Budizam
Budizam => Zajedničke teme => Temu započeo: Ex01 Februar 26, 2011, 10:12:57
-
Nikad mi nije bilo jasno kako se ucenje o dhammi moze naplacivat jer nije nicja da ima prava na nju, vec je sveprisutna i bez barijera.
-
Meni je to bilo veoma čudno u početku, da moram da dajem pare nekome za učenje itd. Ovih dana to mi nije više neobično pogotovo pošto Budizam na zapadu nema toliku podršku od društva. Stvari koštaju. Ako hoćeš da dovedeš učitelja u svoj grad, treba mu platiti prevoz i smještaj. Ako hoćeš da imaš mjesto gdje možeš da meditiraš sa svojom Sanghom onda trebaju pare da se kupi kuća ili imenje, pare za održavanje i popravke, nadogradnju itd.
U slučaju mog zen centra mi kao zajednica dajemo platu našem učitelju. On se odrekao svih prihoda da bi posvetio svoj život Budizmu i našoj Sanghi. To ne znači da može da prestane da plaća svoje kućne račune, kupuje hranu, plaća za prevoz i sve ostale životne izdatke. Članovi mog centra daju mjesečnu donaciju koja pokriva samo jedan dio izdataka. Sešin, Metta i uvodne radionice je drugi način na koji možemo da pokrijemo ostatak. I na kraju godine smo uglavnom u malom minusu. Način na koji je to sve organizovano je veoma transparentan i svi imaju pristup financijskim informacijama i članovi glasaju što se tiče bilo kakvih velikih odluka.
-
Budizam i novac su antonimi. Divim se ljudima koji uz mnogo truda dobijaju malo ili nimalo novca, pokusavajuci da Budino ucenje prenesu na najbolji i najispravniji moguci nacin.
-
Novac
Novac (mūla) jeste oznaka načinjena od metala, papira ili plastike, koja predstavlja vrednost i može se razmenjivati za robu i usluge. Robna razmena dominirala je u vreme Bude i novac je tek počinjao da ulazi u upotrebu. Najčešće korišćeni novčići bili su kahāpaṇa, nikkha, aḍḍhapāda i māsaka (A.I,250; M.II163; S.I,82). Ova imena odnose se na njihovu težinu, a vrednost je zavisila od toga jesu li načinjeni od zlata, srebra, bakra ili neke legure. Māsaka je pravljen samo od bakra i trebalo ih je 15 da bi uopšte predstavljali neku značajniju vrednost. Oznake pravljene od školjke, semenki ili drveta takođe su korišćene kao sredstvo razmene (Vin.IV,238). Svi stari indijski novčići bili su četvrtasti, jer ih je tako bilo lakše seći iz ploče metala, umesto da se seku kružno.
Buda je zabranjivao monasima i monahinjama čak i da dodirnu zlato i srebro, a nisu mogli ni da budu uključeni u bilo kakvu razmenu (A.II,53), iako vrlo mali broj budističkih monaha i monahinja nastavljaju da slede ovo pravilo. Laici koji praktikuju deset pravila morala u određene dane takođe neće koristiti zlato, srebro i novac. Međutim, Buda je bio svestan kako nam novac može pomoći da zadovoljimo mnoge svoje želje, steknemo osećaj sigurnosti i čak steknemo poštovanje drugih, te otuda može biti i izvor sreće. Tako je on sticanje imetka smatrao vrednim i legitimnim ciljem za nezaređene, naravno pod uslovom da je "zarađen marljivim radom, snagom ruku i znojem, na zakonit način i pravično" (A.II,67). Savetovao je da razborit čovek nađe balans između svojih troškova i prihoda (A.IV,281), a novac podeli na četiri dela i koristi ga za: (1) osnovne potrebe, (2) ostale troškove, (3) pomoć drugima i (4) da stavi na stranu za svaki slučaj (A.III,46)
Š. Dhammika
-
Budizam i novac su antonimi. Divim se ljudima koji uz mnogo truda dobijaju malo ili nimalo novca, pokusavajuci da Budino ucenje prenesu na najbolji i najispravniji moguci nacin.
Antonim ili ne bez njega nebi imali ni jedan manastir ili hram. Mi možemo da ponudimo svoj sopstveni rad i da ih dižemo, dakle da se odričemo svoje zarade, ili da darujemo novac. Ja tu nevidim neki veliki problem.
-
Nije napad, samo sam se malo rastuzio kad sam citao kako je Goenka odlucio sva svoja sjedista npr uciniti besplatnima za posjetioce, a ima centara po cijelom svijetu.
Dok s druge strane yoga u Splitu kosta 250kn mjesecno, i onda imaju neki seminari u njemackoj i sve to kao masu kosta novaca za nesto sta je vec u nama samo nismo otkljucali. (Pardon Fazlija ako te vrijedam s neznanjem, ipak nisam toliko proucavao tvoju domenu)
Istina mozda smo na "zaj***" delu svijeta pa nema budistickih centara koji se sponzoriraju iz vanka, pa je ipak novac prijeko potreban, ali npr nemoze clanarina bit 200kn mjesecno kad "drustvo" ima 5 clanova i 25 clanova.
-
Ja se slažem da novac ne bi trebala da bude barijera. Ja sam bio nezaposlen kada sam počeo posjećivati svoj centar tako da nisam mogao da priuštim mjesečnu donaciju od $40. Ja sam to spomenuo tadašnjem administratoru i nije bio problem tu cifru smanjiti na nešto što i ja mogu da priuštim. Ali sam isto tako postavljao staze i radio razne stvari oko centra.
