Strah

[panonac]

Nedavno sam na TV-u video kraj intervjua sa Igorom Mandićem i njegovom suprugom. Voditeljka ih je pitala nešo o smrti njihove kćerke o čemu je Igor pisao u svojoj posednjoj knjizi. Gđa Mandić je nešto komentarisala i rekla kao je posle tog bolnog događaja potpuno oslobođena straha od bilo čega. To me je potsetilo na stihove iz Theragatha i Thertigatha gde se na više mesta navodi taj gubitak starha kao rezultat prihvatanja Budnog učenja.
Strah je stalni pratilac našeg života, starh od kazne različite prirode je motiv da uradimo nešto  što baš i ne želimo, strahujemo od gubitka posla, od bolesti, od smrti (Hamlet: Biti il' ne biti ....). Na strahu se zasnivaju velike religije.
Koliko nas budistička praksa oslobađa tog straha? Pošto su strah i stres posledica vezivanja a nekako su nam prepoznatjiviji od osćaja vezivanja, da li bi onda smanjenje osećaja staraha i stresa noglo da bude merilo za nevezivanje?

[Ex01]

E sad. Nemam pojma kako da definiram strah jer me jos uvjek muci sam po sebi.


Dva celava tipa dobacuju nesto mladoj curi - jeli me strah suprostaviti im se ili je to kao u slucaju s vatrom; znam da cu nadrljati pa ne guram ruku u nju dok nije sasvim nuzno. Tu neznam jeli moj strah pametan ili nije.


Dok opet s druge strane danas sam setao psa, i naisli smo na curu s drugim psom i koliko smo se god ja i cura prijateljski druzili tih 15-20 sekunda toliko su nam psi krenuli jedno drugome za vrat. Sva sreca manji malo pasi, ali ja sam mrtav ladan zavukao ruku izmedju njih dva, povukao svog pasa za ogrlicu (iako me jednom ugrizao u slicnoj situaciji), lagano otpetljao lance i smireno ih razdvoio. Bez straha i u jednom trenutku.


Nitko ne kaze da strah tu ne mora biti, samo ga se ne sluša valjda...
Uf, nadam se da pomognem, nekako uvik pricu okrenem na sebe al' najbolje o svojim iskustvima znam.


Mozda bi pomoglo kad bi sam da neki primjer di se konkretno suocavas sa strahom svakodnevno? (jer ono, ako strahujes od gubitka posla svaki dan ne mora znaci da strahujes od gubitka TOG posla, vjerovatno je rezultat tog straha cinjenica da netko drugi osim tebe ovisi o tom novcu koji donosis, a onda tu vec idu komplikacije u koje se ja ne razumjem)

[panonac]

Ipak sam više imao na umo one egzistencijalne strahove. Nekako mi je plao na pamet da bi ti strahovi mogli biti deo patnje okojoj govori Buda. Živo je danas mnogo lagodniji nego u Budino vreme i daleko više ljudi ima šanse da obezbedi sebi pristojan život. Ali oni iskonski strahovi su ostali. Normalno da ih ljudi različito doživljavaju. Davno sma čitao jedno objašnjenje da samoubice zapravo ne mogu da podnesu činjenicu da je život konačan i ubijaju se jer se boje smrti.
Zbog toga sam, u trenutku kada sm čuo tu rečenicu o gubitku staraha, pomislio da bi to smanjenje egzistencijalnih starhova moglo da bude ona dobrobit koju bi trebali da osetimo u procesu usvajanja i praktikovanja Budinog učenja.