Ispravan govor

[Sati]

Original postavio mindfulness:

:misli:  :misli:  :zviždi:  :zviždi:      :

Bicu "sebi" nadzorni organ  :mgreen: i naravno, trudicu se da stvorim sto vise pozitivne kamme

[Sati]

Original postavio mindfulness:

Ispravan govor
Adjahn Brahm

Postavio sam link do govora Adjahn Brahma na temu “Ispravan govor” ali evo i sizea iz tog govora za sve one koji nemaju sat vremena za slusanje ili neznaju engleski jezik.
Adjahn Brahm je dosta duhovita licnost i poseduje neke karakteristicne crte koje se retko srecu kod monaha….tako da je tesko da na isti nacin prenesem njegove reci ali sam se ipak usudio da prevedem sustinu njegovog govora i napisem je svojim recima. Znaci, “Ispravan govor”:

Ispravan govor je deo Plemenitog Osmostrukog Puta. Ovaj Put, je Put koji nam je ostavio Buda za sobom, kao smernicu na koji cemo nacin prevazidji patnju. Patnju dozivljavamo svakodnevno….na poslu, kod kuce, u javnom prevozu…stalno se susrecemo sa njom. Jedan od razloga zasto se patnja javlja je i upravo nas neplemenit govor.

Covek ostari i ruke mu oslabe, oslabi mu vid, oslabi mu sluh, oslabe mu noge ali ono sto nikako ne slabi sa godinama….to je ljudski govor. Sto smo stariji, jezik ume da nam bude sa sve “manje dlaka”. Nase je da odaberemo da li cemo kroz zivot ici mirni, tihi i spokojni kao sto velika reka mirno tece ili cemo biti kao veliki vodopadi brzi, snazni i glasni. Cinjenica je da veoma cesto govorimo i ako nemamo potrebe za time. Obicno pravdamo svoj govor time da je bolje pricati nego li biti u tisini….a istina je nesto drugacija: u tisini se nalazi mudrost. U tisini je moc. Cuteci mi ustvari dobijamo kontrolu nad nasim govorom. U tisini je svesnost….u tisini je miran um. Svi mi znamo da govorimo ali koliko nas zna da slusa??? Neki univerzalni savet bi bio: govori manje, slusaj vise – budi mudriji. Adjahn Brahm daje jedan primer u kome kaze da je jednom prolazio pored kuhinje u manastiru i da je zvirnuo kroz prozor kuhinje. Toga dana 6 osoba je spremalo obrok. Izuzetno lep posao…priprema dobre hrane za zajednicu. Posao koji omogucava da vezbamo sebe u davanju…posao koji nam daje povoljnu kammu. Svih sest osoba su bile monahinje. I njih sest su pricale. Posto u prostoriji ima sest osoba i sve govore….Adjahn Brahm se je zapitao ko onda ustvari slusa??? Ako svi govore, ko onda slusa???  To je pitanje koje trebamo da postavimo i sami sebi i da nekada pogledamo sami sebe…kako se ponasamo u drustvu….da li smo mi ti koji u drustvu vole da govore (mada se to uglavnom smatra dobrom osobinom) i kada neko nesto zapocne, da li smo mi ti koji cemo se odmah ukljuciti u govor, prekinuti prethodnog govornika i nastaviti sa govorom kako mi to najbolje mozemo, umemo, kako drugi ne znaju i slicno.
Jedna dosta dobra tehnika koja moze da se primeni kada je neko ljut na nas, kada neko vice na nas….je upravo tehnika tisine. Posto je osoba zavrsila sa naprsitim izlaganjem, vredjanjem i slicno, damo joj 20-tak sekundi tisine. Ako bi joj uzvratili odmah, onda bi ta osoba slusala nase reci….a ovako, u tisini ta osoba moze da cuje sebe i shvati koliko je glupa ispala.
Potrebno je da vezbamo svoj govor. Ne treba uvek reci ono sto nam prvo padne na pamet. Mudri ljudi kazu da pre nego kazemo nesto, moramo refleksijom da proverimo da li to sto zelimo da kazemo govorimo iz ljubavi, saosecanja, milosrdja ili ne. Ako je odgovor “ne” onda to sto zelimo da kazemo, ne vredi ni biti receno. Onda je pametnije da cutimo. U ljudskoj je prirodi da na svaku losu rec, svaku grdnju, napad, kritikovanje…reaguju sa spustanjem zida, pravljenjem barijere. Ako zatvorimo vrata u razgovoru sa ljudima…sta smo onda postigli? Kakav ce nam odnos onda biti? ……… Kada bi vise cutali i vise slusali a manje govorili, odnosi sa ljudima bi nam bili mnogo bolji. Advokati zaduzeni za razvode brakova ne bi imali posao jer bi brakovi bili puno uspesniji. Obicno prve godine braka zena slusa muza; druge godine muz slusa zenu; a trece godine komsije slusaju muza i zenu….kako se svadjaju. Sa kolegama na poslu bi se mnogo bolje razumeli pa ne bi bilo medjusobnih podvala. Odnosi sa okolinom bi nam generalno bili mnogo bolji. Kada manje govoris i vise paznje posvetis tisini, stvari koje cujes, mozes cuti mnogo dublje. Tada se javlja pravo razumevanje prirode stvari. Potrebno je kroz meditaciju da vezbamo da budemo tihi….kako recima, tako i tihi u umu. Potrebno je da postignemo stanje u kome je um smiren.
Koliko puta samo kazemo nesto sto je neprikladno? Osim toga, sto vise govorimo, to je veca sansa da cemo odvaliti neku glupost. Ako vec govoris, budi siguran da te neko stvarno slusa…da neko stvarno zeli da cuje sta ti imas da kazes. Takodje, pre nego progovoris, proveri refleksijom da li govoris iz dobre namere ali isto tako proveri i da li je pravo vreme i mesto da kazes to sto zelis da kazes. Ako je neko umoran, potresen…jednostavno nije u dobrom raspolozenju a ti zelis nesto da pitas tu osobu dok je u takvom stanju…..Pa naravno da ce odgovor biti negativan sa druge strane. Rec mora doci u pravo vreme i na pravom mestu i to samo iz dobre namere. U suprotnom, govoriti je isto sto i gubiti vreme.
Svojim govorom trebamo da stvaramo mir i harmoniju….a ne razdor. Zato bi generalni savet po pitanju ispravnog govora bio:

