Podsetimo se - Buda počinje podučavajući Pukkusātija o šest elemenata, šest osnova kontakta,
osamnaest načina mentalnog istraživanja i četiri ādhiṭṭhāna (temelja). Kako smo pomenuli prošlog puta,
Buda počinje predavanje o ovim naprednim pitanjima iz domena mudrosti. Kako Komentari kažu, razlog
tome je da je Pukkusāti već dostigao visok nivo u samādhiju i nije neophodno da mu daje postupna
korak-po-korak uputstva o pročišćenju discipline vrline, obuzdavanju čula, praksi svesnosti... Buda ide
direktno ka učenju o razvoju mudrosti i uvida. Na prethodnom času prošli smo kroz ove osnovne
kategorije i stigli do paragrafa 11 o četiri temelja.
Nastavićemo od pasusa 12, što će Buda koristiti kao startnu poziciju za dalju elaboraciju:
‘Ne treba zanemariti mudrost, već stražariti nad istinom, negovati obuzdanost i vežbati sebe mira radi.’
Tako je rečeno. A u vezi sa čime je tako rečeno?
Svi izrazi koje Buda upotrebljava jesu zasnovani na četiri ādhiṭṭhāna, temelja. I ovaj iskaz pokazuje kako
četiri temelja funkcionišu, daje nam nekakav pravac za razumevanje značenja ideje ādhiṭṭhāna. Objasnili
smo četiri temelja kao kvalitete koje neko u ranim stadijumima svoje prakse kultiviše dok ne postanu
atributi potpuno oslobođenog, potpuno ostvarenog askete. Tako mudrost, istina, obuzdavanje i mir jesu
kvaliteti takvog jednog askete. Ali, na samom početku, mora se početi gajenjem ova četiri temelja.
Komentari daju korisno zapažanje, stavljeno je u fusnotu. Kažu:
Od samog početka ne treba zanemariti
mudrost rođenu iz koncentracije i uvida, kako bi se prodrlo do mudrosti ploda stanja arahanta. Treba
sačuvati istinit govor da bi se stiglo do nibbāne, krajnje istine. Treba negovati obuzdavanje mentalnih
nečistoća, kako bismo obuzdali sve mentalne nečistoće prateći put ka stanju arahanta. Od samog početka
treba se vežbati u smirivanju nečistoća, kako bismo smirili sve mentalne nečistoće, prateći put ka stanju
arahanta.
U ostatku sutte Buda će elaborirati ovaj kratki iskaz. Prvo tumači kako neko ne zanemaruje mudrost i
objasniće nam to vraćajući se nazad na šest elemenata ranije nabrojanih i kako istraživati elemente kao
proces razvoja paññā, mudrosti. Opet, imamo šest dhātu elemenata (zemlja, voda, vatra, vazduh,
prostor, svest). Možda će nas reč elemenat pomalo voditi na stramputicu, ako očekujemo čestice kao
gradivne činioce, ali pre bi trebalo misliti na njih kao na fundamentalne osobine stvari. A one postoje
odvojene od mentalnih konceptualizacija; to su stvari koje otkrivamo da postoje same za sebe. Nisu
stvari kreirane ili mentalno konstruisane. Ovo su stvari koje treba istraživati sa uvidom! Data je jedna shema
šta treba istraživati; postoje i druge, kao pet sastojaka bića recimo, ali Buda se odlučuje za ovu.
Prvo počinje sa elementom zemlje. I pasus koji imamo ovde sretali smo i ranije u MN28, paragraf šest.
Može biti unutrašnji elemenat koji se odnosi na naše sopstveno telo ili spoljašnji kod drugih tela ili drugih
materijalnih objekata.
Koji je to unutrašnji element zemlje? Šta god da je unutrašnje, u osobi, čvrsto, trajno i za njega je vezana,
dakle kosa, malje, nokti, zubi, koža, mišići, tetive, kosti, koštana srž, bubrezi, srce, jetra, dijafragma,
slezina, pluća, debelo crevo, tanko crevo, želudac i njegov sadržaj, izmet ili bilo šta drugo unutrašnje, u
osobi, što je čvrsto, trajno i za njega je vezana, zove se unutrašnji element zemlje.
Nabraja dvadeset aspekata tela gde je elemenat zemlje dominantan. Ono što je nazvano elementom
zemlje jeste aspekat tvrdoće, čvrstoće i možemo ga naći u mnogo različitih delova tela. Ali oni delovi tela
gde je elemenat zemlje preovlađujući nabrojani su ovde, dvadeset predstavnika elementa zemlje.
