Vaši omiljeni budistički citati

[Sati]

582. Jesti svesno

Ljudi vrlo lako pogrešno razumeju svesnost. Misle da ako samo rade jednu stvar za drugom, recimo da jedu a da pri tome ne čitaju, ili ako se kreću vrrrrrlo lagano i pažljivo, da je to onda svesnost. Možemo mi da prestanemo da čitamo, da sklopimo knjigu i nastavimo polako da jedemo, a da ipak ne budemo svesni toga što jedemo. Sve zavisi od toga šta naš um radi dok jedemo. Da li samo jedemo ili mislimo i jedemo? Je li naš um u ustima ili negde sasvim drugde? U tome je ključna razlika.

Jan Chozen Bats: Mindful Eating

[Sati]

583. Zmijski rep

Mi ljudi ne želimo da patimo. Ne želimo ništa drugo sem zadovoljstva. A zadovoljstvo je tek suptilan oblik patnje. Sa druge strane, bol je otvorena patnja. Jednostavno rečeno, patnja i zadovoljstvo su nalik zmiji. Njena glava jeste patnja; njezin rep jeste zadovoljstvo. Glava joj sadrži otrov. U ustima je otrov. I ako se približiš toj glavi, ona će te ugristi. Ako je uhvatiš za rep, čini ti se da je to bezbedno, ali ako ga čvrsto držiš i ne puštaš, zmija će se izviti i isto tako te ugristi. Zato što i glava i rep pripadaju jednoj istoj zmiji.

I sreća i tuga dolaze od istih roditelja: žudnje i obmane. Zato ima trenutaka kad si srećan, ali ipak osećaš nemir i nelagodu -- čak i kad ti sve ide potaman u pogledu imetka, statusa i pohvala. Kada dobiješ sve te stvari, srećan si, ali tvoj um nije istinski miran zato što negde crv sumnje kaže da isto tako možeš i da ih izgubiš. Bojiš se da će te stvari nestati. Taj strah je ono što ti ne da mira. Ponekad izgubiš te stvari i tada zaista patiš. To znači da iako su stvari prijatne, u zadovoljstvu klija i klica patnje. Samo je nismo svesni. Isto kao kada uhvatimo i držimo zmiju: makar je uhvatili za rep, ako nastavimo da je držimo, ona može da se okrene i ugrize nas.

Tako zmijska glava i zmijski rep, odnosno dobro i loše, čine krug koji se neprekidno okreće. I upravo zato  zadovoljstvo i bol, dobro i loše, nisu pravi put.

Ađahn Chah

[Sati]

MLAD MESEC - ponedeljak, 18. jun 2012.

Onaj ko zna mnoštvo svetih strofa,
a ne vlada se prema njima,
liči na pastira koji broji tuđe blago,
jer takav ne uživa blagodeti kretanja Putem.

Dhammapada, strofa 19


Iako imamo najnoviji model kompjutera, sa super brzim procesorom i velikim diskom, ako ne naučimo kako da ga koristimo, on za nas neće imati mnogo vrednosti. Poruka ovog učenja je da, iako jeste bitno šta mislimo i u šta verujemo, još je bitnije kako živimo to učenje kroz svoje postupke telom, govorom i umom, dakle kako ga praktikujemo. Ako smo upućeni u veštinu korišćenja svog uma da misli, tada imamo sreće. Sada je naš zadatak da tu sposobnost razmišljana "o stvarima" dalje razvijamo sve dok nas ona ne dovede do toga da "znamo" stvari. Buda nije želeo od nas da se zadovoljimo time da smo u stanju da recitujemo kanonske tekstove ili pomeramo jednu po jednu kuglicu na brojanici. On nas je podsticao da razvijemo sposobnost napuštanja pogrešnog razmišljanja i da zaista "znamo" mesto mira. Tek to bi trebalo da bude naš krajnji cilj.

S ljubavlju
monah Munindo

 

[Sati]

584. Razbijena čaša

Možda kažete: "Nemoj mi razbiti tu čašu!" Ali ne možete nešto što je lomljivo sprečiti da ne bude razbijeno. Ako se ne razbije sada, razbiće se kasnije. Ako je vi ne razbijete, razbiće je neko drugi. Ako je ne razbije taj drugi, srušiće je jedna od mačaka koje su tu motaju. Buda nam kaže da prihvatimo to. On je video dovoljno duboko da bi razumeo kako je ta čaša već razbijena. Kad god uzmete čašu, nalijete vode u nju, ispijete i odložite je, on vam savetuje da vidite da je ona već razbijena. Razumete li to? Budino razumevanje je bilo takvo. On je u još nerazbijenoj čaši video i razbijenu. Kada uslovi koji je drže na okupu nestanu, ona će se razbiti. Razvijajte u sebi takav stav. Koristite čašu; čuvate je. Onda vam jednog dana ona isklizne iz ruke: "Tras!" Nema problema. A zašto nema problema? Zato što ste je videli razbijenu i pre nego što se zaista razbila. Razumete?