-   Govori manje
-   Slusaj vise
-   Postani mudriji
-   Govori iz dobre namere, na pravom mestu u pravo vreme
-   Neka tvoj govor stvara mir i harmoniju

u suprotnom: bolje je da cutis.

[Anicca]

Kakva su vasa iskustva u govoru? Koliko cestose osecate neprijatno kada ste u drustvu a svi cute? Da li osecate datreba da progovorite ili vam ta tisina prija?
Da li vam se desi daprekrsite jednu od onih osnovnih odrednica? Kako se osecate posleizgovorene lazi? Da li su se stvari promenile u vasem govoru od kadapraktikujete meditaciju? Da li mozda mislite da govor i ne utice tolikona nas i na okolinu?

Izvolite....sve sto imate da kazete ili se pozalite a vezano za vas razgovor sa drugim ljudima!!!     

Iskustvo je takvo da ljudi obicno malo posvecuju paznje izrecenom,ne razmisljaju o to me o cemu pricaju,ili vrlo retko,a jos manje kako ce to delovati na druge i na koji nacin ce uticati na daljnja dogadjanja. Sve se odvija na nacin da se uglavnom pridruzuju modelu ponasanja koji je opste prihvacen,pa tako i govoru koji se najcesce praktikuje uz taj model.Retki su izuzeci koji misle o tome sta govore vodeci racuna da izgovoreno bude u cilju delovanja koje iziskuje trenutak uz ulaganje voljnog napora da se izvuce maksimum iz te sitacije u kojoj se nalaze.Napredujuci na svom putu i govor i izgovoreno se oblikuje i nase sveukupno delovanje kao jedinke je u skladu sa nasim vidjenjem istine u tom momentu.Ako smo osvestili sebe u trenutnosti onda je i nase ispoljenje takvo,a ako delujemo nesvesno stvaramo odredjene probleme sami,naravno i ljudi koji nas okruzuju uticu na to, i mi na njih,a ujedno i na tok dogadjaja.

[unicus]

Oduvijek sam više volio šutjeti nego govoriti, osim u društvu osobe koju bih volio. Govor je komunikacija, ali i šutnja je komunikacija. Kada puno govorimo, možda imamo neku komunikaciju sa drugima a manje sa sobom. Ako više šutim obrnuto je..tada više komuniciram sa "sobom" a manje sa okolinom. Moje je iskustvo u meditaciji da nakon iste nemam potrebe "pričati"...nekako mi je sve jasno..nemam potrebe trošiti se na isprazne riječi...