pa tako mozes do sutra, znaci nije poanta u toj svjesnosti, to je nesto sta san tija rec. (samo san osta do br 2)
Moj odgovor je bio malo šaljiv - ja bih rekao da je i dva mnogo.
jer nakon nekog vremena postanem svjestan da je ta svjesnost vezana samo za dah, i da kad prestanem promatrat dah prestane i svjesnost na dah. sta sad?
Možda grešim, ali čim ti "postaneš svestan" da je svesnost usmerena samo na dah, zar nisi ti time skrenuo sa daha? Odnosno, eto tebi misli "vidi, pa ja sam svestan samo daha" i time si upravo prestao da posmatraš samo dah? Nekako se meni čini da ti u određenom trenutku nisi postao "svestan da si svestan samo daha", već da si počeo da "razmišljaš o tome kako si svestan samo daha". E sada ovde meni treba mišljenje iskusnijih meditatora (ajmo Sati, Fazlija, tastatutru u ruke i na posao
) da li sam ja nešto ovde pobrkao, pa bih zaista voleo da neko ovo moje prokomentariše - da li im deluje da se tu zapravo radi o starom dobrom razmišljanju.
znaci iako sam prije skroz bio nesvjestan "promatraca" i mislija da cu bit bolja osoba ako buden svjestan svojih djela, sad kada san nasa promatraca, pokazuje se da je i on podlozan promjeni konstantnoj i da je nestalan i da nije dio "mene"
Ja nekako svest vidim kao nekakav "mentalni ekran" u kome se dešava ovo ili ono. Kao ono poređenje sa nebom i na njemu su nekad oblaci, koji mogu biti beli ili tmurni. Nebo, tj ekran se ne menja, ali sadržaji itekako. Što se manje identifikujemo sa oblacima, bolje za nas, ne samo dok sedimo/meditiramo, već i u svakodnevnim stvarima (rekao bih najčešće u razgovoru s nekim, a pogotovo pod uticajem snažnih emocija - to bi bilo prekriveno nebo). Nekako mi deluje da kad kažeš da se posmatrač menja, da se nekako identifikuješ sa promenama, ta oblacima. Mi, ljudi, osobe, ličnosti, se menjamo, ali samo utoliko što se "naši sastavni delovi" menjaju - naše navike, refleksi, preovlađujuće emocije i slične stvari od kojih je ta neka naša ličnost i sastavljena, a koja opet i nije ništa drugo do svojevrstan "ples" tih elemenata od kojih smo sastavljeni. Kao što kažu u Fight Club-u: "I am the all singing, all dancing crap of this world". Ali svest je samo "teren" na kome se sve to dešava. Ne bih rekao da se svest menja, čak ne znam ni kako bi to izgledalo.
Moram još jednom da apelujem na iskusnije da prokomentarišu ono gore (ili ceo ovaj post), živo me zanima mišljenje "starijih"!