećuje i to potpuno zasluženo. I kada znamo da smo stigli, sposobniji smo da pažnju okrenemo ka tome kako da zaista budemo od pomoći drugima.

Da biste probili ta osećaj dolaska, pomozite sebi da se opustite u ovom trenutku. S vremena na vreme, možete tiho u sebi reći: dolazak… dolazak… dolazak….

Poslužite se svojim telom da ojačate to iskustvo. Neka svaki udah i izdah bude praćen svesnošću: dolazak… dolazak… dolazak…. Budite svesni zalogaja koji stavljate u usta, hrane koju žvaćete, gutanja. Dok hodate, registrujte da ste, sa svakim korakom, dostigli novu tačku. Budite svesni da vaša ruka hvata šolju, da vaše oko posmatra zalazak sunca, da se osmeh prijatelja spustio na vaše srce.

Razmislite o starim žudnjama, starim porivima koji zaista mogu biti zadovoljeni, barem u razumnoj meri. (A ako već nisu zadovoljeni, možda je trenutak da nešto od toga odložimo i nastavimo dalje.) Možete li da popustite svoj stisak? Ili, možete li da prihvatite da ste stigli do tačke, do ovog trenutka, koji sadrži i neispunjene ciljeve i nezadovoljene potrebe? I to je dolazak. Sem toga, to je „obala“ koja verovatno ima mnogo dobrih stvari, bez obzira na to što je još ostalo neučinjeno.

U najdubljem smislu, promislite o činjenici da svaki trenutak stiže kompletan sam po sebi. Svaki talas stiže na obalu koju zovemo Sada sam po sebi.
 
Dolazak… dolazak… dolazak…

Stigao sam.


 :andjali
Naslov: Odg: Jedna stvar koju možete da učinite za sebe
Poruka od: Sati Mart 11, 2013, 16:43:25
Razmišljate li previše?

Vežba
Spusti svoju umornu glavu.

Zašto?

Tradicionalna izreka koja mi se vrtela po glavi u poslednje vreme. Uz nju, razne druge misli vezane za posao, ono što čitam, poslove oko kuće, finansije, brige u vezi sa ljudima, dvorište koje treba pokositi, razne nezavršene stvari, projekti itd., itd. Na kraju sam pre neki dan rekao svojoj ženi: “Razmišljam o suviše mnogo stvari.” Jel vam poznat taj osećaj?

Pod “glavom” podrazumevam kognitivni aspekt iskustva kao što su planiranje, analiziranje, opsednutost, razmatranje, briga, diskusiju sa samim sobom, neprekidno premotavanje filma o nekim situacijama ili razgovorima i pokušavanje da nekako stvari dovedemo u red. “Umoran” znači biti iscrpljen zbog neprekidnih napora ili trpljenja, ponekad takođe uz osećaj da smo poreni, čak deprimirani; čitava metafora povezana je sa efektima kakvo na nas ima dugo putovanje. U suštini, krećemo se na rezervi.

Kada su vaši misao procesi usporeni zbog umora, to nije dobar osećaj. Nise opušteni i verovatno ste u stresu, koji će na kraju iscrpeti vaše telo i pokvariti generalno raspoloženje. Povećava se verovatnoća da ćete načiniti greške ili doneti loše odluke: studije pokazuju da eksperti imaju manju moždanu aktivnost od početnika kada obavljaju isti zadatak; njihove misli ne divljaju u svim mogućim, neproduktivnim pravcima. Kada um melje li melje, nalik mlinu, emocionalni sadržaj je obično negativan – zbrka, pretnje, pitanja, problemi i konflikti – i to nije dobro za vas. Niti je dobro za druge da ste odsutni, napeti ili jednostavno isceđeni.

Sa druge strane, kada odmorite taj zaokupljeni um, prestajete da ga trošite, a uz to počinjete da ga ponovo punite i popravljate. Reč „odmorište“ u početku je označavala mesto kraj puta gde su se putnici zaustavljali da predahnu; prirodno je i nužno odmoriti se kada ste umorni.

Kako?

Redovno se zaustavi i zapitaj: O čemu sada razmišljam? Je li to produktivno? Da li želim i dalje da razmišljam o tome?

Daj svom umu kratke pauze. Pogledaj u ugao sobe. Izdahni; to uključuje smirujuće i obnavljajuće parasimpatičko krilo nervnog sistema, a što usporava otkucaje srca. Što je duži izdah, to je veća parasimpatička aktivacija. Usmerite svesnost ka telu, recimo na telesne osećaje pri disanju, na pokrete pri hodanju ili na pokrete šaka dok uzimate šolju. Odvojte dvadesetak sekundi da biste ispratili nekoliko udaha i izdaha. Isključite misao i vratite se sebi i svojim čulima.

Iskoračite unazad i pogledajte iz ptičije perspektive gde ste trenutno, kad da celu situaciju posmatrate sa visine od nekoliko desetina metara. Pokušajte da sebe vidite više na objektivan, a ne tako lična način, kao deo jednog većeg toka situacija i događaja. Ovo će obično aktivirati neuronska kola na onoj strani vašeg mozga koja su povezana sa prostornom sabranošću, vraćanjem u sadašnjost, napuštanjem unutrašnjeg monologa i manje opterećujućeg osećaja „ja“, „mene“, „moje“.

