Pali kanon

[Sati]

Ćandūpama sutta -- Poput Meseca (SN XVI.3)


Kraj Sāvatthija. Monasi, među porodice bi trebalo da odlazite poput Meseca, povlačeći telo i um, uvek se ponašajući kao novajlije, bez drskosti prema porodicama. [1] Baš kao što bi čovek koji pogleda u duboki bunar, provaliju ili niz strmu obalu reke, povukao unazad i telo i um, isto tako bi i vi monasi trebalo da odlazite među porodice.

Monasi, Kassapa među porodice odlazi poput Meseca, povlačeći telo i um, povlačeći telo i um, uvek se ponaša kao novajlije, bez drskosti prema porodicama. Šta mislite, monasi, kakav je monah dostojan da odlazi među porodice?"

"Poštovani gospodine, naše je učenje ukorenjeno u Blaženom, vođeno Blaženim, nalazi utočište u Blaženom. Bilo bi dobro ukoliko bi Blaženi razjasnio značenje tog pitanja. Saslušavši ga, monasi će to zapamtiti."

Na to Blaženi mahnu rukom i reče: "Monasi, baš kao što ni ova ruka nije uhvaćena prostorom, nije njime prikovana, nije njime sputana, isto tako i monahov um kada odlazi među porodice nije uhvaćen, prikovan i sputan, već ispunjen mišlju: 'Neka oni koji žele dobitak i steknu dobitak, neka oni koji žele zasluge i steknu zasluge'. [2] On se raduje i srećan je zbog dobitaka koje primaju drugi, koliko se raduje i svojim dobicima. Takav monah je dostojan da odlazi među porodice.

Monasi, kada Kassapa odlazi među porodice, njegov um nije uhvaćen, prikovan i sputan, već ispunjen mišlju: 'Neka oni koji žele dobitak i steknu dobitak, neka oni koji žele zasluge i steknu zasluge'.

Šta mislite, monasi, kada je monahovo podučavanje Dhamme nečisto i kada je monahovo podučavanje Dhamme čisto?"

"Poštovani gospodine, naše je učenje ukorenjeno u Blaženom..."

"Onda, monasi, slušajte i dobro pazite šta ću vam reći, a ja ću govoriti."

"Da, poštovani gospodine", odgovoriše monasi. A Buda onda ovako reče:

"Kad monah podučava druge Dhammi sa mišlju: 'Ah, neka čuju Dhammu od mene! Pošto su je saslušali, neka steknu poverenje u Dhammu! Ispunjeni poverenjem, neka pokažu svoje poverenje u mene!' [3] Tada je podučavanje Dhamme ovog monaha nečisto.

Ali kada monah podučava druge Dhammi sa mišlju: 'Ovu Dhammu je dobro izložio Blaženi, ona je neposredno vidljiva, direktna, poziva svakoga da dođe i vidi, primenljiva , mudri je moraju iskusiti svako za sebe. Ah, neka čuju Dhammu od mene! Pošto su je saslušali, neka razumeju Dhammu! Pošto su je razumeli, neka je ispravno vežbaju!' Tako on druge podučava Dhammi zbog izvrsnosti koja joj je svojstvena; on druge podučava Dhammi zbog saosećanja i brižnosti, iz dobre namere. Tada je podučavanje Dhamme ovog monaha čisto.

Monasi, Kassapa podučava druge Dhammi sa mišlju: 'Ovu Dhammu je dobro izložio Blaženi... Ah, neka čuju Dhammu od mene! Pošto su je saslušali, neka razumeju Dhammu! Pošto su je razumeli, neka je ispravno praktikuju!' Tako on druge podučava Dhammi zbog izvrsnosti koja joj je svojstvena; on druge podučava Dhammi zbog saosećanja i brižnosti, iz dobre namere.

Monasi, obodriću vas Kassapinim primerom ili primerom nekog ko je sličan Kassapi. Tako obodreni, ispravno vežbajte."

