BB: Pre nego što nastavimo, ispravio bih se u vezi sa nečim što sam rekao prošlog puta kada sam objašnjavao paragraf 3 gde Buda odgovara Mālunkyaputti i kaže da ga askete drugih sekti mogu pobiti poređenjem sa odojčetom. Kada sam podučavao, rekao sam da bi drugi askete mogli potegnuti argument o prikrivenim sklonostima koje leže u detetu. I onda sam rekao da ne deluje verovatno da bi askete drugih sekti mogli pomenuti prikrivene sklonosti jer mi se čini da je to otkriće koje se pripisuje Budi. Ali nakon časa, kolega mi je ukazao na to da nije da drugi askete pobijaju stav Mālunkyaputte, već je ovo Budin način kako bi pobio pomenuti stav. Mālunkyaputtino razumevanje je da (bar kako kažu komentari) okovi postoje samo kada se pojavljuju kod nekoga, tj. samo kada se ta osoba drži recimo gledišta o identitetu. Ili samo dok osoba sumnja, tada je okovana sumnjičavošću. A askete drugih sekti bi mogli ukazati na to da beba nema čak ni pojam o sopstvu pa ne može imati ni gledište o sopstvu itd. To bi bio argument koji bi askete izneli, ali ono što bi Buda rekao je da čak i da je ovo slučaj, još uvek prikrivene sklonosti ka ovim raznim nečistoćama leže u novorođenčetu. Tako da je to Budin stav, a ne drugih asketa. Zato, molim vas, ispravite to.
Stigli smo do paragrafa 7. Ovde Buda najavljuje da postoji put napuštanja pet nižih okova:
Postoji put, Ānanda, način da se tih pet nižih okova napusti. Da bilo ko, mimo tog puta, mimo tog načina, sagleda, uvidi ili napusti tih pet nižih okova – to je nemoguće. Baš kao kod velikog drveta koje usred stabla ima srčiku, nije moguće da bilo ko iseče tu srčiku, a da ne zaseče kroz koru i godove, isto tako postoji put… to je nemoguće.
Na isti način:
Postoji put, Ānanda, način da se tih pet nižih okova napusti. Da bilo ko, tim putem, tim načinom, sagleda, uvidi ili napusti tih pet nižih okova – to je moguće. Baš kao kod velikog drveta koje usred stabla ima srčiku, moguće je da bilo ko iseče tu srčiku, tako što će zaseći kroz koru i godove, isto tako postoji put… to je moguće.
BB: A zatim uvodi novo poređenje, izgleda da je ono, bar kako ja razumem, da bi se pokazala mogućnost dostizanja stupnja arahanta, tj. nibbāna.
Zamisli, Ānanda, ovu reku Gang punu vode do vrha, tako da i vrana može da pije iz nje, a onda neki slab čovek dođe i pomisli: ‘Ako zaplivam kroz maticu snagom sopstvenih ruku, bezbedno ću preći na drugu obalu ove reke Gang.’ Pa ipak, on ne bi bio u stanju da bezbedno pređe na drugu obalu. Isto tako, kada nekog podučavaju Dhammi kako bi prestao da veruje u postojanje trajne osobe, ako se njegov um ne udubi u Dhammu i ne stekne poverenje, postojanost i odlučnost, tada se može smatrati istim kao onaj slabi čovek.
Bolje je prevesti kao "prestanak identiteta", mada nije da se lako može prevesti - to je prestanak sakkaya = kompleks sastojaka bića, organsko jedinstvo telesnog oblika, osećaja, opažaja, voljnih obrazaca i svesti. To su pet sastojaka za koje Buda kaže da su dukkha, a njihov prestanak jeste nibbāna.
A na suprotnoj strani poređenja:
Zamisli, Ānanda, ovu reku Gang punu vode do vrha, tako da i vrana može da pije iz nje, a onda snažan čovek dođe i pomisli: ‘Ako zaplivam kroz maticu snagom sopstvenih ruku, bezbedno ću preći na drugu obalu ove reke Gang.’ On bi bio u stanju da bezbedno pređe na drugu obalu. Isto tako, kada nekog podučavaju Dhammi kako bi prestao da veruje u postojanje trajne osobe, ako se njegov um udubi u Dhammu i stekne poverenje, postojanost i odlučnost, tada se može smatrati istim kao onaj snažan čovek.
