[Jedno se pitanje pojavilo prošlog puta. Kada Buda govori o četiri načina rađanja i pominje spontano rođenje, navodi i neka ljudska bića u toj grupi pa se pitanje nametalo koja su to ljudska bića. Prema jednom odlomku iz DN - Agañña sutta (treći deo, govor 27), Buda kaže da se to dešava na početku ciklusa sveta, kada sistem počinje da se formira (pominje se slično i u Brahmađāla sutti). Tada ljudska bića koja su se prethodno rodila u Ābhassara devaloka (nekom od najviših svetova postojanja, kao bića svetlosti), kada se pojavljuju ponovo u ljudskom svetu to ne čine kao obična ljudska bića preko roditelja, već kao spontano nastala bića. Imaju veoma blistava tela, mogu da se premeštaju na velike udaljenosti samo sopstvenom voljom, ne zaviseći od drugih načina kretanja, skoro kao nebeska bića. A onda postepeno podležu raznim željama, jedu supstance zemaljskog porekla i kada to čine njihova tela postaju teža i gušća. Tada se polne karakteristike diferenciraju, a onda nastaje i seksualna želja, a kroz polno opštenje javlja se i biološki proces rađanja. Tako se okončava spontano rađanje i nastupa rađanje iz materice.]
Prošlog smo puta obradili Budine sposobnosti da odredi gde će se bića preporađati. Gledajući bića i obuhvatajući njihov um svojim umom, Buda može na osnovu ponašanja i delovanja, stanja uma druge osobe odrediti da li će se nakon smrti preporoditi u čistilištu, svetu gladnih duhova, životinja, ljudi ili božanstava. A ako neko praktikuje plemeniti put, Buda za tu osobu može odrediti da li će postići oslobođenje u ovom životu.
U ovom će delu sutte objasniti ekstremne asketske prakse koje je preduzimao ranije u životu u vreme dok je još bio bodhisatta, još uvek tražeći put ka probuđenju. Opisaće ih iz četiri različita ugla. Svaki od termina ima svoje posebno značenje u asketskoj kulturi Indije onoga vremena.
Tapassī = neko ko praktikuje tapas (samomučenje). Ovde je prevedeno sa "asketizam". Ideja koja leži iza ovog termina je da pomenuta osoba sebe dovodi do bola i teškoća kako bi izgradila duhovne moći, a zatim uz pomoć tih moći može izvoditi čudesne stvari. Tapassī iz brahmanske literature može zaustaviti Sunce na nebu, leteti, izazvati oluju, promeniti vreme u sekundi... Ovde Buda opisuje neke od praksi koje je preduzimao:
Takav je bio moj asketizam, Sāriputta, da sam išao nag, odbacujući pravila, lizao dlanove, nisam odlazio kad su me pozivali, nisam se zaustavljao kad bi me zamolili; nisam prihvatao hranu koju bi mi doneli, posebno pripremili ili me pozvali na ručak; nisam primao ništa iz lonca, iz zdele, iz kuće, iz avana, od dvoje koji jedu zajedno, od trudnice, od žene koja doji, od žene koja leže kraj muškarca, s mesta gde se hrana javno delila, sa mesta gde je bilo pasa ili muva, nisam uzimao ni ribu ni meso, nisam pio rakiju, vino, niti drugi alkohol. Držao sam se pravila da u jednoj kući uzmem jedan zalogaj; da u dve kuće uzmem dva zalogaja;… da u sedam kuća uzmem sedam zalogaja. Živeo sam na jednom tanjiru hrane dnevno, na dva tanjira hrane dnevno… na sedam tanjira hrane dnevno; uzimao sam hranu jednom dnevno, jednom u dva dana… jednom u sedam dana i tako dalje, sve do jednom u dve nedelje; istrajavao sam u praksi uzimanja hrane u određenim intervalima. Jeo sam zeleniš ili proso ili pirinač ili koru ili mahovinu ili pirinčanu plevu ili pirinčane mekinje ili brašno od susama ili travu ili kravlji izmet. Živeo sam od šumskog korenja ili voća, hranio se otpalim plodovima. Oblačio sam se u kudelju, u mrtvački pokrov, u bačene krpe, u koru drveta, u kožu antilope, u trake od kože antilope, u pokrivač od ispletene kusa trave, u ogrtač od like, u ogrtač od lišća, u vuneni ogrtač, u životinjsko krzno, u sovina krila. Čupao sam sebi kosu i bradu, praktikovao sam redovno čupanje kose i brade. Neprekidno sam stajao, odbijajući da sednem. Čučao sam bez prekida, stalno održavao čučeći položaj. Koristio sam ležaj od trnja; napravio sam sebi ležaj od trnja. Živeo sam praktikujući kupanje u vodi tri puta na dan, uključujući veče. Tako sam na mnoge načine praktikovao mučenje i umrtvljivanje tela. Takav beše moj asketizam.