------------------
[1] Komentar za SN: "Kao što Mesec klizi preko neba i ne stvara bliskost, privrženost i vezanost za bilo koga, niti podstiče naklonost, žudnju i opsednutost, a ipak ostaje drag i prijatan mnogima, isto tako i vi ne bi trebalo da stvarate intimnost... itd. sa bilo kime; tada ćete i vi odlaziti u porodice poput Meseca, dragi i prijatni mnogima... Sem toga, kao što Mesec razgoni tamu i zrači svetlost, isto tako ćete i vi razgoniti tamu mentalnih nečistoća i zračiti svetlom znanja"... "Monah povlači telo onda kada živi sam u šumi, a ne u seoskom manastiru, i povlači um kada se okreće od senzualnih misli i drugih štetnih mentalnih stanja."

[2] Ovo misao koristi onome ko je misli. Monah želi da vidi monahe kako primaju darove i nezaređene kako "stiču zasluge" donoseći im te darove. Monah koji je ushićen dobitkom koji primaju drugi poseduje vrlinu sa-radosti (muditā); on nije zavidan kada su drugi odabrani da prime darove, a ne on.

[3] Neka pokažu davanjem darova.

 

[Sati]

Ako ste se nekada pitali je li Buda ljudsko biće ili božanstvo, možda će vam biti zanimljiv ovaj govor

Braman Dona (AN IV.36)

[Sati]

Prava zaštita

Jednom je Blaženi boravio u zemlji Sumbha, u glavnom gradu zvanom Sedaka. Tu se on obrati monasima sledećim rečima:

„Nekada davno ovde je živeo jedan akrobata, koji je izvodio tačke sa bambusovim štapom. Uspravivši svoj bambusov štap, pozvao bi svoju pomoćnicu Medakathaliku: ‘Hajde, draga Medakatalikā, uspni se uz štap i stani mi na ramena!’ – ‘Da, učitelju’ rekla bi ona i učinila kako joj je bilo rečeno. A onda akrobata reče: ‘Sada, draga Medakatalikā, ti čuvaj mene i ja ću čuvati tebe. Tako ćemo, pazeći jedno na drugo, štiteći jedno drugo, pokazati našu veštinu, zaraditi za život i sigurno sići sa ovog bambusovog štapa.’

Ali pomoćnica Medakatalikā mu ovako odgovori: ‘Ne tako, učitelju. Vi bi, učitelju, trebalo da čuvate sebe, a ja ću takođe čuvati sebe. Tako, pazeći na sebe, štiteći sebe, pokazaćemo svoju veštinu, zaraditi za život i sigurno sići sa ovog bambusovog štapa’.”

„To je pravi način”, reče Blaženi i nastavi dalje rečima:

„Baš kao što pomoćnica reče: ‘Čuvaću sebe’, na taj način treba praktikovati temelje sabranosti. ‘Čuvaću druge’, na taj način treba praktikovati temelje sabranosti. Štiteći sebe, štitimo i druge; štiteći druge, štitimo i sebe.

A kako to čuvajući sebe čuvamo i druge? Redovnim i čestim praktikovanjem meditacije.

A kako to čuvajući druge čuvamo i sebe? Strpljenjem i obuzdavanjem, nenasilnim životom, bez povređivanja drugih, ljubavlju i saosećanjem.

‘Čuvaću sebe’, na taj način bi trebalo praktikovati temelje sabranosti. ‘Čuvaću druge’, na taj način bi trebalo praktikovati temelje sabranosti. Čuvajući sebe, čuvamo i druge; čuvajući druge, čuvamo i sebe.”

Sedaka sutta (SN 47:19)

[Sati]

Zanimljiv dijalog između Bude i bogatog seljaka Dhaniye
o tome u čemu leži istinska sigurnost

Dhaniya sutta

[Sati]

Samyutta nikāya II.1
Paṭhama Kassapa sutta -- Kassapa (1)

Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika. I tada, kada je noć već poodmakla, mlado božanstvo po imenu Kassapa, izvanredne lepote i osvetlivši čitav Đetin gaj, dođe do Blaženog. [1] Kada je stigao, pokloni se on Blaženom, stade sa strane, te mu ovako reče:

"Blaženi je otkrio monaha, ali ne i savet za monaha." [2]

"Dobro, Kassapa, razjasni tu stvar onda sam sebi."

