Budistička umetnost

[Sati]

Da li znate šta je thanka ili thangka?



To je slika na svili, veoma popularna u tibetanskom budizmu, a na kojoj je obično prikazano neko budističko božanstvo, čuvena scena iz budističke istorije ili neka vrsta mandale. Thanke obično dugo traju i zadržavaju svežinu boja, ali ih je potrebno čuvati na suvom mestu, gde vlaga neće uticati na kvalitet svile. Nekada se nazivaju i oslikanim svicima.

Prvobitno su thanke bile popularne među putujućim monasima, zato što je takve svitke bilo lako saviti u rolnu i prenositi od manastira do manastira. Pri tome su tanke služile kao nastavno sredstvo, prikazujući život Budin, bodhisatve, božanstva ili uticajne lame. Tako thanka ima nekoliko funkcija. Može se koristiti za podučavanje kada je na njoj scena iz Budinog života, kada opisuje istorijske događaje u vezi sa značajnim lamama ili kad prepričava mitove povezane sa nekim božanstvom.

Kao neka vrsta "ikone" služi tokom rituala ili ceremonije, kada često predstavlja medijum putem kojeg se upućuju molitve ili zahtevi. Sve u svemu, i to je možda najvažnije, ovaj oblik religijske umetnosti se koristi i kao meditativna tehnika, kako bi nas vodio dalje na putu ka probuđenju. Sledbenici vađrajane koriste thanku sa prikazom svog yidama ili meditativnog božanstva kao vodič, vizualizujući sebe kao to božanstvo i time izgrađuju u sebi Budine kvalitete.

Ako vas zanima kako se prave thanke, pogledajte ovaj kratak dokumentarni film

Buddhist thangka making

[Sati]

A sada evo i nekoliko primera thanki:

1. Prikaz priča iz Đataka, XVIII-XIX vek, Butan




2. Guru Nyima Ozer, kraj XIX veka, Butan




3. Milarepa (1052-1135), kraj XIX veka - početak XX veka, Butan




4. Mandala, XIX vek, Butan




5. Mandala boginje Vađravarahi, XIV vek, Tibet




6. Vađradhatu mandala, XIX vek, Tibet

[Acko]

Meni su ove tanke stvarno prelijepe, ne znam šta bih još na to dodao. 

[Sati]

Avganistan: Kopali bakar, iskopali budistički manastir star 2.600 godina

Kineska kompanija “Čajna metalurdžik grup.co.” koja je počela da kopa do
sada neeksploatisani rudnik bakra u mestu Mes Anjak, u avganistanskoj istočnoj
pokrajini Logar, nehotice je iskopala spektakularno areheološko otkriće:
mnoštvo Budinih statua i ostatke budističkog manastira koji je svoj procvat
doživljavao pre oko oko 2600 godina.

cela vest:
http://www.blic.rs/Vesti/Svet/217570/Avganistan-Kopali-bakar-iskopali-budisticki\
-manastir-star-2600-godina

PS. autori vesti su u odusevljenju malo preterali, tako da manastir sigurno nije star 2600 godina, vec verovatno oko 2000 godina. Sve u svemu, star je 

[Bodhisattva Mahadeva]

Web stranica americke umjetnice koja radi prekrasne tradicionalne tibetske thangke: http://www.silkthangka.com/ Vrijedi pogledati, kao i kratki video o tehnici izrade.

[oblica]

''Umetnost (kalā) je upotreba mašte da se ulepšaju stvari ili da se dočaraju ideje i osećanja kroz slikarstvo,
crtanje i skulpturu. Buda je imao malo toga da kaže o umetnosti, ali je očigledno video njezinu vrednost, jer je
dopuštao monasima i monahinjama da ulepšavaju manastire bojeći ih različitim bojama i dekorišući ih floralnim ili
geometrijskim ornamentima (Vin. II,117). U delu Mahāvastu nalazi se debata u vidu priče o tome šta je najveće -
- vlast, umetnost, inteligencija, fizička lepota ili zasluga za učinjeno dobro delo. Na kraju priče je odlučeno da je
zasluga najveća među tih pet stvari. Kako se budizam širio u vekovima posle Budine smrti, njegovo učenje dalo je
podsticaj svim umetnostima -- slikarstvu, vajarstvu, poeziji, drami i u manjoj meri muzici - i nadahnulo nastanak
umetničkih dela velike i trajne vrednosti. U poslednjih nekoliko vekova kreativnost budističkih umetnika kao da je
stagnirala i većina njihovih najboljih dela nije mnogo više od dobre kopije ranijih umetničkih formi.''
 
Dhammika

[oblica]

 
 
Hram napravljen od 1,5 miliona pivskih flaša.
 
