AnandaPoslednjih 25 godina Budinog života Ananda je bio njegov verni lični pratilac i sekretar. Kada mu je ponuđno, prihvatio je to mesto pod uslovom da neće dobijati bilo kakvu posebnu hranu ili ogrtače zbog toga, ali da sa druge strane može da zamoli Budu da mu ponovi svako učenje koje je izložio a da Ananda nije bio prisutan. Inače, bio je veoma predusretljiv prema svim koji bi došli da vide Budu, tako što bi im sam odgovarao na pitanja ili tako što bi dogovorio da ih primi Buda. Jedino je u slučajevima kada je Buda bio bolestan ili suviše umoran, morao da ih odbije.
Kada se Buda približio kraju svog života, rekao je jednom Anandi: "Dugo si, Ananada, bio u društvu Tathagate, pokazivao prijateljsku ljubav telom, govorom i umom, bio na korist, svim srcem i bez ostatka" (DN 29). Inače Anand aje bio vrlo znatiželjan i kada bi se recimo Buda samo osvehnuo, on bi ga pitao koji je razlog za to.
Čak i pre njegovog probuđenja (iako je bio ušao u tok), Buda je ovako o njemu govorio: "Monasi, Ananda još uvek uči. Pa ipak, teško bi bilo naći nekoga ko mu je ravan po mudrosti" (AN 1:225). Buda ga je nabrajajući svoje najistaknutije učenike opisao kao "onoga ko je mnogo naučio... ima odličnu memoriju (satimant)... dobro ponašanje... odlučan je... posvećen" (AN 1:198-257).
Ananda je bio najomiljeniji učitelj monahinjama; često ih je podučavao i bio je zadužen da im redovno šalje druge monahe kao učitelje. Takođe je bio omiljen učitelj među nezaređenim sledbenicama. Često su ga zvali da uteši bolesne, pri čemu im on savetuje da vežbaju četiri temelja sabranosti (SN 47:29-30).
Na prvom budističkom saboru, tri meseca posle Budine smrti, Anandu su pozvali da odrecituje sve govore koje je čuo od Bude. No da bi do početka sabora postao probuđen kao što su to bili svi ostali učesnici, uložio je dodatni napor i u noći pre nego što je počeo sabor postao je arahant (Vinaya 2:284-6). Smatra se da su početne reči u mnogim suttama, "Ovako sam čuo", zapravo reči Ananade kojima je on počinjao svoje recitovanje na prvom saboru.