30. Vatthupama sutta (MN 7) – Poređenje sa tkaninomLink do sutte:
http://www.yu-budizam.com/canon/majjhima/mn007.htmlKratak sadržaj sutte Uz pomoć jednostavnog poređenja Buda ilustruje razliku između uprljanog uma i čistog uma.
Beleške o suttiZa ovu nedelju imamo na redu jednu suttu koja nije toliko duga, ali je krcata značenjem, sa više slojeva koje treba objasniti. Njena specijalna važnost je u tome što će nas upoznati sa posebnom grupom nečistoća uma koje se na paliju zovu upakilesa (može se prevesti kao "manje nečistoće u umu"). Njih je ukupno 16 na broju i čine klasičnu formulu u okviru budističke psihologije, formulu koja je kasnije bila inkorporirana i dalje razrađena u okviru theravadske abhidhamma književnosti. Ona je još i više bila razrađivana u okviru sarvastivada abhidhamme.
Sutta počinje Budinim poređenjem, po kojem je govor i dobio ime:
"Monasi, zamislite parče tkanine prljave i masne, a onda je bojilac potopi u jednu ili drugu boju za bojenje tkanine: plavu, žutu, crvenu ili ljubičastu. Ona će potom izgledati loše obojena i flekava. A zašto? Zbog nečistoća na tkanini. Isto tako, monasi, kada je um uprljan, može se očekivati da stigne na nesrećno odredište."
Nesrećno odredište (duggati) jeste preporađanje u tri stanja uskraćenosti – pakao, životinjsko carstvo i svet nesrećnih duhova. Poenta ovde je da kao što tkanina sa mnogo fleka izgleda loše, isto tako i um onoga ko ne sprovodi neku vrstu mentalnog treninga i ne pročišćuje svoj um vremenom postaje toliko uprljan da prirodno motiviše na štetne verbalne i telesne postupke, postupke koji su kršenje osnovnih principa morala. Takvi postupci kao loša karma donose, kada se za to steknu uslovi, i loše plodove, a među njima su i preporađanje na lošem mestu, na mestu patnje.
Buda zatim nastavlja sa kontraprimerom i sa čistom tkaninom, koja posle bojenja izgleda još lepše. Na isti način i onaj sa čistim umom može očekivati da se posle smrti preporodi na srećnom odredištu (sugati), odnosno u uzvišenom stanju, među ljudima (i to u srećnim okolnostima) i u nebeskim svetovima. No na ovom mestu srećno odredište ima šire značenje i uključuje i nibbanu.
U ovom poređenju krpa sa prljavštinom i masnim flekama na sebi predstavlja običan um. Ali ako bi taj običan um po svojoj prirodi sadržavao nečistoću, tada bi ih bilo nemoguće ukloniti, a da se ne uništi i sam um. No upravo suprotno, baš kao što kaže Buda u jednoj drugoj sutti, um je po prirodi čist i blistav, te biva uprljan nečistoćama koje dolaze izvan njega, spolja. I tako, iako su one nastajale i skupljale se u umu takoreći oduvek, uz pravilan trening one su bile, a i sada se mogu i uklanjati iz uma, prvo privremeno, tako da um dolazi u stanje privremene pročišćenosti, privremene blistavosti, što se postiže u stanjima zadubljenja, đhana. A onda, daljim razvijanjem i drugog uslova, a to je mudrost uvida, um biva razvijen do tačke prevazilaženja ovoga sveta, do stupnja uvida kojim se u korenu uklanjaju nečistoće i um postaje sličan tkanini koja je savršeno čista.
Zato, kada počinjemo proces praktikovanja Dhamme, naš um je sličan tkanini sa nečistoćama i masnim flekama. Kako vežbamo, postepeno, mi zapravo iz uma čistimo nečistoće do privremenog stupnja jasnoće i čistote. Uz takvu privremenu pročišćenost moguće je razviti mudrost koja će trajno ukloniti nečistoće u umu, tako da one više nikada ne mogu u njemu da se pojave.
