Kālāma sutta (AN 3:65) -- Govor KalamamaKratak sadržaj sutteLutajući zemljom Kosalom, Buda praćem velikom grupom monaha stiže u Kesaputtu, grad koji nastanjuju pripadnici plemena Kalama. Grad je ujedno i važna raskrsnica puteva u koju navraćaju i mnogi drugi putujući askete i učitelji, koristeći priliku da Kalamama iznesu svoje učenje. I, prirodno, Kalame su zbunjeni, jer svaki od tih učitelja na pitanje: „Koje je najbolje učenje?“ odgovara: „Moje.“ Kada Budi iznesu svoje sumnje, Buda im izlaže svoju „pohvalu slobodnom istraživanju i zdravom razumu“, govor koji je verovatno jedinstven u istoriji religija po svojoj nedogmatičnosti i oslanjanju na razumsko zaključivanje, umesto slepog verovanja.
Beleške o suttiPošto smo se do sada bavili onim delom Budinog života koji je prethodio probuđenju, sada prelazimo na period koji mu je sledio, kada je odlučio da postane lutajući asketa i ide od grada do grada, do sela do sela severne Indije i izlaže istinu koju je ugledao svakome ko je bio zainteresovan. Vremenom je to novo učenje pridobijalo sve više pristalica, a Buda izbijao na glas kao veš govornik, učitelj sposoban da svoje izlaganje uvek prilagodi sposobnosti razumevanja onih koji su ga slušali.
U ovom drugom delu našeg zajedničkog kursa pokušaćemo da dublje razumemo Budinu poruku, Dhammu. Za to je pre svega vrlo važno kako toj poruci prilazimo. I upravo o tom prilazu govori čuvena Kalama sutta. Ona je bila izgovorena ljudima koji su zbunjeni raznim učenjima i ne mogu da razluče koje od njih je ispravno, a koje pogrešno. Njihova situacija je sasvim slična sa današnjom situacijom, jer i mi smo bombardovani najrazličitijim informacijama, preporukama, podukama i tajnim i javnim učenjima. Ta učenja su nekad međusobno i sasvim kontradiktorna, tako da ostajemo zbunjeni, ne znamo kojem od njih možemo pokloniti svoje poverenje, jer svako tvrdi da je ono i samo ono jedino ispravno, krajnja istina. Otuda se, zbunjeni i pipajući i u mraku, nekad oslanjamo na različite „spoljašnje“ indikatore kao što su harizmatičnost onoga ko govori ili se jednostavno priklanjamo mišljenju većine. Druga reakcija na ovu konfuziju i zbunjenost može biti da se čvrsto uhvatimo prvog učenja na koje naiđemo i postajemo krajnje dogmatični i nekritički prema njemu, tvrdeći na sav glas kako je samo to jedina istina. Treći scenario zbunjenosti nas može navesti da zauzmemo poziciju krajnjeg skepticizma i da od svega dignemo ruke, da s ogorčenjem svaki duhovni put obeležimo kao prodavanje magle, sektašenje i ispiranje mozga.
Imajući sve to u vidu, Buda se na postavljeno pitanje ne pridružuje horu onih koji tvrde za svoje učenje da je samo ono istina, već Kalamama radije izlaže referentni okvir i kriterijume na osnovu kojih je moguće razdvojiti žito od kukolja i tako pomoći sebi, ali i drugima.
A koji su to kriterijumi?
U skladu sa već ranije pomenutom metodologijom Budinom da, kada govori o stvarima koje imaju i tamnu i svetlu stranu, prvo izlaže tamnu, pa tek onda svetlu stranu, tako i u ovom govoru Buda prvo iznosi takozvani kriterijum odbacivanja, odnosno sve one stvari na osnovu kojih NE TREBA da procenjujemo neko učenje:
4. "Normalno je, Kālāme, što sumnjate, što niste sigurni. Sumnja se u vama javila o onome što jeste zbunjujuće. Zato, Kālāme, ne povodite se za usmenim predanjima, niti za rodoslovima, za glasinama, za onim što piše u svetim tekstovima, za logičkim domišljanjima ili posrednim zaključivanjima, za slutnjama, za aksiomima, za time što vam se onaj koji govori čini kompetentnim, ni iz uverenja: "Ovaj asketa je naš učitelj".