Nekada su se u Indiji nalazila mesta za distribuciju hrane gde se nudio obrok asketama. Darežljivi su ljudi skupljali hranu na jednom mestu i pozivali askete da ih nahrane. On se držao pravila da ne prihvati obrok odatle, samo iz kuća gde je isprosio. Ako je video da pas očekuje hranu, ostavljao je hranu psu. Slično je i sa muvama. Nije prihvatao meso ni ribu. Nije pio alkoholna pića, što je i zadržao kao pravilo. Uobičajena je praksa bila da se daju specijalni zaveti, posebne odluke - jedna od njih je bila da se ide samo u jednu kuću - šta god da se dobije prihvata se i ne odlazi se dalje u prošnju. Nekada u dve kuće... sedam kuća.
Ili se da zavet u vezi sa količinom hrane: jedna kašika, dve kašike... sedam kašika. Nekada odluka o broju obroka: jedan (to je praksa koju je i usvojio kasnije), jedan u dva dana... jedan u dve nedelje. Odluka o vrsti hrane: zeleniš, divlji pirinač... Nekada nije ni išao u prošnju, već je ostajao u šumi jedući korenje i opale plodove. I držao se praksi u vezi sa odevanjem: kudelja, bačene krpe... A preduzimao je i neke bolne tretmane - umesto šišanja i brijanja čupao je kosu i bradu. Onda se navode druge prakse kojih se drže neki jogiji i danas: stajanje bez sedenja, čučanje... Da bi se izazvali bolovi tokom sna napravi se "udoban" ležaj od šiljaka i trnja! Tako se ne može pasti u dubok san. Praksa čestog pranja je brahmanski običaj, poseban ritual. Ovo su sve bile prakse mučenja i umrtvljavanja tela kojih se držao.
Sledeća se praksa na paliju zove lūkha = neosetljivost, gruba praksa. Tokom asketskog perioda, preduzimao je česta pranja, ali sada to ne čini nikada, samo pušta prljavštinu i prašinu da se nagomilavaju na telu. Tokom sezone vrućina u Indiji je mnogo prašine, a tokom kišne sezone mnogo je blata i sve se to taloži na telu i stvara se kora. Kada dodirne telo rukom, komadi prljavštine otpadaju, ali nikada nije poželeo da tu prljavštinu i ukloni.
Treći je aspekt ovih praksi obazrivost (đeguććhī = biti ekstremno oprezan, vrlo obazriv). Bio je ekstremno svestan/sabran, vrlo pažljiv kada ide napred ili hoda unazad. Kaže da je bio obazriv da ne prospe čak ni kap vode, boji se da će kada padne na zemlju povrediti sićušna bića.
U nekim je periodima praktikovao ekstremne osamljenosti = pavivitta, pokušavao je da izbegne bilo kakav kontakt sa drugim ljudskim bićima.
