Vaši omiljeni budistički citati

[Sati]

814. Plemeniti osmostruki put

Plemeniti osmostruki put je Budina mapa postepenog putovanja ka oslobođenju, pre nego nekakav momentalni uvid potpunog probuđenja. Nekada ćete izgubiti balans u odnosu na pojedine delove puta, ali ćete ipak nastaviti da sazrevate. U mnogim područji života možda ćete skrenuti sa puta, ali iskrenost vaših namera i mudra sabranost koju unosite u različite situacije u kojima se nađete, obezbeđuju to sazrevanje čak i kada se spotičete.

Phillip Moffitt: Dancing with Life

[Sati]

815. Ne bi trebalo...

Da nešto ne bi trebalo da bude tako, onda ne bi ni bilo tako.

Ajahn Chah

[Sati]

816. Budizam je nihilističan

Monasi, u kom smislu neko može reći: "Monah Gotama je nihilista, on propoveda učenje o poništavanju", a da to bude istina? Ja podučavam poništavanje pohlepe, mržnje i obmane. I propovedam poništenje loših, štetnih mentalnih stanja. Samo u tom smislu, monasi, neko može reći: "Monah Gotama je nihilista, on propoveda učenje o poništavanju", a da to bude istina.

Buda
Sīha sutta (AN 8.12)

[Sati]

817. Obična sreća

Postoji pet struna zadovoljstva čula. Kojih pet? Materijalni oblici koje opaža oko, prijatni, dopadljivi, primamljivi, povezani sa čulnim zadovoljstvima. Zvukovi koje opaža uho, mirisi koje opaža nos, ukusi koje opaža jezik i dodiri koje opaža telo, a svaki od njih prijatan, dopadljiv, primamljiv, povezan sa čulnim zadovoljstvima. To su pet struna zadovoljstava čula.

Koja god sreća i radost da nastanu kao rezultat tih pet struna zadovoljstava čula, to se naziva srećom čula. To je obična sreća, sreća prosečnog čoveka, sreća neznalice. Nju ne treba juriti, negovati, niti isticati. To je sreća, kažem vam, od koje treba zazirati.

Buda
Latukikopamasutta (MN 66)

[Sati]

MLAD MESEC - petak, 4. oktobar 2013.

Ništa specijalno

Dok živi uživa, kad umre uživa,
dobročinitelj uživa i ovde i tamo, 
”Dobro učinih”, u takvoj misli uživa.
Još više uživa kad se u dobru ponovo rodi.

Dhammapada, 18

Nema ničeg specijalnog u vezi sa Dhammom. Dhamma je ono što jeste prirodno. Zato, živeći na neprirodan način, u opasnosti smo da previdimo ono što nam je pred očima. Kada smo u ravnoteži i opušteni, naše mentalne i fizičke sposobnosti funkcionišu na način koji doprinosi našem blagostanju. No, ako smo zaslepljeni i zbunjeni, gubimo pravi ugao gledanja na stvari. Tada smo skloni da zaboravimo da smo mi sami odgovorni za svoju sudbinu. Ako činimo dobro, dobro nam se vraća. Ako činimo loše, patnja nam se vraća. Ovo ne znači biti naivan, već biti prirodan. Ali biti istinski prirodan nije lako. I na kraju, nastojimo da odemo iza dobrog i lošeg i boravimo u miru koji je trajan, koji se se ne može narušiti.

S ljubavlju
monah Munindo

[Sati]

818. Um ispunjen ljubavlju

Monasi, ako makar i za trenutak monah neguje um ispunjen ljubavlju, za toga se monaha kaže da ne zanemaruje zadubljenje, da praktikuje Učenje, da sledi savete Učitelja, da ne jede uzalud isprošenu hranu. A koliko još i više ako to radi često.

