03 Bhayabherava sutta (MN 4)

[Sati]

Bhayabherava sutta (MN 4) -- Govor o strahu i strepnji
http://www.yu-budizam.com/canon/majjhima/mn004.html

Kratak sadržaj sutte

U ovoj sutti Buda se zapravo nadovezuje na vreme opisano u prethodno obrađivanom govoru, Ariyapariyesana sutti, kada je napustio Ālāra Kālāmu i Udaka Rāmaputu i lutajući zemljom Magadhom naišao na pogodno mesto i odlučio da sam uloži napor kako bi stigao do cilja. Tako opisuje sledeći korak koji je načinio, a to je ona istorijska noć koju je probdeo sedeći pod bodhi drvetom i u kojoj je stekao tri znanja (o svojim prošlim životima, o delovanju zakona kamme i o četiri plemenite istine), koja su ga i učinila probuđenim za istinu ovoga sveta. Ova sutta je, između ostalog, Budina pohvala samoći i važnosti koju ona ima u našem duhovnom razvoju.

Beleške o sutti

Braman po imenu Đānussoni dolazi do Bude i započinje razgovor o tome da li Buda svojim saputnicima u asketskom životu služi kao predvodnik, pomagač, nadahnuće i uzor. Kad Buda odgovori potvrdno, Đānussoni nastavlja kako mora biti teško živeti sam u šumi, na pustom mestu, osamljen. Buda mu daje za pravo i kaže da se i sam tako osećao pre nego što je postigao prosvetljenje.

Tako je on u gustim šumama (ili džungli?) severne Indije praktikovao različite asketske vežbe. Jedna od njih je da namerno sebe stavlja u situacije koje izazivaju strah i zebnju. Tako bi budan provodio noći mladog ili punog Meseca, kada po narodnom verovanju izlaze razni demoni i duhovi da love one koji borave po šumama. Kako bi savladao strah, sebe je vežbao tako da i kada se strah i užas jave, on je snagom duha ostajao u onom položaju u kojem je do tada bio, stojećem, sedećem, hodajućem ili ležećem sve dok taj strah ne bi minuo.

[8-18] Dalje, Buda govori o uzrocima tog straha, a to su razne mentalne nečistoće koje u svom umu nosimo. Svom sagovorniku on kaže: „Šume zavode duh monaha koji nije ustaljen u zadubljenju“ i „Nepročišćenost življenja u monasima i bramanima izaziva nepovoljna stanja straha i užasa“. Dalje Buda nabraja koja su to sve nepovoljna stanja uma, a koja treba prevazići da bi boravak duboko u šumi bio plodonosan:

žudnja i požuda
zlovolja i mržnje
tupost i tromost
nespokojstvo i uznemirenost
neizvesnost i sumnja
hvaljenje sebe i podcenjivanje drugih
sklonost panici i strahu
žudnja za dobitkom, poklonima i slavom
lenjost i odsustvo upornosti
zbunjenost i nepažnja
odsustvo koncentracije

Vrlo lepa lista

[22] Na drugoj strani, Buda nabraja duhovne kvalitete koji su ključni za postizanje probuđenja: energija (viriya), svesnost (sati) i koncentracija (samādhi).

Pošto je razvio takve kvalitete vežbajući u šumi, u osami, u pasusima koji slede [23-33] Buda opisuje svoje sedenje pod bodhi drvetom, ulazak u četiri zadubljenja (đhāna) i koja je znanja zadobio pri tome: znanje o svojim prošlim životima, znanje o umiranju i ponovnom rađanju bića (zakon kamme) i znanje o razaranju mentalnih nečistoća (āsava).