Pre svega, prepoznajte da, ako ste poput mene i verujem većine drugih ljudi, veliki deo onoga što preturamo po glavi jeste, iskreno rečeno, obično traćenje vremena. Ono ne rešava problem, ne sprečava sve dublje tonjenje u sumorne misli, niti nas izmiruje sa drugima. Takođe, to je zaista neprirodno. Kak ose odvijala čovekova evolucija, naši preci su verovatno osećali veću fizičku, a manju mentalnu iscrpljenost nego što je to danas slučaj sa većinom ljudi u razvijenim zemljama. Kao posledica toga, naša tela su se adaptirala na situacije iscrpljenosti – ali naši umovi nisu. U kraćem periodu – diplomski ispit, mesec intenzivnog rada na nekom projektu na poslu, obaveze oko prinove -- dobro, ponekad svi moramo da napnemo svoj um do maksimuma, da ga zaista stavimo na probu. Ali učiniti od toga način života, to je ludo.

Zato moramo da zauzmemo stav u odnosu na tu ludu mentalnu zaokupljenost koja se na neki način nametnula kao normalna. Bombardovani smo po ceo dan stvarima o kojima treba da mislimo, preplavljeni rečima i slikama koje treba da obradimo i prisiljeni da žongliramo sa zaista kompleksnim situacijama i stvarima. Naši umovi kaskaju za jednom kulturom u kojoj nema ograničenja brzine – ali naše ljudsko telo i mozak imaju svoje ograničenje, jedan prirodom određen kapacitet, i kada ga prekoračimo uvek plaćamo cenu. To je nešto nalik kao da čitav život provedemo zaglavljeni u saobraćaju tokom špica. I svaki put kada ovo prepoznate, kada se isključite iz tog gustog mentalnog saobraćaja, to je jedan čin slobode, blagosti i mudrosti.

A kada ponovo uđete u tok misli, bićete mnogo jasniji, srećniji i efikasniji.


 :andjali

(http://userserve-ak.last.fm/serve/_/10108751/Rest+Your+Weary+Head.jpg)
Naslov: Odg: Jedna stvar koju možete da učinite za sebe
Poruka od: Sati Februar 05, 2014, 13:16:00
Je li vam teško?

Vežba
Prihvatite poteškoću.

Zašto?
Ponekad stvari idu teško. Noge su vam umorne, a ipak treba da stojite još jedan sat na poslu. Volite svoje dete, koje dokazuje samostalnost tako što će se emocionalno udaljiti od vas. Dugogodišnja veza možda gubi na snazi. Završna je godina na fakultetu. Pokušavate da započnete svoj biznis i borba je žestoka. Imate hroničnu bolest ili neki telesni hendikep. Nekada ljudi ne cene ono što radite. Diskriminisani ste ili na neki drugi način se nepravedno odnose prema vama. Telo stari, smežurano je i troši se.

Plus, tu sve one sitne muke svakodnevnog života. Na aerodromu ste i ne možete da se prikačite na internet (nepravda!) Kod kuće ste, tražite sladoled u frižideru, ali neko ga je već pojeo pre vas. Govorite nešto svom partneru i shvatite da vas on uopšte ne sluša.

Uočiti da život sadrži neizbežne poteškoće ne znači minimalizovati njihov uticaj, niti je sugestija da treba da odustanemo od toga da život učinimo boljim. Ali ljudi -- uključujući i mene -- dodaju mnogo suvišne frustracije, strepnje i samokritike odupirući se potečkoći -- često uz jedan skriveni stav: "Ne bi trebalo da je ovako".

Pokušajte umesto toga da zauzmete stav prihvatanja poteškoće, umesto da njome budete ogorčeni.

Kako?
U ovom trenutku počnite time što ćete registrovati bilo kakav stres, nezadovoljstvo, strepnju ili bol koji osećate. Otvorite se za uticaj koji na vaše telo i um ima bilo šta što vidite kao poteškoću. Neka to iskustvo bude kakvo god da je. Pokušajte da iskoračite iz njega i posmatrate ga. Neka teče svojim tokom... teče kroz vas... i isteče kroz vrata.

Naravno, postarajte se da imate dovoljno saosećanja za sebe, jednostavno želju da biće ne pati usmerenu ka vama samima. Kažite sebi stvari kao što su: jao, ovo boli, bolje da nisam...  neka ne patim.

Zatim koraknite unazad. Osmotrite postoji li bilo kakav otpor stvarima koje jesu teške i vidite možete li da ih otpustite. Možda negde duboko u vama još postoji uverenje da bi život trebalo da bude ispunjavajuć, miran, yaštićen od svakog bola. Nastavite da omekšavate taj grč pred neizbežnim poteškoćama življenja, noseći se sa njima najbolje što možete, ali ne boreći se sa njima. Uočite da kada prestanete da se opirete poteškoći, počinjete da je osećate manje teškom.

Pokušajte ovaj stav: ja sam ovo odabrao. Ne da biste potcenili svoj stres ili iscrpljenost, već da uspostavite relaciju izbora prema tome što jeste teško. Na primer, zaglavili ste se u saobraćaju idući na posao: podsetite sebe da je to način da zaradite za život. Još jednom vas je u sred noći probudila vaša beba: osetite u svom telu još jednom taj izbor da postanete otac. Kažite sebi: ovo je teško i to je u redu... prihvatam ovu poteškoću... da, teško je i šta onda?

U redu je da neke stvari budu teške. To je upravo ono što im daje specifičan ukus. Nisu sva ispunjavajuća iskustva utemeljenja u nekoj poteškoći, ali mnoga jesu. Čestitajte sami sebi na teškim stvarima sa kojima se nosite. I budite svesni onih u vašem životu koje nisu teške, uključujući stvari koje vam zaista znače.

Naročito, održavajte svoju praksu u vremenima kada vam je teško, kao što su fizičke vežbe, meditacija, zaustavljanje kako biste osetili zahvalnost i sve one druge stvari koje vam daju snagu. Što je vaš život teži, to su vam više one potrebne.

Teškoće dolaze i prolaze. U međuvremenu, vaše dobre osobine i dobre stvari koje imate u životu ostaju i traju.