Buda
Aććharāsaṅghāta vaggo (AN 1.53)

[Sati]

819. Razvijanje strpljenja kroz bol

Rad sa bolom će nam pomoći da razvijemo strpljenje, još jedan vitalni kvalitet uma. Unutar vremena odvojenog za meditaciju, pripremite svoj um da se suoči sa i uči od bola. Ne menjajte svoj položaj suviše često, jer time uklanjate izvanrednu priliku da naučite nešto od bola. Veliki pāli komentator poštovani Buddhaghosa u svom čuvenom delu Visuddhimagga, Put pročišćenja, rekao je da bol prikrivamo promenom položaja. Budite rešeni da naučite sve reakcije na bol, kao što su odbojnost, nestrpljivost, frustracija, bes, nemir, razočarenje i konfuzija. Samo kroz rad sa nestrpljenjem i njegovim razumevanjem možemo razviti strpljenje. Strpljivost i nestrpljivost su dva mentalna stanja koja isključuju jedno drugo. Sabranost pažnje na nestrpljivost vodi nas do znanja o nestrpljivosti. I tim znanjem je možemo iskoreniti. Nestrpljivost nije nešto što možete baciti u kantu za đubre onda kad vam se ne dopada. Nju treba prepoznati i razumeti, pre nego što je na efikasan način uklonimo.

Khammai Dhammasami: Vipassana Meditation Made Easy

[Sati]

820. Kupiš jedan, dobijaš dva

Uzmite na primer kosu na svojoj glavi. Kad je na vašoj glavi, volite je, brinete o njoj. Čim je odsečete i ona padne na pod, više se ne identifikujete sa njom kao sa svojom kosom. Nije vas više briga šta će se sa njom dogoditi. U sekundi se vaša percepcija promenila. Kosa je postala objekat. Iako se priroda same kose nije promenila. Promenila se jedino vaša percepcija onoga što ste nazivali moja kosa. Dakle, pogrešna percepcija je jedan od faktora uvećavanja patnje koju doživljavamo. Buda i arahanti bol koji doživljavaju smatraju tek objektom, gledaju na njega na objektivan način. Otuda, iako postoji fizički bol, nema i mentalnog bola povezanog sa njim. Mentalni bol je nešto što osetimo kada se javi fizički bol. Nije onda ni čudo da je bol toliko snažan. Povrh fizičkog bola dodajemo i mentalni; tako dupliramo ili tripliramo bol. Kada se slučajno spotaknemo o nešto i udarimo stopalo, kažemo: „Oh jadno moje stopalo kako boli“. Umesto da obratimo pažnju na bol, mi je usmerimo na stopalo. Otuda, bol istog trenutka naraste. Dobili ste tako bonus, kao kad u radnji platite jedan artikal, a dobijete još jedan, nekad i više, besplatno.

Khammai Dhammasami: Mindfulness Meditation Made Easy

[Sati]

821. Iskrenost i metta meditacija

Ljudi ponekad komentarišu da je neiskreno govoriti u sebi "Neka budeš dobro i srećan" nekome za koga nas i nije mnogo briga ili ga možda baš i ne volimo. Jedan skeptik mi je to ovako formulisao: "Govorim u sebi 'Neka ti budeš zdrav i srećan', ali u stvari osećam 'Neka ti budeš bolestan i nesrećan'." Ovo je zanimljivo zapažanje. Međutim, suština metta meditacije, barem ne u početku, nije šta osećamo prema nekoj osobi, već pre čemu težimo da osećamo prema njoj. Da ne želimo da budemo prijateljskiji prema nekome ili da iscelimo nekakav nesporazum sa njom, tada je ne bismo ni uključili u meditaciju. To što govorimo možda je u velikoj meri u suprotnosti sa našim sadašnjim stavom prema njoj, ali mi svejedno ulažemo napor da izmenimo taj stav i utoliko smo zaista iskreni kada izgovaramo reči tokom meditacije.

Shravasti Dhammika: Like Milk and Water Mixed: Buddhist Reflections on Love

[Sati]

822. Ljubav prema životinjama

Za Budu saosećanje i ljubav bili su nekompletni ako se nisu obuhvatali sva svesna bića. Čak je sugerisao da u određenim okolnostima dobrota prema životinja ima prednost pred ljudskim zakonima. Jednom je neki monah naišao na životinju uhvaćenu u klopku i iz saosećanja za nju, odlobodio je. Običajno pravo toga vremena smatralo je da u zamku uhvaćena životnja pripada lovcu koji je i postavio klopku, tako da su monaha njegovi prijatelji monasi optužili za krađu. Međutim, Buda ga je oslobodio optužbe, rekavši da zato što je postupao vođen saosećanjem, nije načinio bilo kakav prekršaj.