"U dobro izgovorenom savetu sebe treba da vežba i življenju asketskom,
mirnom sedenju u osami i u stišavanju uma." [3]

Tako reče mlado božanstvo Kassapa. Učitelj se sa njim saglasi. Onda mlado božanstvo Kassapa pomisli: "Učitelj se saglasio sa mojim rečima.", pokloni se Blaženom i obilazeći ga tako da mu je ovaj ostao sa desne strane, odmah nestade.

--------------------
Beleške (Bhikkhu Bodhi)

[1] Devaputta bukvalno znači "sin božanstava", ali pošto se božanstva prikazuju tako da se pojavljuju u svom nebeskom boravištu zahvaljujući spontanom rođenju, prevodim ovu složenicu jednostavno sa "mlado božanstvo".

Komentar za SN: Oni se preporađaju u krilu (aṅka) božanstava. Muški se nazivaju sinovima božanstava (devaputtā), a ženski kćerima božanstava (devadhitaro). Kada im se ne zna ime, označavaju se sa "neko božanstvo", kao u prethodnoj saṃyutti, ali oni čije je ime poznato, označavaju se sa "sin božanstava po imenu taj i taj" (kao što je to ovde slučaj).

[2] Komentar za SN: Kada je Buda podučavao Dhammu na Tāvatiṃsa nebu, tokom sedmog perioda monsuna posle probuđenja, ovo mlado božanstvo ga je čulo kako opisuje šta je to monah, ali nije čulo i njegove savete za monaha, njegovo ohrabrivanje monaha: "Razmišljaj na ovaj način, ne na onaj način; razmatraj na ovaj način, ne na onaj, napusti ovo, a dostigni i boravi u onome." Dakle, božanstvo govori u vezi sa ovim događajem.

[3] "U dobro izgovorenom savetu" (subhāsitassa). Komentar za SN tumači ovo tako da znači da sebe treba vežbati samo u četvorovrsnom ispravnom govoru (videti Subhasita sutta, SN VIII.5 i takođe Saleyyaka sutta, MN 41:13), zatim u razgovoru koji se odnosi na četiri plemenite istine, deset prikladnih tema za razgovor (videti Mahā-suññata sutta, MN 122:13) i trideset sedam pomoći u stizanju do probuđenja. Meni se čini da je uputstvo pre da se vežba u skladu sa dobrim savetom.

Komentar za SN nudi i tumačenje za samaṇupāsana na kraju prvog stiha: (1) ono čemu bi jedan asketa trebalo da se posveti, a to je jedan od trideset osam objekata meditacije i (2) pomaganje drugom asketi, to jest služenje učenim monasima kako bi i sam uvećao mudrost. Prvo se čini verovatnijim. Stišavanje uma (ćittūpasama) jeste vežbanje uz pomoć osam meditativnim dostignuća (aṭṭhasamāpatti).

[Sati]

Karanīyamettā sutta / Govor o prijateljskoj ljubavi

Onaj ko želi da svoju dobrobit zaštiti,
ko se trudi da do smirenja stigne, ovako treba da čini:
nek bude u dobru vešt i iskren, veoma iskren,
za pouku prijemčiv, blag i skroman.

Malim zadovoljan, bez velikih prohteva,
bez mnogo obaveza, jednostavnog života,
smirena srca i pronicljivog uma,
bez gordosti i lak onima koji ga pomažu.

Neka ne učini ni najmanju stvar
zbog koje bi ga kasnije mudri koriti mogli.
Nek ispuni sebe mišlju: zdrava i bezbedna,
neka sva bića budu srećna.

Kakva god da su bića, slaba il' jaka, bez izuzetka,
duga, krupna ili srednja, mala, tanana ili velika,
vidljiva i nevidljiva, ona što žive blizu ili daleko,
rođena i još nerođena: neka sva bića budu srećna.

Nek niko nikog ne obmanjuje,
niti vređa bilo koga bilo gde,
neka u ljutnji ili mržnji
ne poželi drugome da pati.

Kao što bi majka rizikovala svoj život
da zaštiti dete, svoje jedino dete,
na isti način negovati treba
bezgraničnu ljubav za sva bića.

Neka njegova bezgranična ljubav
prožme čitav ovaj svet:
nagore, nadole i svuda unaokolo,
bez ikakvih granica, bez mržnje il’ neprijateljstva.