U nastavku Buda postavlja pitanje: šta je tačno ovaj put, staza ka napuštanju pet nižih okova? Navedimo prvo svih deset okova: verovanje da postoji trajna osoba, sumnjičavost, slepo poštovanje pravila i rituala, želja za zadovoljstvima čula, zlovolja, želja za preporađanjem u svetu suptilne materije, želja za preporađanjem u nematerijalnom svetu, obmana "ja sam", nespokojstvo i neznanje.
Obično u tekstu kada Buda objašnjava kako se različiti putevi dostižu jedan za drugim, navodeći stupnjeve ostvarenja u nizu, prvi stupanj proboja Dhamme jeste stupanj ulaska u tok. Na njemu se eliminišu tri okova: sakkayadiṭṭhi, sumnjičavost i slepo poštovanje pravila i rituala. Drugi nivo u stvari ne odseca nijedan novi okov, već slabi pohlepu, mržnju i obmanutost. Učenik tada postaje jednom-povratnik. Onaj ko je ušao u tok može se preporoditi još najviše sedam puta u ljudskom ili nebeskim svetovima. Ali nakon postizanja drugog nivoa, može se preporoditi najviše jednom u čulnoj sferi postojanja. Treći proboj Dhamme eliminiše ostala dva niža okova: čulnu želju i zlovolju, tada osoba postaje nepovratnik i više se nikada neće preporoditi u čulnim svetovima, a može u nekom od viših svetova, svetovima suptilne materije. Obično se kaže da se nepovratnik preporađa u jednom posebnom svetu - čistom boravištu. Krajnji, četvrti proboj Dhamme uklanja pet viših okova i osoba postaje arahant, neko ko je potpuno oslobođen već u ovom životu.
A ovde će Buda podučavati načinu i putu da se napusti pet nižih okova.
BB: Pre nego što objasnim kako ja razumem ovaj deo, hajde da prođemo kroz prvi odeljak, tj. prvi metod za uklanjanje 5 nižih okova, a tada ću dati određeno objašnjenje za ovo.
Ovde je neobičan način da se uvede prva đhāna, ne znam koji je razlog za to:
A šta je, Ānanda, taj put, taj način da se pet nižih okova napusti? Tako, odvajanjem od predmetâ vezivanja, napuštanjem štetnih stanja, potpunim smirivanjem inertnosti tela, sasvim obuzdanih čula, bez mentalnih nečistoća, monah ulazi i ostaje na prvom stupnju zadubljenja, koji je praćen usmerenom mišlju i istraživanjem, uz ushićenje i zadovoljstvo rođeno iz osame.
Upadhi komentari objašnjavaju kao objekte čulnih zadovoljstava koji se mogu uzeti kao da su materijalna svojina. "Štetna stanja" komentari opisuju kao pet mentalnih prepreka. Dalje se navodi potpuno smirivanje inertnosti tela.
BB: Nisam siguran da se slažem sa Komentarima koji objašnjavaju telesnu inerciju (kāyaduṭṭhulla) kao iskvarenost tela, bukvalno lenjost tela, tromost tela. Meni izgleda da se izraz koristi sa drugom imenicom paṭippassaddhiyā koja je dobro prevedena kao umirenje, ublažavanje. A ono što se smiruje nije inercija, lenjost ili tromost, obično je to nemir, uzbuđenost. Mislim da je to ono sa čime se srećemo kada se sednemo u meditaciji. Čak i ako smo relativno mirni još uvek postoji doza nemira, agitacije u telu. I kada se sedne, prvih nekoliko minuta se posveti telesnoj uzbuđenosti kako bi se primirila. Bar tako ja razumem ovo kāyaduṭṭhulla. Nemam neke autoritete koje bih naveo kako bi podržali takvo tumačenje. Takođe, ova interpretacija bolje ide uz paṭippassaddhiyā.
A onda stižemo do uobičajene formula za prvu đhānu: monah ulazi i ostaje na prvom stupnju zadubljenja, koji je praćen usmerenom mišlju i istraživanjem, uz ushićenje i zadovoljstvo rođeno iz osame. Način na koji komentari objašnjavaju odvajanje od predmeta vezivanja i napuštanje loših stanja potpuno je isti pa ne vidim razlog zašto su obe fraze stavljene u formulu ovde. Ostatak formule je isti.
Ako nastavimo sa čitanjem sutte, izgleda da monah čini ovu kontemplaciju unutar same đhāne. Tekst ne daje nikakav utisak da je monah izašao iz đhāne. Ali ono što komentari objašnjavaju, jeste da se kontemplacija odvija nakon izlaska iz đhāne i to je kontemplacija uvida.