Shravasti Dhammika: Like Milk and Water Mixed: Buddhist Reflections on Love

[Sati]

823. Pre nego što nekog opomenemo

Prijatelji, monah koji želi da opomene drugoga, prvo bi trebalo da u sebi učvrsti pet stvari. Kojih pet? Ovako treba da razmišlja: "Govoriću u pravom trenutku, ne u pogrešnom. Govoriću istinu, ne laž. Govoriću blago, ne grubo. Govoriću ono što je za njega korisno, ne ono što je štetno. Govoriću uma ispunjenog prijateljskom ljubavlju, ne mržnjom." Monah koji želi da opomene drugoga, prvo bi trebalo da u sebi učvrsti u ovih pet stvari.

Sariputta
Ćodanā sutta (AN 5.167)

[Sati]

824. Stojeća meditacija

Moguće je meditirati i u stojećem stavu. Pored sedenja, ležanja i hodanja, stajanje je jedan od četiri klasična položaja za meditaciju.

Kod stojeće meditacije dobro je ugledati se na drveće, jer drveće zaista zna kako da stoji na jednom mestu vrlo dugo, barem u poređenju sa našim kratkim životima. Pa ipak, ono uspeva da bude u vanvremenoj sadašnjosti sve vreme, koliko god da je mlado ili staro. Zato, nekad može biti korisno jednostavno stajati pored omiljenog drveta neko vreme i vežbati stajanje izvan vremena, slušajući ono što i drvo čuje, doživljavajući ono svetlo koje i drvo doživljava, osećajući vazduh koji oseća i drvo, stajati na tlu na kojem stoji i drvo, nastanjivati trenutak koji i drvo nastanjuje, i nastanjuje, i nastanjuje...

Kao i kod svake vežbe meditacije, pomaže ako je radimo duže nego što se pojavi naš prvi impuls da prestanemo, da produžimo stajanje izvan sadašnje granice strpljenja, makar i samo malo. Takođe pomaže, naravno, ako ste potpuno u sopstvenom telu i možda zamišljate, ako već ne osećate, da su vam stopala ukorenjena u zemlji, a glava s osećajem gracioznosti i lakoće uzdignuta ka nebesima - jer između Neba i Zemlje prostire se svet u kojem se sve ljudsko odvija.

Jon Kabat-Zinn: Coming to Our Senses - Healing Ourselves and the World Through Mindfulness

[Sati]

PUN MESEC - subota, 19. oktobar 2013.

Ponovo zavedeni

Ni po upletenoj kosi, ni po rodoslovu, ne postaje se braman.
U kojem je istina, u kojem Dhamma, tek taj je čist, taj je braman.

Dhammapada, 393
     
Oslobođena bića nisu nikada zavedena pojavnošću stvari. Ona znaju razliku između spoljašnje "forme", onoga što oči vide, i "stvarnosti" koju srce zna. Ona prirodno osećaju poštovanje za i raduju se prirodnoj lepoti "stvarnog". Naša svesnost, međutim, jeste ograničena krutim stavovima i moramo se potruditi da ne sledimo slepo uslovljenosti našeg uma. Sve dok smo nesvesni Istine, podložni smo uticaju spoljašnji formi. Prolazna lepota, intenzivne emocije, imetak; sve to i još više nagoni nas na suvišne žudnje, to jest, žudimo za onim što ne donosi trajnu dobrobit. Kad god poštovanje ponudimo Istini koja je izvan tog nagona, naša bliskost sa tom Istinom uvećava se.

S ljubavlju,
monah Munindo

[Sati]

825. Podrška praksi

Sve što vidiš u ovom životu jeste podrška praksi.
Ako je mesto na kojem živiš u potpunom haosu,
isti takav će biti i tvoj um.


Ađahn Chah

[Sati]

826. Bolestan čovek

Kada ima pet osobina, bolestan čovek je velika pomoć samome sebi. Kojih pet? On zna koji lek jeste dobar za njega, zna pravu meru u terapiji, uzima redovno lekove, osobi koja se iz blagonaklonosti stara o njemu, svoju bolest opisuje ovim rečima: "Ona se javlja ovako. Ona prolazi ovako. Kada je tu, onda je ovako." I na kraju, strpljivo podnosi različite bolove izazavane bolešću.

Buda
Paṭhama upaṭṭhāka sutta (AN 5.123)