54. Ānāpānasati sutta (MN 118) -– O sabranosti pažnje na dah -– deo 03 (M0064_MN-118.mp3)Link do sutte
http://www.yu-budizam.com/canon/majjhima/mn118.html
BeleškeU pasusu 15 govora, pre nego što da 16 vidova sabranosti pažnje na dah, Buda kaže:
"Kada se razvija i neguje sabranost pažnje na dah, to usavršava četiri temelja sabranosti pažnje. Kada se razvijaju i neguju četiri temelja sabranosti pažnje, to usavršava sedam elemenata probuđenja. Kada se razvijaju i neguju sedam elemenata probuđenja, to donosi istinsko znanje i oslobađanje."
Prošli put smo objasnili tih 16 koraka sabranosti pažnje na dah i sad dolazimo do dela gde Buda pokazuje kako sabranost pažnje na dah usavršava četiri temelja sabranosti pažnje. On to čini uključujući tih 16 koraka u četiri temelja sabranosti. Zapravo on ih deli u četiri odeljka, a svaki od njih odgovara jednom od četiri temelja. To objašnjenje počinje pasusom broj 23.
"A kako to, monasi, negovana i razvijana sabranost pažnje na dah dovodi četiri temelja sabranosti do savršenstva?"
Buda ovde ponavlja tetrade iz Satipatthana sutte:
"Monasi, kad god monah udiše dugi dah, on zna: 'Sada udišem dugi dah'; kad izdiše dugi dah, on zna: 'Sada izdišem dugi dah'; kad udišući kratak dah, on zna: 'Sada udišem kratak dah'; izdišući kratak dah zna: ' Sada izdišem kratak dah'. Ovako sebe vežba: 'Osećajući čitavo telo, udisaću'; ovako sebe vežba: 'Osećajući čitavo telo, izdisaću'. Ovako sebe vežba: 'Smirujući telesni sklop, udisaću'; ovako sebe vežba: 'Smirujući telesni sklop, izdisaću' -- tada, monasi, on praktikuje kontemplaciju tela kao tela, marljiv, jasno razumevajući i sabran, odloživši sa strane čežnju i potištenost u odnosu na ovaj svet."
Dakle, monah udiše i izdiše fokusirajući pažnju na telo, smiruje telesni proces disanja i to je kontemplacija tela. U Satipatthana sutti se meditacija na dah i završava sa kontemplacijom tela. No u ovoj sutti (pasusi 23-27) vidimo kako se ona povezuje i sa ostala tri temelja sabranosti. I kao što je već bilo rečeno, dok se prve tri tetrade prvenstveno povezuju sa smirivanjem uma, poslednja je potpuno okrenuta uvidu, vipassani. Zato tu monah udiše i izdiše kontemplirajući prolaznost tvorevina (sankhāra), njihovo razlaganje, prestanak, napuštanje. Da bi na kraju Buda zaključio:
"Pošto je mudrošću uočio to što je napuštanje čežnje i potištenosti, on i nadalje pomno posmatra ispunjen spokojstvom. Zato kažem da tom prilikom monah praktikuje kontemplaciju objekata uma kao objekata uma, marljiv, jasno razumevajući i sabran, odloživši sa strane čežnju i potištenost u odnosu na ovaj svet."
Čežnja i potištenost označavaju prve dve među pet prepreka: čulnu želju i ljutnju, te tako predstavljaju i kontemplaciju objekata uma, koja i u Satipatthāna sutti počinje sa pet prepreka. Monah doživljava napuštanje pet prepreka zahvaljujući kontemplaciji prolaznosti, slabljenja, prestanka i napuštanja, te tako postiže da na objekat gleda sa spokojstvom. Treba reći da spokojstvo o kome je reč ne mora i verovatno i ne predstavlja spokojstvo nastalo potpunim eliminisanjem mentalnih nečistoća, već pre njihovim smirivanjem tokom jedne meditativne sesije. No kroz ovakve kontemplacije uz pomoć mudrosti, meditant barem privremeno iskorenjuje pet prepreka i dostiže stanje uma gde je u stanju da na mentalne procese gleda sasvim spokojno, izbalansirano. To označava da je ujedno dostigao viši nivo u razvijanju mudrosti.
(nastaviće se)