Komentarski način objašnjavanja je da se ne radi meditacija uvida unutar same đhāne, jer unutar nje um je fiksiran na jedan objekat i ne može se pomerati među objektima, a to je ono što se dešava kada se istražuju različiti faktori ove đhāne. Po komentarima ono što se dešava je da nakon provedenog nekog vremena u đhāni i njenog učvršćivanja, meditant izlazi iz nje, nazad u stanje svesti koje je na pola puta između uobičajene svesti i svesti đhāne. A utisak o svesti u đhāni je još uvek vrlo jasan, vrlo jak, iako meditant nije unutar nje. Jer u đhāni vitakka i vicāra (činioci misli i istraživanja) su fiksirani i nepokretni na samom objektu. Tako se oni ne mogu koristiti da se istražuju različiti fenomeni.
Kada se izlazi iz đhāne, dok je još utisak vrlo jak i kada se pogleda u tu svest đhāne, vidi se šta god tu postoji kroz materijalni oblik, osećaj, opažaj, mentalne obrasce i svest. Uzima se iskustvo o đhāni, stanje koje se iskusi kao vrlo blistavo, radosno, gde je um ujedinjen i duboko zadubljen u to stanje sjaja i radosti. Ali povlačeći se iz stanja đhāne može se to stanje pogledati i videti da je to samo kombinacija ovih pet sastojaka. Može se secirati đhāna, analizirati kroz pet sastojaka. Može se razlučiti u njoj aspekat materijalnog oblika. To bi bio određeni vizuelni objekat na koji se um fokusira, može biti nimitta - znak ili vidljiva impresija na koju se um fokusira i to se računa kao oblik. Ili može biti osećaj unutar te đhāne, stanje prijatnosti, opažanje objekta, različiti mentalni obrasci u vezi sa objektom... i može biti svest, tj. pažnja/svesnost objekta.
Tako iskustvo đhāne koje izgleda da je tako čvrsto, ujedinjujuće pojavljuje se sada pod skalpelom istraživanja, kao sklop, kao složeni fenomen. Nešto što je sastavljeno od pet sastojaka. I videvši đhānu sastavljenu od pet sastojaka istražuje pet sastojaka u terminima tri karakteristike postojanja: netrajnosti, nezadovoljstva i nepostojanja trajnog sopstva. Ovde tekst kako bi pojačao utisak proširuje ih u 11 različitih modova podeljenih u tri grupe:
Što god da u tome postoji kao materijalni oblik, osećaj, opažaj, mentalni obrasci i svest, monah ta stanja vidi kao prolazna, kao patnju, bolest, čir, strelu, nevolju, kao nesreću, nešto strano, u raspadu, prazno, što nije njegovo sopstvo.
Na pāliju: aniccato dukkhato rogato gaṇḍato sallato aghato ābādhato parato palokato suññato anattato.
Od ovih 11 aspekata, 2 su osobine netrajnosti: prolazna su i u raspadu su.
palokato = raspada se iz trenutka u trenutak.
Tri od njih spadaju u treću karakteristiku: nešto strano, prazno, što nije njegovo sopstvo. Ostalih šest se tiču nezadovoljavajućeg aspekta: kao patnju, bolest, čir, strelu, nevolju, kao nesreću.
Kada neko kontemplira u terminima ovih 11 modova, dolazi do sve dubljih i dubljih stadijuma znanja uvida sve dok se ne dostigne tačka gde nalazi da je potpuno ohlađen što se tiče ovih pet sastojaka. I um počinje da se okreće od njih tražeći to što nije raspadajuće, ne urušava se, nešto što je istinski blistavo, bezbedno. Okreće um ka amata dhātu, besmrtnom elementu, nibbāni. I kada promišlja o nibbāni, ovo je još preliminarno stanje - okreće svoj um od tih stanja i usmerava ga ka besmrtnom elementu ovako: ‘Ovo je mirno, ovo je uzvišeno, dakle smirivanje svih mentalnih konstrukcija, napuštanje svih vezanosti, razaranje žudnje, hlađenje strasti, prestanak, nibbāna.
U ranijoj fazi kada promišlja na ovaj način, kada um dostiže vrhunac znanja uvida, tada se spontano um okreće od uslovljenih fenomena, prodire kroz uslovljene fenomene i probija se do realnosti besmrtnog elementa, vidi besmrtni element sa jasnim viđenjem. A kada se ovo desi, tekst kaže, ako je neko postojan, može da održi to viđenje i ostane čvrst u njemu, tada postiže uništenje āsava (otrova), napušta sve nečistoće odjednom.
