Autor Tema: Dogovori  (Pročitano 7997 puta)

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 3996
  • Karma: +537/-1
  • Pol: Muškarac
Dogovori
« poslato: Mart 16, 2010, 13:37:40 »
Evo ovde bi trebalo da dogovaramo strategiju šta i kako da radimo.

Pogledao sam englesku wikipediju, deo o budizmu, i to je ogromno.   :ces

Da se ne bismo pre vremena obeshrabrili, a i da lakše savladamo tehnologiju pravljenja i postavljanja članaka, predlažem da krenemo prvo sa malim člancima, pa kad se uputimo da probamo i neki veći zalogaj.

No, kako god da krenemo, bitno je planiranje, kako bismo te male članke mogli posle da povežemo sa onim većima, a i međusobno. Kao generalna struktura može dobro polužiti ona na engleskom delu  Ovde:
http://en.wikipedia.org/wiki/Category:Buddhism

Tu klikom na neki od pojmova dolazite i do podkategorija, a ako one nemaju plus ispred, onda i do pojedinačnih članaka.
Predlažem da krenemo, od koga drugog, nego od Bude.  :)  Dakle, pod slovom G imamo link Gautama Buddha. Klik na njega daje povezane podjedinačne stranice. Neka za početak svako odabere po jednu od njih, neku kraću, da krenemo da vežbamo. Ja sam odabrano Parinirvana

E sad, kako radimo?
Kad si na stranici koju hoćeš da prevedeš, klikni gore u vrhu strane na Edit this page i ta strana se otvori u editoru. Malo deluje zbunjujuće, jer ima vazdan nekih kodova u uglastim zagradama. To su zapravo linkovi ka drugim stranama i stvar je u tome da recimo u [[bodhi|probuđenje]] deo pre vertikalne crte jeste zapravo naziv stranice na koju link vodi, a deo iza crte je ona reč koja će se videti u tekstu kao link. Da ne bismo napravili preveliku zbrku, prevodite za sada samo ovaj deo iza vertikalne crte. Ako u duplim uglastim zagradama postoji samo jedna reč, ostavite je tako kako je za sada, da bismo znali koju englesku stranicuu treba prevesti da bi se napravio link. Nadam se da je ovo jasno.

Kad kod sebe završiš tekst, prekopiraj ga u poruci ovde, kako bi mogao da ga preuzme onaj ko ce stavljati na Wikipediju, a i da možemo i mi ostali da pogledamo i usaglasimo se oko termina i ostalog.

I da ne dužim više, Ne vredi mnogo teoretisati. Najbolje da svako proba sa jednim člankom, pa će odmah biti i pitanja, a i biće svima jasnije o čemu govorimo.
Pažnja, da ne bismo duplirali prevođenje, prijavite ovde koji ste članak odabrali.

Srećna nam radnja   :ok
« Poslednja izmena: Januar 14, 2011, 14:18:05 Sati »

oblica

  • .
  • Član
  • ***
  • Poruke: 1158
  • Karma: +429/-1
Odg: Dogovori
« Odgovor #1 poslato: Mart 16, 2010, 13:49:27 »
Članke koje prevedete ili napravite, ostavljajte ovde.

Ja sam savladala kose i uspravne crte, zagrade i ostale oznake, pa se prijavljujem da postavljam tekstove na wikipediju.  :pcelica:

Da prevodim ne umem.  :((

uneasy

  • Novi član
  • *
  • Poruke: 41
  • Karma: +40/-0
Sjedeći mirno ništa ne čineći proljeće dolazi i trava raste....

uneasy

  • Novi član
  • *
  • Poruke: 41
  • Karma: +40/-0
Odg: Dogovori
« Odgovor #3 poslato: Mart 16, 2010, 13:51:45 »
{{buddhism}}

