50. Satipaṭṭhāna sutta (MN 10) -– Govor o temeljima sabranosti -– deo 9 (M0060_MN-010.mp3)
Link do sutte
http://www.yu-budizam.com/canon/majjhima/mn010.htmlBeleškeProšli put izložili smo tabelu pet sastojaka bića i objasnili svaki od njih pojedinačno, njihove karakteristike, njihov sadržaj i poređenja koja ih dočaravaju. Takav način objašnjenja može kod nekog stvoriti utisak da se sastojci javljaju u različitim prilikama u okviru iskustva. On može misliti da je telo uvek prisutno, ali da ponekad postoji osećaj, ponekad opažaj, a ponekad mentalni obrasci, ali to nije slučaj. U svakom trenutku iskustva svih pet sastojaka su prisutni. Kad god vidimo neki objekat, čujemo neki zvuk, omirišemo neki miris... zamislimo nešto, uvek postoje svih pet sastojaka. Jedan od tri srednja sastojka može biti dominantniji od slučaja do slučaja, ali budistički tekstovi pokazuju da su svih pet nerazdvojivi. Dodatak ovde, bez mnogo praktičnog značaja za nas, jeste da u nekim svetovima, koji se nazivaju arupa dhatu, ne postoji prvi sastojak, materijalni oblik. To su svetovi koji se dostižu kroz vrlo visoke nivoe meditativne koncentracije. No u našem običnom ljudskom iskustvu uvek imamo telesni oblik, čula koja primaju informacije iz spoljašnjeg sveta i na osnovu toga svest koja s eformira. Svest se takođe može formirati i na osnovu potpuno internog sadržaja kakav je razmišljanje o nečem, sećanje, maštanje, procenjivanje itd. Udružen sa bilo kojom vrstom svesti, bilo da je svest o čulnom ili čisto mentalnom, javlja se neki osećaj (prijatan, bolan ili neutralan), zatim neki opažaj, što je mentalna funkcija saznavanja, prepoznavanja određenog kvaliteta ili osobine posmatranog objekta, i na kraju javlja se obično skup određenih mentalnih obrazaca, od kojih je najvažniji volja (ćetana).
A ko recimo slušamo neku lepu melodiju, koja nadahnjuje um. U tom slučaju sastojak osećaj je najdominantniji. ali da bismo uopšte mogli da čujemo tu muziku, mora istovremeno postojati i sastojak zvan opažaj. I mada je volja ovde u drugom planu, ipak i ona postoji, barem u obliku namere da nastavimo da slušamo tu melodiju ili da nastavimo sa nekom drugom. U drugom slučaju možda stojimo na uglu i čekamo prijatelja. Gledamo niz ulicu, zagledamo ljude koji nam dolaze u susret ne bismo li videli onoga koga čekamo, tada sastojak opažaj jeste dominantan, jer se fokusiramo na svako lice i prepoznajemo je li to naš prijatelj. Ali u isto vreme postoji i osećaj, recimo razočarenja kada shvatimo da to nije onaj koga čekamo ili radosti kada vidimo da dolazi. Takođe postoji i neka volja, namera da nešto uradimo, recimo da nastavimo čekanje ili da posle određenog roka odemo. U trećem slučaju, kada recimo želimo da obavimo neki zadatak, dominantan će biti sastojak volje, tj. jedan iz grupe mentalnih obrazaca. Njega će pratiti i neki osećaj, recimo sreće zbog uspeha, a sve to odvijaće se u polju svesti.
Pošto smo razjasnili ovu međusobnu povezanost sastojaka bića, vraćamo se na pasus 38
"38. I opet, monasi, boravi monah i kontemplira objekte uma kao objekte uma, u pogledu pet sastojaka bića podložnih prijanjanju. A kako on to kontemplira objekte uma kao objekte uma, u pogledu pet sastojaka bića podložnih prijanjanju? Tako što razume na ovaj način: 'Ovakav je materijalni oblik, ovakav je nastanak materijalnog oblika, ovakvo je nestajanje materijalnog oblika; ovakav je osećaj, ovakav je nastanak osećaja, ovakvo je nestajanje osećaja; ovakav je opažaj, ovakav je nastanak opažaja, ovakvo je nestajanje opažaja; ovakvi su mentalni obrasci, ovakav je nastanak mentalnih obrazaca, ovakvo je nestajanje mentalnih obrazaca; ovakva je svest, ovakav je nastanak svesti, ovakvo je nestajanje svesti'."
