Nalazimo se u delu sutte koja se bavi moćima Tathāgate. Prošlog puta smo detaljno objasnili prvu od
ovih moći. One se uvek moraju razumeti kao moći znanja, naročiti tipovi znanja koje Buda poseduje, a
koje su jedinstvene za potpuno probuđenog i omogućavaju mu da uspostavi Dhammu u svetu. Poetski
rečeno, ovo je ono što omogućava Budi da stavi u pokret točak Dhamme i da uzme na sebe ulogu onoga
ko će ispustiti lavlji rik. Tako je Buda svetski učitelj, univerzalni učitelj - jer poseduje ove specifične tipove
znanja.
Kao prvo od njih - razumevanje šta je moguće/nemoguće. Za detaljnu analizu, možemo pogledati u
MN115, što smo i učinili prošlog puta.
Drugi tip:
(2) Zatim, Tathāgata razume onako kako zaista jeste koji su rezultati učinjenih postupaka, prošlih,
budućih i sadašnjih, kroz mogućnosti i uzroke. I to je moć Tathāgate…
Malo je mutno, ovako kako je izraženo u tekstu, ali kao što je pomenuto prošlog puta, jedna knjiga u
Abhidhamma piṭaki - knjiga broj 2 - Vibhaṇga, ima odeljak koji daje detaljno objašnjenje ovih deset moći.
A to nam pruža vrlo korisno tumačenje za ovaj drugi tip moći/znanja. Vibhaṇga, knjiga analiza, objašnjava
kako Buda razume da postoje razne loše, štetne karme koje čovek može učiniti. Ponekad će ove loše
karme sazreti, doneti svoje plodove, rezultate, a nekada neće doneti rezultate, tj. neće sazreti. Buda kaže
da se nekada to može desiti zbog četiri faktora koji to mogu sprečiti. To su:
a) Gati = destinacija, u smislu sveta preporađanja, mesta gde se preporađamo. Tako, neko može imati
lošu karmu, ali se može preporoditi na dobrom odredištu, na dobrom položaju u ljudskom svetu ili u
nebeskim svetovima. A zbog tog dobrog preporađanja, loše karme ne nalaze priliku da sazru i tako su one
blokirane ili sprečene da daju plod. Može biti slučaj da loše karme imaju tendenciju da sazru u budućoj
egzistenciji, ali zbog povoljnog preporađanja nemaju priliku za to i one samo odumru.
b) Upadhi = ovde može značiti - fizičko telo osobe ili svojina/posed. Može se desiti da osoba ima lošu
karmu koja teži da donese rezultate, ali ako ova osoba ima vrlo jako, zdravo telo (ili sredstva da se zaštiti),
tada ta loša karma neće imati mogućnost da sazri i donese rezultat bolesti i rane smrti.
c) Kāla = vreme. Može biti loše karme koju je osoba akumulirala, ali ta osoba može biti rođena u povoljno
vreme, vreme mira i prosperiteta, pravedene vlade i zbog svega toga, povoljnog istorijskog perioda, te
loše karme nemaju priliku da daju plod, propuste svoju priliku i tada bivaju blokirane, izgube svoju
efikasnost i ne daju plodove.
d) Payoga = lični trud, napor. Možete znati da ste akumulirali takvu karme, ali ako se ponašate na
način koji je dobar i koristan, tada će vaše ponašanje sprečiti ove loše karme da nađu mogućnost da se
ispolje. Recimo, neko može imati sklonost loše karme da ga, kad sazri, dovede do prerane smrti kroz neku
nesreću. Ali ako osoba vrlo pažljivo vozi, uvek vodi računa o bezbednosti - tada je karma sprečena da
nađe priliku za manifestovanje. Dok, ako je osoba neoprezna, vozi nakon što je pila, to će dati toj lošoj
karmi šansu da sazri. Tako, lični napor, trud može odrediti da li će karma sazreti ili biti sprečena.