Pošto nemam osjećaj za neše valute reci mi koliko je 200 kuna u odnose na vaše plate?
-
I Goenkini centri se finansiraju odnekle.
Jeste, besplatno je učestvovanje na kursu, ali su za njega platili oni koji su bili na nekom od prethodnih kurseva. I to je baš lepo. Ne daješ sa sebe, već za druge koji će tek doći.
Ali po meni nije problem u samom novcu, već u načinu kako se prema njemu odnosimo. Da li u nama budi gramzivost ili darežljivost. Bitno je kako sa njim baratamo, jer može biti i lek i otrov. A pošto je vrlo lako da postane otrov, zato je verovatno Buda i zabranio monasima da ga poseduju.
No ni mi laici ne bi trebalo da upadamo u drugu krajnost, i ponašamo se kao da je sve besplatno, da uzimamo sve zdravo za gotovo i preziremo novac. Sve što dobijemo, neko je uložio trud u to, da li radom, da li novcem. I najbolji način da uzvratimo jeste ne da mislimo kako je to što smo dobili palo s neba, već da ga tretiramo kao vredan dar i svoju zahvalnost iskažemo time što ćemo i mi nekom drugom omogućiti takav jedan dar. Tako širimo u ekonomiju darova o kojoj govore monasi, a ne ekonomiju trgovine gde svako gleda da da što manje, a dobije što više.
-
Haha plaća, to bi bilo ljepo vidit :D
Situacija je grozna tako da nemam posao, dvije godine sam radio sa starim bez place, samo da firma prezivi, ali svejedno nije dalo ploda.
Ajmo rec da je prosjecna placa 3500, 200kn mjesecno i ne izgleda puno. Ali recimo da 1200 ode na stan, jos malo na rezije, nesto na izlazak i ode 3500kn.
naravno sati, slazem se novac ne smije postat barijera. ali isto tako novac ne smije bit barijera pri pristupanju nekom drustvu.
mislim... razmisli o dhammi na dva momenta. kolika je, kakva je, sta sve obuhvaca. ako covjek trenutno nema tog novca, zar bi stvarno jedan bezvrjedan papir trebao stat izmedju njega i pravog zivota.
bas me zanima kako je u manastirima u tajlandu ili u budistickim zemljama. moze li se jednostavno doci i ostati?
-
Naravno, zato sam i govorio o davanju, a ne o trgovini. U manastirima u kojima sam bio sve je besplatno i možeš da ostaneš koliko hoćeš. Ali svestan si, da bi to bilo moguće, neko je morao da zalegne i zaradi za to. Otuda pokušavaš da dodaš na tu gomilu onako kako možeš. Ako nemaš novca, nije nikakav problem. Cepaš drva, pereš sudove i farbaš prozore. I ujedno se trudiš da sačuvaš u što boljem stanju ono što već postoji. A ne kao što se dogodilo u jednom manastiru, došla grupa na besplatan kurs, pa kad su odlazili neki od njih još pokupili i ćebad koja su im dali da se ogrnu da im ne bude hladno dok sede. :tuga
-
eh, znaci da niti malo svjesni nisu bili kad su odlazili. Toliko o tome :/
-
Nemaju srca :tuga
-
Ma nisu svesni da su sa tim ćebadima poneli još nešto, nešto što će ih jako boleti.
Ukrasti iz manastira je teška kamma... :tuga
-
SVE SE PLAĆA
U ljudskom svijetu (a drugog za nas ni nema) sve i uvijek se plaća - ali (zaista ne novcem nego) trudom, radom, znojem, brigom, razmišljanjem, težnjom, ponekad gubljenjem vremena, ponekad nervozom, ponekad a možda i češće, zadovoljstvom,... i tako dalje.
Pozdrav, srdačan
(čudnoj - forumaškoj - budističkolaičkoj - virtualnoj zajednici)
-
Bila mi je interesantna Aputtaka sutta (http://www.yu-budizam.com/canon/samyutta/sn03-019.html (http://www.yu-budizam.com/canon/samyutta/sn03-019.html)) u kojoj Buda govori da oni koji imaju bogatstvo treba da ga troše i uživaju u njemu, ali i da ga dele sa drugima, što je malo u suprotnosti sa našom tradicijom po tipu "u radiše svega biše, u štediše još i više". Dopalo mi se poređenje bogatstva sa bistrim jezerom iz koga niko ne pije vodu pa se ne obnavlja i postaje mutno i beskorisno.
Znači nije stramota imati i trošiti novac. Ovo me je podsetilo na vlasnika lanca drogerija DM, Geca Vernera, koji je svo svoje bogatstvo poklonio humanitarnim organizacijama uz obrazloženje da nije sramota biti bogat ali je sramota umreti bogat!
-
Buda nikad nije govorio da je sramota sticati svojim radom i biti imućan. Ono što je sramota je sažeo u pet pravila.
I zato je naravno važno kako trošimo svoj imetak. Negde je dao proporciju koliko delova na šta treba trošiti, ali i jedan deo ostaviti za ne daj bože, što se kaže. On je naravno bio sasvim pragmatičan. Jedino nekad anaš idealizam počne da izokreće stvari i da pravi veštačke konstrukcije, kao što je i ta da je sramota imati, da je siromaštvo samo po sebi neka vrlina.
-
i mene je ta vijest oduševila