Budizam > Zajedničke teme

Jon Kabat-Zinn: Meditacija sabranosti

<< < (2/14) > >>

nosorogica:
 :to    :hvala

Sati:
3. Zaustavljanje

Ljudi o meditaciji misle kao o nekakvoj specijalnoj aktivnosti, ali to nije sasvim tačno. Meditacija je sama jednostavnost. U šali, ponekad kažemo: „Nemoj stalno nešto da radiš, sedi i meditiraj.“ Ali kod meditacije se ne radi ni samo o sedenju. Ona znači zaustaviti se i biti prisutan. To je ključ. Mi uglavnom jurimo unaokolo radeći ovo ili ono. Jeste li u stanju da se zaustavite u životu, makar i na trenutak? Može li to biti ovaj trenutak? Šta će se dogoditi ako to učinite?

Dobar način da zaustavite svaki rad jeste da se iz „režima rada“ za trenutak prebacite u „režim bivanja”. Zamislite sebe kao jednog večnog svedoka, vanvremenog. Samo posmatrajte ovaj trenutak, ne pokušavajući uopšte da ga promenite. Šta se događa? Šta osećate? Šta vidite? Šta čujete?

Zanimljiva stvar oko zaustavljanja jeste da čim to učinite, već ste tu gde treba da budete. Stvari postaju jednostavnije. Na mnoge načine, to je kao da ste umrli i svet je nastavio dalje. Da ste zaista umrli, sve vaše obaveze i dužnosti istog trenutka bi isparili. Njihovi ostaci bi se nekako već snašli i bez vas. Niko drugi ne može preuzeti vašu jedinstvenu agendu. Ona bi nestala ili se okamenila kao što se to dogodilo sa svakim onim ko jeste umro. Tako da ne morate da brinete o njoj na bilo kakav apsolutan način.

Ako ovo jeste tačno, možda ne morate da obavite taj telefonski razgovor baš sada, čak i ako mislite da morate. Možda ne morate da čitate nešto baš sada ili obavite još jedan u nizu zadataka. Time što ćete odvojiti nekoliko trenutaka da biste „namerno umrli“ za jurnjavu ovoga trenutka, iako ste još uvek živi, vi zapravo postajete još življi sada. To je ono što je zaustavljanje u stanju da učini.

U svemu tome nema ničeg pasivnog. I kada potom odlučite da krenete, to je jedna drugačije vrsta kretanja, zato što ste se zaustavili. Zaustavljanje zapravo kretanje čini uočljivijim, bogatijim, opipljivijim. Ono nam pomaže da sve stvari o kojima brinemo i osećamo da nam nekako izmiču iz ruke sagledamo iz jedne drugačije perspektive. Ono nam daje pravi smer.

Pokušajte: da se zaustavite, sednete i postanete svesni svog daha makar jednom tokom dana. To može biti pet minuta ili čak samo pet sekundi. Uronite u potpuno prihvatanje sadašnjeg trenutka, uključujući i to kako se osećate i šta smatrate da se događa. Tokom tih trenutaka ne upinjite se da bilo šta promenite, samo dišite i opustite se. Dišite i pustite da se stvari odvijaju same od sebe. Umrite za ideju da bilo šta treba da bude drugačije nego što jeste ovog trenutka. U umu i srcu dajte sebi dozvolu da dopustite da ovaj trenutak bude upravo takav kakav jeste i dopustite sebi da budete takvi kakvi jeste. A onda, kada ste spremni, krenite u smeru u kojem vam vaše srce kaže da krenete, sabrano i odlučno.

Sati:
4. Ovo je to

Karikatura u New Yorkeru: Dva zen monaha u ogrtačima i sa obrijanim glavama, jedan mlad, drugi star, sede jedan pored drugog, u lotos položaju, na podu. Mlađi pomalo zbunjeno gleda u starijeg, koji mu se okrenuo i kaže: "Ništa se ne dešava sledeće. To je to."