Ali ljudi obično kažu: "Toliko čuvam tu čašu. Ne dam da se razbije." Kasnije tuda naiđe pas, sruši je i vi onda mrzite tog psa. Ako je vaše dete razbije, onda mrzite njega. Mrzite bilo koga ko ju je razbio -- zato što ste od sebe načinili branu koja ne da prirodnom toku da teče. Napravili ste branu bez ijednog prelivnika. I šta drugo može da se dogodi sa takvom branom nego da pukne, zar ne? Kad se pravi brana, naprave se i prelivnici. I kada nivo vode dostigne određenu visinu, ona počne da se preliva preko njih, sasvim bezbedno. Međutim, ako voda dođe do vrha brane, tada je sama brana ugrožena. Zato je neophodno da i sami imate ovakve prelivnike. Uviđanje nestalnosti jeste Budin prelivnik. Kada na stvari gledate na ovakav način, u stanju ste da budete mirni. To znači praktikovanje Dhamme.

Ajahn Chah

[Sati]

PUN MESEC - utorak, 3. juli 2012.

Teško je pobeći od sveta, teško je uživati u tome.
Al' tegoban je i boravak u domaćem životu,
mučna je zajednica s onima koji nam nisu ravni.
Patnja spopada i putnika.
Zato ne budi putnik, da te ne spopadne patnja.

Dhammapada, strofa 302


Buda je ove stihove uputio monahu kojeg je obuzelo samosažaljenje: "Sigurno je da niko ne pati koliko ja." Srećom po njega, monah je dobio mudar savet u pravom trenutku i na pravi račin, tako da je bio u stanju da vidi šta radi i da to ostavi iza sebe. Kada zaboravimo na sadašnji trenutak, skloni smo da okrivljujemo spoljašnje okolnosti. Ili krivimo same sebe. I na jedan i na drugi način povećavamo bol, zaboravivši da proširimo svesnost i potpuno primimo patnju. Jer patnja je uvek posledica našeg odupiranja stvarnosti. Ako se ne vežemo, tada i ne patimo. Patnja jeste poruka. Ona nije nešto pogrešno. Ne moramo da se otarasimo patnje; treba da je razumemo.

S ljubavlju,
monah Munindo

[Sati]

585. Zašto posmatramo svoj um?

Mi proučavamo svoj um zato što želimo da prevlada harmonija mira, zato što nam je potrebna radost ljubavi u srcu i zato što nam je stalo do toga kakav će kvalitet života naslediti naša deca. Ne upuštamo se u takvo proučavanje zato što želimo nešto novo i ezoterično za svoj ego, nekakva transcendentalna iskustva koja će popraviti sliku koju imamo o samima sebi. Studiramo sopstveni um kao deo svoje društvene odgovornosti; shvatamo da se koreni nasilja, nepravde, eksploatacije i pohlepe nalaze u čovekovoj psihi i upravo ka tom mestu usmeravamo svoju čistu, preciznu, objektivnu pažnju.

Vimala Takar: Awakening to Revolution

[Sati]

586. Posmatranje običnog

Često previđamo ono uobičajeno. Uglavnom smo svesni svog daha kada nije normalan, recimo kad imamo astmu ili kada se zaustavimo posle trčanja. Ali sa meditacijom na dah uzimamo svoj uobičajeni dah kao objekat meditacije. Ne pokušavamo da taj dah učinimo ni dužim ni kraćim, niti da ga kontrolisemo na bilo koji način, već da jednostavno pratimo uobičajeni ritam udaha i izdaha. Dah nije nešto što stvaramo ili zamišljamo; to je prirodan proces u našem telu koji se nastavlja sve dok postoji život, bilo da se na njega skoncentrisemo ili ne. Dakle, to je jedan objekat koji je uvek tu, kraj nas; možemo mu se okrenuti u svakom trenutku. Nije neophodno da imamo bilo kakve kvalifikacije da bismo posmatrali dah. Ne moramo da budemo ni naročito inteligentni - sve što nam je potrebno jeste da budemo zadovoljni sa i svesni jednog udaha i izdaha. Mudrost ne dolazi od proučavanja velikih teorija ili filozofija, već od posmatranja običnog.

Ađahn Sumedho: Anapanasati

[Sati]

587. U znanju, sada

Budino učenje je veoma direktno učenje. Naša praksa nema veze sa time da "postanemo probuđeni", već da boravimo u znanju, sada.