Ključ ovog pasusa jeste razumevanje nastanka i nestanka svakog od pet sastojaka, što nas vodi ponovo do naše tabele iz prošle lekcije. U njoj imamo kolonu "uslov". Naime, postoje dva načina da razumemo nastanak i nestanak. Jedan nazivamo nastankom i nestankom zahvaljujući uslovu, a drugi je nastanak i nestanak jednostavno zahvaljujući inherentnoj osobini prolaznosti. Da bismo razumeli prvi način, moramo istražiti i shvatiti uslove za pet sastojaka. Kako svaki od njih nastaje kroz neke uslove, od kojih su neki zajednički za svih pet sastojaka, a drugi su specifični za jedan od njih. Tako u slučaju materijalnog oblika dominantni uslov, prema suttama, jeste hrana (ahāra). Budistički tekstovi govore o četiri vrste hrane "za podršku živim bićima": 1. čvrsta, materijalna hrana; 2. kontakt (podražaj čula); 3. volja i 4. svest.
No ovde je važna ova prva hrana, jer je ona uslov za održavanje materijalnog oblika. Čim je telo začeto, potrebna mu je hrana, potrebne su mu hranljive materije da bi obnavljalo ćelije, koje ih sagorevaju i izbacuju otpadne materije. Čitav ovaj proces nezaustavljivo se odvija do samog trenutka smrti. Komentari daju i dodatne uslove za nastanak svakog od sastojaka i oni su isti za sve njih: 1. neznanje i 2. žudnja (iz prethodne egzistencije). Zahvaljujući njima tok svesti biva gonjen i proteže se iz jednog života u drugi i uzima određeni oblik. A ono što određuje kakav će taj oblik biti jeste 3. kamma.
Osećaj kao svoj uslov i ono što ga podržava ima kontakt. To je susret tri stvari, odnosno susret svesti sa objektom, a kroz neko od čula, kao vrata kroz koja svest izlazi ususret šest objekata čula. A može se reći obrnut, da su čula vrata kroz koja šest objekata čula ulaze da bi došle u kontakt sa svešću. Taj dodir između to dvoje naziva se kontakt (phassa). Na osnovu tok kontakta nastaje osećaj, nastaje opažaj i nastaju mentalni obrasci. Dakle, sva ova tri sastojka kao svoj uslov nastanka imaju kontakt. Pet sastojak, svest, kao što smo rekli, kao svoj uslov ima ime-i-oblik. Ovde oblik je isto što i prvi sastojak, dok je ime isto što i ostala tri mentalna sastojka (osećaj, opažaj i mentalni obrasci), zajedno sa kontaktom kao svojim uslovom. Stvar je u tome da svest zavisi od fizičkog organizma, tela sa njegovim čulima. Bez toga svest ne može nastati. I ona uvek nastaje združena sa osećajem, opažajem i mentalnim obrascima. Nikada ne postoji svest sama po sebi, bez ikakvog sadržaja, bez nekog opažaja koji se događa ili bez nekog čina volje.
Ovo su uslovi za nastanak pet sastojaka bića. A šta uzrokuje njihov nestanak? Jednostavno, kada pomenuti uslovi prestanu da postoje, prestaju da postoje i ovih pet sastojaka. Ako smo dovoljno pažljivi, možemo to uočiti iz trenutka u trenutak. Kada recimo prestane neki kontakt, i osećaj, opažaj i mentalni obrasci povezani sa tim kontaktom takođe nestaju. Primer može biti radio, koji svira sve dok je uključen u struju. Onog momenta kad izvučemo kabel iz utikača, i radio prestaje da svira. Uslov koji ga je podržavao u postojanju nestao je.
Ovo nas dovodi do onoga što smo nazvali "nastanak i nestanak zahvaljujući inherentnoj osobini prolaznosti". Ovde posmatramo nastanak i nestanak ne kroz postojanje i nepostojanje uslova, već jednostavno na osnovu činjenice prolaznosti. Neposredno posmatramo kako materijalni oblik, telo, neprekidno nastaje i nestaje, kako osećaj, opažaj, mentalni obrasci neprekidno nastaju i nestaju. Kako svest neprekidno nastaje i nestaje. Kako svesnost postaje neprekidnija, sve izoštrenija, tako smo u stanju da uvidimo nastanak i nestanak na sve suptilnijem nivou, sve dok ne vidimo kroz dugotrajnu praksu, da se taj nastanak i nestanak odigravaju mnogo puta čak i unutar jedne sekunde.
Pasus 39. govori o kontemplaciji "objekata uma, iznutra ili spolja ili i iznutra i spolja", što znači da s vremena na vreme premestimo pažnju sa sopstvenih sastojaka ka spolja i privremeno kontempliramo da su i druga bića sačinjena od istih sastojaka i da se i u njima događa neprekidno nastajanje i nestajanje kao i u nama.
Sada sledi odeljak o "Šest osnova čula"
"40. I opet, monasi, boravi monah i kontemplira objekte uma kao objekte uma vezane za šest unutrašnjih i šest spoljašnjih osnova čula. A kako on to kontemplira objekte uma kao objekte uma vezane za šest unutrašnjih i šest spoljašnjih osnova čula? Tako što, monasi, monah razume oko, razume vidljive oblike i razume okov koji nastaje u vezi sa to dvoje (oko i oblici); on razume kako se još nepostojeći okov pojavljuje; razume kako se postojeći okov napušta; i razume kako se napušten okov u budućnosti više ne pojavljuje. On razume uvo i zvuk ... nos i mirise ... jezik i ukuse ... telo i dodire ... um i objekte uma i razume okov koji nastaje u vezi sa to dvoje; on razume kako se još nepostojeći okov pojavljuje; razume kako se postojeći okov napušta; i razume kako se napušten okov u budućnosti više ne pojavljuje."