Kad je ukazao na značaj pročišćavanja uma, Buda prelazi na logično pitanje: o kojim se to zapravo nečistoćama radi? I tu dolazimo do pomenute liste od 16 nečistoća uma (ćittassa upakkilesa). Odmah na početku treba reći da nije baš jednostavno precizno rastumačiti šta znači svaki od tih termina koje je koristio Buda. U njegovo vreme oni su sigurno bili u svakodnevnoj upotrebi, ali im se kasnije sa razvojem jezika značenje menjalo, tako da su kasniji komentatori već počeli da se unekoliko razilaze u njihovom tumačenju. Bilo kako bilo, pomenuta lista može da izgleda ovako:
1. Tvrdičluk i pohlepa (abhiđđhāvisamalobha): Škrtost je strepnja za i preterana vezanost za ono što nama pripada; pohlepa je žudnja za i vezanost za ono što još nije u našem posedu.
2. Mržnja (byāpāda): Odbojnost; komentari nabrajaju devet slučajeva mržnje.
3. Bes (kodha): Bes, ljutitost, srditost, naprasitost, iritiranost, osornost, svadljivost, oponiranje, otpor, nezadovoljstvo uma.
4. Ogorčenost (upanāha): Možda je "neprijateljstvo" bolji prevod; u prošlosti je bio bes, a kasnije je on prerastao u neprijateljstvo. To je gomilanje, trajanje i snaženje besa; bes koji se povremeno javljao, ali kako postajemo fiksirani na određenu osobu, on sve više obuzima um.
5. Nezahvalnost (makkha): To je nepoštovanje za uslugu koja nam je učinjena. U slučaju nezaređenih, ako je neko siromašan i neko mu pomogne da se malo podigne, a ovaj posle ne ceni tu uslugu, misleći: "Šta je on to tako veliko učinio za mene? Sve sam ja to sam postigao." U slučaju monaha, pošto postane poznat i poštovan, on ne ceni i ne poštuje poduku i savete koje su mu davali njegovi učitelji dok je još bio mlad monah.
6. Oholost, drskost (paḷāsa): Osećaj rivalstva (yugaggāhagāhī) koji nekoga ko želi da je učen obuzme, na primer, prema nekoj drugoj učenoj osobi, te pomisli: "Kakva je uopšte razlika između njega i mene?"; nadobudnost,
7. Zavist (issā): zavist, ljubomora koja se javlja zato što je neko drugi stekao imetak, ugled, poštovanje, naklonost ili obožavanje drugih ljudi.
8. Tvrdičluk (maććhariya): cicijašenje, škrtarenje, nespremnost da se ono što imamo deli sa drugima; škrtost u pogledu deljenja smeštaja, ličnih stvari, pohvala i Dhamme.
9. Obmana (māyā): Neko se loše ponaša telom, govorom i umom i da bi to sakrio, u njemu se javi loša želja: "Neka o tome drugi ništa ne saznaju!". Ovakvo obmanjivanje, sakrivanje, neodmerenost, iskvarenost, lukavstvo, prikrivanje, prećutkivanje itd. se naziva obmanom.
10. Prevara (sāṭheyya): Usko povezana sa prethodnom nečistoćom. Kad je neko je sklon prevari, varanju (kerāṭikabhāva = prevrtljivost). Komentari daju primer: "Prevarant je nalik 'dugoj ribi', za koju se kaže da svoj rep pokazuje ribama, a svoju glavu zmijama, te ih navodi na zaključak da je i ona jedna od njih. Tako se prevarant drugim lažno predstavlja, kako bi pomislili: 'On će biti naš prijatelj, naš dobrotvor i nikada nam neće okrenuti leđa. On nam je lojalan'."
11. Tvrdoglavost (thambha): Krutost, tvrdoća, svojeglavost, nepopustljivost. Takođe, biti nalik tvrdoj lopti koja je do kraja ispunjena vazduhom i nema bilo kakvu mekoću kad je pipnemo.