To je istina. Obično, kada nešto krenemo da radimo, prirodno je da očekujemo poželjan ishod naših napora. Želimo da vidimo rezultate, makar tek jedan prijatan osećaj. Jedini izuzetak od ovog pravila koji mogu da zamislim jeste meditacija. Meditacija je jedina, nemarna, sistematska čovekova aktivnost kojoj u svojoj osnovi nije pokušavanje da sebe popravimo ili stignemo negde drugde, ceć jednostavno to da shvatimo gde već jesmo. I možda njezina vrednost leži upravo u tome. Možda nam je svima potrebno da jednom u životu učinimo jednu stvar upravo zbog nje same.

Ali ne bi bilo potpuno precizno nazvati meditaciju "činjenjem". Bolje bi je bilo opisati kao "bivanje". Kada razumemo ono "To je to", to nam omogućuje da pustimo prošlost i budućnost i probudimo se za ono što smo sada, u ovom trenutku.

Ljudi obično ovo ne razumeju iz prve. Oni žele da meditiraju kako bi se opustili, doživeli neko naročito stanje, postali bolja osoba, smanjili stres ili bol, oslobodili se starih navika i obrazaca ponašanja, postali slobodni ili probuđeni. Sve su to legitimni razlozi da s eupustite u praksu meditacije, ali svi opterećeni problemima ukoliko očekujete da se te stvari dogode samo zato što sada meditirate. Naći ćete se ulovljeni u zamku žudnje da doživite "mistično iskustvo" ili zamku traganja za znacima napredovanja i ukoliko vrlo brzo ne osetite nešto specijalno, možda ćete početi da sumnjate u put koji ste odabrali ili se pitate da li ispravno "radite tehniku".

U većini oblasti učenja, ovo i jeste jedini razuman pristup. Naravno, vi treba da vidite napredak pre ili kasnije d abiste nastavili nešto da radite. Ali meditacija je drugačija. Iz perspektive meditacije, svako stanje jeste specijalno stanje, svaki trenutak jeste specijalan trenutak.

Kada napustimo žudnju za tim da se nešto drugo dogodi u ovom trenutku, činimo jedan važan korak ka tome da budemo u stanju da se susretnemo sa onim što jeste ovde sada. Ako se nadamo da ćemo otići bilo gde ili sebe razviti u bilo kom pravcu, na taj put možemo krenuti jedino od tačke na kojoj sada stojimo. A ako ne znamo gde stojimo – i to je znanje koje dolazi direktno od negovanja sabranosti – sve što možemo jeste da se neprekidno vrtimo u krug, i pored svih naših napora i očekivanja. Dakle, u praksi meditacije, najbolji način d anegde stignemo jeste odustati od pokušaja da uopšte bilo gde stignemo.

Ako vam um nije zamagljen bespotrebnim stvarima, To je najbolji period vašeg života. (Wu Men)

Pokušajte: Podsetite sebe s vremena na vreme: "Ovo je to." Vidite postoji li bilo šta na šta ovo ne može da se primeni. Podsetite sebe da prihvatanje sadašnjeg trenutka nema bilo kakve veze sa rezignacijom pri suočavanju sa onim što se događa. Ono jednostavno znači jasno stavljanje do znanja samome sebi da se događa to što se događa. Prihvatanje ti ne govori šta da uradiš. I ono što se dešava sledeće, ono što odaberete da učinite, to mora da proizađe iz vašeg razumevanja sadašnjeg trenutka. Možete pokušati da delujete iz dubokog znanja toga "Ovo je to". Utiče li to na način kako odlučujete da nastavite ili reagujete? Jeste li u stanju da kontemplirate da, na vrlo stvaran način, ovo može biti zaista najbolji period, najbolji trenutak vašeg života? Ako jeste, šta bi to značilo za vas?

