Autor Tema: 14 Potaliya sutta (MN 54)  (Pročitano 3433 puta)

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 4094
  • Karma: +546/-1
  • Pol: Muškarac
14 Potaliya sutta (MN 54)
« poslato: Mart 15, 2010, 14:14:14 »
Pročitati prvo Budin govor ovde:
Potaliya sutta (MN 54) –- Govor Potalliyi

Kratak sadržaj sutte
U ovom govoru Buda taštom domaćinu Potaliyi objašnjava šta zaista znači izraz "presecanje svih svojih veza" kao put smirenja od svetovnih obaveza. U isto vreme on daje čitavu seriju upečatljivih poređenja koja treba da dočaraju kolike su opasnosti slepog trčanja za zadovoljstvima čula.

Beleške o sutti
Pre dve nedelje smo završili onaj deo kursa u kojem smo govorili o tome kako postići sreću unutar kruga preporađanja, unutar samsare. To su sutte koje govore o zakonu kamme i njegovim rezultatima, načinu da se izbegne nesrećno odredište posle preporađanja, načinima da negujemo uzroke i stanja koji vode do uspeha i blagostanja u ovom životu i srećnog preporađanja u narednom. U svim tim slučajevima naravno reč je o etičkim standardima, o pet pravila morala, načinima da postignemo harmoniju i saradnju među ljudima, razvijanju strpljenja i izbegavanju besa i netrpeljivosti. Sve u svemu, o razvijanju vrlina koje su dragocene, ali imaju domet samo na planu profanog.

Sada se bavimo temama koje govore o putu konačnog oslobođenja iz kruga preporađanja. I da bismo pripremili teren za njih, proučavamo jedan broj sutta koje iz različitih uglova osvetljavaju nedovoljnost, manjkavost, neadekvatnost svake uslovljene egzistencije. Prošle nedelje smo tako govorili o okeanu patnje u kojem živimo, o manjkavostima koje u sebi sadrže zadovoljstva čula, telesni oblici i osećaji. Ovom suttom iz drugog ugla ponovo obrađujemo istu temu i ukazujemo na opasnosti koje se kriju u čulnim zadovoljstvima.

Ovoga puta Buda se nalazi u Anguttarapana zemlji, za koju se veruje da je bila na krajnjem istoku Indije, možda na teritoriji današnje indijske savezne države Bengal. Tu sreće domaćina Potaliyu, elegantno obučenog, koji je krenuo da protegne noge. Nad glavom nosi kitnjasti suncobran, na nogama lepo ukrašene sandale, što je sve u ono vreme smatrano znakom prestiža i imućnosti, iako sam za sebe veruje da je asketa. Očigledno, Potaliya je veoma voleo lepe i skupocene stvari.

Njih dvojica započinju razgovor, ali Potaliya nije zadovoljan što se Buda prema njemu odnosi kao prema domaćinu, a ne kao prema asketi. I poteže argument da je on "napustio sve svoje poslove i presekao sve svoje veze" (sabbe kammantā paṭikkhittā, sabbe vohārā samucchinnā), da živi sa porodicom, koja ga snabdeva svime što mu treba, ali da se on više ne meša u vođenje porodičnih poslova, dakle živi kao "penzioner". Na to ga Buda upozorava da napuštanje svojih poslova, presecanje veza prema pravilima plemenitih znači nešto sasvim drugo.

Buda dalje ukratko nabraja osam stvari koje vode ka presecanju, koje su pripremna faza za to. Njima obuhvata pravila ispravnog ponašanja koja se odnose na ubijanje, krađu, loš govor (laganje, ogovaranja, zlu nameru), ali i na pohlepu, očaj, bes i aroganciju. Potaliya je zbunjen ovim kratkim izlaganjem i moli Budu da mu svaki od tih elemenata podrobnije objasni. Ovaj mu izlaži način i put rezonovanja kojim treba da ide svako ko ubija, krade, laže itd. uviđajući sam za sebe koje su posledice takvih postupaka (griža savesti i nespokojstvo, prekor onih ljudi ko kojih mu je stalo i nesrećno preporađanje) i ujedno koje su blagodeti za njega ukoliko sve to ne čini (unutrašnji mir, ugled i srećno preporađanje).  Tako jasno vidimo takve postupke kao okove (samyojana) koji nas drže prikovane za točak patnje. Takođe, u svakom od ovih slučaja postoji jedan pozitivan kvalitet za koji smo odlučili da razvijamo, a koji svojim bujanjem i rastom potiskuje i na kraju potpuno iskorenjuje sebi suprotan negativan "kvalitet" u našem umu i time ga napuštamo (pahāna)

Zanimljivo je i korisno znati da se u komentarima objašnjavaju tri načina "napuštanja".