Kasnija komentarska literatura je ovu epizodu Budinog prosvetljenja razvila u grandioznu sliku epskih razmera, u dobro poznatu priču o Mari koji iskušava Budu, prvo da ga zavede čulnim zadovoljstvima (šalje mu svoje tri kćeri, koje se vrlo simbolično zovu Taṇhā, Aratī i Ragā, odnosno Žudnja, Nezadovoljstvo i Požuda), a zatim, kada mu se plan izjalovi, pokušava da ga zastraši olujama i svojom demonskom vojskom. Vojska odapinje kišu strela na Budu (ali se one kada dođu blizu njega, pod uticajem Budine bezgranične ljubavi, pretvaraju u kišu cvetova). Videći da ni na koji način ne može da poremeti Budin mir, Mara na kraju dovodi u pitanje i samo pravo Budino da uopšte sedi na mestu na kojem je. Na to Buda odgovara da je stekao pravo time što je do kraja razvio sve vrline neophodne za probuđenje i time otvorio i čitavom čovečanstvu put ka Besmrtnom. Mara mu ne veruje i pita ga ima li ikakvog svedoka za svoju tvrdnju. Buda tada desnom rukom dodirne zemlju (ovo je čuvena Bhumisparsa mudra, položaj koji se može videti na mnogim Budinim kipovima). Na taj dodir čitava zemlja se uz potmuli tutanj zatresla u znak potvrde. I tog trenutka se Marina armija razbeža u panici.

Zanimljivo je uočiti da Mara (Zli, Smrt), onaj koji iskušava, nije isti kao Satana u hrišćanstvu, jer ne nastoji da ljude po svaku cenu odvede u pakao, već mu je glavni cilj da ih obeshrabri da tragaju za posvetljenjem i da ostanu u krugu preporađanja, dakle unutar njegovog domašaja. Čak ih navodi i da čine dobro, kako bi otišli makar na nebo i time odložili probuđenje. Zanimljivo je, takođe, da se čuveno bodhi drvo, pod kojim je navodno Buda sedeo u noći prosvetljenja, ne pominje u suttama, već samo u kasnijim komentarima.

[23-27] I tako, Buda ostaje sam na bojnom polju, ali ga čeka još jedan, poslednji napor koji treba uložiti. Ulazeći u sve suptilnija stanja koncentracije, stiže na prag probuđenja:

„Kada je um postao tako skoncentrisan, pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće (upakkilesa), gibak, prilagodljiv, postojan i nepokolebljiv“, on je spreman da se okrene ka trima direktnim znanjima do kojih Buda dolazi:

1. znanje o svojim prošlim životima (pubbe-nivāsānussati-ñāṇa – doslovno, o „prošlim boravištima“)
2. znanje o umiranju i ponovnom rađanju bića (cutūpapātañāṇa) u skladu sa njihovim delima (kamma)
3. znanje o razaranju mentalnih nečistoća (khayañāṇa)

„Videh, kao da mi je pred očima: "Ovo je patnja... Ovo je nastanak patnje... Ovo je prestanak patnje... Ovo je put koji vodi do okončanja patnje... Postoje mentalne nečistoće... Ovo je nastanak mentalnih nečistoća... Ovo je prestanak mentalnih nečistoća... Ovo je put koji vodi do prestanka mentalnih nečistoća.“

To će biti četiri plemenite istine koje će kasnije, u Sarnathu, saopštiti petorici asketa u svom prvom govoru Dhammcakkappavattana sutta.

Praksa

Pokušaj da osvestiš koje situacije u svakodnevnom životu izazivaju strah i nelagodu u tebi. Da li njihove uzroke vidiš izvan sebe ili u sebi? Na koji način te ta osećanja ometaju da učiniš nešto korisno za tebe ili druge? Vežbaj da uočiš strah i nelagodu kad se jave i da ostaneš sa njima, nastavljajući da radiš to što u tom trenutku radiš, umesto da te parališu. Posmatraj da li su taj strah i nelagoda konstantni ili posle izvesnog vremena slabe i nestaju.

[Vladimir Simović]