Ovih deset pogrešnih kriterijuma mogu se klasifikovati u tri grupe: (1) prva grupa su pravila zasnovana na tradiciji i čini je prvih četiri kriterijuma. Među njima usmena predanja (anussava) se tumači kao da se odnosi na vedsku tradiciju, koja je, prema bramanima, potekla od Prvobitnog božanstva i potom usmeno bila prenošena sa generacije na generaciju. Rodoslov (paramparā) označava tradiciju uopšte, jedan neprekinuti niz učenja ili učitelja. Glasine (ili "prepričavanja"; itikirā) mogu označavati rašireno mišljenje ili opšti konsenzus. Sveti tekstovi (pitaka sampadāna) označavaju svaku zbirku religijskih tekstova koji se smatraju nepogrešivima. (2) Druga grupa, koja obuhvata naredna četiri kriterijuma, odnosi se na četiri posebna tipa zaključivanja koje su mislioci Budinog vremena bili definisali: racionalistička dedukcija na osnovu koje se gradi filozofski sistem, indukcija, razmatranje (3) Treća grupa, sastavljena od poslednja dva kriterijuma, obuhvata dva tipa ličnog autoriteta: prvi je harizmatičnost govornika (gde se mogu uključiti i njegove spoljašnje kvalifikacije, na primer, da ima neku naučnu titulu, zatim da ima velik broj pristalica, poštuje ga i vladar itd.); drugi je autoritet koji se bazira na našem ličnom odnosu prema govorniku, tj. da je on naš lični učitelj (sansk. guru; pali: garu).
Kriterijum odbacivanja Buda zaključuje sledećim rečima:
„Kālāme, tek kada se sami uverite: "Ove stvari su štetne, ove stvari su sramotne, njih kritikuju i mudraci; onome ko ih čini i praktikuje donose štetu i patnju", tek tada ih napustite.“
I tako odbacivanje, a kasnije i prihvatanje nečega stavlja u sferu moralnog rasuđivanja, ali i brige za sopstvenu i tuđu dobrobit. Na ovoj listi treći kriterijum (ono što kritikuju mudraci) može izgledati kontradiktoran sa do tada rečenim, jer se radi o oslanjanju na spoljašnji autoritet. Takođe, problem je za nas odrediti ko su ti mudraci, a koji samo tvrde za sebe da to jesu.
Buda zatim ide i dalje od površnog stanja zbunjenosti kojim je počeo govor i kroz seriju pitanja i odgovora vodi svoje slušaoce dublje u strukturu svog učenja, navodeći ih da uvide dublje korene nepovoljnih stvari (akusala mula), a to su mentalna stanja pohlepe (lobha), mržnje (dosa) i obmanutosti (moha). Ovo je inače tema koja će se provlačiti i kroz čitav niz drugih njegovih govora.
Prvo stanje nastaje kada se suočimo sa prijatnim iskustvima i „prirodna“ težnja je da osećamo žudnju da ih imamo sve više. Drugo stanje je suprotno ovome i nastaje kada nas zadese neprijatne stvari. U nama se rađa odbojnost, mržnja, prema njima i onima koji su ih izazvali. A u osnovi ovog mehanizma privlačenja i odbijanja jeste treći koren, a to je obmanutost ili neznanje, neuviđanje kuda nas taj mehanizam vodi, a to je patnja. Buda na drugim mestima nabraja čitav niz drugih štetnih mentalnih stanja koja izrastaju iz ova tri, kao što su ljubomora, sebičnost, sujeta, arogantnost, lenjost, suparništvo, nepažljivost i slično.
I pod dejstvom ova tri nepovoljna mentalna stanja, osoba krši i četiri od pet osnovnih pravila morala:
5. "Kālāme, prepušten pohlepi (mržnji, obmanutosti), preplavljen i savladan mržnjom, takav čovek ubija, krade, čini preljubu i laže. I druge on podstiče da isto tako postupaju.“
Uzimanje alkohola i droga, kao peto pravilo morala, ovde nije na listi jer ono samo po sebi ne predstavlja toliko kršenje morala, ali je problem što zamagljuje i otupljuje svest i pod njihovim dejstvom čovek mnogo lakše krši prva četiri pravila i time stvara probleme.
