[U dodatku imamo shemu same sutte.]
Prošlog puta prošli smo kroz prvi odeljak koji objašnjava osnovni kognitivni obrazac neuke obične osobe.
A to smo učinili prema prvoj od 24 osnove zamišljanja, to je bio elemenat zemlje.
Kako bismo sumirali prethodno rečeno, pogledaćemo to sa malo drugačije pozicije. Pre nego što se
saznajni obrazac razvije, u umu neuke obične osobe, tu je već neznanje, neznanje zajedno sa drugim
prikrivenim sklonostima, usnulim nečistoćama. Kada takva osoba dođe u kontakt sa objektima u svetu,
ovo se naziva kontakt (kroz čula sa različitim objektima čula: oblicima, zvucima, mirisima, ukusima,
taktilnim predmetima i objektima uma), a kroz ovaj kontakt nastaje opažanje fenomena. Nazvali bismo
ovu percepciju primarnom percepcijom. Sada, zbog ovog neznanja - obična osoba umesto da krene od
opažanja ka razumevanju - ispravnom shvatanju prirode fenomena koji se pojavljuju čulima, on
jednostavno opaža čulni fenomen na nešto iskrivljen način, uzima ga kao da je čvrsta supstancijalna
realnost.
A ovo je ono što ova sutta opisuje sa: "vidi zemlju kao zemlju". To nije ono što zovemo uvidom, iskustvom
elementa zemlje kao elementa zemlje. Ne proističe iz kontemplacije elementa zemlje prosto kao
elementa zemlje. Ono što se dešava je da, kada obična osoba opaža neki čvrsti, supstancijalni objekat,
uzima ga kao celovit, umesto da vidi unutar njega - da je to sklop netrajnih elemenata. A onda,
zasnovano na ovoj iskrivljenoj percepciji, percepciji koja je već pomalo loše protumačila objekat, običan
čovek počinje da razmišlja o objektu, a ovo razmišljanje je takođe iskrivljeno, pogrešno tumačenje. On
misli o objektu na način koji će iskriviti i pogrešno interpretirati prirodu objekta. A ovaj tip mišljenja je
maññana, zamišljanje. Tako neuka obična osoba zamišlja ovaj objekat (u našem primeru elemenat
zemlje). A šta se podrazumeva pod zamišljanjem - to je mišljenje koje uspostavlja odnose između
nekakvog sopstva (shvaćenog kao subjekat, istinski postojećeg entiteta) i objekta (nešto što je prisutno za
taj subjekat koji percipira).
A kako komentari objašnajvaju zamišljanje/maññana? to je razmišljanje koje je motivisano/vođeno sa tri
osnovne nečistoće: žudnjom, taštinom/obmanom i pogrešnim gledištima. Tako kroz uticaj žudnje -
zamišljanje ispoljava misli u terminima onoga što je "moje" ili može biti "moje", razmišljanje u terminima
onoga šta je prijatno, lepo, dopadljivo, poželjno. Kroz uticaj taštine/obmane (māna) zamišljanje je
centrirano oko ideje "ja", "ja sam", i onda vodi do misli koje su vođene upoređivanjima: jesam li bolji /
isti / lošiji? A zamišljanje vođeno pogrešnim gledištima je zamišljanje koje uključuje istinski postojeće
sopstvo. Na jedan način to je trajni, večni entitet; na drugi je samo privremeno sopstvo koje postoji
određeno vreme i završava se krajem života.
Zamišljanje je neka vrsta obmanjujućeg razmišljanja, iskrivljenog mišljenja koje pogrešno tumači prirodu
objekta. A način na koji je ovo zamišljanje elaborirano u našoj sutti to je korišćenje raznih gramatičkih
oblike: on zamišlja [sebe kao] zemlju, zamišlja [sebe] u zemlji, zamišlja [sebe odvojenog] od zemlje.