 :medit

Sati:
5. Uhvatite svoje trenutke

Najbolji način da uhvatite trenutke jeste da na njih obratite pažnju. Tako negujemo sabranost. Sabranost znači biti budan. Ona znači da znate šta radite. Ali kada se fokusiramo, na primer, na ono čime je zaokupljen naš um, nije neuobičajeno da vrlo brzo prestanemo da toga budemo svesni, da se vratimo na režim "automatskog pilota". Ovi prazni hodovi često su uzrokovani vrtlogom nezadovoljstva onim što vidimo ili osećamo u datom trenutku, iz čega izvire želja da da stvari budu drugačije, da se promene.

Lako možete i sami uočiti tu naviku uma da beži od sadašnjeg trenutka. Samo pokušajte da održavate pažnju fokusiranu na bilo koji objekat tokom makar i kratkog vremena. Ustanovićete da vam je za negovanje sabranost nužno da se iznova i iznova setite da budete budni i svesni. To činimo podsećajući sebe da gledamo, da osećamo, da budemo. Samo to... proveravati iz trenutka u trenutak, održavati svesnost tokom čitavog niza vanvremenih trenutaka, biti ovde, sada.

Pokušajte: Pitajte sami sebe u ovom trenutku: "Jesam li budan?", "Čime je zaokupljen moj um upravo sada?"


 :sesir

Sati:
6. Imajte na umu dah

Korisno je imati neku tačku fokusa za svoju pažnju, nekakvo sidro koje će nas vezati za sadašnji trenutak i povući natrag kada um odluta. Dah može izuzetno dobro poslužiti u ovu svrhu. On može biti naš istinski saveznik. Usmeravajući svesnost ka disanju, podsećamo sami sebe da smo ovde sada, tako da smo u prilici da se potpuno probudimo za sve ono što se već događa, šta god da je to.

Naš dah nam može pomoći da uhvatimo svoje trenutke. Začuđujuće je da više ljudi ne zna za ovo. Na kraju krajeva, dah je uvek ovde, tačno ispod našeg nosa. Čovek bi pomislio da ćemo, pre ili kasnije, makar pukim slučajem shvatiti njegovu korisnost. Čak imamo i izraz: „Nisam imao ni trenutak da predahnem“, koji nam nagoveštava da trenuci i dah mogu biti povezani na zanimljiv način.

Da biste iskoristili disanje radi negovanja sabranosti, samo se okrenite fizičkom osećaju koje ono stvara... osećaju daha koji ulazi u vaše telo i osećaju daha koji izlazi iz tela. To je sve. Samo osetite svoj dah. Dišete i znate da dišete. To ne znači nikakvo duboko disanje ili nastojanje da osetite nešto specijalno, a ni razmišljanje da li sve to radite onako kako treba. To ne znači razmišljanje o vašem disanju. Radi se o goloj pažnji na dah, koji ulazi i izlazi iz tela.

Sve ovo ne mora da traje dugo. Da bi vas dah vratio u sadašnji trenutak dovoljan je delić sekunde, samo pomeranje fokusa pažnje. Ali vas velika avantura očekuje ukoliko date sebi malo vremena da nanižete te trenutke svesnosti jedan na drugi, dah za dahom, trenutak za trenutkom.

Pokušajte: da ostanete sa čitavim jednim udahom dok ulazi u telo i čitavim jednim izdahom dok izlazi, održavajući svoj um otvorenim i slobodnim tokom samo tog jednog trenutka, samo jednog udaha i izdaha. Ostavite postrani sve ideje da negde stignete ili postignete da se nešto dogodi. Samo se uvek iznova vraćajte na dah kada um odluta, povezujući tako međusobno trenutke sabranosti, dah za dahom. Pokušajte s vremena na vreme čak i sada dok surfujete internetom.

Kabir kaže: Učeniče, kaži mi, šta je to Bog?
On je taj dah unutar daha.
(Kabir)


Navigacija

[0] Indeks poruka

[#] Sledeća strana

[*] Prethodna strana

Idi na punu verziju