'''Тајландска шумска традиција''' је традиција [[Buddhist monasticism]] у оквиру [[Buddhism in Thailand|тајландског]] [[Theravada]] [[Buddhism]]. Духовна пракса се спроводи у дубини шуме, на удаљеним локацијама. [[Maha Nikaya]] и [[Dhammayuttika Nikaya]] су два доминантна монашка реда у Тајланду, и сваки од њих има своју шумску традицију. Тајландска шумска традиција потенцира директно искуство кроз праксу медитације и стриктног придржавања монашких правила (''[[vinaya]]'') и изучавање [[Pali canon|Пали канона]] тј. Типитаке. Настаје у  [[Thailand]], углавном у [[Lao language|Лао]]-говорној заједници у [[Northeastern Thailand]]. Следбеници ове традиције усмеравају своју праксу и начин живота према истој коју су следили [[Gautama Buddha|Буда]] и најранија генерација његових ученика. Монаси који следе ову традицију се називају шумским монасима јер одржавају праксу [[Gautama Buddha|историјског Буде]] који је, према [[Pali canon]], у духовном стремљењу, провео пуно времена живећи у шуми. Шумски монаси су цењени као врсни медитанти. Шумска традиција се често везује са стицањем одређених натприродних моћи (''[[abhiñña]]''). Добро је позната у тајландском народу по својој правоверности, конзервативизму и испосништву, због чега ужива велико поштовање и дивљење.

Изван Тајланда, тајландска шумска традиција постоји у [[United States]] ([[Thanissaro Bhikkhu]], заједница [[Abhayagiri Buddhist Monastery|Abhayagiri]]), [[Australia]] ([[Ajahn Brahm]], [[Bodhinyana Monastery]], [[Bodhivana Monastery]]), [[New Zealand]], [[Switzerland]], [[United Kingdom]] ([[The Forest Hermitage]], [[Amaravati Buddhist Monastery]], [[Aruna Ratanagiri|Harnham Buddhist Monastery Aruna Ratanagiri]] и [[Chithurst Buddhist Monastery]]), Немачкој ([[Muttodaya Monastery]]) и [[Italy]] у манастиру [[Santacittarama]]. Њен најважнији представник је био [[Ajahn Chah]] а у Велико Британији [[Ajahn Sumedho]]. 

== Порекло ==

Тајландска шумска традиција своју инспирацију налази у учењима која су садржана у Пали канону, где је Будин боравак у шуми често описиван<ref>In the following suttas, the Buddha dwells in forests:  MN 105, MN 122, AN 3.34, AN 5.30, AN 5.34, AN 5.121, AN 5.180, AN 6.42, AN 8.53, AN 8.86, SN 7.18, SN 36.7, SN 36.8, SN 55.30, SN 56.31, SN 56.45, This list is not exhaustive as there are many more related suttas.</ref>. У [[Pali Canon]] проповедима, Буда често саветује својим ученицима да пронађу напуштену и издвојену локацију (у шуми, у сенци дрвета, у планини, у долини, у неприступачној пећини, у катакомби, у џунгли, на отвореном, или на пласту сена)<ref>In these suttas, the Buddha instructs monks to stay in the forest in order to aid their meditation practice DN 2,DN 11,DN 12,DN 16, MN 4,MN 10, MN 27,MN 39,MN 60,MN 66,MN 101, MN 105, MN 107, MN 125, AN 4.259, AN 5.75, AN 5.76, AN 5.114, AN 10.60, Sn 1.12, Sn 3.11, SN 11.3, SN 22.80, This list is not exhaustive as there are many more related suttas.</ref> И сам Буда је постигао своје пробуђење у шуми, у сенци Бодхи дрвета. У ''Бхаја-бхерава сутти'', Буда објашњава да је ментални изазов са којим се суочио за време свој боравка у шуми, побринео његовом трагању за Просветљењем.<ref >{{Cite web|url=http://www.accesstoinsight.org/html/tipitaka/mn/mn.004.than.html|title=Bhaya-bherava Sutta|accessdate=2008-10-03|publisher=Access to Insight}}</ref>. Има много сутта у Пали канону у којима Буда подучава монахе да своју праксу пренесу у удаљена места у дивљини. Ево неких примера:

У ''Андхакавинда сутти'': <ref>{{Cite web|url=http://www.accesstoinsight.org/html/tipitaka/an/an05/an05.114.than.html |title=Andhakavinda Sutta|accessdate=2008-09-29|publisher=Access to Insight}}</ref>
:'Дођите, пријатељи, боравите у дивљини. Повуците се у удаљену дивљину & шумске локације.' Тако треба да буду охрабрени, побуђени & установљени у физичкој издвојености.

У ''Дантабхуми сутти'':<ref>{{Cite web|url=http://www.accesstoinsight.org/html/tipitaka/mn/mn.125.horn.html|title= Dantabhumi Sutta|accessdate=2008-09-29|publisher=Access to Insight}}</ref>
:'Дођите, монаси, изаберите удаљену локацију у шуми, при корену дрвета, на планинском узвишењу, у дивљини, у пећини у брду, на гробљу, у шумском састајалишту, на отвореном, или на гомили сена.

Шумска традиција је обновљена раних 1900-их у Тајланду. Овај је покрет предводио [[Ajahn Sao Kantasilo Mahathera]] и његов ученик, [[Ajahn Mun Bhuridatta]]. Тхеравада будисти сматрају боравак у шуми, једним делом укупне монашке обуке и праксе, која је управо и обновљена због своје јединствене користи за појединца и за будуће генерације.<ref >{{Cite web|url=http://www.accesstoinsight.org/html/tipitaka/sn/sn16/sn16.005.than.html|title=Jinna Sutta|accessdate=2008-10-03|publisher=Access to Insight}}</ref>.  Мијанмар и Шри Ланка имају своје шумске традиције.

У [[Thailand]], Будизам има централно место у друштвеном животу. За време раних 1900-их, градски манастири су често били и школе. Монаси су своје образовање обично стицали у манастирима као и одговарајућа звања и оцене из познавања пали језика и Пали канона, и то, понекад, без упуштања у медитативну праксу. Тада је постојало опште уверење да није више ни могуће досећи просветљење. Због урбаног монашког живота који је водио у правцу образовања, полемике, веће друштвене активности, неки монаси су веровали да су  изворни идеали монаштва (''[[sangha]]'') доведени у сумњу. Ађан Сао и Ађан Мун су ову урбану монашку праксу доживели као разблаживање Будизма, и, као реакцију на то, преусмерили монаштво на једноставан живот, шумску традицију и медитативну праксу. Шумски манастири су смештени далеко од урбаних подручја, обично у дивљини или у руралним крајевима Тајланда. Такав монашки оквир постоји и у другим будистичким земљама (Шри Ланка, Камбоџа и Мијанмар). Оживљавање шумске традиције је покушај да се поврате стандарди у монашкој дисциплини који су постојали пре модернизације, пре више векова – покушај да се стане на пут растућој тромости у монашком животу.

Ову нову праксу су раширили Ађан Мунови ученици: [[Ajahn Thate]], [[Ajahn Maha Bua]] и [[Ajahn Chah]], као и западни следбеници од којих су познатији [[Luang Por]] и [[Ajahn Sumedho]].

''Живот домаћина је затворен и прашњав, а живот бескућника је слободан као ваздух. Није лако, живети домаћинским животом, живети усавршеним духовним животом, прочишћен и изглачан као празна шкољка. Шта ако бих, обријавши главу и браду и обукавши смеђи огртач, напустио кућни живот зарад бескућништва?'''</blockquote><ref>http://www.accesstoinsight.org/tipitaka/mn/mn.036x.than.html</ref>]]