Možemo pogledati i drugu stranu za bilo koji od ovih slučajeva za lošu karmu, npr. ona može sazreti zbog
rođenja u lošem odredištu. Ako se biće preporodi u nižim svetovima ili u lošim uslovima u ljudskom
svetu, tada će karma imati priliku da sazri. Tako, mesto preporađanja daje plodno tlo. Slično, ako neko
ima slabašno telo, lošeg je zdravlja ili nema pogodna sredstva, imovinu - to će obezbediti lošoj karmi
povoljne uslove da se manifestuje. Ako neko ima slabo telo, to će se manifestovati u obliku bolesti i
zaraza. Ako je neko rođen u zlosrećna vremena, u doba loše vladavine, ratnih sukoba, takva okolnost će
dati priliku lošoj karmi da sazri i donese loše rezultate. A ako ne ulaže bilo kakav napor da vodi ispravan,
dobar život ili ako se upušta u pogrešne načine postupanja - druži sa lošim prijateljima, ponaša se
nesmotreno - to obezbeđuje priliku za lošu karmu.
Isti se obrazac primenjuje i na dobru karmu. Tako je rad akumulirane karme vrlo kompleksan, ima mnogo
faktora koji utiču. I sve ovo Buda ima u domenu svog znanja. Možda je to jedan od razloga zbog
kojih je Buda rakao da ne pokušavamo da shvatimo rad karme inače ćemo poludeti. Neuhvatljiva je u
svojoj kompleksnosti!
Recimo, može biti stotinu srednjiškolaca koji vole muziku, bave se njom iz hobija, a onda dođe producent
i izabere samo dvoje-troje od njih. Odjednom, postanu nacionalni hit, međunarodne zvezde, svi kupuju
njihove ploče, majice, osnivaju se klubovi obožavalaca... Zašto se to dešava? Oni su samo obična deca
koja vole muziku, a neko sa strane ih je izabrao. Može se desiti da 3-4 godine kasnije, svako od njih ima
problema sa akoholom, drogama, pokušajem samoubistva...
Prelazimo na treći tip znanja:
(3) Zatim, Tathāgata razume onako kako zaista jeste puteve koji vode do svih odredišta. I to je moć
Tathāgate…
To su pet osnovnih svetova preporađanja: paklovi (čistilišta), svet životinja, gladnih duhova, ljudski svet i
razni nebeski svetovi. A onda put koji vodi iza svih ovih svetova preporađanja - put u nibbānu. I tako,
Buda razume koji posebni pravci ponašanja, kakvi načini delovanja vode u svako od ovih odredišta.
Vidimo da su elaborirani nešto kasnije.
Znanje broj četiri:
(4) Zatim, Tathāgata razume onako kako zaista jeste ovaj svet, sa njegovim mnogobrojnim i raznovrsnim
elementima. I to je moć Tathāgate…
Ovo znači da je Buda razumeo svet u terminima svih različitih sastojaka koji su objašnjeni u suttama.
Tako, Buda objašnjava svet u terminima npr. pet sastojaka (telo, osećaj, opažaj, mentalni obrasci i svest) i
uzima svaki od njih i secira ga na komponente. Objašnjava svet u terminima dvanaest područja čula:
oko+oblici, uho+zvukovi... Ili razume svet u obliku 18 elemenata, a to su svaki od 6 objekata čula, 6 čulnih
sposobnosti, 6 tipova svesti. Tako, Buda ne prihvata prosto svet u celini, već koristi svoje moći znanja da
secira svet na sastojke, elemente i vidi kako svi ovi elementi jesu prosto netrajni procesi, uslovljeni
procesi: stvari se pojavljuju, održavaju se neko vreme i onda nestaju.
