Kratak sadržaj sutte
U ovom govoru, Buda navodi mnoge svoje superiorne osobine, uključujući i listu od deset moći Tathāgate,
kao i druge liste koje pokazuju koliko je duhovno napredovao. Od posebnog je značaja opis vremena koje
je proveo praktikujući ekstremne asketske prakse.
Beleške
Na redu nam je MN12, Dugi govor o lavljem riku. Nasuprot nje stoji sutta koja joj prethodi - MN11 Kratki
govor o lavljem riku. Moguće da je razlika između ova dva govora u tome što u Kratkom govoru učenici
ispuštaju lavlji rik, dok u ovom to čini Buda.
Sastoji se od nabrajanja specijalnih moći, znanja i temelja neustrašivosti. Tokom našeg programa studija
u ranijim časovima objasnili smo različite stadijume ostvarenja učenika, a sada dolazimo do specijalnih
kvaliteta osnivača zajednice i pokretača Učenja.
I ova sutta je u vezi sa posebnim incidentom, nečim što se dogodilo tokom Budine karijere, a to je
razmonašenje monaha po imenu Sunakkhatta. On je poreklom bio iz grada Vesālija, član Liććhavi
plemena, klana aristokrata. Sunakkhatta je postao monah jer je bio impresioniran idejom da su askete,
beskućnici u stanju da postignu natprirodne moći, čudesne podvige i pomislio je da će, kada postane
monah, Buda izvoditi čudesa, a i njega će naučiti. A kada je došao do Bude po instrukcije, Buda ga je podučio
Dhammi u svrhu dostizanja oslobođenja od patnje. I svaki sledeći put uvek je dobijao
uputstva za oslobođenje od patnje. A Sunakkhatta se pitao hoće li Buda izvesti čudesa. A takođe, želeo je
da dobije neka objašnjenja od Bude o tome kako je sve poteklo, odakle je kosmos, kako su ljudska bića
nastala, a kako biljke i životinje... Ali nije dobio objašnjenja koja bi ga zadovoljila.
Jedna od sutta iz DN daje nešto detaljniji prikaz o Sunakkhattinoj karijeri kao monaha i o događajima koji
vode do njegovog razmonašenja. To je Pātika sutta, DN24, prva u delu III.
BB:Ako ste mislili da su sutte
vrlo šture i suvoparne, bez bilo kakvog humora, trebalo bi da je pročitate. Jer ona, ili barem neki njeni
delovi, su skoro kao komedija u prozi, ako to možete zamisliti. Početni paragrafi izgleda da su istorijske i
direktne činjenice, ali ono što sledi, po mom mišljenju je rad kompilatora Kanona, koji je dodao zrno
humora u govor.
Recimo u onom incidentu gde Sunakkhatta i Buda idu zajedno u prošnju i Sunakkhatta vidi asketu koji
obavlja pseću praksu: hoda na sve četiri, jede bez upotrebe ruku, ponaša se kao pas. Tada Sunakkhatta
pomisli: "On mora da je arahant, oslobođeni!" A Buda videvši šta je ovom drugome u umu reče:
"Sunakkhatta, ti ne bi znao kada bi video arahanta". Sunakkhatta: "Zašto mi poštovani to govori? Da li je
poštovani ljubomoran što je još neko postao arahant?" Buda:"Za nedelju dana ovaj će asketa umreti.
Možeš krenuti za telom kada ga budu nosili na pogrebnu lomaču, dodirnuti njegovo telo i pitati ga gde se
sada nalazi. Reći će ti da se preporodio u najnižim svetovima." Taj je asketa posle nekog vremena stvarno
umro, Sunakkhatta odlazi na mesto za spaljivanje, nalazi njegovo telo i pitaga: "Gde si sada?" Iako mrtav,
on diže glavu, protrlja leđa i kaže "Preporodio sam se u najnižem svetu" i vrati se da leži. Ali Sunakkhatta
još uvek misli da Buda nije učinio nikakva čudesna dela!
Zatim, nekoliko nedelja kasnije, Sunakkhatta odlazi u prošnju sa Budom i vidi jednog asketu koji se drži
vrlo stroge asketske prakse. Sunakkhatta kaže: "Evo ga arahant!" Buda: "Ne bi znao kada bi ga video!"