==Западна шумска традиција==

Тајландска шумска традиција је једна од важнијих монашких редова у западном тхеравада будизму. Први западни монашки ред (ако је ова дистинкција уопште оправдана) је основао амерички монах, [[Ajahn Sumedho]] (рођен са именом Роберт Џекмен), на захтев свог учитеља [[Ajahn Chah]]. Први манастир (Wat Pah Nanachat - 'International Forest Monastery') је основан 1975. године у Тајланду за пријем западних [[Bhikkhu]]. 1976, Ађан Сумедхо упознаје Џорџа Шарпа, председавајућег повереничког друштва које носи назив “English Sangha Trust”. Друштво је основано 1956. године са циљем да створи одговарајуће услове за смештај и обуку будискичких монаха у Енглеској. 1970-их, Друштво долази у посед земље у насељу Hampstead која није била одговарајућа за циљану намену. За време кратког боравка у Лондону, 1978. године, Ађан Сумедхо, за време јутарњег примања дарова (у [[Hampstead Heath]]), сусрео је човека који се у то доба дана бавио рекреативним трчањем  и наједанпут био затечен појавом монаха у необичној одећи. Овај, рекреативац, је случајно управо купио земљу за зараслом шумом у области West Sussex. Изразивши интересовање за Будизам, господин је учествовао у 10-дневном повлачењу у “Oaken Holt” будистичком центру близу Оксфорда, након чега је понудио шуму као поклон [[Sangha]]. 1979. године Џорџ Шарп је купио “Chithurst House” (посед на ивици шуме) у име друштва “The English Sangha Trust”. [[Chithurst Buddhist Monastery|Chithurst House]] је 1981. формално-правно признат као манастир. Манастир је назван Cittaviveka, [[Pali]] реч која значи 'ум не-везивања'. Harnham будистички манастир (Aruna Ratanagiri) је основан у јуну исте године. [[Amaravati Buddhist Monastery|Amaravati будистички центар]] (сада централа свих британских манастира) је основан 1984. а формално отворен 1985. године.

Од тада, огранци тајландске шумске традиције су основани у Канади, Сједињеним Америчким Државама, Аустралији, Новом Зеланду, Швајцарској, Немачкој и Италији.

==Пракса==
===Медитација===

Медитација заузима централно место у тајландској шумској традицији. Медитативне технике су бројне и различите. Оне које су практиковали [[Ajahn Sao Kantasilo Mahathera]] и његов ученик, [[Ajahn Mun Bhuridatta]], су ходајућа медитација и седећа медитација. Када није у медитацији у седећем положају, следбеник мора бити свестан својег тела и ума у свим положајима: стојећем, ходајућем, седећем и лежећем. У току седеће медитације, ум је смирен оубичајеном вежбом свесности дисања (''[[anapanasati]]''). Медитант у себи изговара мантру "''Буддхо''" како би одржавао своју пажњу на дисању (приликом удаха - "''Буд''", а при издаху, у себи каже - "''дхо''") или посматра 32 дела свог тела као објекат медитације. Медитант пролази кроз три нивоа концентрације (самадхи). У првом, ''кханика-самадхи'', ум је смирен само на кратко време. У другом, ''упацара-самадхи'', концентрација траје дуже. А у трећем, ''аппана-самадхи'', постиже се [[Jhana in Theravada|задубљење]]. Када се стекне довољна концентрација, контемплирају се три карактеристике постојања (пролазност, патња и не-сопство), развија се увид и нестаје незнање. Не прави се разлика између саматха медитације и медитације увида (''[[vipassana]]''); обе се користе заједно.

Луангпор Тееан Јиттасубхо је био шумски монах и мајстор медитације. Развио је технику медитације названу [[Mahasati Meditation]]. Овај метод је пречица у формирању свесности. Практикујући ову технику, медитант обраћа пажњу на покрете свог тела у сваком положају: док стоји, хода, седи и лежи. Докле је год онај који медитира свестан себе, ''моха'' (заблуде) неће бити. Махасати медитација не захтева посебну пажњу на дисање, нити јој требају ритуали. Ова пракса је често звана ''сатипаттхана'' (основе свесности), али како год да је људи називају, поента је бити свестан себе. Када се мисао појави, медитант је види, препознаје и разуме. Мисао се зауставља, ''панна'' (знање) је смењује. А то је знање о пореклу тројства ''dosa'' – ''moha – lobha'' (бес – заблуда – похлепа). ''Дуккха'' (патња) нестаје.