12. Rivalitet (sārambha): Ovaj kvalitet može biti dvojak, štetan i koristan. Štetan: laik vidi drugog čoveka svečano obučenog i sa raznim ukrasima, u njemu se odmah javlja misao da dvostruko nadmaši i zaseni tu osobu po broju ukrasa; monah čuje za nekoga ko je mnogo naučio o Dhammi ili o njoj nadahnuto govori i, usled zavisti, u njemu se odmah javi misao da dvostruko ili trostruko nadmaši tu osobu. Ali kada laik vidi drugoga kako daruje, pa iz želje za davanjem pomisli da bi i sam trebalo da dâ dva ili tri poklona ili kada monah vidi nekoga da uči jednu nikāyu i, bez imalo zavisti, već potpuno iz želje za učenjem, da bi trebalo da nauči dve nikāye, to je koristan rivalitet. No u sutti se misli na ovaj štetan.
13. Sujeta (māna): Uobraženost, uznesenost uma zbog socijalnog statusa itd. U komentarima se pominje tri generalna stava koji odslikavaju sujetu: ja sam bolji od drugih, ja sam isto tako dobar kao i drugi i ja sam gori od drugih (negativna uobraženost ili kompleks inferiornosti), mada je naravno naglasak uglavnom na ovom prvom slučaju.
14. Arogancija (atimāna): Kada imamo ekstremnu uznesenost uma, kada sujeta naraste do stepena da preziremo druge.
15. Taština (mada; dolazi od korena mad- koji znači "biti otrovan"): To je vrsta zatrovanosti koja se javlja na osnovu višeg socijalnog statusa, porodičnog porekla, obrazovanja itd. U suttama se govori o mladim ljudima koji bivaju "zatrovani" mladošću i nikada ne pomišljaju na starost, zdravim ljudima koji bivaju toliko "zatrovani" svojim zdravljem da nikada ne pomišljaju da se mogu razboleti ili onima koji su toliko "zatrovani" životom da nikada ne pomišljaju da će jednoga dana umreti.
16. Nepažljivost (pamāda). Dolazi iz istog korena kao i taština, s tim što prefiks "pa-" označava intenziviranje, pojačavanje. Dakle, reč je o još veće stupnju "zatrovanosti", kada dopuštamo umu da luta kud god mu je volja, neprekidno od jednog do drugog objekta želje za čulnim zadovoljstvima. Sem ovog uskog značenja, pamāda bi se mogla prevesti i šire kao dopuštanje da um bude savladan bilo kojim od ovih nečistoća, bez ulaganja bilo kakvog napora da se um izvežba i obuzda.
U pasusu 4 sutta dalje kaže: "Pošto zna da su tvrdičluk i pohlepa nečistoća koja prlja um, monah ih napušta. Pošto zna da je mržnja... nepažljivost nečistoća koja prlja um, monah je napušta."
O kakvom se ovde napuštanju radi? Ranije smo već govorili o različitim vrstama napuštanja i tabela koju smo tada analizirali se nalazi u lekciji 25 (
http://forum.yu-budizam.com/pali-kanon-grupa/25-cula-hatthipadopama-sutta-%28mn-27%29-deo-6/). Tada smo pominjali napuštanje kroz privremenu zamenu, napuštanje kroz potiskivanje putem zadubljenja, đhane, i napuštanje iskorenjivanjem. Komentar za Mađđhima nikāyu koji je napisao Buddhaghosa, pozivajući se na stare egzegetske izvore, kaže da napuštanje o kojem se ovde govori treba razumeti kao "napuštanje putem iskorenjivanja" (samuććhedappahana). Kao što znamo, na putu probuđenja postoje četiri stupnja (ulazak u tok, jednom povratnik, ne-povratnik i arahant) i komentator kaže da sutta ovde misli na monaha koji je na trećem stupnju. On je raskinuo pet nižih okova: verovanje u sopstvo, sumnju, vezivanje za rituale i pravila, okov čulne želje i na kraju besa, ali za sada nije u stanju da potpuno ukloni svih gore nabrojanih 16 nečistoća i to je odlika tek poslednjeg stupnja, arahanta. Na primer, sujeta ili nepažljivost bivaju iskorenjeni jedino na stupnju arahanta.
