SUDBINA SE BIRAPadao je sneg (zimi je to jedna jako normalna pojava!). Vreme je bilo tiho i spokojno…nije bilo vetra, a bele paperjaste pahuljice lagano su lebdele u svom čudnovatom plesu, postepeno se približavajući ka zemlji.
Dve pahuljice, leteći jedna pored druge, rešiše da započnu razgovor. Od straha da se ne izgube iz vida, uhvatiše se za ruke i jedna od njih veselo progovori:
- “Kako je lepo leteti i uživati u letu!”
- “Mi ne letimo, mi prosto padamo.” – tužnim glasom odgovori druga.
- “Uskoro ćemo se sresti sa zemljom i pretvoriti se u beli paperjasti pokrivač!” – nastavi veselim tonom prva.
- “Ne! Mi letimo u susret smrti, a na zemlji će nas samo gaziti.” – prigovori druga.
- “Postaćemo potočić i krenuti ka moru. Živećemo večno!” – uzvrati radosno prva pahuljica.
- “Ne, već ćemo se istopiti i iščeznuti zauvek.” – zaključi druga.
Tu dve pahuljice završiše svoj razgovor i odvojiše svoje ruke.
…
i svaka od njih poleti baš ka onoj sudbini koju je sama sebi izabrala.