Unutrašnji i spoljašnji element zemlje zajedno čine element zemlje.
Kada ih sastavimo zajedno, vidimo ih kakvi zaista jesu, tj. prosto elemenat zemlje. Oba imaju zajedničko
ovaj kvlitet tvrdoće/čvrstoće - nema fundamentalne razlike i zmeđu njih. Kako smo objasnili u vezi sa
drugim suttama: imamo čvrstu hranu, što je spoljašnji elemenat zemlje, nakon što je pojedemo i svarimo,
postaje unutrašnji, a zatim prerađene i štetne supstance izbacimo pa one opet postaju spoljašnji
elemenat zemlje.
I to treba videti kao što zaista jeste, s ispravnim razumevanjem: ‘To nije moje, to nisam ja, to nije moje
sopstvo.’ Ko ga vidi kakav zaista jeste, s pravom mudrošću, trezni se od opčinjenosti elementom zemlje i u
umu nestaje strast prema elementu zemlje.
Tada se oba aspekta ovog elementa vide zajedno kroz sočivo anatte. I kada ih neko takvim vidi, postaje
neopčinjen elementom zemlje, nema obmanutosti oko elementa zemlje - da je ovo telo "ja i moje" i
ohlađenih je strasti prema tom elementu, nevezan za njega.
Zatim prelazi na tečni, elemenat vode. Takođe može biti unutrašni i spoljašnji. Unutrašnji je bilo šta
unutar nas sa dominantnim kvalitetom fluidnosti, tečenja. Čaki i u čvrstim delovima tela npr. kostima,
mesu postoji tečni elemenat. Najočigledniji primer jesu oni delovi tela koji u uobičajenim uslovima
postoje u tečnom stanju. Buda nabraja dvanaest: žuč, šlajm, gnoj, krv, znoj, salo, suze, limfa, pljuvačka,
sluz, tečnost u zglobovima.
Kao i u ranijem primeru - kada popijemo tečnost, ona biva apsorbovana u telu i postaje deo tela, ali se
kasnije izbaci i postaje spoljašnji elemenat. Gde je granica između unutrašnjeg i spoljašnjeg? Sve je to
samo jedan elemenat.
Potom prelazi na elemenat vatre, unutrašni i spoljašnji:
Bilo šta unutrašnje, što pripada osobi, a da je vatreno, vrelo i za to je vezana, dakle ono čime se (telo)
zagreva, stari i iscrpljuje groznicom; ono čime se sve pojedeno, popijeno, sažvakano i okušano pravilno
svari ili bilo šta drugo unutrašnje, unutar osobe što je vatreno, vrelo i za to je vezana, zove se unutrašnji
element vatre.
Ne vidimo vatru koja gori u telu, ali ono ima prirodnu temperaturu 36-37 stepeni, a to je elemenat vatre.
Kada neko ima groznicu, temperatura naraste i preko 40, a ako pređe i više podeoke, elemenat vatre
proguta životnu sposobnost i osoba umre. Uobičajeno, to je ono što drži telo toplim, a sagorevanjem
materije telo stari i iscrpljuje se. Vatreni elemenat održava proces metabolizma, izaziva starenje tela, vari
hranu koju pojedemo, održava proces varenja, tj. oksidacije, sagorevanja materije. Varenje je spori
proces sagorevanja. I tako:
Unutrašnji i spoljašnji elementi vatre zajedno čine element vatre. I to treba videti kao što zaista jeste, s
ispravnim razumevanjem: ‘To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo.’ Ko ga vidi kakav zaista jeste, s
pravom mudrošću, trezni se od opčinjenosti elementom vatre i u umu nestaje strast prema elementu
vatre.
Elemenat vazduha - uvek dišemo, uzimamo vazduh kroz nozdrve i izdišemo i tako smo u stalnom procesu
razmene sa atmosferom, potpuno zavisni od ovog elementa. Spoljašnji elemenat ulazi u telo, biva
apsorbovan, a nakon izbacivanja ugljen-dioksida i drugih gasova postaje ponovo spoljašnji.
Bilo šta unutrašnje što pripada osobi, a da je vetar, pokretno i za to je vezana, dakle uzlazni gasovi, silazni
gasovi, gasovi u stomaku, gasovi u crevima, gasovi koji prolaze kroz telo, udisanje i izdisanje ili bilo šta
drugo unutrašnje, unutar osobe što je vetar, pokretno i za to je vezana, zove se unutrašnji element
vazduha.
Ovo je u vezi sa idejom iz indijske fiziologije da ono što pokreće udove jeste prenos i aktivacija suptilnog
elementa vazduha. Misao aktivira elemenat vazduha i on se prenosi do udova sprovodeći da se udovi
pokreću. U moderna vremena tome bi ekvivalenat bili nervni impulsi.