Bilo da stoji, hoda, sedi ili leži,
sve dok je budan, nek razvija takvu sabranost.
To se zove uzvišenim boravištem,
ovde i sada.

Nezaveden pogrešnim stanovištima,
već pun vrline i usavršen u znanju,
nadvladavši žudnju za čulnim zadovoljstvima,
u ovaj svet preporoditi se više nikada neće.

(Sutta nipāta I.8)

 

[Sati]

Simsapa sutta - Listovi drveta palisandar (SN 56:31)

Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Kosambija, u šumi palisandara. Tada, uzevši u ruku nekoliko listova, upita monahe: "Šta mislite, monasi, čega ima više, ovih nekoliko listova palisandara u mojoj ruci ili listova u ovoj šumi?"

"Listova u ruci Blaženog je manje, gospodine. Više je listova u ovoj šumi."

"Isto tako, monasi, onih stvari koje saznah neposrednih znanjem, ali kojima nisam podučavao, daleko je više [od onih kojima sam podučavao]. A zašto ih nisam podučavao? Zato što nisu povezane sa ciljem, ne odnose se na temelje svetačkog života i ne vode ka otrežnjenju, stišavanju strasti, odustajanju, smirenju, direktnom znanju, samoprobuđenju, nibbāni. Zato ih nisam podučavao.

A čemu sam podučavao? ’Ovo je patnja... Ovo je nastanak patnje... Ovo je prestanak patnje... Ovo je put koji vodi do prestanka patnje’. Tome sam podučavao. A zašto sam tome podučavao? Zato što je povezano sa ciljem, odnosi se na temelje svetačkog života i vodi ka otrežnjenju, stišavanju strasti, odustajanju, smirenju, direktnom znanju, samoprobuđenju, nibbāni. Zato sam te stvari podučavao.

Otuda je vaša dužnost kontemplacija: ’Ovo je patnja... Ovo je nastanak patnje... Ovo je prestanak patnje’. Vaša je dužnost kontemplacija: ’Ovo je put koji vodi do prestanka patnje’.

* * *

Ovaj govor nam ukazuje da do probuđenja stižu oni koji su zahvaljujući smirenom umu u stanju da vide neposredno, stvari kakve jesu. On takođe ukazuje na Budin pragmatizam, a to je da nas poduči upravo onim stvarima koje nas oslobađaju od dukkhe, što bi trebalo da bude i naš glavni zadatak. Na paliju, drveće kojima su okruženi Buda i njegovi učenici naziva se simsapa, što su upućeni dešifrovali kao Dalbergia sissoo ili Indian Rosewood, a to bi bio indijski palisandar. Njegovi listovi ovako izgledaju.

[Sati]

Vasala sutta – Otpadnik (Sn 7)

Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika. Jednoga jutra, pošto se obukao, uze on svoj ogrtač i zdelu, te otide u Sāvatthi u prošenje hrane. A u to vreme sveta vatra gorela je u kući bramana Aggikabhāradvāđe i sve za žrtveni obred beše pripremljeno. Onda Buda, idući od kuće do kuće, dođe i do doma bramana Aggikabhāradvāđe.

Braman Aggikabhāradvāđa još izdaleka spazi Budu kako dolazi, pa kad se približio ovako mu reče: "Ni koraka bliže, ti ćelavče, ni koraka bliže, ti jadni isposniče, ni koraka bliže, ti otpadniče!"

Kad ovo bi rečeno, Buda ovako odgovori bramanu Aggikabhāradvāđi: "Znaš li ti, bramane, šta je to otpadnik i šta nekoga čini otpadnikom?" – "Zapravo ne znam, Gotamo, šta je to otpadnik i šta nekoga čini otpadnikom. Bilo bi zato za mene korisno ako bi me  Gotama podučio, tako da mogu da znam šta je to otpadnik i šta nekoga čini otpadnikom." – „Ako je tako, bramane, poslušaj i dobro zapamti šta ću ti reći, a ja ću govoriti.“ – „Da, gospodine“, odgovori braman. A Blaženi ovako nastavi:

116. „Ko god se lako razbesni, ko stalno kritikuje i omalovažava,
zabludama svojim na stranputicu druge navodi, takvoga otpadnikom zovi.

