Eisai (1140-1215). Japanski monah koji je 1191. doneo Lin-či (Rinzai) školu Zena iz Kine u Japan i osnovao manastire u Kjotou i Kamakuri. Takođe je doneo i čajnu ceremoniju.
Dogen (1200-1253). U Kini je kod učitelja Ju-činga izučio T'sao-tung (Soto) Zen i doneo ga u Japan 1233. godine.
Dok je slušao propoved o odbacivanju i tela i duha, doživeo je naglo probuđenje. Otišao je potom u učiteljevu sobu i počeo da pali mirišljave štapiće, što je bio uobičajni postupak kad neko doživi prosvetljenje.
"Šta se desilo", upita ga Ju-čimg, "pa da pališ mirišljave štapiće?"
"I telo i duh su odbačeni", odgovori Dogen.
"I telo i duh su odbačeni", složi Ju-čing. "Zaista si odbacio i telo i duh!"
Dogen nije bio zadovoljan što je njegovo probuđenje prihvaćeno tako olako.
"Molim vas, nemojte mi tako olako odobravati."
"Ne, ne odobravam ti olako", reče učitelj.
"Šta mislite kad kažete da mi ne odobravate tako olako?", navaljivao je Dogen, kao da je on učitelj a Ju-čing učenik.
"Mislim da si zaista odbacio i duh i telo", ponovi učitelj.
Te reči uveriše Dogena da Ju-čing ozbiljno misli, te mu se pokloni.
"To je odbacivanje odbacivanja", zaključi Ju-čing. ,
Bankei (1622-1693). Sa dvanaest godina je počeo da proučava "Veliko Učenje", jedno od klasičnih dela Konfučijanstva, i nikako nije uspevao da shvati šta znači sintagma Svetla Vrlina. Godine su prolazile, menjao je učitelje, ali bez rezultata. Na kraju mu je jedan majstor Zena savetovao da pokuša sa zazenom. Bankei je otišao u divljinu i meditirao sa tolikom predanošću - dešavalo se da po sedam dana ništa ne jede - da se na kraju ozbiljno razboleo. Zakašljao se i, ispljunuvši grudvu crnog šlajma, doživeo naglo probuđenje.
Hakuin Ekaku (1683-1768). Učenik Šođua i učitelj Toreia.
Učitelj Zena koji je u Japanu započeo ono što se zove moderna Rinzai škola. Odigrao je veliku ulogu u oživljavanju korišćenja koana. Jedan je od malog broja Zen majstora koji je svoja iskustva zabeležio (u knjizi Orategama).
U svojoj dvadeset četvrtoj godini Hakuin se nalazio u manastiru Ečigo gde je danonoćno radio na koanu (Čao-čouov "Vu"). Kad god je, međutim, pokušao da učitelju Šođuu kaže svoje shvatanje Zena, ovaj ga je nazivao stanovnikom mračne pećine. Jedne letnje večeri Hakuin po ko zna koji put pokuša da iznese svoje shvatanje Zena učitelju koji se hladio na verandi, a ovaj samo reče: "Gluposti i besmislice." Hakuin glasno i sarkastično ponovi: "Gluposti i besmislice", na šta ga učitelj zgrabi, udari nekoliko puta i gurnu sa verande u blato. Hakuin se ubrzo pribrao, vratio se na verandu i poklonio, a učitelj Šođu po ko zna koji put reče: "O, ti, stanovniče mračne pećine."
Nekoliko dana kasnije sve se ponovilo u učiteljovoj sobi iz koje je bio grubo izbačen. Siroti mladić pade u podnožje kamenog zida i ostade da leži. Šođu se od srca nasmejao, što je Hakuina vratilo k svesti. Ustao je sav u znoju, a učitelj reče: "O, ti, stanovniče mračne pećine."
Hakuin bejaše toliko obeshrabren da poče pomišljati kako bi ipak najbolje bilo da napusti starog učitelja. Jednog od narednih dana, proseći hranu, dođe do kuće neke starice koja odbi išta da mu da. On, međutim, beše toliko usredsređen na koan da je i dalje stajao i čekao kao da ništa nije rečeno. Takvo ponašanje razbesnelo je staricu i ona ga uz ljutite povike udari metlom kojom je čistila dvorište. Teška metla spljeska njegov veliki monaški šešir a njega obori na zemlju. Neko vreme je tako ležao, a kad je opet došao k sebi, sve mu je bilo jasno. Doživeo je naglo probuđenje. NJegova radost nije imala kraja. Požurio je natrag u manastir gde ga je učitelj, videvši ga izdaleka, odmah upitao: "Kakve dobre vesti kući donosiš?" Hakuin mu ispriča kroz šta je sve tog dana prošao, a učitelj ga potapša po leđima i reče: "Sada to imaš, sada to imaš." Više nikad ga nije zadevao.
Takuan Soho (1573-1645). Najveći Zen učitelj (Rinzai škole) sa početka ere Tokugava. Pošto se bunio protiv uplitanja vlasti u poslove crkve, bio je proteran na sever Japana. Kad je treći šogun, Iemizu, čuo da je čuveni mačevalac tog vremena Jagju Tađime no Kami svoju veštinu stekao proučavajući Zen kod Takuana, i sam je poželeo da ga upozna. Bio je toliko imipresioniran majstorovom ličnošću da je naredio da se u Edu sagradi Tokaiđi na čije je čelo postavio Takuana, samo da bi ga zadržao u svojoj blizini i da bi mogao da bude njegov učenik.