Unutrašnji i spoljašnji elementi vazduha zajedno čine element vazduha. I to treba videti kao što zaista
jeste, s ispravnim razumevanjem: ‘To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo.’ Ko ga vidi takvim kakav
zaista jeste, s pravom mudrošću, trezni se od opčinjenosti elementom vazduha i u umu nestaje strast
prema elementu vazduha.
Stižemo do novog elementa sa kojim se nismo ranije sreli, elementom prostora. Na način opisan ovde
nije sveobuhvatni prostor; to nije njutnovski prostor koji zauzima sve. Ovde se objašnjava prosto kao
prazan prostor, prostor koji nije zauzet drugim objektima. Pogledajmo definiciju:
Bilo šta unutrašnje, što pripada osobi, a da je prostor, šupljina i za to je vezana, dakle ušne šupljine,
nozdrve, usna duplja i ono čime jedemo, pijemo, gutamo i varimo, tamo gde se to izbacuje nadole ili bilo
šta drugo unutrašnje, unutar osobe što je prostor, šupljina i za to je vezana, zove se unutrašnji element
prostora.
Spoljašnji elemenat prostora nije objašnjen, ali ekstrapolacijom gornje definicije možemo pretpostaviti
da bi npr. u ovoj sobi to bio sav prostor koji nije zauzet materijalnim objektima uključujući i ljudska tela.
Unutrašnji i spoljašnji elementi prostora zajedno čine element prostora. I to treba videti kao što zaista
jeste, s ispravnim razumevanjem: ‘To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo.’ Ko ga vidi kakav zaista
jeste, s pravom mudrošću, trezni se od opčinjenosti elementom prostora i u umu nestaje strast prema
elementu prostora.
Do sada je ova shema o šest elemenata stavila akcenat na materijalnu stranu postojanja. Po tome se
razlikuje od sheme o pet sastojaka bića objekata prijanjanja koji daje više značaja mentalnoj strani
postojanja. Kod šest elemenata, pet od njih pripadaju sastojku materijalnog oblika, telu, a samo
elemenat svesti identifikujemo sa sastojkom svesti. To ostavlja tri sastojka (osećaj, opažaj, mentalne
obrasce) nepokrivenim shemom o elementima. Oni, kao mentalni sastojci, jesu u vezi sa elementom
svesti.
Ako se prisetimo da je Pukkusāti sedeo u meditaciji tokom noći zadubljen u blaženstvo četvrte đhāne,
sve dok nije izašao iz meditacije. Um mu je bio vrlo dobro koncentrisan i kako mu Buda objašnjava
elemente, Pukkusāti usmerava um ka telu i ispituje telo u terminima ovih elemenata i razvija uvid u svaki
od njih kako mu je izloženo učenje, jedan po jedan elemenat. I tako, do ove tačke kada je Buda prošao
kroz pet materijalnih elemenata, Pukkusāti je razvio uvid u fizičke elemente postojanja.
Sada u pasusu 19 Buda kaže:
"Tada ostaje jedino svest, pročišćena i sjajna."
I koristi izraz pročišćena i sjajna - parisuddhaṃ pariyodātaṃ. Ove dve reči su značajne jer se često nalaze
u opisima uma nakon što izroni iz četvrte đhāne.
BB: Čini mi se da ovo podržava ideju da je Pukkusāti bio umom u četvrtoj đhāni. Ova svest četvrte
đhāne koristi se da predstavi elemenat svesti, koji će sada biti objašnjen kao svest koja se koristi da se
razvije uvid. Pomalo je to čudno, jer inače objašnjava elemenat svesti na širokom planu: analizirajući šta
je elemenat svesti, kaže da postoji šest tipova svesti (svest o viđenom, čujnom itd.) i kaže da je sve to
elemenat svesti. Buda ovde ne nastavlja u tom smeru, već umesto toga uzima svest i onda pokazuje kako
je neko koristi da bi kontemplirao kroz uvid. Ne razumem potpuno zašto je učenje ovako razvijeno, ali to
je način kako govor nastavlja dalje.
U svakom slučaju, uzima elemenat svesti da pokaže kako taj elemenat funkcioniše u razvoju uvida
koristeći kao objekat uvida osećaj. A cilj ovde jeste da se razvije uvid u uslovljenu prirodu osećaja.