Sunakkhatta: "Kako možete negirati da je ovo arahant? Vidite kako su stroge njegove prakse!" Buda: "Za
nekoliko nedelja ovaj asketa će se oženiti, živeće u luksuznoj kući sa mnogo slugu, ješće tri puta dnevno,
sačekaj i videćeš!" Posle izvesnog vremena taj asketa napušta asketski život i posvećuje se lagodnom i
luksuznom životu. Ali Sunakkhatta još uvek ne veruje da Buda ima bilo kakve natprirodne kvalitete!
Zatim, bio je tu još jedan asketa koji je zahtevao da dođe Buda i upusti se sa njim u takmičenje u
čudesnim moćima. "Ako Buda izvede bilo kakvo čudo, moći ću da ga dva puta nadmašim!" Kada je
Sunakkhatta to čuo, pomisli: "Ovo je sjajno! Imam puno poverenje u tog asketu, Pāṭikaputtu. Pozvaću
Budu na takmičenje" Buda prihvati izazov. Odlazi u park. Sledbenici Pāṭikaputte odlaze do njega, zovu ga.
On sedeći na svom sedištu prihvati izazov, ali ne može da ustane. Dolaze i drugi da ga zovu na takmičenje,
kaže: "Evo, dolazim!", ali ne može da ustane. Uprkos svemu tome, Sunakkhatta još uvek gubi svoje
poverenje u Budu, zatim se razmonaši i odlazi u grad Vesāli. Bio je to značajan grad u ono doba.
A tamo će tvrditi ono što čitamo u paragrafu 2:
„Asketa Gotama nema nikakve nadljudske osobine, uopšte se ne ističe u znanju i viđenju dostojnom
plemenitih. Asketa Gotama podučava Dhammu koja je stvorena tek pukim domišljanjem, sledi jedino svoj
način istraživanja, kako se njemu čini da treba, a kad bilo kome objašnjava Dhammu, kada je praktikuje,
ona ga vodi potpunom razaranju patnje.”
Smatra da je Buda puki racionalista, neko ko je razvio intelektualnu doktrinu, a ne kroz uvid, tj. više
postignuće. Želi da kritikuje Budu i kaže: "kad bilo kome objašnjava Dhammu, kada je praktikuje, ona ga
vodi potpunom razaranju patnje". Misli da je ovo kritikovanje, ali to je u stvari hvaljenje Bude!
A onda jednog dana, poštovani Sāriputta dolazi u Vesāli i čuje bivšeg monaha i njegovu tvrdnju. Odlazi do
Bude i podnosi izveštaj. Buda odgovara da je zabludeli čovek Sunakkhatta postao besan i govori reči iz
ljutnje. A čak i kad misli da je diskreditovao Tathāgatu, on ga u stvari hvali kada kaže da Dhamma koju
Buda podučava vodi uništenju patnje. Zatim će Buda početi da nabraja neke od svojih kvaliteta koje
Sunakkhatta nikada ne bi mogao da razume, da zaključi u skladu sa Dhammom:
Sāriputta, zavedeni čovek Sunakkhatta nikada neće o meni zaključiti u skladu sa Dhammom: ‘Zaista je
Blaženi plemenit i potpuno probuđen, usavršen u znanju i ponašanju, srećan, znalac svetova, nenadmašni
vodič onima kojima je potreban putokaz, učitelj božanskim i ljudskim bićima, budan, blažen.’
Ovo su
čuvenih devet Budinih kvaliteta, objasnili smo ih detaljno u MN27.
Sada će pomenuti stvarne natprirodne moći koje sam poseduje:
‘Blaženi poseduje različite vrste natprirodnih moći: iz jednog bića pretvara se u mnogobrojna, iz
mnogobrojnih opet u jedno; iz vidljivog bića pretvara se u nevidljivo; nesmetano prolazi kroz zidove,
bedeme i bregove, kao kroz vazduh; uranja u zemlju i izranja iz nje kao iz vode; hoda po vodi, a da je i ne
ustalasa, kao po zemlji; kreće se vazduhom ukrštenih nogu, poput ptice; u stanju je da rukom dotakne i
miluje Mesec i Sunce, tako moćne i velike; telesno se uzdiže, čak do sveta boga Brahme.’