Prošlog puta dali smo neke primere kroz tri tipa nečistoća: žudnje, taštine i gledišta. A onda dolazi jaki tip
zamišljanja vođen žudnjom - zamišlja zemlju kao ‘moje’. To je mesto gde je zamišljanje svakako vođeno
žudnjom. Neko želi da poseduje objekat (u vezi sa elementom zemlje).
A zatim, poslednja izjava baca drugačije svetlo na situaciju. Umesto da je tretira u terminima kognicije,
neko se prema objektu odnosi emocionalno - ovde je rečeno "oduševljava se zemljom"; nalazi
zadovoljstvo i užitak. Glagol je abhinandati - to je takođe reč koja se koristi u opisu žudnje u drugoj
plemenitoj istini (tatra-tatr'ābhinandini) - ono što uvek nalazi novo uživanje, sad tu, sad tamo. Ovo
povezuje izjavu o misaonom procesu neukog čoveka sa učenjima o četiri plemenite istine. I povezuje celu
ovu izjavu o običnom čoveku sa drugom plemenitom istinom - pokazujući da je ovo alternativni način
objašnjavanja istine o poreklu patnje.
A zatim Buda postavlja pitanje: A zašto? I sam odgovara: Zato što je, kažem vam, nije do kraja razumeo.
ne razume potpuno, do kraja = apariññātaṃ jeste nedostatak pariñña = punog razumevanja, potpune
spoznaje. Ako pogledamo prvi Budin govor Dhammaćakkappavattana suttu uočavamo da Buda dodeljuje
poseban zadatak u vezi sa svakom od četiri plemenite istine. Zadatak vezan za prvu istinu o patnji je:
razumevanje pariñña; prvu istinu treba potpuno razumeti - pariññeyyaṁ.
A nedostatak potpunog razumevanja može se videti i kao aspekt neznanja. I tako, zbog ovog nedostatka
punog razumevanja, zbog ovog neznanja - obična osoba opaža bilo koji objekat tako da ta percepcija
okida ovaj obmanjujući konceptualni kognitivni proces. Umesto pomeranja od percepcije ka jasnom
razumevanju objekta - percepcija ide ka iskrivljenoj percepciji.
[pogledati tabelu]
Vidi X --- vidi X kao X --- zamišlja X / zamišlja u X / zamišlja X kao "moje"--- a to prati motiv/emocionalni
odgovor koji je kriv za to da se neko oduševljava X-om, postaje vezan za njega.
Sada ćemo proći kroz različite osnove zamišljanja. Imamo listu 24 takve osnove i mogu se okupiti u
izdvojene grupe. Prva grupa su osnovni elementi: zemlja, voda, vatra, vazduh.
Sledeće što imamo je reč bića (bhūtā) koja može imati razna značenja. Komentari razlikuju koje od njih se
koristi u našem slučaju. Nekad reč bhūtā može značiti bilo šta što postoji, čak i nežive objekte; bilo šta što
je nastalo. Ponekad se odnosi na sva živa ili osetna bića (sattā). No, kako tekst ide dalje videćemo da će
sutta pominjati druge tipove osetnih bića, naročito deve, božanstva. A komentari kažu da se ovde reč
"bića" odnosi na osetna bića, ali samo u užem smislu - sva ispod nivoa deva koje će biti pomenute
kasnije. Dakle, uključuje ljudska bića, životinje, duhove, bića pakla. Nakon toga, navode se deve. A po
komentarima, kako su božanstva iz viših svetova pomenuta posebno, ovo ovde su božanstva čulnih
svetova.
