Mislim da mi na Zapadu iskrivljujemo stvari kada je zen u pitanju i skloni smo da ga posmatramo kao nekakvu vrstu nadrealistickog pokreta. Onaj cuveni, ako se dobro secam, Bretonov susret kisobrana i sivace masine na operacionom stolu.
No cinjenica je da svaka budisticka skola, pa i zen, ima svoja pravila kojih monasi treba da se pridrzavaju.
To nisu nekakve puke proizvoljosti, vec vrlo precizno razradjen sistem. Ako ga krse, tada monasi pre ili kasnije vise nisu monasi. I mislim da ta pravila nisu slucajno uvedena, vec su pomoc na putu, a ne smetnja.
Zato ih ja ne bih tako olako gurnuo u stranu kao nekakav suvisan balast