Mnogo značajnih arahanata iz Budinog vremena mogli su da od jednog stvore mnoga tela i da budu na
više mesta u isto vreme, a zatim sva ta tela ponovo skupe i onda ponovo postoji samo jedno telo; da
nestanu na jednom mestu i trenutno se pojave na nekom drugom, zatim da tamo nestanu i ponovo se
pojave na trećem; da prolaze kroz zidove, kroz neku vrstu prepreka, poput ograde, barijera, čak
kroz planine kao da je to samo vazduh, bez bilo kakvih smetnji; da zarone u tlo kao da je voda; da hodaju
po vodi kao da hodaju po zemlji; da sede prekrštenih nogu i putuju kroz prostor kao ptica. (BB: Učinio
sam isto pre samo nekliko dana kada sam se vraćao iz Kalifornije. Malo mi je bilo neudobno da sedim
prekrštenih nogu na sedištu aviona :-) Da telom putuju do sveta Brahme.
Možemo reči da su za nas ovo čudesne moći. U hrišćanskom svetu bi ovo bio dokaz da je neko nadahnut
Bogom, bio bi dokaz postojanja vrhunskog božanstva. Ali za budizam, kada se naglašavaju ove moći, to je
kroz razvoj uma do nivoa đhāna i ovladavanje četvrtom đhānom. Tako se može koristiti vrlo moćan, vrlo
čist um u đhānama da se transformišu materijalni fenomeni. Naročito kada se stigne u četvrto
zadubljenje i kroz njega do arūpa đhāna, tada se prelazi iza materijalnih fenomena. To su stanja iza
materijalnih fenomena. Tako um koji ulazi u arūpa đhāne može razumeti suptilne principe koji rukovode
funkcionisanjem materijalnih fenomena. I može koristiti takva znanja da bi se manipulisalo
funkcionisanjem materijalnih fenomena. Tako, recimo, neko može transformisati čvrste i tvrde
karakteristike elementa zemlje i zameniti ga karakteristikama elementa vazduha. Onda može prolaziti
kroz zidove kao kroz vazduh. Ovo su bile iddhi - različiti tipovi natprirodnih, psihičkih moći.
U paragrafu 7 Buda govori o duhovnom uhu - sposobnosti vrlo prefinjenog sluha, pomoću koga je u
stanju da čuje obe vrste zvukova - nebeskih i ljudskih. Može čuti ljudske zvukove i na velikim rastojanjima,
stotinama milja udaljenim; može čuti razgovor i iz nebeskog sveta, razgovor deva. A takođe i zvuk
insekata i bića koji nije moguće čuti normalnom ljudskom uhu.
A onda će reći: ‘Blaženi razume umove drugih bića, drugih ljudi, obuhvativši ih svojim umom.' Zatim
navodi različite tipove umova, a kroz njih smo sve već prošli u ranijim suttama. Tako ovo su iddhi, sve
navedeno nije jedinstveno za Budu, poseduju ih i mnogi drugi arahanti.
Odeljci 6–8 pokrivaju prva tri od šest neposrednih znanja (abhiññā). Jogiji i rišiji koji nisu sledbenici
Budini, već razvijaju superiorna postignuća u praksi samādhija, dostižu ova znanja. [Druga tri od ovih šest
abhiññā se javljaju kao poslednje od deset moći Tathāgate, kasnije u tekstu.]
No, sada sa paragrafom 9, dolazimo do skupa moći koja su jedinstvena za njega: 10 moći Tathāgate, dasa
tathāgatabalāni. I naglašava:
Tathāgata ima deset moći Tathāgate, zahvaljujući kojima tvrdi da mu pripada mesto vođe zajednice,
objavljuje svoj lavovski rik i pokreće točak Brahme.
āsabhaṃ ṭhānaṃ = mesto koje zauzima bik predvodnik u stadu, ima smisao najvišeg dostojanstva. Tako,
Buda ima prirodno dostojanstvo i osećaj vođstva. I on ispušta lavlji rik da sazove zajednicu. Imamo izraz
da je lav kralj životinja, ta ideja je zajednička mnogim kulturama, izgleda zbog njegovog rojalističkog
dostojanstva. I kada on ispusti krik, sve druge životinje u džungli zaćute.