U paragrafu 9 dolazimo do Pađāpati. BB: Ovde se ne slažem sa komentarima. Oni kažu da Pađāpati znači
bukvalno gospodar stvaranja. A ko je taj gospodar? Māra! On je u budizmu pandan đavolu. Smatra se da
kontroliše sav svet, svu egzistenciju u čulnom svetu, smatra se gospodarem stvaranja. Ali ne mislim da je
to stvarno prihvatljivo. Da je Buda hteo da kaže Māra, rekao bi njegovo ime. Mislim da tekst koristi ime
Pađāpati jer je on bio jedan od bogova iz vedskog perioda i smatrao se božanskim stvaraocem. I tako,
izgleda mi da ovaj tekst iz određenog ugla jeste tekst sačinjen kao da se obraća brahmanima. Skoro kao
da odgovara na određene brahmanske ideje. A način na koji su neke od ovih fraza konstruisane, naročito
pasus o zamišljanju: on zamišlja zemlju, zamišlja u zemlji, zamišlja od zemlje - taj deo izgleda kao odjek
određenih delova iz Bṛhadāraṇyaka Upaniṣade koja govori o atmanu (sopstvu) koji je ono što je u zemlji, ali
nije od zemlje, ono što kontroliše i vlada zemljom, to je naše sopstvo - univerzalno, sveobuhvatno Jedno.
Ako je moja hipoteza korektna, tada se Pađāpati uzima kako bi ovi izrazi odražavali način izražavanja
brahmana. Ovde kao da se nudi Budin odgovor na tačku gledišta brahmana.
"Onaj koji naseljava zemlju, iako je u zemlji, a zemlja ga ne poznaje, čije telo jeste zemlja i ko kontroliše
zemlju iznutra, on je tvoje Sopstvo, unutrašnji kontrolor, Besmrtno" Bṛhadāraṇyaka Upaniṣad.
- ista je izjava data i u vezi sa vodom, vatrom, nebom, vazduhom, nebesima, suncem, stranama sveta,
mesecom, zvezdama, prostorom, tamom, svetlom, bićima, dahom, govorom, okom, uhom, umom,
kožom, intelektom, reproduktivnim organima.
Sledeće je Brahmā, vrhovno božanstvo koje poštuju brahmani; ovo je direktno upućeno njima. Zatim
božanstva neprekidnog sjaja. Klasa božanstava specifična za budistički svet/kosmologiju. Moguće je da je
Buda preuzeo ovu klasu božanstava od drugih škola iz tog perioda. Nekoliko sledećih odeljaka vodiće nas
kroz neke aspekte budističke kosmologije.
Buda je podelio svet suptilne materije u četiri različita sloja shodno četiri đhāne. Svaki od ovih slojeva
ima nekoliko pododeljaka, a ovde u sutti pominje jednu klasu božanstava koja se smatra najvišim nivoom
božanstava u tom sloju sveta suptilne materije koji odgovara datoj đhāni.
Oni koji ovladaju prvom đhānom imaju sklonost da se preporode u najnižem nivou sveta suptilne
materije, a najviša božanstva tog nivoa jesu Brahmā božanstva. Zato se ovaj svet zove brahmāloka, svet
Brahme. Nivo iznad njega je za one koji su ovladali drugom đhānom. Najviša sfera preporađanja ovde
jesu božanstva neprekidnog sjaja (ābhassarā devā). Iznad toga je nivo preporađanja onih koji su ovladali
trećim zadubljenjem - sa najvišim predstavnikom slojem bogova blistave slave (subhakiṇhā devā). Sve je
to ovde pomenuto u nizu, uključujući i božanstva velikog ploda.
U paragrafu 14 nalazimo nešto što se zove abhibhū, a znači vrhovni gospodar. Komentari identifikuju ovo,
ne vrlo ubedljivo sa klasom bića - nesvesnim, neosetljivim bićima. BB: Ovo mi ne izgleda verovatno.
Mislim da je abhibhū još jedno ime koje brahmani koriste da označe najviše božanstvo. Nalazimo u nekim
suttama da Baka Brahma, veliko brahma božanstvo, ukazuje na sebe kao abhibhū = najviši gospodar,
vrhovno božanstvo. Mislim da Buda samo koristi još jedno ime da ga tako označi.