Dolazimo do petog znanja:
(5) Zatim, Tathāgata razume onako kako zaista jeste kako bića imaju različite sklonosti. I to je moć
Tathāgate…
nānā = raznolik, različit; adhimutti = sklonost, narav
Tako Buda može koristiti ovu posebnu sposobnost znanja da pogleda po svetu i tamo može videti kako
ljudi imaju različita interesovanja, sklonosti, neke superiorne, neke inferiorne. I Buda može razumeti ovu
raznolikost u težnjama osećajnih bića.
(6) Zatim, Tathāgata razume onako kako zaista jeste koje su sposobnosti drugih bića, drugih osoba. I to je
moć Tathāgate…
Prema budističkim tekstovima postoji pet duhovnih moći: poverenje, energija, svesnost, koncentracija i
mudrost. I da bi Buda mogao da trenira i vodi neku osobu, mora odrediti da li su ove moći jake, slabe ili
umerene. Zatim, mora da zna koja je sposobnost dominantna kod date osobe. Neko će imati sklonost ka
poverenju - devocionalnog je karaktera kao kod ljudi pobožnih, religioznih, emocionalnih... Drugi ljudi su
više intelektualni, istraživački nastrojeni, oni imaju paññā kao dominantni faktor. Treći su više energični,
preduzimljivi, poseduju viriya, energiju kao dominantnu sposobnost. A ljudi koji su prirodno mirni i
sabrani, staloženi - to su ljudi kod kojih samādhi koncentracija dominantna sposobnost. Praktikujući
budistički put trebalo bi sve ove sposobnosti dovesti u balans.
Ali počinje se sa nekim dominantnim faktorom. I tako, Buda dok podučava ljude može da vidi duboko u
njihove umove i da zna koja je sposobnost jaka kod koje osobe, a koja slaba i treba da se razvije. Zna kako
da se obrati osobi da bi joj Dhammu učinio bliskom. Može čitati um osobe da bi prepoznao njene
sklonosti i naklonosti čak unazad mnogo života. Recimo, u slučaju neprijateljski nastrojenih brahmana
koji se žestoko suprotstavljaju i žučno prepiru, Buda zna kako da govori sa njima i samo u par reči može
ih utišati i iznenada usaditi neko nadahnuće i poverenje kod njih. Jer je u stanju da čita um tog brahmana
i proceni duboke sklonosti kod njega, a zatim da govori sa njim na način koji će probuditi te tendencije,
uspavane klice npr. poverenja ili mudrosti. Kada govori sa zemljoradnikom, govori na način koji će privući
pažnju zemljoradnika, takođe i sa radnikom, kraljem itd. Uvek može da govori o Dhammi na pogodan
način, jer poseduje ova znanja 5 i 6. Zna kako da vodi sagovornike kako bi oni uravnotežili svoje
sposobnosti i dosegli plod učenja.
Sedmo znanje:
(7) Zatim, Tathāgata razume onako kako zaista jesu prljanje, pročišćenje i izlaženje u pogledu zadubljenja,
koncentracije i duhovnih postignuća. I to je moć Tathāgate…
Sve su ovo razna imena za tipove stanja i postignuća, naročito u meditaciji samādhija. Tako imamo i ono
što smo sretali na prethodnim časovima - 4 đhāne, 8 oslobođenja (MN77), 9 meditativnih postignuća (4
materijalna + 4 nematerijalna zadubljenja + prestanak osećaja i opažaja). A ono što se zove prljanje - to je
smetnja, prepreka koja sprečava da se uđe u ta stanja. Pročišćenje je metod za uklanjanje prepreke, kako
je eliminisati da bi se došlo do meditativnih postignuća. I nakon što se postignu, kako da se ispravno izađe iz
njih - izlaženje u pogledu zadubljenja, koncentracije i duhovnih postignuća. Sve ovo je u domenu Budinog
znanja.