Takva je bila moja osamljenost, Sāriputta, da sam zalazio u šumu i boravio tamo. I kada bi naišao govedar ili čobanin, neko ko skuplja travu ili granje, šumar, bežao bih od šumarka do šumarka, od gustiša do gustiša, od jame do jame, od humke do humke. A zašto? Zato da me ne vide ili da ja ne vidim njih. Baš kao što jelen odrastao u divljini, kad spazi ljudska bića, beži od šumarka do šumarka, od gustiša do gustiša, od jame do jame, od humke do humke, isto tako sam i ja, kad bi naišao govedar ili čobanin… Takva je bila moja osamljenost.
Zatim, pominje još praksi, mada se čini da su to samo aspekti grube prakse. BB: U paragrafu 49, nadam se da niste mnogo osetljivi:
Otišao bih četvoronoške do kravlje ispaše kad bi stoka bila isterana, a čobanin je ostavio, hranio sam se izmetom teladi što još sisa. I sve dok bih imao sopstvenog izmeta i urina, hranio sam se sopstvenim izmetom i urinom. Takva je bila moja velika praksa hranjenja nečistim.
Namerno se izlagao zastrašujućim situacijama, što je bio test za snagu uma. Tada se, za razliku od modernih skeptičnih vremena, smatralo da udaljena i usamljena mestima pohode demoni i duhovi koji će napasti jogije i meditante koji nisu odgovarajuće kvalifikovani, da će ih ubiti ili žive pojesti. I namerno je odlazio tamo onih noći koje su se smatrale naročito pogodnim za izlazak duhova i goblina. U sutti koju smo čitali jako davno MN4 (Bhayabherava sutta - Govor o strahu i strepnji) paragraf 20, nalazimo:
Ovako sam razmišljao: ‘Postoje posebne noći, kao što su četrnaesta, petnaesta i osma unutar dve sedmice. Šta ako bi njih proveo na mestima koja bude strahopoštovanje i jezu, kao što su svetilišta u parkovima, svetilišta u šumi i svetilišta u drvetu? Možda bih doživeo taj strah i strepnju.’ I tako, kasnije – određene noći kao što su četrnaesta, petnaesta i osma unutar dve sedmice – proveo bih na mestima koja bude strahopoštovanje i jezu, kao što su svetilišta u parkovima, svetilišta u šumi i svetilišta u drvetu. I dok sam bivao tamo, događalo se da naiđe neka divlja životinja, da paun prelomi grančicu ili da vetar zašušti među suvim lišćem. I pomislio bih: ‘Šta ako to dolaze strah i strepnja?’ Pomislio bih: ‘Zašto uvek iščekujem taj strah i strepnju da se pojave? Kako bi bilo da ih savladam tako što ću ostati u istom položaju u kojem su me i zatekli, sve dok ne prođu?’
Dok sam hodao, strah i strepnja me obuzeše; ne bih stajao, seo, niti legao sve dok ne bih savladao taj strah i strepnju. Dok sam stajao, strah i strepnja me obuzeše; ne bih hodao, seo, niti legao sve dok ne bih savladao taj strah i strepnju. Dok sam sedeo, strah i strepnja me obuzeše; ne bih hodao, stajao, niti legao sve dok ne bih savladao taj strah i strepnju. Dok sam ležao, strah i strepnja me obuzeše; ne bih hodao, stajao, niti sedao sve dok ne bih savladao taj strah i strepnju.
Ako je bio u određenom položaju, npr. sedećem, ostao bi u sedećem položaju sve dok strah i strepnja ne prestanu. Ne bi ustao, ne bi otišao, ne bi promenio položaj...
I izlagao se ekstremnim vremenskim prilikama:
I kad bi došle hladne noći tokom ‘osmodnevnog perioda mraza’, boravio bih noću na otvorenom, a preko dana u šumi. Poslednjeg meseca sezone vrućina preko dana bih boravio na otvorenom, a noću u šumi.
Postoji praksa koja se zove petostruka vatra. U najtoplije doba dana, leti, zapale se četiri vatre na svakoj strani sveta po jedna. Sedne se i boravi između njih, a petu vatru predstavlja Sunce koje je direktno iznad glave, u zenitu. A u sred hladne sezone, u severnoj Indiji (decembar i rani januar) može biti vrlo hladno. To je himapātasamayā - vreme osam dana snegova, ovde prevedeno kao osmodnevni period mraza. U to vreme će napolju, noću izlagati svoje telo hladnoći.