===Васса (повлачење у кишном периоду)===

Васса (на тајландском, phansa), је период повлачења за монахе у току кишног периода (у Тајланду од јула до октобра). Многи млади тајланђани се привремено замонаше баш у току овог периода, а по престанку вассе, напуштају монашку заједницу и враћају својим световним животима.

===Правила морала и пријем у монашку заједницу===

Има неколико [[precept]] нивоа: [[Five Precepts]], [[Eight Precepts]], [[Ten Precepts (Buddhism)|Десет правила морала]] и [[Patimokkha]]. Пет правила морала (Pañcaśīla на [[Sanskrit]], или Pañcasīla на [[Pāli]]) су пракса лаика-следбеника, или за одређен временски период или до краја живота. Осам правила морала су строжија пракса за лаике. Десет правила морала су уводна правила за [[samanera]] (мушкарце) и [[samaneri]] (жене), [[novice]] [[monk]] и [[nun]]. Патимоккха је основа Тхеравада [[monastic]] дисциплине, а састоји се од 227 правила за монахе ([[bhikkhu]]) и 311 правило за монахиње ([[bhikkhuni]]).

Привремено замонашење је често у Тајланду, па се мушкарци који тамо никада нису били замонашени сматрају "недовршенима". Трајно замонашење је дубоко поштовано. [[Sangha#Ordination process|Процес замонашења]] обично почиње са [[anagarika]], у белом огртачу.

===Обичаји===

Истакнута особина шумске традиције је одавање поштовања према старијим члановима монашке заједнице. Суштински је важно опходити се према старијима са највећим поштовањем. Мора се поклонити пажња приликом обраћања монасима, који се никада не ословљавају само по имену које су добили приликом замонашења. Уместо тога, ословљавају се са титулом "[[Venerable]]" која претходи њиховом имену, или се, уместо титуле "Пречасни", могу ословити само изразима који су тајландске речи, за монаха - "[[Tahn]]"  или "[[Ayya]]" за монахињу. Сви монаси се могу и ословљавати са "Бханте". За оне који су дуже од 10 година чланови монашке заједнице, резервисана је титула "[[Ajahn]]", што значи "учитељ".  У обраћању старијим монасима којисти се титула "[[Luang Por]]", која на тајландском језику отприлике значи "Пречасни отац".

У тајландској култури, врло је неучтиво ногом показивати монаха или статуу у манастиру. Једнако је неучтиво обраћати се монаху без ''[[anjali]]'' израза поштовања. Када се монасима нуде дарови, није прикладно прићи им са веће висине од оне на којој се они налазе – на пример, ако монах седи било би непристојно прићи му у стојећем положају и стајати над њим док прима дарове.

У пракси, у неким заједницама се ови обичаји поштују у пуној мери, а у неким не. Међутим, оно чега се шумска монашка заједница придржава без попустљивости је Тхеравада монашки код ([[Vinaya]]).

Мада шумски манастири постоје у екстремно руралном окружењу, они нису изоловани из друштва. Монаси су интегрисани у популацију свог окружења, у којем се налази и њихов манастир.