Ađahn Sumedho: Anapanasati

[kondanja]

Ako ne postoje relati, kako da postoji apsolut? - Nagarđunah (Madhiamakah-karikah, VII, 33)
Kad ništavilo postane svrha ništavila, onda je pogibeljno. - Nagarđunah (Madhiamakah-karikah, XXIV, 7)


 

[Sati]

588. Danas

Danas imamo sve veće kuće, ali sve manje porodice,
sve više diploma, ali sve manje zdravog razuma,
sve više znanja, ali sve manje pravih procena,
sve više eksperata, ali i sve više problema,
sve više lekova, ali sve manje zdravlja.

Otputovali smo čak do Meseca,
ali imamo problem da pređemo ulicu
i susretnemo se sa svojim susedom.
Napravili smo mnoštvo kompjutera,
da u njima pohranimo informacije,
da napravimo sve više kopija,
ali imamo sve manje komunikacije.

Postali smo veliki u kvantitetu,
ali mali u kvalitetu.
Ovo je vreme brze hrane,
ali i sporog varenja,
visokih ljudi kratkih živaca,
ogromnih profita i površnih odnosa.
Ovo je vreme kada je toliko toga u prozoru,
ali ničega u sobi.

[Sati]

589. Istinsko utočište

Utočište je mesto sigurnosti i tako kada bi sujeverni ljudi došli da posete mog učitelja Ađahn Čaa, očekujući da će od njega dobiti magične medaljone ili male talismane koji će ih zaštiti od metaka i noževa, duhova ili već čega god bilo, on bi rekao: "Šta će ti takve stvari? Jedina istinska zaštita jeste uzeti utočište u Budi. Uzeti utočište u Budi je dovoljno." Ali njihova vera u Budu obično nije bila ravna njihovoj veri u te glupe medaljončiće. Oni su želeli nešto nacinjeno od bronze i gline, sa pečatom i blagoslovom. To je ono što se zove uzeti utočište u bronzi i glini, uzeti utočište u sujeverju, u onome što je po svojoj prirodi nesigurno i ne može nam zaista pomoći.

Ađahn Sumedho: Now is the Knowing

[Sati]

590. Samo kreni

Udah... izdah... samo to. Neka ne ništa drugo ne zanima. Čak i ako drugi dube na glavi, to je njihova stvar. Ne lupaj glavu oko toga. Samo se skoncentriši na udah i izdah. Budi svestan kad vazduh ulazi i kad izlazi. Ne obraćaj pažnju na bilo šta drugo.  Nema potrebe da razmišljaš o tome šta ćeš dobiti. Ne obraćaj pažnju ni na šta. Samo znaj kad udišeš i kad izdišeš. Udah... izdah... Možeš u sebi reći "BUD" pri udahu i "DHO" pri izdahu. Ostani tako sa dahom. Kada vazduh ulazi, ti to znaš; kada izlazi, ti to znaš. Budi svestan na taj naćin sve dok um ne postane stišan, bez  uznemirenja, bez rastresenosti, samo dah koji izlazi i ulazi. Neka ti um ostane u tom stanju. Još uvek ti nije potreban bilo kakav cilj. Upravo ovo stanje je prvi stupanj vežbanja...

Ajahn Chah: Just Start

[Sati]

591. Otpornost

Budino učenje je čudesno po tome što jednostavno ono što vam se događa pretvara u put probuđenja, umesto da na vaša životna iskustva gleda kao na neku vrstu devijacije od onoga što bi trebalo da se dešava. Što imate više poteškoća, to je u stvari veća šansa da vas one transformišu. Teške stvari provociraju u vama iritiranost i naviknute obrasce ponašanja iznose na površinu. I tada sve to postaje trenutak istine. Imate izbor da nastavite u skladu sa starim pogrešnima navikama ili da ostanete tu gde jeste, sa svom tom sirovošću i nelagodom situacije u kojoj ste i tako joj omogućite da vas transformiše, tu na licu mesta.

Pema Chodron

[Sati]

592. Dve bolesti

Monasi, postoje dve vrste bolesti. Koje dve? Bolest tela i bolest uma. Monasi, moguće je na ovom svetu videti bića koja ne pate od bolesti tela godinu dana, dve godine, tri, četiri, pet, deset, dvadeset, trideset, četrdeset, pedeset godina; čak i onih koji ne pate od bolesti tela sto godina. Ali je, monasi, teško naći na ovome svetu bića koja ne pate od bolesti uma čak i za trenutak, izuzev onih čije su mentalne nečistoće uklonjene.

Buda
Roga sutta (AN IV.157)

 

[Sati]

593. Tvoj istinski dom

Tvoj spoljašnji dom nije i tvoj istinski dom.
To je tvoj pretpostavljeni dom, dom u ovom svetu.
A što se tiče tvog istinskog doma, to je mir.
Buda nam je savetovao da izgradimo sopstveni dom
tako što ćemo prestati da se vezujemo, sve dok ne dostignemo mir.

Ajahn Chah: In Simple Terms