117. Ko god uništava jednom il' dvaput rođena živa bića,
ko samilosti nema za ono što je živo, takvoga otpadnikom zovi.

118. Ko god uništava i opseda sela i gradove,
Ko je kao tlačitelj znan, takvoga otpadnikom zovi.

119. Ko u selu ili iz zasede u šumi otima
ono što drugome pripada, takvoga otpadnikom zovi.

120. Ko god se zaduži, pa kad mu traže da vrati odgovara:
'Ja nisam tvoj dužnik!', takvoga otpadnikom zovi.

121. Ko god iz želje da ukrade, makar i sitnicu, da bi tu stvar oteo,
ubije putnika na kojeg na putu naiđe, takvoga otpadnikom zovi.

122. Ko za korist svoju il' korist drugog, imetka radi,
govori laži kada ga pitaju, takvoga otpadnikom zovi.

123. Ko god postupa nedolično sa ženama svojih rođaka ili prijatelja,
bilo da ih prisili ili uz njihov pristanak, takvoga otpadnikom zovi.

124. Ko majku i oca svoga, u poodmakloj dobi, ostarele,
 iako imućan, ne pomaže, takvoga otpadnikom zovi.

125. Ko god oca, majku, brata, sestru il' drugog srodnika,
udari ili svojim rečima vređa, toga treba zvati otpadnikom.

126. Ko god kada ga pitaju za koristan savet upućuje na pogrešan put
ili namerno nejasno savetuje, takvoga otpadnikom zovi.

127. Ko god počini zlodelo neko, pa onda hoće da ga prikrije,
 ko dela svoja prikriva , takvoga otpadnikom zovi.

128. Ko god ode u tuđu kuću i tamo ga ugosti k'o što dolikuje,
a kada se svojoj kući vrati druge ne gosti, takvoga otpadnikom zovi.

129. Ko bramana, asketu ili nekog drugog duhovnika
lažima svojim obmanjuje, takvoga otpadnikom zovi.

130. Ko bramana i asketu, kad vreme jelu dođe,
rečima svojim vređa i hranu im ne daje, takvoga otpadnikom zovi.

131. Ko god, uronjen u neznanje, lažno proriče,
željan bednog dobitka, takvoga otpadnikom zovi.

132. Ko god veliča sebe i omalovažava druge,
uljuljkan samobmanom, takvoga otpadnikom zovi.

133. Ko god izaziva svađe, pakostan je i zlodelu sklon, sebičan,
bez stida i straha od lošega, takvoga otpadnikom zovi.

134. Ko god vređa Budu ili učenike njegove,
bilo da su zaređeni ili ne, takvoga otpadnikom zovi.

135. Ko god sebe predstavlja kao arahanta, iako to nije,
taj je zaista najveći lupež na ovome svetu, najveći otpadnik.
Za sve se, zaista, kaže da su otpadnici, sve ove koje ti nabrojah.

136. Niko rođenjem otpadnik ne postaje, niko rođenjem ne postaje plemenit,
Delima se otpadnik postaje, delima se postaje plemenit.

137. I ti se u to možeš uvereti, primerom koji ti dajem:
Sopāku, sina prosjačkog, znali su po imenu Mātanga.

138. I taj Mātanga je stekao ugled kakav je teško steći,
da su mnogi ratnici i bramani dolazili da mu služe.

139. On krete čistim, velikim putem što ka bogovima vodi.
Napustivši strast za zadovoljstvima čula, do sveta Brame on stiže.
Iako rođen u najnižoj kasti, ipak se preporodio u nebeskom svetu.

140. Bramani, iako rođeni u porodici znalaca, iako tradiciju poznaju,
vrlo često se videti mogu kako neke loše stvari rade.

141. U životu ovome ih kritika čeka, a u narednom loše odredište.
Ni takvo rođenje ih ne spašava od kritike, a ni od zle sudbine.

142. Niko rođenjem otpadnik ne postaje, niko rođenjem ne postaje plemenit,
Delima se otpadnik postaje, delima se postaje plemenit."