A onda mi se odjednom pojaviše ovi stihovi, koje nikada do tada nisam čuo:
‘Promrzao noću i spržen danju,
Sam u jezovitim šumama,
Nag, bez vatre kraj koje bi seo,
Mudrac ipak svoje traganje nastavlja.’
I dalje, da bi se podvrgao još većim teškoćama, odlazio bi noću da spava na mestu za kremacije. Ono nije izgledalo kao naša groblja gde su tela sahranjena duboko pod zemljom. Tela su se obično kremirala pa sve što je ostajalo bili su pepeo i kosti. Uzimao bi kosti da ih koristi kao jastuk. Biti okružen ostacima umrlih zastrašujuće je za onoga čiji je um nerazvijen. Mora da je tada izgledao užasno, mršav, u krpama, duge kose i brade, upalih obraza. Tokom dana bi se pojavili dečaci pastiri bez ikakvog poštovanja prema asketama: A pastiri bi dolazili i pljuvali po meni, mokrili po meni, bacali đubre na mene i boli me štapovima u uho. Pa ipak se ne sećam da se ikada u mom umu javila loša misao (mržnje) prema njima. Takvo je bilo moje boravište u spokojstvu.
Zatim navodi asketske prakse u vezi sa hranom. Pominju se gledišta uobičajena kod nekih asketa i brahmana - "pročišćenje dolazi putem hrane". Recimo, jesti specijalnu vrstu hrane npr. kola voće (i piti kola-piće :-) A Buda je sve to i probao. Recimo, jedući jedan kola plod dnevno, sve dok njegovo telo nije postalo izuzetno izmučeno:
A jedući jedan plod kola voćke na dan moje telo postade sama kost i koža. Pošto sam tako malo jeo, moji udovi postadoše poput prutova bambusa ili loze. Pošto sam tako malo jeo, moja leđa postadoše poput kamilje grbe. Pošto sam tako malo jeo, pršljenovi moje kičme ličili su na red nanizanih perli. Pošto sam tako malo jeo, moja rebra štrčala su sablasno poput greda na ambaru bez krova. Pošto sam tako malo jeo, oči su mi upale u očne duplje, nalik odsjaju vode u dubokom izvoru. Pošto sam tako malo jeo, koža na glavi mi se smežurala i izbledela baš kao što se tikva smežura i izbledi na vetru i na suncu. Pošto sam tako malo jeo, stomak mi se prilepio za kičmu; ako bih dodirnuo kožu na stomaku, osetio bih i kičmu, a ako bih dodirnuo kičmu, osetio bih i kožu na stomaku. Pošto sam tako malo jeo, ako sam želeo da obavim veliku ili malu nuždu, sručio bih se pravo na lice na tom mestu. Pošto sam tako malo jeo, pokušavao sam da olakšam bolove tela trljajući ga rukama, a dlake, onako trule u korenu, otpadale bi s tela dok sam ga trljao.
BB: Možda ste videli poznate statue iz Gandhāra perioda, to je prvi period budističke umetnosti, stilski slične grčkim uzorima. Drevna Gandhāra nalazila se u današnjem Avganistanu i Pakistanu. Tu on izgleda kao skelet na kome je rastegnuta koža, a lice je tako smežurano da izgleda kao devedesetogodišnjak. Poznat je događaj kada je vršio nuždu i pao. Gledajući sa nebesa, božanstva su mislila da je mrtav, samo ona od nebeskih bića koja su imala dovoljno poverenja, znala su da nije mrtav, već samo iscrpljen.
U sledećem paragrafu nastavlja da nam opisuje svoje eksperimentisanje sa hranom, redukujući je na druge tipove i u svakom od slučajeva nalazeći da su ga ove prakse dovele na ivicu smrti ne donoseći mu bilo kakvu mudrost.
