"Saṃsāra je pāḷi reč koja doslovno znači "večno lutanje" i odnosi se na proces preporađanja - što znači roditi se, umreti i ponovo se roditi. Ovaj uznemirujući, zamoran proces večnog ponavljanja nastavlja se sve dok se ne dostigne nirvāṇa, a to je i čitav cilj, raison d’ etre budizma."
E sad se zapravo postavlja pitanje, šta se sa nama događa posle smrti?
Postoje koliko ja vidim tri opcije:
1. materijalistička; smrt je kraj svega i nju ništa ne nadživljuje.
2. spiritualna: samo jednom umiremo i duša kao neuništivi deo našeg bića nadživljava smrt i nastavlja da postoji večno.
3. budistička: proces bivanja koji je odgovoran za držanje na okupu pet sastojaka bića, posle njihovog razlaganja, posle smrti njegovog fizičkog nosioca, tj. tela, rezultira novim sklopom, novim bićem. I tako u beskraj, sve do probuđenja i zaustavljanja tog proces nastajanja.
Mislim da na stupnju na kojem smo verovatno svi mi koji čitamo ovaj forum, ne možemo sa sigurnošću reći da je ijedna od ovih opcija tačna. Možemo ih uzeti jedino kao radnu hipotezu i u skladu sa njima se ponašati. Što ljudi zapravo i čine. Oni koji usvoje opciju 1 su danas poznati kao recimo "kontroverzni biznismeni"
Opciju 2 i 3 odabiraju oni koji smatraju da postoji i nešto više od puke materije. I onda se u skladu sa tom hipotezom i ponašaju. Zajedničko im je da sebe usavršavaju u moralnom pogledu i smatraju da će time ili "zaslužiti" večnu sreću posle smrti, koju će im osigurati bog kojem se mole, ili da će sopstvenim naporom, po nužnosti prirodnog zakona, sebe dovesti do tačke uvida u stvarnost na kojoj više nisu u domašaju patnji koje su ih do tada mučile.
Sve u svemu, na svakom od nas je da se odluče za jednu od ponuđenih opcija i to pre svega na osnovu intuicije, a ne logičkog zaključivanja. Takođe, mogu da eksperimentišu sa svakom od njih neko vreme i vide koje rezultate sa njom postižu, da li im se patnja uvećava ili smanjuje.
No, pošto je to sve tako kako jeste, mislim da se ne treba previše baviti onim šta će biti posle smrti, dok nam sadašnji život prolazi ispred nosa. Po meni je mnogo mudrije pročišćavati um i srce sada i ovde, a trenutak smrti će doći i tako i tako, pa ćemo sigurno imati priliku da promerimo koja je hipoteza tačna. Odnosno, hipotezu tri bi trebalo da smo već u stanju da potvrdimo ili opovrgnemo na osnovu ličnog iskustva, ali nažalost ne sećamo se svojih prošlih života. No zato, kažu, postoje ljudi koji se tih života sećaju. Neki su do toga stigli spontano, drugi meditacijom. Ali verovatno i za jedne i za druge nema dileme da je opcija 3 pravi odgovor na pitanje života posle smrti.
Za nas ostale bih preporučio stav "radne hipoteze"
Sve u svemu, ovako je Buda u čuvenoj Kalama sutti izneo četiri podstreka za naše vežbanje, bez obzira koja od navedenih opcija je tačna:
"Sledbenik Plemenitih, Kālāme, čiji je um na ovakav način oslobođen neprijateljstva, oslobođen zle namere, neuprljan i čist, nalazi ovde i sada četiri podstreka:
"Pretpostavimo da postoji drugi svet i da postoji plod, rezultat dobrih ili loših dela. Tada je moguće da ću se posle sloma tela, posle smrti, preporoditi na srećnom odredištu, u nebeskom svetu". To mu je prvi podstrek.
"Pretpostavimo da ne postoji drugi svet i da ne postoji plod, niti rezultat dobrih ili loših dela. Tada ja ovde i sada. u ovome svetu, živim srećan, daleko od neprijateljstva i zle namere." To mu je drugi podstrek.
"Pretpostavimo da posledice zadese onoga ko počini zlo. Ja, međutim, ne mislim bilo kome da nanesem zlo. Pa kako će onda posledice zadesiti mene koji ne činim zlo?" To mu je treći podstrek.
"Pretpostavimo da posledice ne zadese onoga ko počini zlo. Tada sam ja, ovde i sada, pročišćen u oba pogleda" [zato što niti čini zlo, niti će ga zlo zadesiti ]. To mu je četvrti podstrek.