Ima nekoliko sutta gde se koristi poređenje sa lavljim krikom u vezi sa Budinim objavljivanjem Dhamme
(recimo SN, odeljak 22, sutta 58). I posedujući ovih deset kvaliteta Buda je u stanju da pokrene točak Dhamme,
Dhammaćakka. Tako sve Bude, bilo Sakyamuni, tj. Gotama, bilo neki iz prošlosti ili budućnosti poseduju
ovih dest moći, što im omogućava da stave točak Dhamme u pokret, da podučavaju Dhammu u celoj
njenoj punoći i dubini. Bez ovih deset moći niko se ne može zvati potpuno probuđenim, Budom.
Prva od moći je: Tako, Tathāgata razume onako kako zaista jeste moguće kao moguće, a nemoguće kao
nemoguće.
Navodimo ovo u skladi sa objašnjenjem datim u Abhidhamma piṭaki - Vibhanga (druga knjiga). Ima
odeljak o različitim vrstama znanja i u tom odeljku dato je vrlo dugo objašnjenje deset moći Tathāgate.
Da bi se razumeo ovaj tip znanja osvrnimo se na suttu MN115. Ovde će Buda nabrojati stvari koje smatra
mogućim i sa druge strane, one koje smatra nemogućim.
‘Nemoguće je, ne može se dogoditi da se neko ko poseduje ispravno razumevanje, odnosi prema bilo
čemu uslovljenom kao da je trajno – ne postoji takva mogućnost.’ I monah razume: ‘Moguće je da se
običan čovek odnosi prema nečem uslovljenom kao da je trajno – postoji takva mogućnost.’ On razume:
‘Nemoguće je, ne može se dogoditi da se neko ko poseduje ispravno razumevanje, odnosi prema bilo
čemu uslovljenom kao da je zadovoljstvo – ne postoji takva mogućnost.’ I on razume: ‘Moguće je da se
običan čovek odnosi prema nečem uslovljenom kao da je zadovoljstvo – postoji takva mogućnost.’ On
razume: ‘Nemoguće je, ne može se dogoditi da se neko ko poseduje ispravno razumevanje, odnosi prema
bilo kojoj stvari kao da je sopstvo – ne postoji takva mogućnost.’ I on razume: ‘Moguće je da se običan
čovek odnosi prema nekoj stvari kao da je sopstvo – postoji takva mogućnost.’
Paragraf 13 se bavi najvišim prestupima i zločinima:
Monah razume: ‘Nemoguće je, ne može se dogoditi da neko ko poseduje ispravno razumevanje liši života
sopstvenu majku – ne postoji takva mogućnost.’ I on razume: ‘Moguće je da običan čovek liši života
sopstvenu majku – postoji takva mogućnost.’ On razume: ‘Nemoguće je, ne može se dogoditi da neko ko
poseduje ispravno razumevanje liši života sopstvenog oca… liši života arahanta – ne postoji takva
mogućnost.’ I on razume: ‘Moguće je da običan čovek liši života sopstvenog oca… liši života arahanta –
postoji takva mogućnost.’ On razume: ‘Nemoguće je, ne može se dogoditi da se neko ko poseduje
ispravno razumevanje, uma obuzetog mržnjom, prolije krv Tathāgate – ne postoji takva mogućnost.’ I on
razume: ‘Moguće je da običan čovek, uma obuzetog mržnjom, prolije krv Tathāgate – postoji takva
mogućnost.’ On razume: ‘Nemoguće je, ne može se dogoditi da neko ko poseduje ispravno razumevanje,
izazove raskol u Sanghi… prihvati drugoga učitelja – ne postoji takva mogućnost.’ I on razume: ‘Moguće
je da običan čovek izazove raskol u Sanghi… prihvati drugoga učitelja – postoji takva mogućnost.’
Nemoguće je za osobu sa ispravnim razumevanjem, tj. za onoga što je došao do nivoa ulaska u tok, da liši
života svoju majku, oca, arahanta, ne može sa umom punim mržnje prouzrokovati da se Budi prolije krv.
Zašto ne kaže da ne može ubiti Budu? Put svih Buda je fiksiran, svaki umire prirodnom smrću, to je
ustaljena priroda stvari. Umire od bolesti, starosti, ali ne od ruke drugoga. Ne može se desiti da osoba sa
ispravnim razumevanjem, može izazvati šizmu u sanghi, da ujedinjenu sanghu zlonamerno razjedini, da je
razdvoji na više frakcija. Ovih pet postupaka sa zovu pet užasnih zločina - pet činova trenutnog kažnjavanja,
jer izazivaju trenutno preporađanje u nižim svetovima.