== Важнији узори ==

* [[Ajahn Sao Kantasilo Mahathera]]
* Luang Por [[Mun Bhuridatta]]
* [[Luang Por Waen Sujinno]]
* Ajahn [[Plien Panyapatipo]]
* [[Ajahn Lee Dhammadharo]]
* [[Buddhadasa Bhikkhu]]
* [[Luang Ta Maha Bua]]
* [[Ajahn Chah]]
* [[Ajahn Sumedho]]
* [[Ajahn Khemadhammo]]
* [[Thanissaro Bhikkhu]]
* [[Ajahn Sona]]
* [[Ajahn Ganha]]
* [[Ajahn Pasanno]]
* [[Ajahn Brahm]]
* [[Ajahn Sundara]]
* [[Ajahn Candasiri]]
* [[Ajahn Amaro]]

== Референце ==
{{reflist}}
* A taste of Freedom, Ajahn Chah, Bung Wai Forest Monastery, 1991
* A Still Forest Pool, Jack Kornfield, Theosophical Publishing House, London, 1986
* J.L.Taylor. ''Forest Monks and the Nation-State: An Anthropological and Historical Study in Northeastern Thailand'', Singapore: ISEAS, 1993 [1996]. ISBN 981-3016-49-3 (original study of forest monks in Thailand)
* Tiyavanich, Kamala.  ''Forest Recollections: Wandering Monks in 20th Century Thailand''.  University of Hawaii Press, 1997.  ISBN 0-8248-1781-8.

== Спољне везе ==
*[http://www.accesstoinsight.org/lib/authors/thanissaro/customs.html An essay on the origins of the Thai Forest Tradition by Thanissaro Bhikkhu]
*[http://www.forestsangha.org  Forest Sangha Website]
*[http://www.accesstoinsight.org/lib/thai/ List of Figures]
*[http://www.muttodaya.org  Muttodaya Forest Monastery]
*[http://santifm1.0.googlepages.com/theforesttradition  santifm1.0: Santi Forest Monastery website]
*[http://www.abhayagiri.org Abhayagiri Monastery]
:*[http://www.abhayagiri.org/index.php/main/content/C51 The Thai Forest Tradition]
*[http://www.aranyawiwake.com/indexeng.html Wat Aranyawiwake]
* [http://www.saranaloka.org Saranaloka Foundation - Nuns in America]
* [http://www.foresthermitage.org.uk Forest Hermitage - a branch of Wat Nong Pah Pong (วัดหนองป่าพง), the late Luang Por Chah’s principal monastery in N. E. Thailand based in Warwickshire, U.K.]


{{Buddhism topics}}
{{Religion in Thailand}}

[[Category:Buddhism in Thailand]]
[[Category:Thai Forest Tradition| ]]
[[Category:Theravada Buddhist orders]]

[[de:Thailändische Waldtradition]]
[[es:Tradici%C3%B3n_tailandesa_del_bosque]]
[[fr:Moines de la forêt]]
[[nl:Thaise Bostraditie]]
Sjedeći mirno ništa ne čineći proljeće dolazi i trava raste....

oblica

  • .
  • Član
  • ***
  • Poruke: 1158
  • Karma: +429/-1
Odg: Dogovori
« Odgovor #4 poslato: Mart 31, 2010, 12:41:52 »
Koji naslov ovde da stavim?

uneasy

  • Novi član
  • *
  • Poruke: 41
  • Karma: +40/-0
Odg: Dogovori
« Odgovor #5 poslato: April 04, 2010, 08:54:13 »
Koji naslov ovde da stavim?
:andjali

Ako ste mislili na prevod naslova 'thai forest tradition' - možda bi to moglo da glasi 'Tajlandska tradicija monaštva u prirodnom okruženju'. :ces
Sjedeći mirno ništa ne čineći proljeće dolazi i trava raste....

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 3996
  • Karma: +537/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Dogovori
« Odgovor #6 poslato: April 09, 2010, 23:57:57 »
Moj bi predlog bio
Tajlandska šumska tradicija

 :andjali

oblica

  • .
  • Član
  • ***
  • Poruke: 1158
  • Karma: +429/-1
Odg: Dogovori
« Odgovor #7 poslato: Maj 16, 2010, 11:57:55 »
Jel može ovako?

Tajlandska šumska tradicija (Budizam)

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 3996
  • Karma: +537/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Dogovori
« Odgovor #8 poslato: Maj 16, 2010, 12:54:54 »
Jel može ovako?

