Perfekcionizam

[oblica]

Emocionalna alhemija - Tara Benet Goleman
 
 
Perfekcionizam — Širli je samo sipala pritužbe: “Satima se pripremam za
časove muzike koje dajem. Više se pripremam nego bilo koji drugi profesor i
imam više časova nego bilo ko. Radim sa decom toliko naporno da se osećam
kao da nemam vremena za sopstveni život. A kada od roditelja čujem i najmanji
negativan komentar o meni, žestoko u sebi to prebacujem danima.
Koreni ovog obrasca za Širli su tipični: “Sećam se kada sam bila dete i
donosila školsku knjižicu kući, otac me je uvek kritikovao bez obzira kakve
su bile ocene – a uglavnom su to bile petice. Ako bih dobila četiri ili čak četiri
plus, on bi me uvek pitao zašto i to nije bila petica. Ništa što sam uradila nije
bilo dovoljno dobro za njega. Još uvek osećam da ništa od onoga što radim
nije dovoljno dobro.”

[oblica]

Širlina sećanja iz detinjstva odražavaju previsoke standarde koji igraju
ulogu kod perfekcionizma. Roditelji koji uvek kritikuju ono što dete radi, bez
obzira koliko to bilo dobro, stvaraju duboki osećaj neadekvatnosti kod deteta.
Ovakvo dete rano u životu nauči da se neprekidno trudi, da ulaže napor
u nadu da će ga to zaštititi od gubitka roditeljske ljubavi, slično nekakvom
skoro magijskom ritualu.
Emocionalni koreni ove sheme jesu u osećanju da nećemo uspeti makoliko
truda u nešto uložili. Ispod ovog osećanja krije se tužno saznanje da
morate uvek da radite još bolje kako biste zadobili ljubav i naklonost svojih
roditelja. Sa ovim dolazi tuga zbog toga što nismo prihvaćeni onakvi kakvi
zaista jesmo, već jedino po tome kako dobro nešto radimo.

[oblica]

Ljudi sa shemom perfekcionizma vide čitav svet kroz sočiva nerealno
visokih očekivanja. Njihov je moto: “Moram da budem savršen”. Ljudi koji u
sebi gaje ovaj stav forsiraju sebe da nešto urade najbolje, pa čak i iznad toga.
Neumorni su u tome da sebe upoređuju sa najvišim standardima. Ovo se
može isplatiti kroz uspehe u karijeri, sportu ili u drugim područjima života.
Da bi umanjili verovatnoću kritikovanja, ovakvi ljudi sebe teraju da rade
mnogo više nego što zapravo moraju. Ali bez obzira kako u tome bili dobri,
naravno, to nikada nije dovoljno dobro i takvi ljudi sebe toliko forsiraju u meri
da zbog toga trpe ostali delovi njihovog života – zdravlje, odnosi sa drugim
ljudima, sposobnost da uživaju u zadovoljstvima života. Način na koji sebe
teraju povećava rizik od bolesti izazvane stresom, kao što su katar debelog
creva ili glavobolje. I dok se perfekcionisti lako osete nestrpljivim ili iziritiranim,
emocija koja leži u pozadini jeste tuga, melanholija zbog propuštanja
života zato što smo suviše opsednuti obavezama.

[oblica]

''I shema neuspeha i perfekcionizam u vezi su sa sposobnošću da nešto
postignemo. Shema neuspeha navodi nas da očekujemo premalo od sebe;
perfekcionizam, pak, očekuje previše. Shema perfekcionizma navodi nas da
ostanemo opsednuti radom. Žena koja svako veče ostaje duže u kancelariji i
tera sebe da uradi još više, dugo pošto su svi već otišli kući, može zaista biti
bolja u svom poslu. Ali bez obzira koliko je dobra, ona sebe prisiljava da uradi
još više i upravo sam taj napor da dostigne jedan standard koji joj neprekidno
izmiče znači da joj nema nikakvog života izvan svog posla.
Perfekcionizam, međutim, ne mora biti fokusiran na rad. Isti osnovni
osećaj da bez obzira koliko ste dobri, ipak niste dovoljno dobri, može podsticati
ljude na veće napore i u sportu, školi, oko svog fizičkog izgleda, socijalnog
statusa, čak i u tome da imaju kuću koja najbolje izgleda.''

[oblica]

''Iskrivljujuća sočiva sheme perfekcionizma fokusiraju se na ono što je
pogrešno u tome što ste uradili. Svaki nedostatak u tome što radite, svaka i
najmanja greška koju ste načinili, biće jedino o čemu možete da razmišljate.
Samokritičnost i prebacivanje samoj sebi su beskonačni.
Neki perfekcionisti pokušavaju da i sve ostalo održe na istim supervisokim
standardima koje primenjuju na sebe. Kao posledica toga, često kritikuju
i druge ljude zbog onoga percipiraju kao nedostatak, čak i kada su ti ljudi
uradili savršeno dobar posao ili sve to jednostavno vide na neki drugi način.
Kritička lupa može se okrenuti ka bilo kojoj situaciji i tragati za nedostacima.
Osobe sa ovom shemom često brkaju finu granicu između valjanog procenjivanja
i zakeranja; oni svoju kritiku vide kao ispravnu i primerenu.''

[oblica]

Jedan od znakova sheme perfekcionizma jeste neprestani osećaj da morate
sebe da terate da radite više i bolje. Drugi je strepnja da nećete imati dovoljno
vremena da obavite sve što ste pred sebe postavili. I još jedan je namrgođenost
dok nešto radite, jer shema može inače prijatnu aktivnost, kao što
je vežbanje u teretani, pretvoriti u još jednu napetu arenu za takmičenje. Perfekcionistkinja
može fantazirati o nekom danu u budućnosti kada će konačno
uživati u životu, ali ujedno neprekidno odlaže taj trenutak zadovoljstva.
Ako se shema perfekcionizma odnosi i na vas, sabranost vam može pomoći
da preispitate iskrivljene obrasce razmišljanja, preteranu samokritičnost
i zanovetanje koje pokreće ovaj obrazac. Može vam pomoći i da sebe
zaustavite pre nego što još jednom počnete da se suviše forsirate. Potrebno je
da shvatite da će snižavanje vaših standarda biti olakšanje za vas, da će vam
omogućiti vreme da i neke druge potrebe zadovoljite. Preispitivanje navika
može u vaš život doneti zdraviju ravnotežu, ostavljajući vam vreme i za uživanje
u jednostavnim zadovoljstvima.