1. Napuštanje uz pomoć zamene i to je slučaj koji imamo gore. Korisna osobina potiskuje i zamenjuje sebi suprotnu, negativnu osobinu. Primer za ovo je Pet pravila morala. Praktično to znači da nam se recimo tokom dana javi loša misao i pošto smo je prepoznali, razmišljamo o njenim posledicama, čime smo je zapravo zamenili pozitivnom mišlju. Uzmimo primer misli pokrenute besom: "Osvetiću mu se!" Pošto smo je uočili, razmislimo: "Misli gonjene besom su vrlo opasne, ako me potpuno obuzmu ja sam poput slepca, ne znam šta radim, mogu stvoriti problem kako za sebe, tako i za druge..." I tako privremeno eliminišemo nepovoljnu misao.

2. No, prethodni metod zamene, nije suviše pouzdan, jer ima kratkotrajno dejstvo. Zato imamo naredni stupanj u eliminisanju mentalnih nečistoća, napuštanje stišavanjem. Radi se o tome da uklanjamo nečistoću sa površine uma tako što vežbamo um u koncentraciji, razvijamo snažni samadhi, moć meditativnog zadubljenja i um postaje vrlo jasan i čist. Ta jasnoća ne dolazi kroz krajnju eliminaciju nečistoća, već snagom koncentracije uma. Kao kada bismo posudu sa blatnjavom vodom ostavili neko vreme na miru, voda bi se izbistrila i nečistoća nataložila na dnu posude. Ali talog je još uvek tu, u "latentnom" stanju. I svako "drmanje posude" ili uzdrmavanje uma u vidu nekog primamljivog prizora koji vidimo može taj talog ponovo uskomešati.

3. Napuštanje iskorenjivanjem. Ovo je potpuno eliminisanje nečistoće, presecanjem njezinog korena. Ključnu ulogu u tome ima pañña ili mudrost. Nastavljajući naše poređenje, to je slično kupljenju taloga na dnu posude, tako da u njoj više nema mulja.

Vraćajući se na suttu, Buda je do sada opisivao trening u moralu, u pročišćavanju postupaka telom i govorom. Ali kako kaže u pasusu broj 14, to nije potpuno presecanje veza. Zanimljiva je Budina taktika sa sujetnim Potaliyom. Prvo mu govori kratke, kriptične rečenice, koje Potaliya ne razume do kraja i to ga navodi da spusti gard svoje oholosti. Gonjen znatiželjom, prisiljen je da i u ovom pasusu prizna svoje neznanje i pita Budu da mu detaljnije objasni to što je rekao. Ujedno, on Potaliyu uvodi sve dublje i dublje u svoje učenje.

Na Potaliyino pitanje kako potpuno ukloniti nečistoće, Buda ne odgovara direktno, već prvo pokazuje put ka dubljim meditativnim stupnjevima i to isticanjem kroz upečatljive primere, osvetljavanjem opasnosti, nedovoljnosti, manjkavosti užitaka čula. Time on krči put prvo ka dostizanju mentalnih zadubljenja (jhana), pošto ta stanja duboke koncentracije počivaju upravo na prevazilaženju žudnje za čulnim zadovoljstvima, na oslobađanju od vezanosti za materijalne stvari. Niz primera koje daje Buda zapravo svi ukazuju na prolaznost čulnih zadovoljstava, svako od njih nam zaista pruža sreću u početku, ali na duži rok, kako postajemo njima opčinjeni i zarobljeni, kako smo sve spremniji da im žrtvujemo šta god da od nas zatraže, dakle na taj duži rok ona postaju "rđa", nešto što nas iznutra izjeda i na kraju i ponovo gurne u okean patnje. Zato Buda na kraju svakog od tih plastičnih primera kaže za onoga ko je proniknuo u pravu prirodu čulnih zadovoljstava: "Sagledavši to onako kako zaista jeste, sa pravom mudrošću, on izbegava spokojstvo (upekkha) koje je raznoliko, zasnovano na raznolikosti, i razvija spokojstvo koje je ujedinjeno, zasnovano na jedinstvu, u kojem vezivanje za materijalne stvari ovoga sveta potpuno prestaje, bez ostatka."

Ovde se ne radi još o potpunom oslobođenju, već smo još kod stupnja vrlo duboke koncentracije, u kojem je um savršeno sabran i miran. Tek na osnovu takvoga stanja plemeniti učenik je u stanju da pogleda u prošlost i seti se svojih prošlih života, uz pomoć sposobnosti koja se naziva duhovno oko u stanju je da vidi kako se bića preporađaju u skladu sa svojim delima. To su ista ona da znanja koja smo, ako se sećate, pominjali u vezi sa Budinim probuđenjem. Na osnovu ovoga moguće je i treće postignuće, oslobađanje potpuno pročišćenog uma na osnovu znanja, na osnovu mudrosti i potpuno uklanjanje taloga nečistoća u umu. Ovim je završen ciklus razvijanja kvaliteta mudrosti u plemenitom učeniku i dostizanje stanja arahanta. Zato Buda kaže: "Na toj tački, domaćine, presecanje veza prema Pravilima plemenitih biva do kraja i u potpunosti dostignuto."