A šesta stvar za koju se kaže da je nemoguća za osobu sa ispravnim razumevanjem je da smatra nekoga
drugoga osim Bude za učitelja - satthā (vrhovnog duhovnog učitelja). Ali sve ove stvari su moguće za
običnu osobu, sve dok nemamo ispravno razumevanje ulaska u tok, još uvek je za nas moguće da
učinimo sve ove prestupe.
Druge stvari koje su nemoguće:
Monah razume: ‘Nemoguće je, ne može se dogoditi da se dva plemenita i potpuno probuđena
istovremeno pojave u jednom svetu – ne postoji takva mogućnost.’ I on razume: ‘Moguće je da se jedan
plemeniti i potpuno probuđeni pojavi u jednom svetu – postoji takva mogućnost.’ On razume: ‘Nemoguće
je, ne može se dogoditi da se dva vladara koji pokreću točak istine, istovremeno pojave u jednom svetu…
Moguće je da se jedan vladar koji pokreće točak istine pojavi u jednom svetu – postoji takva mogućnost.’
Ne može se desiti da u jednom sistemu svetova dvojica potpuno probuđenih Buda podučavaju u isto
vreme. I takođe se kaže da se dva vladara koji pokreću točak istine (rājā cakkavattī) - velika plemenita
kralja, ne mogu javiti istovremeno u jednom sistemu svetova. Ali, mogu se javljati sukcesivno.
Pasus 15 može biti pomalo kontroverzan:
Monah razume: ‘Nemoguće je, ne može se dogoditi da žena bude plemeniti i potpuno probuđeni – ne
postoji takva mogućnost.’ I on razume: ‘Moguće je da muškarac bude plemeniti i potpuno probuđeni –
postoji takva mogućnost.’ On razume: ‘Nemoguće je, ne može se dogoditi da žena bude vladar koji
pokreće točak istine … da žena zauzme mesto Sakke… da žena zauzme mesto Māre… da žena zauzme
mesto Brahme – ne postoji takva mogućnost.’ I on razume: ‘Moguće je da muškarac bude vladar koji
pokreće točak istine … da muškarac zauzme mesto Sakke… da muškarac zauzme mesto Māre… da
muškarac zauzme mesto Brahme – postoji takva mogućnost.’
Ono što se kaže je da se neko ko je potpuno probuđen, Buda, manifestuje u muškoj formi. I to je
verovatno zato što se podučavanje odigrava na fonu društvenog sistema Indije onog doba u kojem
poziciju autoriteta zauzimaju muškarci. Buda kaže da su muškarac i žena oboje u stanju da postignu
probuđenje, oslobođenje, da je ono dostupno bilo kome i da pol ne utiče na to. Citirajmo malu suttu iz
SN:
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
5:2 Soma sutta – Monahinja Soma
Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio u Sāvatthiju, u Đetinom gaju, u manastiru koji je
podigao Anāthapindika.
Tada, ujutru, bhikkhuni Soma se obuče i, uzevši posudu za hranu i ogrtač, ode u Sāvatthi u prošnju hrane.
Pošto je prošla Sāvatthi i vratila se iz prošnje, pošto je jela, otide do Slepčevog gaja, da tamo provede
ostatak dana. Zašavši u Slepčev gaj, sede u podnožje jednoga drveta, da tu provede ostatak dana.
Tada zli Mara, želeci da u bhikkhuni Somi izazove strah, uznemirenost i jezu, želeći da joj pokvari
koncentraciju, priđe joj i obrati joj se ovim stihovima:
“Teško je postići ono stanje
Kojem teže mudraci,
Ne može ga postići žena
Sa to malo njezine pameti.”
Tada se bhikkhuni Somi javi misao: “Ko je izgovorio ove stihove — ljudsko ili neljudsko biće?” Onda
pomisli: “To je zli Mara, koji ih izgovori želeći da u meni izazove strah, uznemirenost i jezu, želeci da mi
pokvari koncentraciju.”