Naredna četiri odeljka tiču se četiri nematerijalna zadubljenja (područje beskrajnog prostora, beskonačne
svesti, područje ničega, ni opažanja ni neopažanja). Čak i neuka obična osoba može biti vrlo vešta u
meditaciji i postići ova duboka stanja samādhija. A kada dospe u ta stanja, može ih pogrešno tumačiti i
uzeti da su ona otkrovenje beskonačnog sopstva, univerzalnog i početi spekulisati o povezanosti sopstva
sa ovim dubokim iskustvima. Ovo nas vodi kroz pasuse 16, 17, 18.
Naredna četiri odeljka daju nam četiri načina kategorizacije svih čulnih fenomena. To je uzimanje
totaliteta čulnih fenomena i njihovo prosto klasifikovanje po ovoj četvorostrukoj šemi. Bilo šta u iskustvu
bilo viđeno, čujno, opaženo (uključuje miris, ukus i dodir), spoznato (što se zna kroz um). Tako, koji god
od ovih objekata neuka obična osoba da opaža, a zatim opazivši ga, ona zamišlja i pogrešno interpretira
na razne načine.
Sledeća dva paragrafa, 23 i 24 uzimaju totalnost fenomena i onda ih dele na dva načina na koja im se
može prići: 1) jedinstvo 2) raznolikost.
Ovo se može videti da, kako komentari kažu, odgovara iskustvima dva tipa ljudi. U paragrafu 23 to su
iskustva meditanta koji dostiže duboki samādhi. Ovaj meditant ima pristup iskustvu duboke unifikacije i
tada počinje da spekuliše o ovim iskustvima: "Sve je jedno; sve je ujedinjeno; ja sam jedno sa svime." U
paragrafu 24 to je diverzitet, multipliciranost. Ovo odgovara iskustvima kada osoba nema pristup
dubokim stanjima samādhija. Možemo uočiti da ova dva pristupa takođe odgovaraju filozofskim
gledištima: prvi - monizmu, ideji da je sve jedno, nedualnosti; drugi - pluralizmu, da je krajnja realnost u
različitim elementima koji se pojavljuju zajedno privremeno i zatim se razdvajaju - filozofski atomizam.
A onda pretposlednji odeljak -- on vidi sve kao sve. Ovo je totalističko iskustvo. Može odgovarati
gledištima onih koji drže da je sve - sopstvo, "ja sam jedno sa svime" ili "moje sopstvo je odvojeno, ali
unutar svega" ili izranja iz svega. Ima više načina kako zauzeti ovakvo gledište.
Poslednji pasus je zagonetan. Neuka osoba vidi nibbānu kao nibbānu itd. Obična osoba po definiciji nema
direktnu percepciju nibbāne i ne može je imati. Ako bi to bio slučaj, ta osoba bi bila probuđena. A kako
razumeti ovo? Komentari daju objašnjenje koje se ne čini potpuno zadovoljavajuće. Kažu da ovo nije
budističko shvatanje nibbāne, već iz drugih nebudističkih filozofija. Neke sekte toga vremena smatrale su
da upuštanje u čulna zadovoljstva bez ikakvog obuzdavanja jeste nibbāna ovde i sada. Ili iskustva đhāna,
recimo.
BB: Ne čini se baš ubedljivo. Po mom shvatanju običan čovek ne može imati direktnu percepciju nibbāne,
ali može formirati ideje o nibbāni, npr. slušajući govore. A zatim, zbog ovih interpretacija i vezanosti
obične osobe za ideju o sopstvu, može imati sklonost da formuliše koncepcije o nibbāni oko te ideje o
sopstvu. Može imati tendenciju da uspostavi neku vezu između nibbāne i ideje o "ja". Ili tumači nibbānu
kroz prizmu ideje o "ja". Takođe, ova neuka osoba može imati iskustva koja bi pogrešno tumačila kao
iskustva nibbāne. Možda psihodelična iskustva ili čak duboka meditativna iskustva.
(nastaviće se...)