Ali ono što se takođe može desiti je da, kako neko prolazi kroz ta iskustva, ostaje suptilno sviđanje, suptilno uživanje i vezivanje za njih, što je neka vrsta kvarenja iskustva - meditant nije u stanju da ostane postojan u tom ostvarenju besmrtog. Već ova želja i držanje za to iskustvo, užitak - pomenuto ovde kao strast za Dhammom, oduševljenje Dhammom - blokira potpuno iskorenjivanje nečistoća. A to nije obična žudnja užitak, već vrlo prefinjena, suptilna, ali je još uvek vezanost. A zbog toga, umesto dostizanja uništenja otrova, uništavaju se pet nižih okova i iz tog iskustva osoba izranja kao nepovratnik da se spontano preporodi u svetu suptilne materije.
BB: Nisam siguran da li nepovratnik mora nužno da se preporodi u čistim boravištima, ali obavezno se preporađa van čulnog sveta i tamo dostiže nibbānu bez vraćanja u čulne ravni postojanja.
I to je način, put za napuštanje nižih okova.
Ovaj odeljak svih ovih godina od kada sam se prvi put sa njim sreo izazivao je u meni dosta zbunjenosti jer u tradicionalnoj Theravāda komentarskoj interpretaciji raznih nivoa probuđenja, mora se proći kroz 4 stupnja sukcesivno: kroz ulazak u tok, jednom povratnika, nepovratnika do arahanta. Theravāda komentari objašnjavaju šta se dešava kada Buda govori o raskidanju 5 nižih okova: prvo se dostiže prvi stupanj i vrlo brzo se vraća na kontemplaciju, zatim drugi stupanj, izlazi i nazad na kontemplaciju, zatim treći stupanj. Tako da se sva tri nivoa dostižu vrlo brzo, jedan za drugim. Ali kada čitamo suttu samu za sebe bez bilo kakve šeme za objašnjavanje, ne čini nam se da je tako. Izgleda kao da se raskidanje 5 nižih okova dešava odjednom.
Ima sutta gde Buda npr. podučava brahmane i dok oni sede i slišaju, dostižu oko Dhamme - viđenje Dhamme. Ubrzo nakon toga jedan od brahmana premine. Onda monasi dođu do Bude i pitaju ga koje je njegovo odredište. Buda odgovara: "Dok me je taj brahman slušao imao je um pun poverenja, odsekao je pet nižih okova i spontano će se preporoditi u čistim boravištima, nikada se više ne vraćajući u ovaj svet."
Izgleda iz pomenutog teksta da je brahman dok je sedeo tamo, dostigao raskidanje okova - i to sve odjednom.
Postoji čak nekoliko sutta, čuvena je Bāhiya Dārucīriya sutta, gde je asketa po imenu Bāhiya mislio da je arahant. Ali onda dolazi jedno božanstvo, kaže mu da je u zabludi i pošalje ga kod Bude. On prelazi stotine milja da bi posetio Blaženog. Kada se najzad sretnu jako je nestrpljiv da dobije učenje, prekida Budu dok je bio u prošnji i moli ga da ga odmah poduči. Buda ga podučava vrlo koncizno i dok je Bāhiya slušao postao je arahant. Ne vidimo iz teksta da je prolazio kroz stupnjeve jedan za drugim, izgleda da ih je prošao jednim probojem.
Izgleda da samo na osnovu ove sutte možemo zaključiti da ono što ovde Buda objašnjava jeste ne samo način stizanja do stupnja nepovratnika prolazeći kroz niže stupnjeve, već način za eliminaciju svih nižih okova odjednom i to počevši od svetovne osobe (koja ima poverenje u učenje). A zatim, kada ta osoba praktikuje đhāne, dostigavši prvu mora da savlada pet prepreka i među njima prve dve su čulna želja i zlovolja, a to su takođe dva od pet nižih okova koji drže bića okovanim za čulne svetove. I tako, osoba koja je postigla prvu đhānu, nije presekla okove čulne želje i zlovolje, već je oslabila ove okove do mere da oni nisu aktivni u umu, samo su redukovani na anusaya nivo. Ali zbog toga što su potisnute i postoje na tom nivou, bar kako ja razumem, kada ova osoba dosegne proboj Dhamme, uvid u pravu prirodu Dhamme, a koristeći đhānu kao osnovu, moguće je, mada ne i sigurno, uz jačinu đhāne da to podrži, da to postignuće može saseći pet okova odjednom.