Pa sam naziv sute kaze da govori o strahu i strepnji bramana koji se je spremao da ostavi dotadasnji zivot i upusti se u osamu....medjutim, i sam nije bio siguran da li je to pravi korak, pa se je konsultovao sa Blazenim. Blazeni koristi tu priliku, njegovu patnju (strah i strepnju), koja nastaje iz vezanosti za svet da pokaze ceo put kojim je prosao do svoga prosvetljenja. On sam kaze da sa strahom i strepnjom kao nasim partnerima u putu nigde necemo stici ako budemo zavedeni njima. Ali, u 20-tom stihu i on sam pominje da je imao prilike da se na svom putu susretne sa strahom i strepnjom. Veoma brzo on iznalazi resenje za tu prepreku koja se sastoji u tome da se ne treba boriti protiv straha i strepnje (kao i bilo koje druge emocije ili osecaja koji se javljaju) vec treba posmatrati njihov dolazak, njihov hod, njihove korake i kako odlaze. Takodje kaze, da ne treba bezati od problema ("kad bi me strah i strepnja zaokupili za vreme meditacije u hodu, ne bih se zaustavio, seo ili legao. Nastavio bih meditaciju u hodu sve dok ne bih savladao taj strah i strepnju") vec ga treba resavati na mestu.
U 3. stihu on govori o koncentraciji ali licno smatram da se ne odnosi na koncentraciju vec na sabranu paznju jer sam elemenat koncetracije je tek sesti na listi faktora prosvetljenja a na ovom stadijumu o kom u tom trenutku prica, on je tek neko ko ulazi u tok.
Od 4. do 20. stiha naslucuju se 5 pravila morala kao sastavni i nezbezni deo naseg vezbanja na putu i takodje se pominje oslobadjanje od okova a pretpostavljam da se najvise odnosi na zudnju, odbojnost i neznanje kao nacin da se udje u tok posle cega bi boravak u osami bio izvodjiv bez nekih vecih problema.
Od 21. do 27 stiha zvuci malo narcisoidno...heheheh!!! On objasnjava bramanu da on jeste taj koji treba da bude sledjen jer je on dostigao prosvetljenje. U nastavku objasnjava kroz koje sve stupnjeve (4 stupnja) zadubljenja je prosao do nije stigao do prosvetljenja.
Posto je prosvetljen, prica o svojim proslim zivotima. Ono sto me zbunjuje, to je njegov govor o uzroku i posledici, o kammi. On pominje Bozanski vid, vid koji je iznad vida obicnog coveka i govori o zivotu u paklu i zivotu na nebu. Po mom vidjenju, tako nesto ne bih bilo realno a samim tim mi vec odlazimo u hriscanstvo. Ne znam da li ovaj pakao i nebo treba bukvalno da se shvate jer licno mislim da van ovog nama vidljivog sveta, drugi ne postoji. Ponovno rodjenje moze biti ovde na zemlji u nekom obliku zivota ili ako smo postigli nibbanu, onda do ponovnog rodjenja nece ni doci. Ostacemo jedno sa tom univerzalnom energijom. To je barem moje vidjenje cele price oko ponovnog rodjenja.
U 31. stihu vidimo nastanak 4 plemenite istine.
Na kraju u 34. stihu, vidimo razlog zasto nije ostao u nibbani vec se je vratio nazad, kako bi pomogao i drugima i prosirio ucenje.

[oblica]

Možda je Buda upotrebljavao termine ’’Božanski vid’’, ’’raj’’, ’’pakao’’ i sl. zato što se obraćao bramanu. Sam termin/reč/ nije toliko bitan, koliko ono što neko pod tim terminom podrazumeva.
Znao je kome se obraća, kakvi su pogledi na svet/verovanja sagovornika, pa je odlučio da mu odgovori na pitanje tako da ga sagovornik razume.
?
Pretpostavka..

Praksa:
''Pokušaj da osvestiš koje situacije u svakodnevnom životu izazivaju strah i nelagodu u tebi. Da li njihove uzroke vidiš izvan sebe ili u sebi? Na koji način te ta osećanja ometaju da učiniš nešto korisno za tebe ili druge? Vežbaj da uočiš strah i nelagodu kad se jave i da ostaneš sa njima, nastavljajući da radiš to što u tom trenutku radiš, umesto da te parališu. Posmatraj da li su taj strah i nelagoda konstantni ili posle izvesnog vremena slabe i nestaju.''

Uopšteno – stah i nelagodu u meni izaziva nepoznato.
Uzroke vidim u sebi. U svojim čuvenim pitanjima ’’šta mi je sada?’’, ’’hoću li ja ovo moći?’’, ’’šta ako pogrešim?’’...
Poslednjih par godina sam bila potpuno ometena strahom. Do te mere da više nisam mogla da obavljam svoj posao kako treba. Nisam mogla da se posvetim ni sebi ni svojoj porodici.

