GladovanjeGladovanje (upavasa ili anasana) jeste uzdržavanje od uzimanja hrane tokom određenog perioda. Gladovanje se praktikuje iz religijskih, zdravstvenih ili terapeutskih razloga. Svojevremeno su ga Mahatma Gandi i zatvoreni pripadnici IRA koristili i u političke svrhe. Naučna istraživanja su pokazala da redovna kraća gladovanja mogu biti dobra za zdravlje, premda duža gladovanja (više od tri dana) mogu biti opasna. Od onih koji se pripremaju za određene medicinske procedure se često traži da se uzdrže od uzimanja hrane. Razne forme gladovanja praktikuju su u većini religija. Đaini imaju nekoliko vrsta gladovanja, uključujući i ono koje se naziva santhana, gladovanje do smrti. Muslimani bi trebalo da se uzdržavaju od bilo kakvih pića i hrane između zore i večeri tokom meseca ramazana. Gladovanje se često pominje i u Bibliji (Na primer Dela 14,23; Luka 2,37; Matej 6,16 itd), a Isus je jednom gladovao 40 dana (Matej 4,2). Gladovanje, čak ekstremno gladovanje, činilo je deo samo-mučenja (attakilamathana yoga) kakvo su praktikovali askete u Budino vreme. Tokom šest godina Buda (tačnije Bodhisattva) je učio od drugih učitelja i eksperimentisao sa raznim asketskim vežbama, među kojima su bila i dugotrajna gladovanja. Neka do njih opisao je u Mahasihanada sutti, uključujući uzimanje hrane tek jednom u sedam dana ili samo jedan kola plod na dan (M.I,78). Kola je plod
Zizyphus jujube, koji ima sasvim ograničenu nutritivnu vrednost.
Kao posledica ovakvog i drugih gladovanja Budino telo je postalo izuzetno mršavo. "I tako čineći, telo mi postade poput kostura. Zato što sam jeo tako malo udovi mi postadoše poput stabljika vinove loze ili bambusa. Zato što sam jeo tako malo rebra su mu štrčala poput krovnih greda na polurazrušenom ambaru. Zato što sam jeo tako malo oči mi upadoše duboko u očne duplje, nalik odblesku vode u dubokom izvoru. Zato što sam jeo tako malo koža na stomaku mi se prilepila za kičmu. I ako bih dodirnuo stomak, osetio bih i kičmu, a ako bih dodirnuo kičmu osetio bih i svoju kožu na stomaku." (Mahā-Saććaka sutta, MN 36)
Čuvena statua "Buda gladuje", koja se danas nalazi u muzeju u Lahoreu, rađena je prema ovom odlomku.
Nema zabeleženih tragova da je Buda posle probuđenja gladovao ili da je to bilo kome preporučivao. Od monaha i monahinja se očekivalo da se uzdržavaju od hrane u vremenu od podneva do sutra ujutro, što je zaista kratak period da bi se mogao nazvati gladovanjem. Takođe, tokom tog vremena dopušteno im je da uzimaju voćne sokove i čaj. Mleko je međutim zabranjeno tokom tog perioda, ali iz nekih nerazumljivih razloga tajlandski monasi ignorišu činjenicu da se tvrdi sir pravi od mleka i jedu ga uveče. Vinaya takođe propisuje da monasi i monahinje mogu da jedu med, šećer, ulje i ghee tokom večeri, ukoliko su bolesni (Vin.III,51). Šrilankanski monasi koji učestvuju u celonoćnom recitovanju takođe koriste mešavinu ove četiri namirnice. Ta mešavina se naziva ćatumadhura. Nezaređeni koji poštuju uposatha dan takođe će se uzdržati od hrane od podneva do jutra sutradan. Budina preporuka monasima i monahinjama d ane jedu noću čini se da je bila motivisana jedino zdravstvenim razlozima. Tak oje rekao: "Ja ne jedem uveče i tako sam oslobođen bolesti i neugode, uživam u zdravlju, snazi i lakoći" (Kitagiri sutta, MN 70).
Dugotrajna gladovanja kakva preporučuju određeni "iscelitelji" nisu dobra za zdravlje i isto tako idu nasuprot Budine ideje srednjeg puta (mađđhima patipada) i izbegavanja ekstrema. Ašvagoša u svom delu Saundarananda-kavya daje ovaj razuman savet u vezi sa jelom: "Radi svoje meditacije i dobrog zdravlja, budi umeren u jelu. Previše hrane u stomaku sprečava disanje, izaziva tromost i pospanost, oduzima energiju. Premalo hrane lišava telo njegove supstance, lepe boje, upotrebljivosti i snage."