Ovim dolazimo do još jedne veoma važne sheme u budizmu, a to je shema o šest unutrašnjih i spoljašnjih osnova čula. Ona je komplementarna sa shemom o pet sastojaka bića, jer nam one obe daju dve različita ugla gledanja na jedno te isto iskustvo. Ipak, njihova upotreba je različita. Pet sastojaka imaju istaknutu ulogu u Budnom učenju o uvidu, jer su glavno područje gde nastaje i biva učvršćen osećaj sopstva. Kada se osećaj sopstva definiše, to se čini preko oblika, osećaja, opažaja, mentalnih obrazaca i svesti. Svaki od ovih načina izražavanja "ja" Buda je okupio na jednom mestu i sačinio shemu o pet sastojaka bića. No, shema o šest osnova čula načinjena je zato što jedan od ciljeva Budinog učenja jeste da se prevlada žudnja, kao koren patnje. A gde žudnja nastaje? Formula o uslovljenom nastanku pokazuje nam da žudnja nastaje u vezi sa osećajem, a osećaj nastaje kroz kontakt koji se odigrava kroz šest osnova čula. Tako, da bi se prevladala žudnja, prvo moramo da vežbamo obuzdavanje čula, a zatim da odemo i korak dalje i razvijemo uvid u stvarnu prirodu šest osnova čula, njihovih objekata i svih fenomena koji se javljaju kroz čula. Dakle, treba da razumemo oko i oblik, da ih razumemo uz pomoć uvida, posvećujući im svesnost, razvijenu i učvršćenu kroz koncentraciju. Kada je ona sasvim učvršćena, usmeravamo je ka svakom od šest čula, kontempliramo ih skoro na mikroskopskom nivou i vidimo njihovu pravu prirodu. Vidimo da i oni nastaju i nestaju, da su nepostojani, vidimo njihovu nedovoljnost i bezličnu prirodu. Na taj način, kako se kaže i u citiranom pasusu, monah "razume okov koji nastaje u vezi sa to dvoje (oko i oblici)". A okov je žudnja (ćhanda, rāga), koja nastaje u zavisnosti od oboje i povezuje ih, ujedinjuje ih.
Ako taj mehanizam želimo malo detaljnije opišemo, možemo reći da sa pojavom prijatnih osećaja kao rezultata kontakta u nama aktivira latentna tendencija ka požudi kao prvi okov, sa pojavom bolnih osećaja aktivira se latentna tendencija ka averziji (što je drugi oblik okova), a sa pojavom ni-bolnih-ni-prijatnih osećaja, ukoliko ne razumemo njihovu pravu prirodu, aktivira se latentna tendencija ka neznanju. Tako prirodno, spontano nastaju ove tri vrste štetnih reakcija. (Više o ovome videti u Ćhachakka sutti (MN 148) -- Šest šestica, pasus 28 i dalje.)
A kako možemo napustiti već stvoreni okov? Već smo, diskutujući o pet prepreka, analizirali kako privremeno prevazilazimo prepreku čulne želje i ljutnje. No ovde se radi o nečem dubljem, jer smo ovde na stupnju uvida. Tako da put ka prevazilaženju okova vodi kroz razvijanje uvida u pravu prirodu čula i njihovih objekata. Više o tome može se naći u Mahā-salayatanika sutti (MN 149) – Dugom govoru o šest čula, pasus 3.
"Monasi, kad neko ne zna i ne vidi oko kakvo ono zaista jeste, kad neko ne zna i ne vidi oblike kakvi oni zaista jesu, kad neko ne zna i ne vidi svest o viđenom kakva ona zaista jeste, kad neko ne zna i ne vidi kontakt oka kakav on zaista jeste, kad neko ne zna i ne vidi osećaj koji oseća kao prijatan, bolan ili ni-bolan-ni-prijatan, a koji nastaje sa kontaktom oka kao uslovom, tada je on zapaljen žudnjom za okom, za oblicima, za svešću o viđenom, za kontaktom oka, za osećajem koji oseća kao prijatan, bolan ili ni-bolan-ni-prijatan, a koji nastaje sa kontaktom oka kao uslovom."
Kao što vidimo, usled neznanja, usled nerazumevanja čula i njihovih obejekata, bez obzira koji osećaj osećali, postajemo vezani za taj osećaj, čak i za bolan ili neutralan osećaj. A za tim sledi telesna i mentalna patnja. Isto važi i za sva ostala čula.
(nastaviće se)