Pošto je pokazao Kalamama koje ponašanje treba izbegavati, sledi zatim kriterijum prihvatanja, dakle na osnovu čega TREBA procenjivati neko učenje, a to su kakva dela iz njega proizlaze:
10. "Kālāme, tek kada se sami uverite: "Ove stvari su korisne, ove stvari nisu sramotne, njih ne kritikuju ni mudraci; onome ko ih čini i praktikuje donose korist i sreću ", tek tada se u njih upustite.“
I opet je osnova vezana za tri osnovna nepovoljna mentalna stanja, tačnije njihovo odsustvo, njihovo iskorenjivanje:
ne-pohlepa ili u pozitivnim terminima govoreći -- velikodušnost, požrtvovanost, spremnost da damo i pomognemo drugima (ovde se takođe mogu ubrojati i kvaliteti kao što su nevezivanje, jednostavnost življenja, zadovoljenost i sa malim);
ne-mržnja ili prijateljska ljubav, saosećanje, strpljivost i kad nas drugi provociraju ili kada nam životne okolnosti ne idu na ruku, uravnoteženost
ne-obmanutost ili mudrost, razumevanje, istinsko znanje, uvid.
Kao krunu svog izlaganja „svetle strane“ pitanja o duhovnom životu, na ovom mestu Buda uvodi i učenje o četiri božanska boravišta (brahma vihāra), kao krajnjem cilju duhovnih napora u pročišćavanju uma. Ta boravišta su univerzalna prijateljska ljubav, saosećanje, saradost i, na kraju, spokojstvo. Prijateljska ljubav (mettā) se definiše kao želja za dobrobiti i srećom svih bića, uključujući i sebe samoga; saosećanje (karunā) kao empatija prema onima koje je zadesila nesreća; saradost (muditā) kao radost zbog uspeha i sreće drugih; spokojstvo (upekkhā) kao stav uravnoteženosti, nepristrasnosti prema bilo kome.
Put do takvih stanja nije nimalo lak, i zato Buda na kraju, kao dobrodošlu pomoć, izlaže i četiri podstreka koja nam, ako ih se prisetimo, mogu dobro u trenucima kad popusti elan ili se rodi sumnja u smisao i opravdanost napora. Na taj način on pokazuje da plod moralnih/nemoralnih dela postoji i da u njemu uživamo/trpimo bez obzira da li postoji život posle smrti ili ne i bez obzira funkcioniše li zakon kamme ili ne:
"Pretpostavimo da postoji drugi svet i da postoji plod, rezultat dobrih ili loših dela. Tada je moguće da ću se posle sloma tela, posle smrti, preporoditi na srećnom odredištu, u nebeskom svetu". To mu je prvi podstrek.
"Pretpostavimo da ne postoji drugi svet i da ne postoji plod, niti rezultat dobrih ili loših dela. Tada ja ovde i sada. u ovome svetu, živim srećan, daleko od neprijateljstva i zle namere." To mu je drugi podstrek.
"Pretpostavimo da posledice zadese onoga ko počini zlo. Ja, međutim, ne mislim bilo kome da nanesem zlo. Pa kako će onda posledice zadesiti mene koji ne činim zlo?" To mu je treći podstrek.
"Pretpostavimo da posledice ne zadese onoga ko počini zlo. Tada sam ja, ovde i sada, pročišćen u oba pogleda". To mu je četvrti podstrek.
Sledbenik Plemenitih, Kālāme, čiji je um na ovakav način oslobođen mržnje, oslobođen zlonamernosti, tako neukaljan i tako pročišćen, nalazi ovde i sada ta četiri podstreka."
PraksaPokušajte da dok donosite odluke analizirate na osnovu kojih kriterijuma ih donosite. Koji od njih pripadaju grupi "pogrešnih kriterijuma", a koji su nastali na osnovu sopstvenog iskustva i zdravorazumskog zaključivanja. Koliko jedna i druga grupa utiče na naše ponašanje u određenim situacijama? Zašto nam je teško da ih se oslobodimo?