I šta čovek spoznaje takvom svešću? Spoznaje: ‘[Ovo je] prijatno’; spoznaje: ‘[Ovo je] bolno’; spoznaje:
‘[Ovo je] ni bolno ni prijatno.’ Na osnovu kontakta koji se oseća kao prijatan, javlja se prijatan osećaj.
Kada čovek oseća prijatan osećaj, razume: ‘Osećam prijatan osećaj.’ Razume: ‘Nestankom tog kontakta
koji osećam kao prijatan, njemu odgovarajući osećaj – prijatan osećaj koji je nastao na osnovu kontakta
koji se oseća kao prijatan – slabi i nestaje.’ Na osnovu kontakta koji se oseća kao bolan javlja se bolan
osećaj. Kada čovek oseća bolan osećaj, razume: ‘Osećam bolan osećaj.’ Razume: ‘Nestankom tog
kontakta koji osećam kao bolan, njemu odgovarajući osećaj – bolan osećaj koji je nastao na osnovu
kontakta koji se oseća kao bolan – slabi i nestaje.’ Na osnovu kontakta koji se oseća kao ni bolan ni
prijatan, javlja se ni bolan ni prijatan osećaj. Kada čovek oseća ni bolan ni prijatan osećaj, razume:
‘Osećam ni bolan ni prijatan osećaj.’ Razume: ‘Nestankom tog kontakta koji osećam kao ni bolan ni
prijatan, njemu odgovarajući osećaj – ni bolan ni prijatan osećaj koji je nastao na osnovu kontakta koji se
oseća kao ni bolan ni prijatan – slabi i nestaje.’
viđānāti je glagol ovde, glagol koji ide sa viññāṇa koja se prevodi kao svest. Zatim Buda pokazuje kako se
svaki tip osećaja pojavljuje kroz odgovarajuće tipove kontakta. Prvo je naveden kontakt koji će biti osećan
kao prijatan - sukhavedaniya phassa.
I kada se takav kontakt pojavi, tada se javlja prijatan osećaj, a zatim kad oseti prijatan osećaj, tada
razume: "Osećam prijatan osećaj" i razume da sa prestankom tog kontakta i odgovarajući osećaj -
prijatan osećaj zasnovan na tom kontaktu - slabi i nestaje. Ako obratimo pažnju na glagole vidi se
zanimljiva razlika između dva glagola koja se prevode kao "spoznaje" i "razume". Sa svešću viññāṇa,
spoznaje/zna koji je osećaj u iskustvu, jedan od tri tipa. A kada se oseti prijatan osećaj neko razume:
"osećam prijatan osećaj" i onda razume da sa prestankom tog istog kontakta (koji će se osetiti kao
prijatan), odgovarajući osećaj slabi i nestaje. Izgleda da kroz paññā, mudrost, razumevanje, neko razume
kako osećaj nastaje u zavisnosti od posebnog kontakta i kako taj osećaj prestaje sa prestankom tog
kontakta. Tako se sa paññā pomeramo od prostog znanja koji je tip osećaja u iskustvu ka razumevanju kako
osećaj nastaje i nestaje u vezi sa posebnim tipom kontakta. Ista stvar je rečena povodom druga dva tipa
osećaja.
Zatim Buda ilustruje poređenjem kako se usled kontakta i trenja dva štapa proizvodi toplota i vatra, a
kada se štapovi odvoje tada toplota slabi i nestaje.
Ovaj je paragraf objasnio kako umom koji izranja iz četvrte đhāne neko kontemplira razne osećaje u
iskustvu i vidi kako se svaki osećaj javlja na osnovo odgovarajućeg tipa kontakta i prestaje sa prestankom
tog kontakta. Kao rezultat ovoga, um dolazi u stanje savršenog spokojstva.
Tekst u pasusu 20 kaže:
Tada ostaje jedino spokojstvo, pročišćeno i sjajno, elastično, prilagodljivo i blistavo.
Komentari kažu da je ovo spokojstvo četvrte đhāne i da ju je Pukkusāti već dostigao i imao jaku
privrženost k njoj. A sada će Buda slaviti ovo spokojstvo prvo da bi udahnuo poverenje Pukkusātiju. Zatim
će ga postepeno voditi ka nematerijalnim đhānama i raskinuti vezanost za njih kako bi mu doneo
oslobođenje. Buda daje divno poređenje o spokojstvu:
Zamisli, monaše, da vešt zlatar ili zlatarev pomoćnik pripremi peć, užari posudu za topljenje, uhvati
mašicama komad zlata i stavi ga u posudu. S vremena na vreme raspiruje vatru, s vremena na vreme
poprska komad vodom, s vremena na vreme pažljivo ga ispita. Tako to zlato postane pročišćeno, veoma
pročišćeno, potpuno pročišćeno, bez nečistoća, bez primesa, elastično, prilagodljivo i blistavo. Tada, kakvu
god vrstu ukrasa da zlatar zamisli – zlatan lanac, minđuše, ogrlicu ili zlatan venac, zlato će poslužiti toj
svrsi. Isto tako, monaše, tada ostaje jedino spokojstvo, pročišćeno i sjajno, elastično, prilagodljivo i
blistavo.
