Vec mi govori da si radim stetu jer kao koliko san prije uzivao u hrani sad si je uskracujem.
A ja gledam, 8 navecer jeo sam ujutro pahuljice u mlijeku i fetu kruva. I kao, u 8 sam ja malo i gladan ali zasto bi jeo sad kad idem u krevet za 2, 3 sata i mogu jednostavno ujutro jest za pocetak dana a ne trom u krevet.
Iman feeling da sam sa svima odrzava neke plitke veze u zivotu di sam humorom i laganom zajebancijom (ovo nije prosta rjec kad dalmatinac govori, jel'da? ) rjesavao vecinu stvari i bio kao vedro optimistican cak i kad sam pasivan. Sad kad pokusavam dublje stvari da radim onda me ljudi ne dozivljavaju. Nije da me smeta, nego je zanimljivo na sta sve mozes ljude naviknit