Buda je negde rekao da postoje dve greske koje covek moze naciniti na Plemenitom Osmostrukom Putu i one su: da ne krene njime i da njime ne ide do kraja. Pocetak puta jeste proucavanje puta, intelektualno razumevanje, smirenje, posmatranje stvari tj. uma, vezbanje uma itd...pa negde na tom "delu" mozemo govoriti o vegeterijanstvu kao sistemu uvezbavanja uma u uzdrzavanju od ubijanja ili nanosenja bilo kakvog drugog zla drugim bicima...i ovo moze biti vrlo korisna vezba ali samo vezba. Zbog cega vezba?! Zbog kraja puta...a sta je kraj puta?! Totalno oslobodjenje. S obzirom da sve nastaje u umu i da je um pocetak svih stvari sloboda moze doci samo kao odsustvo samog znanja jer sva patnja nastaje u odnosu koji dolazi sa znanjem....pocetak znanja je prepoznavanje sebe kao individue, sticanje sopstvenog ja a onda i gradjenje odnosa tog ja prema svemu ostalom. Dalje nastaje dualnost svidjanja, ne svidjanja, privlacenja i odbijanja, mrznja i ljubav itd, itd. Ako nema onog koji zna, onda je ono sto jeste - u tome sto jeste ne postoji odnos ubijanja drugog bica vec samo tok desavanja kroz kretanje uma (postoji vise zen prica o tome). Izmedju ove dve "krajnosti" vezbanja uma i totalne slobode, mozda srednji put i jeste misao Bude u kojoj kaze da meso ne treba jeste ako znamo da je zivotinja ubijena iskljucivo zbog nas samih...u drugom slucaju je dozvljeno jesti meso. Na kraju, ako postoji cilj konacnog oslobodjenja, tip ishrane ne igra nikakvu ulogu te se ne moze reci da budisti ne trebaju jesti meso u generalnom smislu....stvar je licnog opredeljenja kako ce ko prokrciti put do sopstvene duhovne slobode.
Vlado, ovde nešto ne štima koliko ja shvatam Budino učenje
A čini mi se da ne štima to što zabludu, privid postojanja sopstva nazivaš znanjem.
Na primer:
"sloboda moze doci samo kao odsustvo samog znanja jer sva patnja nastaje u odnosu koji dolazi sa znanjem".
Ne, patnja ne može doći od znanja, već samo od neznanja, zablude, privida, slepila.
"pocetak znanja je prepoznavanje sebe kao individue"
Ovo nije početak znanja, ovo je samo nastavak neznanja...
Znanje ili uvid u pravu prirodu stvari, a to je uvid u prolaznost svih stvari i stanja, u bol vezivanja i u prividnost sopstva, u stvari i jeste krajnji cilj Plemenitog osmostrukog puta. To znanje je osnova oslobođenja uma od svake vezanosti, a ne samo od onog za nasilje.
No dok je probuđen čovek nenasilan zato što u svom pročišćenom umu nema bilo kakav poriv da ubija, nama ovako još nepročišćenima trebaju pravila, putokazi, da nas opomenu onda kad nam jarost i mržnja pomute um i počnemo da razmišljmo kako ubistvo i nije tako strašna stvar, jer je ovoga puta "pravedno". Zato su po meni pravila za onoga ko još ide putem jako, jako važna i treba ih uzimati krajnje ozbiljno, a ne relativizovati. Vrlo nam zavodljivo deluje tvrdnja recimo iz Bhagavd gite da "niti ko ubija niti ko ubijen biva" ili kao što kažeš "ne postoji odnos ubijanja drugog bica vec samo tok desavanja kroz kretanje uma", jer smo time prividno oslobođeni odgovornosti. Ali to ipak jeste samo privid. Svako od nas se suočava sa konkretnim situacijama u kojima mora da donese konkretne odluke. I svako je potom nosilac ploda tih svojih dela. Tako je bilo i tako će i biti.
Iako je "moderno" relativizovati sve i svašta, ipak nije loše držati se starih dobrih pravila u situacijama kada baš ne znamo šta nam valja činiti. A ne znamo sve dok ne postanemo probuđeni, dakle dok ne vidimo istinu sveta u kojem živimo.