Osmu Tathāgatinu moć diskutovali smo ranije više puta:
(8) Zatim, Tathāgata se seća mnoštva prošlih života, jednog rođenja, dva, tri, četiri, pet rođenja, deset
rođenja, dvadeset, trideset, četrdeset, pedeset rođenja, sto rođenja, hiljadu, sto hiljada, mnogih eona
skupljanja kosmosa, mnogih eona širenja kosmosa, mnogih eona skupljanja i širenja kosmosa. „Tada sam
se tako zvao, pripadao sam toj familiji, tako sam izgledao. Time sam se hranio i doživljavao takva
zadovoljstva i bol, takav je bio kraj moga života. Nestavši iz tog stanja ovde, ponovo sam se pojavio onde.
I tamo sam se ovako zvao, pripadao sam toj familiji, tako sam izgledao. Time sam se hranio i doživljavao
takva zadovoljstva i bol, takav je bio kraj moga života. Nestavši iz tog stanja onde, ponovo sam se pojavio
ovde.” Tako se on seća mnoštva svojih prošlih života u celini i do detalja. I to je moć Tathāgate…
kao i deveto - duhovno oko:
(9) Zatim duhovnim okom, pročišćenim i superiornim u odnosu na fizičko, Tathāgata vidi bića kako umiru i
ponovo se rađaju i uviđa kako su inferiorna i superiorna, lepa i ružna, srećna i nesrećna u skladu sa svojim
postupcima: ‘Ova bića – koja su loše postupala telom, govorom i mišlju, koja su klevetala plemenite,
imala pogrešna stanovišta i postupala u skladu s tim pogrešnim stanovištima – posle sloma tela, posle
smrti, ponovo su se rodila u svetu oskudice, na lošem odredištu, u nižim svetovima, u čistilištu. Ali neka
druga bića – koja su dobro postupala telom, govorom i mišlju, koja nisu klevetala plemenite, koja su
imala ispravna stanovišta i postupala u skladu s tim ispravnim stanovištima – posle sloma tela, posle
smrti, ponovo su se rodila na dobrom odredištu, na nebu.’ Tako vidi, pomoću duhovnog oka, pročišćenog i
superiornog u odnosu na fizičko, bića kako umiru i ponovo se rađaju i uviđa kako su inferiorna i
superiorna, lepa i ružna, srećna i nesrećna u skladu sa svojim postupcima. I to je moć Tathāgate…
a znanjem o uništenju otrova, zaključujemo ovaj niz o deset moći Tathagate:
(10) Zatim, razumevši to sopstvenim neposrednim znanjem, Tathāgata ovde i sada ulazi i boravi u
oslobođenosti uma i oslobođenosti mudrošću, koje su bez nečistoća, svaki od otrova uklonjen. I to je moć
Tathāgate koju Tathāgata poseduje. Zahvaljujući njoj tvrdi da mu pripada mesto vođe zajednice,
objavljuje svoj lavovski rik i pokreće točak Brahme.
U paragrafu 21 Buda se vraća na monaha Sunakkhattu koga smo sreli na početku sutte i u njegovoj
snažnoj izjavi čitamo:
Pošto znam i vidim sve to, može li neko s pravom o meni reći: ‘Asketa Gotama nema nikakve natprirodne
moći, uopšte se ne ističe u znanju i viđenju dostojnom plemenitih. Asketa Gotama podučava Dhammu
koja je stvorena tek pukim domišljanjem, sledi jedino svoj način istraživanja, kako se njemu čini da treba’
– ukoliko taj neko ne napusti tu tvrdnju, to stanje uma i ne odustane od takvog stanovišta, tada on
neizbežno, kao kad bi ga neko odneo i stavio tamo, skončava u čistilištu. Isto kao što bi monah ispunjen
vrlinom, koncentracijom i mudrošću ovde i sada uživao u krajnjem znanju, isto tako bi se dogodilo i u
ovom slučaju, kažem, da takav zlonamernik, ukoliko ne napusti svoju tvrdnju, to stanje uma i ne odustane
od takvog gledišta, neizbežno, kao kad bi ga neko odneo i stavio tamo, skončava u čistilištu.”