Kada ovo bi izgovoreno, braman Aggikabhāradvāđa uzviknu: "Odlično, poštovni Gotamo! Odlično, poštovni Gotamo! Baš kao kad bi neko ispravio nešto što je do tada stajalo naglavce, otkrio nešto što je bilo skriveno, pokazao put zalutalome ili upalio svetiljku u tami, tako da oni koji imaju oči mogu da vide, isto tako je poštovani Gotama -- na više različitih načina -- razjasnio Dhammu. Uzimam poštovanog Gotamu za utočište, njegovo učenje i zajednicu monaha za utočište. Neka me poštovani Gotama prihvati kao svog nezaređenog sledbenika koji, od sad pa do kraja života, pronađe svoje utočište!"


 

[Sati]

Anangana sutta (MN 5) -- Bez mrlja

Poštovani Sāriputta podučava monahe da monah sebe prlja
jedino kad padne pod vlast pogrešnih želja.

[Sati]

Samyutta nikāya XXIII.2

Satta sutta / Biće

Kraj Sāvatthija. [1] Sedeći sa strane, poštovani Rādha ovako upita Blaženog:

“‘Biće, biće’, gospodine, kažu. U kom smislu se, gospodine, neko naziva bićem”?

Rādha, kada je neko obuzet, snažno obuzet željom, strašću, ushićenjem i žudnjom za oblikom, taj se otuda naziva “bićem”. Kada je neko obuzet, snažno obuzet željom, strašću, ushićenjem i žudnjom za osećajem… opažajem… mentalnim obrascima… svešću, taj se otuda naziva bićem.

Zamisli, Rādha, dečake i devojčice koji se igraju, te prave kule i gradove od peska. Sve dok u njima nije nestala strast, želja, vezanost, žeđ, opsednutost, žudnja za tim kulama i gradovima od peska, oni su njima zaokupljeni, čuvaju ih, cene i vole. A kada, Rādha, u tim dečacima i devojčicama više nema strasti, želje, vezanosti, žeđi, opsednutosti, žudnje za tim kulama i gradovima od peska, oni ih rukama i nogama rasture, poruše, poravnaju i učine neprikladnim za igru.

Isto tako i ti, Rādha, rasturi oblik, poruši ga, poravnaj i učini neprikladnim za igru; kreni putem iskorenjivanja žudnje. Osećaj rasturi… Opažaj rasturi… Mentalne obrasce rasturi… Svest rasturi, poruši, poravnaj i učini neprikladnom za igru; kreni putem iskorenjivanja žudnje. Jer, Rādha, iskorenjivanje žudnje jeste nibbāna.

-------------------------------------
Beleška (Thanissaro Bhikkhu)

[1] Dobar broj govora (među njima SN 35.191; AN 6.63) ukazuju na to da je um okovan, ne stvarima kakve su pet sastojaka bića ili objekti šest čula, već strašću i ushićenjem njima. Postoje dva načina da pokušamo uklanjanje tih okova. Jedan je da se fokusiramo na probleme koji se javljaju sa strašću i ushićenjem kao takvima, da jasno vidimo nemir i patnju koji oni unose u um. Drugi je da analiziramo same objekte strasti i ushićenja na takav način da nam više ne izgledaju vredni našeg interesovanja. Ovaj drugi pristup se preporučuje u ovom govoru: kada Buda govori „rasturi oblik, poruši ga, poravnaj i neprikladnim za igru…“, on govori o praksi analiziranja oblika do detalja, njegovom razlaganju na sastavne delove, sve dotle dok ne izgleda prikladnim kao objekat strasti i ushićenja. Kada je moguće svih pet sastojaka bića tretirati na ovakav način, um ostaje bez ijednog uslovljenog objekta koji bi mu služio kao tačka fokusa za njegovu strast i time biva oslobođen – na samo kraju – do nivoa probuđenja koje se naziva stupnjem ne-povratnika.

[Sati]

Sappurisa sutta - Dobar čovek (AN IV.73)


 

[Sati]

Nabasao sam danas na link sa kojeg je moguće snimiti celu Sutta i deo Vinaya pitake u izdanju Pali Text Society. Naime, PTS je nedavno stavio na raspolaganje za slobodnu distribuciju deo svojih izdanja.

Eto, pa koga interesuje nek klikne ovde

Tipitaka

[Sati]

Sn I.10: Alavaka sutta

 

[Sati]

MN 141. Saććavibhanga sutta

 

[Sati]

Ćakka vagga - Poglavlje o točku (AN IV:31-40)