Vaši omiljeni budistički citati

[Sati]

878. Napusti iluziju o kontroli

Mir od nas traži da napustimo iluzije o kontroli. Možemo da volimo i brinemo za druge, ali ne možemo da posedujemo svoju decu, partnere, porodicu i prijatelje. Možemo da im pomažemo, molimo se za njih i želimo im sve najbolje, ali ipak, na kraju, njihova sreća i patnja zavise samo od njihovih misli i postupaka, ne od naših želja

Jack Kornfield

[milan_kenshi]

Nothing exists except atoms and empty space, everything else is opinion.
Ovo je jedan od često citiraniih prevoda Demokritove teze:
The first principles of the universe are atoms and empty space; everything else is merely thought to exist.
Diogenes Laërtius, Democritus, Vol. IX, 44 (translated by Robert Drew Hicks; published 1925) 
http://en.wikiquote.org/wiki/Democritus
Ja bih ponudio i jedan duhovit prevod na srpski:
Ne postoji ništa osim atoma i praznog prostora, sve ostalo je samo - stvar ukusa 

[Sati]

Milane, pa postoji još i sadašnji trenutak 



880. Oseti život potpuno

Ne gubi se u prošlosti. Ne gubi se u budućnosti.
Ne zapetljavaj se u bes, brige ili strahove.
Vrati se sadašnjem trenutku i oseti život potpuno.
To je sabranost.

Thich Nhat Hanh: The Path of Emancipation


 

[milan_kenshi]

Milane, pa postoji još i sadašnji trenutak 

 Hvala    očigledno da to ponekad smetnem s uma. Lep citat od Thich Nhat Hanh-a.
Da je Demokrit kojim slučajem znao za budizam, mislim da bi se i njemu dopalo da u tom pravcu nastavi, a izgleda da je bio blizu

"Some also say that he [Democritus] made acquaintance with the gymnosophists [naked gurus] in India, and that he went to Aethiopia." -- Diogenes Laertius, historian, 3rd century


M.

[Sati]

Eh da je još malo produžio iz Etiopije, eto njega u Indiji 

[Sati]

881. Nikakvo dobro nikada nije došlo od besa

Može izgledati da nam bes daje dodadnu energiju da uradimo neke stvari,
ali takva percepcija je pogrešna. Jedino što je izvesno o besu i mržnji jeste da su destruktivni.

Dalai Lama, The Little Book of Wisdom.

[Sati]

PUN MESEC - četvrtak, 12. jun 2014.

Spokojstvo

Šta god bi neprijatelj neprijatelju
učiniti mogao, mrzitelj mrzitelju,
još i gore stvari loše usmeren um
učiniti može nama samima.

Dhammapada, 42


Loše usmereni um i srce nas vode ka patnji, onda kada sprečavaju kontakt sa našim prirodnim stanjem zadovoljenosti. Kada svesnost zakaže i vežemo se, taj čin prijanjanja transformiše se potom u zbrkane misli i konfliktne postupke. Istinsko, samoodrživo blagostanje nastaje bez napora u onima koji su jedno sa onim što jeste, sa Dhammom. Oslobođeno biće ne mora da nastoji da bude zadovoljno ili da se upinje da ne bude nezadovoljno. Ugledavši kako se patnja stvara prijanjanjem, u njemu su sve naklonosti ka fiksiranim gledištima prestale. Um i srce koji nisu omeđeni vode uvek do razumevanja i spokojstva.

S ljubavlju
monah Munindo

 

[Sati]

882. Metafizičke spekulacije

Buda je uvek govorio svojim učenicima da ne traće vreme i energiju na metafizičke spekulacije. Kad god bi mu neko postavio metafizičko pitanje, obično bi ostajao nem. Umesto toga, upućivao je svoje učenike ka naporu uloženom u praksu. Kad su ga jednom upitali o problemu konačnosti sveta, Buda je odgovorio: "Bez obzira da li je svet beskonačan ili konačan, ograničen ili neograničen, problem tvog oslobođenja ostaje isti." Drugi put je rekao: "Zamislite čoveka pogođenog otrovnom strelom i lekar želi da mu je smesta izvadi. Ali čovek ne dopušta to, pre nego što sazna ko ju je odapeo, koliko ima godina, ko su mu roditelji i zašto je to uradio. Šta će se dogoditi? Ako bude čekao na sve te odgovore, čovek će pre umreti nego ih saznati." Život je prekratak. Ne smemo ga provesti u beskrajnim metafizičkim spekulacijama koje nas ne dovode ni za korak bliže istini.

Thich Nhat Hanh: Zen Keys

 

[Sati]

883. Sopstveno iskustvo kao najviši autoritet

Budizam u prvi plan stavlja ne prihvatanje stvari u skladu sa nekakvim autoritetom druge osobe, već korišćenje tehnika kojima te stvari otkrivamo sami za sebe.

David Fontana, Self-Assertion and Self-Negation in Buddhist Psychology

[Sati]

884. Strah

Bes, optuživanje, konflikt i ogorčenost proizlaze iz straha. Kada se plašimo, telo se stegne, naše srce zaledi, um postaje opsednut. Nismo u stanju da živimo na mudar način.

Oproštaj nas izbavlja iz vlasti straha. Daje nam mogućnost da gledamo blagim očima i boravimo u mudrosti srca.

Jack Kornfield, The Art of Forgiveness, Lovingkindness and Peace


 

[Sati]

885. Ništa specijalno

Ima jedna stara zen priča: učenik je rekao učitelju Ičuu: "Molim vas, napiši te mi nešto vrlo mudro". Učitelj Iču uzme četkicu i napisa jednu jedinu reč: "Pažnja". Učenik ga upita: "Je li to sve?" Učitelj napisa: "Pažnja, pažnja..."

Umesto "pažnja" možemo da stavimo i reč "svesnost". Pažnja ili svesnost je tajna života i suština prakse. Svaki trenutka u životu jeste potpun sam po sebi. To je sve. Ne postoji bilo šta drugo do ovog trenutka sadašnjosti. Nema prošlosti, nema budućnosti, ničega nema do ovoga. Dakle, kada ne obratimo pažnju na svako to malo "ovo", propuštamo sve. A sadržaj "ovoga" može biti bilo šta. Može biti poravnavanje prostirke na kojoj sedimo u meditaciji, seckanje luka, odlazak u posetu nekome koga ne želimo da posetimo. Nije bitno šta je sadržaj trenutka u kojem smo; svaki od njih jeste potpun. To je sve što jeste i sve što će biti. Ako bismo stalno imali nepodeljenu pažnju, nikada ne bismo bili uznemireni. Ako jesmo uznemireni, to je siguran znak da smo rastreseni. Ako propuštamo ne samo jedan trenutak, već trenutak za trenutkom, tada smo u problemu.

Charlotte Joko Beck: Nothing Special - Living Zen

[Sati]

886. Sedeća meditacija

Meditacija je formalan način na koji se navikavaš na buđenje. Savetujem ti da pažljivo pratiš uputstva, ali da unutar te forme budeš blag. Neka čitava stvar bude relaksirana. Sa izdahom, dodirni svoj dah dok odlazi. Takođe, oseti dah dok ulazi u unutrašnji prostor i rastvara se. Ne pokušavaš da uhvatiš ili zaustaviš taj dah, samo se zajedno sa njime opuštaš ka spolja. Nema posebne instrukcije šta da radiš tokom samog udaha – ničega na čemu bi se zaustavio do sledećeg izdaha.

Moćno pomagalo koje nas ponovo dovodi u vezu sa onom svežom, otvorenom, neukalupljenom dimenzijom sopstvenog uma jeste ako tokom meditacije imenujemo ono što se događa. Kad postanemo svesni da razmišljamo, kažemo u sebi: „Razmišljanje“, sa stavom neutralnosti i ogromne blagosti. Potom fokus pažnje vratimo na dah. Posmatramo te misli kao mehuriće i imenujemo kao da ih dodirnemo perom. Samo taj sasvim laki dodir – „razmišljanje“ – i oni se ponovo pretvaraju u prostor. Ako se još uvek osećaš uznemirenim i napetim, iako je misao otišla, jednostavno dopusti tom osećaju da bude tu, okružen prostorom uma. Dopusti mu da postoji. Kad se misli ponovo jave, vidi ih takve kakve jesu. Ništa strašno. Popusti stisak i otvori se.

Kada kažemo „razmišljanje“, to je zanimljiv trenutak tokom meditacije. To je trenutak kada sebe svesno možemo da vežbamo u blagosti i razvijanju stava nekategorizovanja, neetiketiranja. Prijateljska ljubav je neuslovljena dobronamernost prema svemu što ti se javi u umu. Pošto je tu vrstu neuslovljenog saosećanja teško dostići, ovakav jednostavan i direktan metod probuđenja je izuzetno dragocen.

Pema Chodron, Comfortable With Uncertainty

[Sati]

887. Zaustavi se

Pokušajte: da se zaustavite, sednete i postanete svesni svog daha makar jednom tokom dana. To može biti pet minuta ili čak samo pet sekundi. Uronite u potpuno prihvatanje sadašnjeg trenutka, uključujući i to kako se osećate i šta smatrate da se događa. Tokom tih trenutaka ne upinjite se da bilo šta promenite, samo dišite i opustite se. Dišite i pustite da se stvari odvijaju same od sebe. Umrite za ideju da bilo šta treba da bude drugačije nego što jeste ovog trenutka. U umu i srcu dajte sebi dozvolu da dopustite da ovaj trenutak bude upravo takav kakav jeste i dopustite sebi da budete takvi kakvi jeste. A onda, kada ste spremni, krenite u smeru u kojem vam vaše srce kaže da krenete, sabrano i odlučno.

Jon Kabat-Zinn: Meditacija sabranosti

[Sati]

MLAD MESEC - četvrtak, 26. jun 2014.

Kajanje

Kada jasno sagledamo
svoj manjak vrline
ispuni nas tuga;
tugujemo i ovde i tamo.

Dhammapada, 15

Ako bismo udarili nogom u nešto, a da ne osetimo bol, bili bismo u problemu. Bol je poruka koja kaže: "Obrati pažnju na ovo". Ako bismo postupali ili govorili okrutno, a da naše srce ne oseti kajanje, na sličan način bismo bili u problemu. Kako bismo drugačije mogli da naučimo? Uprkos tome što nam se čini, kajanje ne znači da je nešto pošto naopako. Ono je tu da nas zaštiti; neka vrstu imunog sistema. Možemo ga saslušati, prihvatiti, pozvati taj bol u našem srcu da nas poduči da ne sledimo nepromišljenost ubuduće. Izgubiti se u kajanju vodi do osećaja krivice; dakle, promašili smo poentu! Ništa ne naučimo naslađujući se mržnjom prema sebi ili nekom drugom zato što je načinio neku grešku.

S ljubavlju
monah Munindo

 

[Sati]

888. Vežbanje u skladu sa učenjem

U vezi sa praktikovanjem učenja u skladu sa samim učenjem, postoji jedna priča iz hrišćanske tradicije. U vreme građenja velike katedrale u Šartru, mnogi su bili vrlo uzbuđeni. Naravno, trebalo je nekoliko generacija da se rodi kako bi ona bila izgrađena i Evropom proširi vest o podizanju ove veličanstvene građevine. Tako je jednom neki Italijan hodočasnik stigao u Šartr da vidi njezino građenje i iskaže poštovanje graditeljima. Stigao je kasno popodne, ušao u građevinu i počeo da razgleda okolo, te ugleda neke ljude kako nešto pakuju i druge kako nešto drugo dovršavaju, treći čiste, dok na kraju ne naiđe na jednog čoveka sa čekićem i upita ga: "Šta ti radiš?" "Ja sam stolar, pravim vrata i prozore. Svu ovu drvenariju sam ja napravio". Onda ugleda nekog drugog, sav prljav od prašine, i ponovo ga upita: "Šta ti radiš?" "Ja radim sa kamenom, tešem ovo kamenje za gradnju". I onda naiđe na nekog trećeg, sa raznim bojama i sav svetluca od raznih komadića stakla, te ga upita: "Šta ti radiš?" "Ah, ja sam staklar, ja pravim ove vitraže". Na kraju hodočasnik naiđe na neku sitnu ženu koja je čistila i brisala na kraju radnog dana i upita je "Šta ti ovde radiš?" Ona zastade, pogleda gore i okolo po katedrali sa dubokim poštovanjem i reče: "Ja ovde pomažem da se izgradi ova veličanstvena katedrala u slavu Božiju". To je drugačiji ugao gledanja na ono što radimo, uviđanje, to znači kada kažemo "praktikovati učenje u skladu sa samim učenjem". Morate imati viziju onoga ka čemu težite, viziju onoga što vežbate. Mora vam biti jasno čemu sve to služi. I u tome je naše vežbanje. Vežbanje je ono što nas vodi u tom pravcu.

Ađan Passano:Vežbanje kao proces

Ceo tekst