A zatim objašnjava šta treba činiti sa ovim spokojstvom:
"Ako bih ovo spokojstvo, tako pročišćeno i sjajno, usmerio ka području beskrajnog prostora i razvijanju
svog uma u skladu s tim, tada bi moje spokojstvo, potpomognuto tim područjem, vezujući se za njega,
ostalo za dugo vremena."
Ono na šta se ovde misli, a prema budističkoj kosmologiji, nakon smrti preporodiće se u svetu beskonačnog
prostora i ostaće tamo 20,000 kosmičkih eona. Kosmički eon jeste period od početka širenja kosmosa do
njegovog konačnog skupljanja. To bi bio životni vek u svetu beskonačnog prostora. Dakle ti jogiji,
meditanti koji još uvek imaju suptilnu vezanost ka području beskonačnog prostora, preporodiće se u tom
svetu i ostaće tamo u stanju čistog spokojstva jako, jako dugo. Ali, može se ići i dalje:
"Ako bih ovo
spokojstvo, tako pročišćeno i sjajno, usmerio ka području beskonačne svesti…ka području ničega… ka
području ni opažanja ni neopažanja i ka razvijanju svog uma u skladu s tim, tada bi moje spokojstvo,
potpomognuto tim područjem, vezujući se za njega, ostalo za dugo vremena."
Ovo su najviša meditativna postignuća i Pukkusāti jeste u stanju da postigne sva ova nematerijalna
zadubljenja, a Buda mu ukazuje prednosti koje može postići usmeravajući to čisto i sjajno spokojstvo ka
njima.
A sada će Buda ukazati na ādīnava, opasnost. Kaže:
Čovek razume ovako: ‘Ako bih ovo spokojstvo, tako pročišćeno i sjajno, usmerio ka području beskrajnog
prostora i razvijanju svog uma u skladu s tim, to bi bilo uslovljeno. Ako bih ovo spokojstvo, tako
pročišćeno i sjajno, usmerio ka području beskonačne svesti… ka području ničega… ka području ni
opažanja ni neopažanja i ka razvijanju svog uma u skladu s tim, to bi bilo uslovljeno.’
saṅkhata = nešto stavljeno zajedno, proizvedeno kombinacijom uslova. A kada Buda kaže ovo, to čini da
otvori Pukkusātiju oči za sve manjkavosti u tom zadubljenju.
U Komentarima nalazimo:
Ovo je rečeno da bi se pokazala opasnost u nematerijalnim đhānama.
Sintagmom „to bi bilo uslovljeno”, on pokazuje: „Iako je tu životni vek 20.000 eona, to je uslovljeno,
oblikovano, načinjeno. Otuda je prolazno, nestabilno, ne traje, nepostojano; skopčano je s nestankom,
razlaganjem, rastakanjem; skopčano sa rođenjem, starenjem i smrću, utemeljeno u patnji. To nije
sklonište, mesto sigurnosti, utočište. Kad neko tu umre kao običan čovek, još uvek je moguće da se
preporodi u nekom od četiri stanja uskraćenosti.”
BB: Sledeća rečenica je vrlo teška za prevođenje i nisam baš srećan ovakvim prevodom: "čovek ne
formira niti generiše bilo kakvu vrstu volje naklonjene ka bivanju ili ne-bivanju." On ne usmerava svoj um,
ne vodi um bilo prema večnoj egzistenciji, bilo traženju poništenja nekog pretpostavljenog sopstva. Ne
formira bilo koji uslov, ne konstruiše bilo kakvu volju koja teži bilo bivanju (večnom postojanju) ili nebivanju
(ka anihilaciji). Jednostavno, ne vezuje se ni za šta na svetu. Kada se ne vezuje (opet ovo je teško
prevesti), nije uznemiren. [Ukratko, ovde je ideja da nema više žudnje.] Kada nije uznemiren, sam za sebe
dostiže nibbānu. Vatre žudnje, pohlepe, mržnje i obmane jesu u njemu ugašene. I razume:
‘Ovo je
poslednje rođenje, proživljen je svetački život, učinjeno je trebalo učiniti. Nema više preporađanja u bilo
koji oblik bivanja.’