Pa ipak, Sāriputta, takvim ponašanjem, takvom praksom, takvim asketskim vežbanjem nisam dostigao bilo koje nadljudsko stanje, bilo kakvo isticanje u znanju i viđenju dostojno plemenitih. A zašto? Zato što nisam dostigao onu plemenitu mudrost koja, kad se dostigne, oplemenjuje i oslobađa, onoga ko postupa u skladu s njom vodi potpunom iskorenjivanju patnje.
Tako, svi ovi pasusi koje smo upravo pročitali pokazuju kako Buda preduzima samomučenja do krajnjih granica i nalazi da je ta praksa bolna, neplemenita i jalova. A razlog zašto je beskorisna je zato što ne donosi mudrost! Na ovom mestu možemo povezati pročitani pasus sa MN36 (Mahā-Saććaka sutta, Dugi govor Saććaki) paragraf 30:
30. I pomislih: ‘Koji god da su askete ili brahmani u prošlosti doživljavali bolne, razdiruće, mučne osećaje zbog svojih napora, ovo je granica, ne postoji više od ovoga. I koji god će askete ili brahmani u budućnosti doživljavati bolne, razdiruće, mučne osećaje zbog svojih napora, ovo je granica, ne postoji više od ovoga. I koji god da askete ili brahmani sada doživljavaju bolne, razdiruće, mučne osećaje zbog svojih napora, ovo je granica, ne postoji više od ovoga. Ali ovakvim samomučenjem nisam dostigao bilo koje uzvišeno stanje, bilo kakvo isticanje u znanju i viđenju dostojno plemenitih. Da li možda postoji i neki drugi put ka probuđenju?
I priseća se događaja od pre mnogo godina kada je bio dete. Jednom je prilikom njegov otac, Suddhōdana, vladar iz plemena Sakya predvodio festival setve. To je bio ritual na početku sezone. Poveo je svog sina sa sobom i ostavio ga u senci drveta. A kada su svi otišli na polja da učestvuju u ceremoniji, dečak je seo prekrstivši noge i počeo je da spontano prati svoje disanje. A kroz pažnju usmerenu na disanje, odjednom je njegov um napustio svet čula i ušao u vrlo blaženo, vrlo radosno i smirujuće stanje.
31. I pomislih: ‘Sećam se jednom kad je moj otac Sakyanin bio zauzet poslom, sedeo sam u svežini senke stabla ružine jabuke, sasvim odvojen od zadovoljstava čula, odvojen od nepovoljnih stanja, i uđoh i ostadoh na prvom stupnju zadubljenja, praćenim usmerenom mišlju i istraživanja, uz ushićenje i zadovoljstvo rođeno iz osame. Može li to biti put ka probuđenju?’ Za sećanjem, u meni se rodi saznanje: ‘To je zaista put ka probuđenju.’
32. I pomislih: ‘Zašto se plašim tog zadovoljstva koje nema nikakve veze sa zadovoljstvima čula i nepovoljnim stanjima?’ I pomislih: ‘Ne plašim se tog zadovoljstva, jer ono nema nikakve veze sa zadovoljstvima čula i nepovoljnim stanjima.’
Onda je napustio prethodne prakse, počeo je da ponovo uzima čvrstu hranu, oporavio se i povratio snagu i zdravlje. Počeo je praktikovati meditativna zadubljenja, a zatim je razvio uvid i mudrost što je kulminiralo probuđenjem i oslobođenjem.
Vratimo se na našu suttu. Govoreći Sāriputti, a želeći da pokrije sve mogućnosti, tj. gledišta asketa i brahmana kaže:
Sāriputta, ima asketa i brahmana čiji su učenje i gledište ovakvi: ‘Pročišćenje nastaje preporađanjem.’ Ali nije lako pronaći svet u kojem se već nisam preporodio na ovom dugom putu, izuzev božanstava čistih boravišta; da sam se preporodio kao božanstvo u čistim boravištima, nikada se više ne bih vratio na ovaj svet.