Tajlandska šumska tradicija (Budizam)

 :ok

oblica

  • .
  • Član
  • ***
  • Poruke: 1158
  • Karma: +429/-1
Odg: Dogovori
« Odgovor #9 poslato: Septembar 23, 2010, 18:04:14 »
dokle smo stigli?  :komp

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 3996
  • Karma: +537/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Dogovori
« Odgovor #10 poslato: Septembar 23, 2010, 19:42:10 »
Nešto smo onomad uradili. Mislim da smo imali i neki spisak članaka koje bi bilo dobro prevesti.
A možda neko ima i specijalnu inspiraciju da nešto treće prevede  :kez:

Acko

  • Punopravni član
  • ***
  • Poruke: 125
  • Karma: +69/-0
  • Pol: Muškarac
Odg: Dogovori
« Odgovor #11 poslato: Oktobar 26, 2010, 17:01:38 »
Da se i ja javim na ovoj temi posle baš dugo vremena.

Naime, od sad ću moći više vremena da provodim na forumu i mejl-listi pa ću gledati da pomognem kod ovog prevođenja. Trenutno negdje žurim ali koliko sjutra ću gledati da kaparišem neki članak, najvjerovatnije u vezi zen budizma - pod uslovom da niste već sve preveli?!  :kez:

Vedro

Acko

  • Punopravni član
  • ***
  • Poruke: 125
  • Karma: +69/-0
  • Pol: Muškarac
Odg: Dogovori
« Odgovor #12 poslato: Oktobar 27, 2010, 11:30:41 »
Vidim da je glavna strana o zenu već prevedena, pa iz tog razloga kaparišem druga dva teksta, Caodong i Soto.

Postavljam ih ovdje čim ih prevedem.

Vedro

Acko

  • Punopravni član
  • ***
  • Poruke: 125
  • Karma: +69/-0
  • Pol: Muškarac
Odg: Dogovori
« Odgovor #13 poslato: Oktobar 27, 2010, 14:25:02 »
Naslov je `Caodong`.


{{Unreferenced|date=August 2007}}{{ZenBuddhism}}
 
'''Cáodòng''' ({{zh|c=[font=&quot]曹洞宗[/font] |p=Cáo dòng zōng|w=Ts'ao-tung-tsung}}) je škola [[China|kineskog]] [[čan]] [[Buddhism|budizma]]koju su osnovali [[Tung-shan|Dongšan Liangđie]] i njegovi sledbenici u 9.vijeku. Neki smatraju da je ime "Cáodòng" kombinacija riječi"Dongšan" i"Caošan" koju je osmislio jedan od njegovih sledbenika, [[Caošan Benđi]];međutim, "Cao" vjerovatnije dolazi od''Cáoxī'' ([font=&quot]曹溪[/font]),''planinskog imena'' [[Huineng]], šestog patrijarha čana, s obzirom da jeCaošan bio mnogo manje važan od svog savremenika i sledbenika, JunđuaDaojinga.   Škola je naglašavala[[sitting meditation (Zen)|sjedeću meditaciju]], a kasnije i tehnike"[[Shikantaza|tihe iluminacije]]" .
 
Godine 1227. [[Dōgen Zenji]], bivši učenik [[Tendai]] škole,nakon učenja caodong budizma, vraća se u Japan kako bi osnovao Soto školu[[Japan]]  [[Sōtō]] .
 
Značajni učitelji caodong budizma:
*[[Tung-shan|Dongšan Liangđie]] (9. vijek)
*[[Caošan Benđi]] (9. vijek)
*[[Hongzhi Zhengjue]] (12. vijek)
*[[Tiāntóng Rújìng]] (13. vijek)
 
== See also ==
* [[Sōtō]]
* [[Koan]]
 
 
{{Buddhism topics}}
 
[[Category:Zen sects]]
 
{{zen-stub}}
 
[[pl:Caodong]]
[[pt:Caodong]]