Ovim je Buda izložio čitav put ka oslobođenju i jadni Potaliya na kraju shvata da je uzvišeni cilj još uvek ispred njega, suprotno njegovim početnim očekivanjima i tvrdnjama.

Praksa
Uzmi jedan od osam načina "presecanja veza" opisanih u ovoj sutti i da bi sebi pomogao u neutralisanju štetnih uticaja sa njim povezane nečistoće uma, razmisli o patnji koju ti donosi nastavljanje ponašanja na dosadašnji način. Na primer, razmišljaj o bolu koji nastaje kada grubo govoriš sa drugima. Pomozi sebi vežbajući suprotno, pozitivno ponašanje. Pokušaj da ovih dana govoriš blago i ljubazni i neka to bude tvoja vežba. Posmatraj da li to donosi ikakve promene u tvom unutrašnjem stanju i u stavu drugih prema tebi.
« Poslednja izmena: Februar 19, 2011, 18:25:28 Živa »

romeok

  • Novi član
  • *
  • Poruke: 6
  • Karma: +7/-0
Odg: 14 Potaliya sutta (MN 54)
« Odgovor #1 poslato: Mart 20, 2010, 09:17:28 »
Tek toliko da se uključim i da ne bude da ne reagiram:
 
Savlađivanje zadovoljstva osnovni je problem u budizmu/filozofiji pregaranja-pročišćnja egzistencije. Talog o kojem govoriš, poštovani Branko, manje je ili više debeo, kako kod koga, i to je manje bitno, ali je kod svakoga po kvaliteti močvaran sa svim najgorim mogućim, za prevladavanje, uopće zamislivim, sastojcima.
 
Pozdrav

oblica

  • .
  • Član
  • ***
  • Poruke: 1158
  • Karma: +429/-1
Odg: 14 Potaliya sutta (MN 54)
« Odgovor #2 poslato: Mart 21, 2010, 12:31:38 »
Koja je to hrana plemenitih, a koja hrana neplemenitih?

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 4094
  • Karma: +546/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: 14 Potaliya sutta (MN 54)
« Odgovor #3 poslato: Mart 21, 2010, 12:32:19 »
Ako misliš na ovaj deo sutte

"Poštovani gospodine, iako askete drugih škola nisu plemeniti, mi zamišljamo da su oni plemeniti; iako oni nisu plemeniti, mi ih hranimo kao da su plemeniti; iako nisu plemeniti, mi ih stavljamo na mesto plemenitih."

Tu domaćin Potaliya hoće da kaže da je do sada pogrešno smatrao askete drugih škola da su potpuno pročišćenog morala i znanja, te im je u znak poštovanja davao hranu kad bi prolazili kroz selo, odavao im počast, mada po svojim osobinama to ne zaslužuju. A za budističke monahe je smatrao da nisu toga dostojni, iako poseduju trostruko znanje.   :)

oblica

  • .
  • Član
  • ***
  • Poruke: 1158
  • Karma: +429/-1
Odg: 14 Potaliya sutta (MN 54)
« Odgovor #4 poslato: Mart 21, 2010, 12:34:34 »
Citat: Sati
Ako misliš na ovaj deo sutte

"Poštovani gospodine, iako askete drugih škola nisu plemeniti, mi zamišljamo da su oni plemeniti; iako oni nisu plemeniti, mi ih hranimo kao da su plemeniti; iako nisu plemeniti, mi ih stavljamo na mesto plemenitih."

Tu domaćin Potaliya hoće da kaže da je do sada pogrešno smatrao askete drugih škola da su potpuno pročišćenog morala i znanja, te im je u znak poštovanja davao hranu kad bi prolazili kroz selo, odavao im počast, mada po svojim osobinama to ne zaslužuju. A za budističke monahe je smatrao da nisu toga dostojni, iako poseduju trostruko znanje.   :)
Da, na taj deo sam mislila. Hvala.  :D
Citat: mindfulness
:kafa:  :kafa:  :misli:  :spava:  :spava:  Do sada sam se uvek divio procitanim suttama ali za ovu moram da kazem da me smorila. Jedva je procitah do kraja.
Blago tebi. Ja se nedelju dana borim da je pročitam onako baš, baš...
Kad god Buda kaže ''zamisli'' ja zamislim nekog tamo psa, nekog tamo čoveka...
Poređenja su fantastična. Kada bih uspela da sebe stavim u te priče (mada ja već u njima i jesam.. jel?  :dkez: ),
onda bi čitanje imalo daleko veći efekat.
Ovako mogu da kažem.. pa dobro, pročitala sam... :D

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 4094
  • Karma: +546/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: 14 Potaliya sutta (MN 54)
« Odgovor #5 poslato: Mart 21, 2010, 12:35:22 »
Odaberi jednu, pa se stavljaj.
Ne moraš baš u sve.
 :)

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 4094
  • Karma: +546/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: 14 Potaliya sutta (MN 54)
« Odgovor #6 poslato: April 10, 2010, 18:09:16 »
sortiranje