Tako bhikkhuni Soma, shvativši “Ovo je zli Mara”, odgovori mu stihovima:
“Šta znači je li neko žensko ili muško
Kada je um dobro skoncentrisan,
Kada znanje postojano pritiče
Dok direktno posmatramo dhammu.
Onome koga muči misao,
‘ja sam žensko’ ili ‘Ja sam muško’
Ili ‘Ja sam ovo ili ono’ —
Taj samo zlog Maru priziva.”
Tada zli Mara — tužan i potišten zbog misli: “Bhikkhuni Soma me prepozna” — nesta u trenu.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Ali u načinu razmišljanja indijskog društvenog sistema, autoritet oličavaju muškarci. I da bi se uspostavio
novi religiozni red u svetu, u ovom okviru gledišta, to bi bila funkcija nekoga ko može izraziti taj autoritet.
I tako, ovo bi bio zadatak koji pripada muškarcu. BB: To je, barem način na koji to razumem. Na isti se
način pominje da žena ne može biti monarh koji okreće točak Dhamme. Takođe, žena ne može zauzimati
ni poziciju Māre, znači i loše su pozicije rezervisane za muškarce.
U pasusu 16 dolazimo do onoga što je moguće/nemoguće u vezi sa radom karme:
Monah razume: ‘Nemoguće je, ne može se dogoditi da neželjeni, nepoželjan, bolni rezultat bude stvoren
dobrim telesnim postupkom… dobrim verbalnim postupkom… dobrim mentalnim postupkom – ne postoji
takva mogućnost.’ I on razume: ‘Moguće je da željeni, poželjan, prijatan rezultat bude stvoren dobrim
telesnim postupkom… dobrim verbalnim postupkom… dobrim mentalnim postupkom – postoji takva
mogućnost.’
Ne može se desiti da telesno, verbalno i mentalno loše ponašanje može dati dobar rezultat, nešto što je
željeno i poželjno. Ali ono što je moguće jeste da daje nezadovoljavajuće rezultate, bol, jad, nesreću... To
je fiksiran zakon da kada sazru loši postupci, vode u loše rezultate. A u nastavku nalazimo i drugu stranu
ovoga.
Sledeći paragraf bavi se svetovima preporađanja koje proizvode različiti tipovi karme:
Monah razume: ‘Nemoguće je, ne može se dogoditi da se neko ko čini loša dela telom… čini loša dela
govorom… čini loša dela mislima, iz tog razloga, posle sloma tela, posle smrti preporodi na srećnom
odredištu, čak u nebeskom svetu – ne postoji takva mogućnost.’ I on razume: ‘Moguće je da se neko ko
čini loša dela telom… čini loša dela govorom… čini loša dela mislima, iz tog razloga, posle sloma tela,
posle smrti preporodi u svetu lišavanja, na lošem odredištu, u nižem svetu, čak u čistilištu – postoji takva
mogućnost.’
Ako pročitamo pažljivo: iz tog razloga, uočavamo da se osoba koja se u ovo upušta, može preporoditi u
srećnim boravištima, ali ne na osnovu ove loše karme. Jedna osoba proizvodi mnoge tipove postupaka,
loša i dobra dela; može se desiti da dobra proizvedu preporađanje i onda je vode u srećna odredišta,
slično važi i za loša, vodiće u loša odredišta.
A onda se navodi šta je moguće. Ako loša karma uzme ulogu generatora preporađanja, ona će voditi u
niže svetove. Može se desiti da se preporodi na lošim odredištima, ali na osnovu loših dela, ako u vreme
smrti to uzme ulogu u preporađanju. Jasno, ako dobra karma uzme ulogu generatora preporađanja - to
će voditi u preporađanja u srećnim boravištima, čak i u nebeskim svetovima.
Tako su sve ovo delovi fiksiranog zakona, zakona karme. Sve ovo je deo znanja o tome šta je
moguće/nemoguće i objašnjeno je u MN115. Navedeno je onako kako to učenik razume, ali učenik
razume ovo u skladu sa putem kojim ga vodi Buda, a on je taj koji je ova znanja otkrio, prvi koji je uvideo
funkcionisanje svih ovih pravila, zakona i principa. Zato je Buda poznat kao sammā-sambuddho, onaj koji
je potpuno probuđen!
(nastaviće se...)