Ako prva đhāna nije dovoljno jaka osnova, tada meditant može nastaviti dalje ka drugoj, trećoj i četvrtoj, sve dok ne dostigne nivo samādhija dovoljno jak da bude osnova da se uvid probije i raskine pet okova.
Našao sam skoro da ovo objašnjenje podržava jedan veliki komentatorski Abhidhamma sistem koji je razvijen u Indiji, objašnjen u okviru Abhidharmakośa, Sarvāstivāda sistema. Ekstremno je kompleksan, ali objašnjava da je meditant koji je postigao materijalnu đhānu i zatim postigao proboj Dhamme može onda saseći nečistoće koje odgovaraju ovim nižim okovima sve odjednom, bez prolaska kroz nivoe ulaska u tok i jednom povratnika, tj. od meditanta koji je postigao zadubljenja do nepovratnika u jednom proboju.
U paragrafima 10-12 se isti obrazac ponavlja i za druge đhāne, a u pasusu 13 prelazi se na nematerijalna zadubljenja. I ovde je sve isto osim kontemplacije sa uvidom, primetićete da se ne navodi materijalni oblik jer su u pitanju nematerijalna zadubljenja:
I opet, potpunim prevazilaženjem opažaja oblika, nestankom opažaja čulnih utisaka, neobraćanjem pažnje na opažaje različitosti, svestan da „prostor jeste beskrajan”, monah ulazi i ostaje u području beskrajnog prostora.
Šta god da u tome postoji kao osećaj, opažaj, mentalni obrazac i svest, monah ta stanja vidi kao prolazna… kao nešto što nije njegovo sopstvo. Okreće svoj um od tih stanja i usmerava ga ka besmrtnom elementu… To je put, to je način da se tih pet nižih okova napusti.
Naravno, meditant još uvek ima telo, ali ne opaža nikakvu formu, tj. materijalni oblik u tom stanju pa tako to ne može ni kontemplirati.
Od područja beskonačnog prostora ide se do područja beskonačne svesti, a zatim do područja ničega, kao treće nematerijalne đhāne. A isti obrazac se ponavlja i tu se zaustavlja. Ne pominje se četvrta, područje ni opažanja ni neopažanja. Razlog dat u komentarima je da je ovo područje ekstremno suptilno i zbog toga ga je teško analizirati kroz sastavne činioce: osećaj, opažaj itd. Imamo samo opšti utisak vrlo utihnulog meditativnog zadubljenja gde su svi mentalni faktori tako suptilni da se čak ne može reći da funkcionišu na isti način na koji to normalno čine, ali su još prisutni u nekoj meri. Komentari kažu da ih Buda može proučavati sa uvidom, ali ne i drugi.
A na samom kraju tu je jedno čudno pitanje:
„Ako je to put, način da se tih pet nižih okova napusti, kako se onda za neke monahe ovde kaže da su stekli oslobođenje uma, a za druge da su stekli oslobođenje mudrošću?”
„Zato, Ānanda, što postoji razlika u njihovim sposobnostima.”
Tako reče Blaženi. Zadovoljan, poštovani Ānanda se obradova rečima Blaženoga.
Razlog zašto kažem da je pitanje malo čudno je što uvek kada je opisano postignuće arahanta uvek se navodi: "oslobođenje uma, oslobođenje mudrošću". Arahant uvek ima obe vrste oslobođenja: to je oslobođenje uma jer je um oslobođen svih nečistoća i oslobođenje mudrošću jer je mudrost ta koja oslobođenje donosi.
Mislim da je pitanje ukazuje na to da neki monasi kada stižu do stupnja arahanta imaju jasno izražen samādhi - i za njih se kaže imaju oslobođenje uma, jer su u stanju da prođu kroz sve različite samādhije, vežbaju psihičke moći itd. Drugi nemaju takve sposobnosti, ali imaju jako izraženu moć mudrosti, uvida i razumevanja. A Buda odgovara samo da razlika leži u njihovim sposobnostima. Razjašnjenje bi moglo teći dalje...
Praksa
Razmislite o tri manifestacije nečistoća. Primetite u sopstvenom iskustvu kako one poprimaju oblik. Posebno obratite pažnju na razliku između nečistoća na mentalnom nivou i kada se one menjaju u grublji oblik - verbalnu i telesnu akciju (i kako su u grubljem obliku njihove posledice značajnije). Razmislite o posledicama kada dopustimo skrivenoj sklonosti da „zarobi i opseda um.”