Prema komentarima, kompletna slika napuštanja šesnaest nečistoća je ova:
1. Putem "ulaska u tok" se napuštaju: nezahvalnost, oholost, zavist, tvrdičluk, obmana i prevara.
2. Putem "ne-povratnika" se napuštaju: mržnja, bes, ogorčenost i nepažljivost.
3. Putem arahanta se napuštaju: tvrdičluk i pohlepa, tvrdoglavost, rivalitet, sujeta, arogancija i taština.
"5. Kada monah zna da su tvrdičluk i pohlepa nečistoća koja prlja um i kada ih je napustio; kada monah zna da je bes... nepažljivost nečistoća koja prlja um i kad ju je napustio, on stiče ovakvo savršeno poverenje u Budu."
Ovde je važna sintagma "savršeno poverenje" (aveććappasāda) ili nepokolebljivo poverenje, koja na osnovu svog pali korena ukazuje na poverenje koje je nastalo na osnovu ličnog iskustva, na osnovu onoga što je doživljeno, što znači da je monah iskustveno proverio Budine tvrdnje i došao do zaključka da su one istinite, u skladu sa stvarnošću, te se otuda u njemu rađa poverenje.
Isto tako, na osnovu iskustva on stiče poverenje u Dhammu i Sanghu. Tako u pasusima 5-7 imamo čuvenu formulaciju kvaliteta Tri utočišta, koje se toliko često recituje u budističkim manastirima da bi ga ovde vredelo posebno navesti (a ne bi bilo loše ni zapamtiti pali verziju, kako bismo je mogli s vremena na vreme i odrecitovati):
Buda: Itipi so bhagavā arahaṃ sammāsambuddho viđđāćaraṇasampanno sugato lokavidū anuttaro purisadammasārathi satthā devamanussānaṃ buddho bhagavā'ti
Blaženi je usavršen, potpuno probuđen, obdaren znanjem i veštinom, uzvišen, znalac svetova, nenadmašni vodič onih kojima treba putokaz, učitelj božanskim i ljudskim bićima, prosvetljen, blažen.
Dhamma: Svākkhāto bhagavatā dhammo sandiṭṭhiko akāliko ehipassiko opaneyyiko paccattaṃ veditabbo viññūhī'ti
Ovu Dhammu je Blaženi dobro izložio, vidljiva je ovde i sada, večna, ohrabruje istraživanje, vodi ka samoistraživanju, kako bi je mudri doživeli svaki za sebe.
Sangha: Suppaṭipanno bhagavato sāvakasaṅgho, uđuppaṭipanno bhagavato sāvakasaṅgho, ñāyappaṭipanno bhagavato sāvakasaṅgho, sāmīćippaṭipanno bhagavato sāvakasaṅgho, yadidaṃ ćattāri purisayugāni, aṭṭha purisapuggalā. Esa bhagavato sāvakasaṅgho, āhuneyyo pāhuneyyo dakkhiṇeyyo añđalikaraṇīyo, anuttaraṃ puññakkhettaṃ lokassā'ti.
To su učenici Blaženog koji vežbaju ispravno, koji vežbaju na samima sebi, koji vežbaju pronicljivo, oni koji vežbaju neporočno, to su četiri para ljudi, osam vrsti plemenitih bića. To su učenici Blaženoga, dostojni darova, gostoprimstva, pohvala i poštovanja, oni su prilika za nenadmašnu dobrotu da nastane u ovom svetu.
[Nastaviće se krajem juna, posle posete Ađan ABhinanda
]