Ima asketa i brahmana čiji su učenje i gledište ovakvi: ‘Pročišćenje nastaje [nekom određenom vrstom] preporađanja.’ Ali nije lako pronaći svet u kojem se već nisam preporodio na ovom dugom putu, izuzev božanstava čistih boravišta.
Ima asketa i brahmana čiji su učenje i gledište ovakvi: ‘Pročišćenje nastaje [nekom određenom vrstom] boravišta.’ Ali nije lako pronaći boravište na kojem već nisam bio… izuzev božanstava čistih boravišta.
Ima asketa i brahmana čiji su učenje i gledište ovakvi: ‘Pročišćenje nastaje žrtvovanjem.’ Ali nije lako pronaći vrstu žrtve koju već nisam prineo na ovom dugom putu, onda kad sam bio miropomazan, plemeniti kralj ili imućni brahman.
Ima asketa i brahmana čiji su učenje i gledište ovakvi: ‘Pročišćenje nastaje obožavanjem vatre.’ Ali nije lako pronaći vrstu vatre koju već nisam obožavao na ovom dugom putu, onda kad sam bio miropomazan, plemeniti kralj ili imućni brahman.
Sāriputta, ima asketa i brahmana čiji su učenje i gledište ovakvi: ‘Sve dok je taj dobri čovek još uvek mlad, crne kose i obdaren blagoslovom mladosti, u najboljim godinama, sve dotle je savršen u svojoj mudrosti. Ali kad taj dobri čovek ostari, postane vremešan, stavi na leđa breme godina, poodmakne stazom života i stigne do njenog poslednjeg dela, kada bude imao osamdeset, devedeset ili sto godina, tada je sjaj njegove mudrosti izgubljen.’ Ali ne treba tako misliti. Ja sam sada star, vremešan, na leđima mi je breme godina, poodmakao sam stazom života i stigao do njenog poslednjeg dela: osamdeset mi je godina. A sad zamisli da sam imao četiri sledbenika od po sto godina, savršene u svesnosti, prijemčivosti, pamćenju i sjaju mudrosti. I baš kao što vešt strelac, izvežban, umešan i proveren, s lakoćom može da odapne strelu kroz senku palme, zamisli da oni isto tako lako vladaju svojom svesnošću, prijemčivošću, pamćenjem i mudrošću. Zamisli, dalje, da su me oni neprekidno ispitivali o četiri temelja svesnosti i da sam ja odgovarao, a oni pamtili svaki odgovor i nikada nisu postavljali dopunska pitanja ili pravili pauzu, sem da jedu, piju, obave nuždu i odmore se kako bi odagnali umor i pospanost. Pa ipak se Tathāgatino izlaganje o Dhammi, njegovo tumačenje elemenata Dhamme i njegovi odgovori na pitanja ne bi još okončali, a u međuvremenu ta četiri moja sledbenika, stogodišnjaka bi umrla, pošto navrše svojih sto godina. Sāriputta, čak i ako budeš morao da me iznemoglog nosiš unaokolo u ležaljci, čak i tada neće biti promenjen sjaj Tathāgatine mudrosti.
I završava govor izjavom: Ako bi se za nekoga moglo s pravom reći: ‘Biće oslobođeno obmanutosti pojavilo se u ovome svetu na dobrobit i sreću mnogih, iz saosećanja za ovaj svet, na dobrobit, blagostanje i sreću božanskih i ljudskih bića’, onda sam zaista ja taj o kojem bi se s pravom to moglo reći.”
Poštovani Nāgasamāla bio je oduševljen i nakon njegove opaske da mu se, dok je slušao ovaj govor o Dhammi, kosa digla na glavi, Buda mu odgovara da pod tim imenom može i zapamtiti ovu suttu - Loṁahamsanapariyāya. Tako se pominje u Miln 398 i u komentaru za Dīgha nikāyu, dok je u MN ušao pod naslovom "Dugi govor o lavljem riku".
(završetak)