Kada nas obuzme strah, možemo ga privremeno otkloniti time što ćemo promeniti položaj tela, mesto na kome se nalazimo ili izbegavanjem obaveze.
Privremeno, jer će se pojaviti ponovo na nekom drugom mestu/u drugom položaju/u sledećoj prilici kada je potrebno poneti odgovornost. I tako će se širiti, sve dok više ne bude ni mesta ni položaja u kome smo bezbedni. Dok ne bude ni jedne obaveze koju smo u stanju da ispunimo.
(Ovde dodajem strah od odgovornosti zato što je to moj lični strah.
A možda zato i u Bramanovom pitanju upućenom Budi ’’ Uzimaju li oni učitelja Gotamu kao primer?’’ vidim tu vrstu straha.)
Ne reagovati kada se strah javi, veoma je teško.
Navika da reagujemo je veoma jaka. Reakcija je toliko brza, da ju je teško uočiti.
To je valjda jedna od onih duboko ukorenjenih navika koje nazivamo instinktom (instinktivnom reakcijom).

[Sati]

Mindfulness: "Posto je prosvetljen, prica o svojim proslim zivotima. Ono sto me zbunjuje, to je njegov govor o uzroku i posledici, o kammi. On pominje Bozanski vid, vid koji je iznad vida obicnog coveka i govori o zivotu u paklu i zivotu na nebu. Po mom vidjenju, tako nesto ne bih bilo realno a samim tim mi vec odlazimo u hriscanstvo. Ne znam da li ovaj pakao i nebo treba bukvalno da se shvate jer licno mislim da van ovog nama vidljivog sveta, drugi ne postoji. Ponovno rodjenje moze biti ovde na zemlji u nekom obliku zivota ili ako smo postigli nibbanu, onda do ponovnog rodjenja nece ni doci. Ostacemo jedno sa tom univerzalnom energijom. To je barem moje vidjenje cele price oko ponovnog rodjenja."

Božanski vid je prevod pali termina dibba-cakkhu, jednog od 6 viših moći (abhiñña) koje se stiču meditacijom.

Pali reč „dibba“ je srodna sa reči „divya“ u vedskom sanskritu, odakle je došla i reč „deva“ = božanstvo. Takođe iz nje je izvedena i grčko „theos“ i latinsko „deus“ i „divinus“ = ono što pripada bogu.

Razumem šta te buni, jer budizam ne mari mnogo za bogove, ali ovde je božanski upotrebljeno u smislu sposobnosti vidovitosti, kako bismo je mi nazvali, a koja nije dostupna običnom ljudskom biću. Možda bi „dibba-cakkhu“ moglo da se bolje prevede i sa „duhovno oko“, ne znam. Šta ostali misle?

Slično je i sa „paklom“ i „rajem“.
Budizam govori generalno o dva puta za neprobuđene posle smrti:povoljnom i nepovoljnom, sa manje i sa više patnje.
Onaj nepovoljni Buda u ovoj sutti, a i na mnogim drugim mestima u Kanonu, opisuje sa četiri termina:
apāya, duggati, vinipāta, niraya
što je prevedeno sa „svet oskudice, loše odredište, niži svetovi, pakao“.
Dakle problematična je reč „niraya“. I meni smeta prizvuk reči „pakao“ koji dobija kad imamo u vidu korišćenje u hrišćanskom kontekstu. Jer tamo ima značenje kazne za greh i nečeg večnog. Zato je možda bolje prevesti je sa „čistilište“, kao što to radi Dhammika, jer time ukazujemo na privremeni karakter tog stanja.

Reč „raj“ nije upotrebljena u prevodu.
U pali tekstu imamo „sugati, sagga loka“, a u prevodu „dobro odredište, nebo“.
Rečnik kaže:
Sagga [vedsko svarga, svar+ga] 1. nebo, sledeći svet, popularno zamišljan kao mesto sreće i dugog života.

Ako neko ima neku bolju alternativu „nebu“, možemo je naravno razmotriti.

Sve u svemu, kao što je Kojica lepo primetila, imamo reči, ali je važan njihov sadržaj. I upravo zato i imamo Pali kanon grupu da taj sadržaj što bolje zajednički razmotrimo.

[Sati]

sortiranje