 
(nemoj da mi je neko rekao da ovo nije umetnost... )

[Sati]

Dobih jutros ove četiri fotke iz Ashmolean Museum of Art & Archaeology u Oxfordu,
pa rekoh šteta da ne podelim sa vama   

[Aparigraha]

Sa Ven. Dhammikom na celu u stilu biti ili ne biti

[Sati]

[Sati]

Bhante Dhammika izgleda baš voli muzeje i umetnost, jer kako je napisao u svom pismu "kvalitet umetnosti ne samo da je indikator duhovne dubine autora, već isto tako i može da produbi i ojača duhovnost u nama",
Zato evo još nekih fotografija koje je poslao 

[Sati]

[Sati]

Budistička zvona

Zvona (gandi) i gongovi (kamsa) jesu metalni objekti i udarac u njih proizvodi buku. Dok je zvono iznutra šuplje, gong je ravna ploča. Govoreći o strpljenju i neuzvraćanju na napade, Buda je od nas tražio d abudemo poput naprslog gonga (kamsa upahato) koje ne proizvodi zvuk kad ga udarimo (Dhp.134). Posle Budine smrti, manastiri u Indiji i drugde širom budističkog sveta koristili su zvona ili bubnjeve (bheri) da označe početak različiti monaških aktivnosti. Pali komentari pominju das u neki manastiri na Šri Lanki imali nekakve mehaničke sprave (yamayanta) koje bi zazvonile u određeno vreme. Spisi po imenu Ghantastotra (2–3. vek), koji se pripisuje  Asvaghosi, jeste himna manastirskom zvonu “koje doziva monahe na meditaciju kao što majka doziva svoju decu”. Kineski, korejski i japanski manastiri često imaju drvena zvona, čijim se udaranjem daje ritam tokom recitovanja. Ta zvona imaju na sebi izrezbarena dva stvorenja u obliku ribe ili zmaja i zovu se “drvena riba” (kineski muyu). Najveće zvono na svetu koje je i danas u upotrebi jeste Mingun zvono izliveno u Burmi 1808. Godine, teško 90 tona.



Još jedno ogromno “budističko” zvono visi u Da Tzong hramu u Pekingu. Zovu ga Veliko Yongle zvono i napravljeno je početkom XV veka, a teži 46 tona. Po spoljašnjoj strain mu je izgravirana sutra (mislim da je Saddharmpundarika sutra) sa ukupno 230.000 znakova. Kada sam bio u Pekingu 1984. Godine vozao sam se biciklom po gradu (sasvim moguće, jer nije bilo toliko vozila) pokušavajuži da pronađem ovaj hram. Nekoga sam u hotelu zamolio da mi na kineskom napiše ime hrama na parčetu papira, tako da ga lakše pronađem. I kao što biva, zaista sam ima problem da nađem hram, ali sam imao još većiproblem da nađem bilo koga ko bi me mogao uputiti. Svako kome bih prišao bi ili okrenuo glavu na drugu stranu ili bi počeo da mi maše ispred nosa, što je uobičajeni kineski način da nekom kažete “Ne!” ili “Gubi se!” Nisu hteli ni da pogledaju moje parče papira – toliko su se u to vreme Kinezi plašili svakog kontakta sa onima koje je njihova vlada nazivala “stranim prijateljima”. Posle pola dana pedalanja po gradu i bezbroj odbijanja i ignorisanja, odustao sam i krenuo natrag ka hotelu. Posle deset minuta obreo sam se pravo ispred hrama. Ali moja radost je bila kratkog veka. Dok sam prilazio glavnoj kapiji, video sam čuvara kako sedi – i znao sam, tačno sam znao. Svako ko je u Kini bio na bilo kojem mestu gde se donosi nekakva odluka ponašao se sasvim službeno i osorno, a pošto su poslednji odblesci komunističkog idealizma još bili vidljivi, čak ni podmićivanje nije moglo da pomogne.  Danas mi prijatelji kažu d aje upravo to jedino što može da pomogne. Stari dobri kapitalizam! Priđoh čuvaru prikladno skrušen i s osmehom, na šta mi on uputi jedan kiseo izraz lice, zareža na mene i nastavi da čita novine. Iza eme njegovih leđa mogao sam da vidim veliko zvono kako visi u dvorani prekoputa dvorišta. Toliko sam s eradovao što su videti taj zanimljiv objekat i uložio sam pola dana dag a nađem. Onda se odlučih za drugačiju strategiju. Izvadih sav novac koji sam imao i počeh da premeštam novčanice iz ruke u ruku, povremeno bacajući pogled ka čuvaru. Bez reakcije sa druge strane. Za sve to vreme razni lokalci su ulazili i izlazili iz hrama. Tako nikad anisam uspeo da vidim Veliko Yongle zvono. Ali umesto toga evo njegova slika.

[Sati]

Veliki Buda iz Nare



Najveći bronzani kip na svetu smešten je u najvećoj drvenoj zgradi na svetu. Rad na Budinom kipu počeo je 743. godine po naredbi japanskog cara i završen je 752. Statua je visoka 15 metara i teži 380 tona. Nije načinjena od bronzanih ploča kao na primer Kip slobode u Njujorku, već je izlivena. Ni dan danas nije baš jasno kako je to izvedeno, ali mora da je zahtevalo neverovatno preciznu tehnološku pripremu i ogormnu veštinu. Hram u kojem je Budin kip smešten, a i sam kip pretrpeli su oštećenja u požarima više puta. A zabeleženo je da je 855. godine Budina glava otpala, da bi ubrzo opet bila postavljena na svoje mesto.

Ovde je i jedan zanimljiv video o tome kako je napravljen veliki Buda

Historic Monuments of Ancient Nara




 

[oblica]