Četiri vrste neustrašivosti, drugačije rečeno, četiri temelja samopoverenja (vesārajja) predstavljaju
kvalitete za koje se kaže da su posebni za Budu i zahvaljujući kojima tvrdi da mu pripada mesto vođe
zajednice, objavljuje svoj lavovski rik i pokreće točak Brahme/Dhamme.
Prvo od njih:
Tako, ne vidim na osnovu čega bi bilo koji asketa, brahman, božanstvo, Māra, Brahmā ili bilo
ko na ovome svetu mogao, u skladu sa Dhammom, da me optuži: ‘Iako tvrdiš da si potpuno probuđen,
nisi potpuno probuđen u pogledu ovih stvari.’ Ne našavši osnovu za to, boravim u sigurnosti, spokojstvu i
neustrašivosti.
Ovo su osnove na kojima Buda podučava svoje učenje sa potpunim samopoverenjem. A prva osnova je
tvrdnja o potpunom probuđenju, savršenstvu njegovog znanja i ostvarenja. Pitanje koje se postavlja - šta
se podrazumeva pod potpunim probuđenjem u odnosu na sve stvari (dhamme)? To znači sveznanje! U
tekstovima, u svim suttama, Buda jasno odbija ideju da poseduje znanje svih činjenica svih vremena. Ne
pretpostavljamo da zna sve podatke, informacije iz prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, već bi to njegovo
sveznanje bilo znanje svih principa relevantnih za duhovni život, znanje o preprekama za probuđenje i
oslobođenje, a koje su stvari koje im pogoduju...
Druga bi neustrašivost bila: Ne vidim na osnovu čega bi bilo koji asketa… ili bilo ko na ovome svetu
mogao, u skladu sa Dhammom, da me optuži: ‘Iako tvrdiš da si uklonio otrove, ovi otrovi su ipak ostali.’
Ne našavši osnovu za to, boravim u sigurnosti, spokojstvu i neustrašivosti. Drugim rečima, ovde je Buda u
mogućnosti da konstatuje savršenu čistoću uma, da je uništio sve nečistoće u svakom stepenu, bez bilo
kakvog ostatka, čak ni u tragovima. Pa je njegov um potpuno očišćen od svih āsava = otrova (žudnja za
čulnim zadovoljstvom, za nastavkom postojanja i neznanje). Ali sa ove 3 i sve druge nečistoće su
uklonjene.
Treća je vrsta: Ne vidim na osnovu čega bi bilo koji asketa… ili bilo ko na ovome svetu mogao, u skladu sa
Dhammom, da me optuži: ‘Te stvari koje nazivaš prepreke nisu u stanju da ometu ljude koji se njima
prepuste.’ Ne našavši osnovu za to, boravim u sigurnosti, spokojstvu i neustrašivosti. Ovo smo već
pominjali u vezi sa monahom Ariṭṭhom (MN22). Buda je tvrdio da upuštanje u čulna zadovoljstva jeste
prepreka na putu ka oslobođenju. A monah Ariṭṭha je tvrdio suprotno i nije od toga odustajao. Onda ga
Buda poziva kod sebe na razgovor i tako počinje Alagaddūpama sutta.
A četvrta je vrsta, relevantna u ovoj sutti: Ne vidim na osnovu čega bi bilo koji asketa… ili bilo ko na
ovome svetu mogao, u skladu sa Dhammom, da me optuži: ‘Kada bilo kome objašnjavaš Dhammu, kad je
praktikuje ona ga ne vodi potpunom razaranju patnje.’ Ne našavši osnovu za to, boravim u sigurnosti,
spokojstvu i neustrašivosti.
Tathāgata ima ove četiri vrste neustrašivosti, zahvaljujući kojima tvrdi da mu pripada mesto vođe
zajednice, objavljuje svoj lavovski rik i pokreće točak Brahme.
(nastaviće se...)
