Sutta za ovu nedelju je i dalje:
Ćula-hatthipadopama sutta – Kratki govor o poređenju sa otiskom stope slona (MN 27)Beleške o suttiNastavljamo sa razmatranjem ove sutte, u kojoj Buda kroz poređenje sa otiskom stope slona izlaže kompletni put oslobođenja i to u formi postepenog treninga (anupubba-sikkhā). Za to su potrebni i određeni preduslovi.
1. Prvi među njima je da se u svetu javi jedan
Buda i da odluči da podučava
Dhammu. Ovaj preduslov je u tekstu opisan uz pomoć jedne fiksirane formule (pasus 11 u sutti), u kojoj se nabrajaju glavni kvaliteti njegovi i nju smo obradili u prošlom nastavku. Zahvaljujući tim kvalitetima je on u stanju da odigra svoju ulogu otkrivatelja oslobađajuće istine. Ako gledamo samo na osnovu ove sutte, može se učiniti kao da se Buda pojavljuje u ovom svetu već potpuno usavršen. Ali iz govora koje smo do sada obradili znamo da je on mora da pređe dug i krivudav put borbe za sopstveno probuđenje. Prema Kanonu, taj put nije obuhvatao samo jedan život, već mnogo njih, u kojima je on usavršavao svoje kvalitete (oni će kasnije biti nazvani parami). Tek kada ih je razvio do krajnjih granica bio je spreman da svetu objavi Dhammu u svoj njezinoj veličanstvenosti i širini, i to do detalja.
2. Drugi preduslov za odvijanje postepenog treninga jeste idealna reakcija na pojavu Bude i objavljivanje Istine i Puta. Dakle, kada je Dhamma jednom izložena, neko mora i da je pažljivo sasluša, sa zanimanjem i namerom da je razume. Ovakvo slušanje u slušaocu porađa poverenje (saddha) u Tathagatu i to poverenje je izuzetno važno, jer samo Učenje u svom krajnjem ishodu ide protiv struje svakodnevice, protiv navike, ono ide u pravcu prevazilaženja ovoga sveta i može nam se učiniti nelogičnim. Upravo zbog toga, Buda u skladu sa principom postepenog treninga kada upućuje novajliju ne govori toliko o krajnjem cilju, koliko o moralu, hvali činjenje dobrih dela, poštovanje prema roditeljima itd. Tek kada vidi da je njegov sagovornik stekao poverenje i da je spreman da krene dalje, objavljuje mu on i deo učenje koji govori o prevazilaženju ovoga sveta, izlasku iz samsare. Iza ovoga, za onoga ko teži putu askete, ko je slobodan, bez obaveza, dolazi uviđanje neprikladnosti domaćinskog života za dostizanje krajnjeg cilja i isto tako plodova istinske obuzdanosti:
"12. Domaćin ili domaćinov sin ili neko rođen u nekom drugom klanu čuje tu Dhammu. Kad čuje Dhammu, on zadobija poverenje u Tathagatu. Kad poseduje poverenje, on ovako razmišlja: 'Domaćinski život je skučen, prašnjav put. Svetački život je poput širokog polja. Nije lako, živeći kod kuće, praktikovati svetački život potpuno savršen, potpuno čist, nalik uglačanoj školjki. Šta ako bih obrijao kosu i bradu, obukao žuti ogrtač i napustivši domaćinski život otišao u beskućnike?' Onda on kasnije, napustivši mali ili veliki imetak, napustivši mali ili veliki krug rođaka, obrije kosu i bradu, obuče žuti ogrtač i napustivši domaćinski život odlazi u beskućnike."
Ovde je zanimljivo napomenuti nešto o čemu će kasnije biti više reći. Naime Buda podučava da postoje četiri stupnja probuđenja, četiri đhana (zadubljenja -- o njima više videti u fajlu
Dodatak), i da je za nezaređene moguće da dostignu prva tri i da ipak ostanu i dalje da žive laičkim životom. Takođe se, prema Kanonskim tekstovima, u nekoliko slučajeva dogodilo da su i četvrti stupanj, arahant, dostigli domaćini, ali to se dogodilo ili neposredno pred njihovu smrt ili su neposredno posle toga postali zaređeni, jer više nije u njima bilo nikakve vezanosti za domaćinski život. Takođe, oni koji dostignu treći stupanj probuđenja prirodno nastavljaju da žive životom celibata, više ne robuju uživanjima čula, ali postoji još uvek neka veza koja ih vezuje za kuću. To mogu biti recimo porodične obaveze. Kada takav čovek umre, on se preporađa u nebeskom svetu i odatle dostiže krajnju nibbanu. Ali u Budino vreme, a možda i danas, mnogo je domaćina koji dostignu prvi i drugi stupanj probuđenja.
No u ovoj sutti Buda ima nameru da izloži čitav put oslobođenja u svoj njegovoj čistoti i njega će najlakše i najefikasnije preći oni koji su oslobođeni obaveza jednog domaćina. To naravno ne sprečava i domaćine da, u meri u kojoj im je to moguće u datim okolnostima, slede isti taj put ili obrazac življenja. Oni ne slede sva pravila monaha (227) ili monahinja (311), ali su osnovni principi i struktura treninga: moral, pročišćenje uma i uvid, isti i za jedne i za druge.
Kada su preduslovi ispunjeni, onda smo spremni da krenemo sa treningom u moralu (sila samvara), sa obuzdavanjem u moralu, uz pomoć unapred zadatih pravila, kao što je to opisano u pasusima 13-14. Prvi skup pravila odnosi se na ispravne postupke učinjene telom, odustajanje od
1. ubijanja, 2. krađe i 3. seksualnih odnosa. Pošto se trening u moralu često pogrešno posmatra kao isključivo uzdržavanje od nečega, od onog lošeg, treba napomenuti da većina principa treninga u moralu zapravo ima dva aspekta. Prvi jeste aspekt obuzdavanja (vāritta-sīla), ali je drugi činjenje onog pozitivnog (ćāritta-sīla), ispoljavanje saosećanja i dobrote, časno življenje. U slučaju krađe, Buda to ovako definiše: "Napustivši uzimanje onoga što nije dato, on ne uzima ono što nije dato; uzimajući samo ono što mu se da, očekujući samo ono što mu se da, bez krađe živi on u čistoti".
Ovaj skup od gore navedena tri pravila morala je za nezaređene izmenjen kod 3. pravila, gde se savetuje da oni izbegavaju nedopuštene seksualne odnose, kao što je recimo preljuba. Za monahe i monahinje je međutim predviđen potpuni celibat.
Trening u moralu dalje obuhvata i postupke učinjene
govorom. "Napustivši
laganje, on ne laže; govori istinu, čvrsto se drži istine, poverljiv i pouzdan, on nije obmanjivač ovoga sveta". Tu su zatim
zlonameran govor, nastojanje da se zavade ljudi koji žive u prijateljstvu, zatim
grube reči,
ogovaranje i
naklapanje.
Na kraju dolazimo do grupe koju bismo mogli nazvati "raznim" principima moralnog ponašanja i to je pasus u sutti koji počinje sa: "Odustao je od uništavanja semenki i biljaka...". Većina od ovih pravila se odnosi isključivo na zaređene.
Jednom kad je učenik usavršen u moralu, kada "poseduje takvo svojstvo plemenite vrline, tada u sebi doživljava blaženstvo kojem zamerke nema".
