Seriju kratkih govora koje obrađujemo ove nedelje možete naći na ovom linku:
Nezamislivi počeci samsare i preporađanja od SN XV.1 do SN XV.20U ovom odeljku kursa smo do sada govorili o patnji i njenom nastanku (Mahādukkha-kkhandha sutta), kao i o opasnostima koje se kriju u zadovoljstvima čula (Potaliya sutta i Māgandiya sutta). Ove nedelje nastavljamo napuštamo na kratko Zbirku govora srednje dužine (Mađđhima nikaya) i bavićemo se serijom sutta iz treće po redu celine unutar Pali kanona, a to je Samyutta nikaya. Ove sutte čine posebno poglavlje nazvano "Nezamislivi počeci samsare i preporađanja" i one bi trebalo da nam pruže jednu vrstu šireg okvira za Budino učenje. Ove sutte sliku ljudske patnje pojačavaju i umnožavaju do beskonačnih granica. One nam pokazuju da patnja, nezadovoljstvo, muke na koje nailazimo u ovom životu nisu zatvorena celina, već tek jedan mali deo nezamislivo brojnih patnji kroz koje smo već prošli u procesu egzistencije koji Buda naziva "saṃsāra" ili beskrajni krug preporađanja. Reč saṃsāra dolazi od korena "sar-", što znači "juriti", a prefiks "sam" označava "trajanje, trajnost".
Tinakhattha sutta: Na početku prve sutte Buda iznosi lajtmotiv čitave serije: "Ovoj saṃsāri se ne može videti početak." Koliko god se vraćali natrag u prošlost, uvek pronalazimo bića gonjena neznanjem i žudnjom, kao pokretačkom silom ovoga sveta. Jer te dve sile u prethodnom životu odgovorne su za nastanak i narednog bića. I tako unazad unedogled. Baš kao što svaki plod nastaje iz semena, a to seme iz ploda koji je takođe nastao iz nekog ranijeg semena i tako sve dalje unazad. Kao i u ostalim suttama, i ovde Buda koristi upečatljivo poređenje, koje ne znam koliko treba uzeti doslovno, ali u svakom slučaju služi da nam dočara beskonačnost saṃsāre.
(U ovoj sutti se srećemo sa jednim od vrlo važnih pojmova u budizmu, a to je "sankhara", koji međutim nije tako lako definisati jednom rečju, korisno je pogledati esej ovde
http://www.yu-budizam.com/texts/bodhi/newsletter/essay43.html)
I ostale sutte prate šablon sličan onom u prvoj sutti, nastojeći da dočaraju nemerljivost samsāre. Tako smo tokom svih svojih života prolili više suza nego što je vode u četiri velika svetska okeana. Takođe smo više posisali majčinog mleka nego što je vode u okeanima.
U sutti broj pet,
Pabbata sutta, predstavlja nam novi pojam, a to je "eon" (pali: kappa; sansk. kalpa). Prema budističkoj kosmologiji, univerzum prolazi kroz četiri glavne faze svog razvoja: 1. U početku imamo komprimovanu, kompaktnu masu neizdiferencirane materije i energije. 2. U određenom trenutku to klupko počinje da se širi, razvija, to je faza ekspanzije, koja kada dostigne svoj maksimum, nastupa 3. period stabilizacije. On traje izvesno vreme i zatim sledi 4. faza kontrakcije, kompresije, koja kulminira u potpunom uništenju svega i vraćanju u početnu tačku neizdiferenciranosti. Posle izvesnog vremena čitav proces se ponovo odvija i tako u beskonačnost. Svaka od ove četiri faze jednog ciklusa predstavlja jednu kalpu. Četiri kalpe predstavljaju mahākalpu ili jedan kosmički ciklus.
Gangā sutta, osma po redu, daje čuveno poređenje sa brojem zrnaca peska u reci Gang. Naredna, pokazuje kako se bića preporađaju sad u jednom, sad u drugom svetu, poput štapa koji bačen u vis sad padne na jedan, sad na drugi kraj ili sa strane.
Duggata sutta, 11. po redu, takođe nam pruža vrlo korisnu temu za kontemplaciju. Kada vidimo nekog da je nevoljama pritisnut, možemo biti sigurni da smo i sami nekad u prošlosti bili u istoj takvoj situaciji. I ukoliko smo nepažljivi, slično nas može zadesiti ponovo. Slično je i sa suttom broj 12, samo u pozitivnom smislu.
Serija se nastavlja sve do poslednje, dvadesete sutte, koja na primeru nečega što nam se čini tako trajno kao što je planina, pokazuje da čak i planine bivaju prolazne, narodi koji na njima žive bivaju zaboravljeni, pa čak i Bude koje se pojave u različitim mahakalpama dostižu nibbanu i zauvek nestaju iz kruga preporađanja.
Svi ovi upečatljivi primeri, makoliko nam se činili preteranim ili neverovatnim, imaju samo jedan zadatak, a to je da nas navedu na hlađenje strasti u umu, da pokolebaju naš prećutno usvojen stav o večnosti sopstva, kao i da u nama probude svest da vreme za vežbanje i uvid u ljudskom obliku u kojem smo sada nije neograničeno.
:pozdrav:
