Thanissaro Bhikkhu
Nibbana
Svi znamo šta se događa kada se vatra gasi. Plamen se svi više smanjuje i vatra je nestala zauvek. Zato, kada prvi put čujemo da naziv za cilj budističke prakse, nibbanu (nirvanu), bukvalno znači gašenje vatre, teško nam je da zamislimo mračniju sliku za jedan duhovni cilj: potpuno uništenje. Međutim, ispostavlja se da je takvo čitanje ovog pojma zapravo greška u prevodu, ne toliko prevodu reči, koliko same slike koju ona sobom nosi. Šta je ugašena vatra predstavljala Indijcima Budinog doba? Sve samo ne uništenje.
Prema drevnim bramanima, kada bi vatra bila ugašena, ona bi prešla u stanje latentnosti. Umesto da prestane da postoji, ona je postala uspavana i u tom stanju –- odvojena od bilo kakvog pojedinačnog goriva – postajala je raspršena po čitavom kosmosu. Kada je Buda koristio ovu sliku da objasni nibbanu indijskim bramanima svoga doba, on je preskakao pitanje da li ugašena vatra nastavlja da postoji ili ne, i umesto toga se fokusirao na nemogućnost definisanja vatre koja ne gori: otud njegova tvrdnja da osobu koja je otišla sasvim "izvan" nije moguće opisati.
Međutim, kada je podučavao sopstvene učenike, Buda je nibbanu koristio više kao jednu sliku slobode. Čini se da su svi Indijci toga vremena videli vatru kao uznemirenu, zavisnu i zarobljenu, kao ono što se, dok gori, u isto vreme vezuje za i biva zarobljeno svojim gorivom. Da bismo upalili vatru, moramo da je "zarobimo". Kada vatri ponestane goriva, ona biva "oslobođena", izbavljena od svoje uznemirenosti, zavisnosti i zarobljenosti – smirena i nesputana. Otuda poezija na paliju uvek iznova koristi sliku ugašene vatre kao metaforu slobode. U stvari, ta metafora je deo jednog obrasca slika vezanih za vatru koji u sebe uključuje još dva pojma. Upadana ili vezivanje, takođe ukazuje na "hranu" koju vatra uzima iz svog goriva. Khandha znači ne samo jednu od pet "gomila" (oblik, opažaj, osećaj, misaoni procesi i svest) koje definišu svako uslovljeno iskustvo, već isto tako i deblo drveta. Baš kao što vatra prestane da gori kada prestane da se vezuje i hrani drvetom, isto tako je i um oslobođen kada prestane da se vezuje za khandhe.
Otuda slika koja stoji u osnovi nibbane jeste slika slobode. Pali komentari potkrepljuju ovakvo gledište razlažući reč nibbana na njezin glagolski koren koji znači "razvezivanje". Koja vrsta razvezivanja? Tekstovi opisuju dva nivoa. Jedan je razvezivanje u ovom životu, simbolizovano vatrom koja je ugašena, ali je za njom još ostao topao žar. Ovo je slika probuđenog arahanta, koji jeste svestan slika i zvukova, oseća zadovoljstvo i bol, ali je oslobođen strasti, odbojnosti i obmane. Drugi nivo razvezivanja, simbolizovan vatrom odavno ugašenom, čiji se i žar potpuno ohladio, jeste ono što arahant doživljava posle ovog života. Svaki priliv ka čulima je ohlađen i on je potpuno oslobođen čak i najmanjih stresova i ograničenja egzistencije unutar prostora i vremena.
Buda insistira da je ovaj nivo neopisiv, čak i terminima egzistencije ili ne-egzistencije, zato što naše reči funkcionišu jedino za stvari koje imaju granice. Sve što on zapravo o tome kaže – sem slika i metafora – jeste da je i u ovom životu moguće da naslutimo ukus tog iskustva, a da je ono krajnja sreća, nešto istinski vredno upoznavanja.
I tako, kada sledeći put posmatrate vatru kako se gasi, gledajte na to ne kao na slučaj poništavanja, već kao lekciju o tome kako je slobodu moguće pronaći u napuštanju.
